- Poruka
- 40.796
Ekonomija partijskih veza ili ekonomija vrednih inovacija – šta želimo u Srbiji? https://talas.rs/2018/09/02/partijske-veze-ili-inovacije/
Kako kreirati novu vrednost? Za to postoje dva odgovora: jedan putem mamutskih državnih firmi, a drugi putem privatne preduzetničke inicijative. Koji put razvoja društva je uspešniji? O tome govore nedavna dva primera kupovine dva preduzeća – jednog državnog i jednog privatnog.
Galenika – firma koju su pojeli skakavci
Galenika je do skoro bila firma sa većinskim državnim vlasništvom (85% država, a manjinski akcionari 15% dok je kasnije državni udeo povećan). Ovaj farmaceutski gigant bio je neko vreme uspešno preduzeće koje je snabdevalo veliki deo domaćeg tržišta lekova, a neke od njih je i izvozio.
Onda je 2010. krenuo sunovrat koji nikako da se zaustavi sve do potpune propasti. U ovom sunovratu je itekako učestvovala i država – od države koja je postavila menadžment, do tolerisanja neplaćanja poreskih obaveza, kao i potraživanja od strane državnih dobavljača (npr gas, struja).
Galenika je uspela da nagomila 240 miliona evra duga, od kojih najveći prema državi, a manji prema bankama i privatnim dobavljačima.
Galenika je u novembru 2017. napokon privatizovana. Država je za potraživanja od 14,7 milijardi dinara koje je pretvorila u kapital dobila 16 miliona evra, dok su poverioci iz reda banaka dobili 25 miliona evra za nominalni dug od 71 miliona.
Frame – od Niša do svetskog uspeha
Overhead view of young entrepreneurs working in their start-up home office. They are coding on laptops.
Foto: iStock
Otprilike u vreme kada je Galenika bila u agoniji, trojica Nišlija osnivaju startap kompaniju Mainframe 2 koja se bavi softverskim rešenjima. Kako je rasla i razvijala se, promenila je ime u Frame.
U 2015. je ova kompanija dobila do tada najveću pojedinačnu investiciju u neki domaći startap od 10 miliona dolara, a u 2017. su dobili novu investiciju od 17 miliona.
Frame je 2018. kupio Nutanix za naše uslove astronomsku cifru – javno se spominje 165 miliona evra ili oko 195 miliona dolara.
Zašto poredimo farmaceutsku kuću i startap?
Kakva je to sličnost između lekova i cloud aplikacija? Naizgled nikakva, ali suštinski ogromna.
I jedna i druga kompanija personifikuju dva dijametralno suprotna pristupa društvenoj dinamici. Jedan je baziran na velikim mamutskim sistemima kojima upravlja prilično vidljiva ruka političara, a drugi inovativan i konkurentan sistem malih preduzeća koja brzo rastu i razvijaju se.
U prvom slučaju važno je imati političke veze, a u drugom je pitanje imaš li dobre ideje i znanje da ih ostvariš. U prvom slučaju direktor postaje čovek koji ide na kafanske ručkove i partijski je funkcioner, a u drugom onaj koji uspeva da bude korak isped konkurencije.
Nama koji nismo ni programeri ni farmaceuti ovo poređenje je bitno pre svega da bismo znali kakav društveno-ekonomsko-politički sistem želimo, jer oni imaju svoje posledice. U prvom slučaju nema napretka već samo stagnacije i propadanja, a u drugom ima rasta i razvoja.
Zato treba da se zapitamo da li je naš sistem postavljen tako da nagrađuje i olakšava posao „Galenikama“ ili „Frejmovima“ jer će u skladu sa tim biti i naš ekonomski standard.
Kako kreirati novu vrednost? Za to postoje dva odgovora: jedan putem mamutskih državnih firmi, a drugi putem privatne preduzetničke inicijative. Koji put razvoja društva je uspešniji? O tome govore nedavna dva primera kupovine dva preduzeća – jednog državnog i jednog privatnog.
Galenika – firma koju su pojeli skakavci
Galenika je do skoro bila firma sa većinskim državnim vlasništvom (85% država, a manjinski akcionari 15% dok je kasnije državni udeo povećan). Ovaj farmaceutski gigant bio je neko vreme uspešno preduzeće koje je snabdevalo veliki deo domaćeg tržišta lekova, a neke od njih je i izvozio.
Onda je 2010. krenuo sunovrat koji nikako da se zaustavi sve do potpune propasti. U ovom sunovratu je itekako učestvovala i država – od države koja je postavila menadžment, do tolerisanja neplaćanja poreskih obaveza, kao i potraživanja od strane državnih dobavljača (npr gas, struja).
Galenika je uspela da nagomila 240 miliona evra duga, od kojih najveći prema državi, a manji prema bankama i privatnim dobavljačima.
Galenika je u novembru 2017. napokon privatizovana. Država je za potraživanja od 14,7 milijardi dinara koje je pretvorila u kapital dobila 16 miliona evra, dok su poverioci iz reda banaka dobili 25 miliona evra za nominalni dug od 71 miliona.
Frame – od Niša do svetskog uspeha
Overhead view of young entrepreneurs working in their start-up home office. They are coding on laptops.
Foto: iStock
Otprilike u vreme kada je Galenika bila u agoniji, trojica Nišlija osnivaju startap kompaniju Mainframe 2 koja se bavi softverskim rešenjima. Kako je rasla i razvijala se, promenila je ime u Frame.
U 2015. je ova kompanija dobila do tada najveću pojedinačnu investiciju u neki domaći startap od 10 miliona dolara, a u 2017. su dobili novu investiciju od 17 miliona.
Frame je 2018. kupio Nutanix za naše uslove astronomsku cifru – javno se spominje 165 miliona evra ili oko 195 miliona dolara.
Zašto poredimo farmaceutsku kuću i startap?
Kakva je to sličnost između lekova i cloud aplikacija? Naizgled nikakva, ali suštinski ogromna.
I jedna i druga kompanija personifikuju dva dijametralno suprotna pristupa društvenoj dinamici. Jedan je baziran na velikim mamutskim sistemima kojima upravlja prilično vidljiva ruka političara, a drugi inovativan i konkurentan sistem malih preduzeća koja brzo rastu i razvijaju se.
U prvom slučaju važno je imati političke veze, a u drugom je pitanje imaš li dobre ideje i znanje da ih ostvariš. U prvom slučaju direktor postaje čovek koji ide na kafanske ručkove i partijski je funkcioner, a u drugom onaj koji uspeva da bude korak isped konkurencije.
Nama koji nismo ni programeri ni farmaceuti ovo poređenje je bitno pre svega da bismo znali kakav društveno-ekonomsko-politički sistem želimo, jer oni imaju svoje posledice. U prvom slučaju nema napretka već samo stagnacije i propadanja, a u drugom ima rasta i razvoja.
Zato treba da se zapitamo da li je naš sistem postavljen tako da nagrađuje i olakšava posao „Galenikama“ ili „Frejmovima“ jer će u skladu sa tim biti i naš ekonomski standard.
