Nisam imao nameru da ovo postavim, dao sam vam bio link da sami pogledate.
Do sada nisam vremenski stigao da uradim ovaj tekst koji ste trazili i govorili kako ne postoji, iako sam vam do link da sami vidite.
Pa da pogledamo gde pise:
Tekst se nalazi na vec datom linku:
https://svetosavlje.org/objasnjenje-svete-bozanske-liturgije/
треба да дође у цркву раније, пре почетка Службе, како би могао да се исповеди.
Пред свештеником, који је посредникизмеђу верника и Бога
Gde prilazi vernik:
На позив свештеника да приступите „са страхом Божјим, вером и љубављу“
– треба прићи олтару, на солеју, и пажљиво саслушати, понављајући у себи за свештеником, молитву пред свето причешће.
Sta je na tom oltaru?
Светој чаши треба приступити побожно, с рукама прекрштеним на грудима.
Prilikom izlaska z crkve sta radi vernik:
На самом излазу из цркве застати,
окренути се према олтару, лако се поклонити и побожно прекрстити.
Okrece se ka oltaru sa casom i hlebom.
Sledesi tekst nam objasnjava sve ovo iznad, sta se desava na oltaru, zasto je potreban oltar i svetsenik koga ne nalazimo u novom zavetu vec svestenstvo posle prve crkve pocinje u 2 veku kako smo videli kroz diskusiju.
Литургија је најважније богослужење Хришћанске цркве,
зато што се на њој, под видом хлеба и вина, приноси Богу тајанствена жртва Тела и Крви Господа Исуса Христа,
Литургија је жртва, која се заснива на голготској жртви Христовој,
а ми је понављамо у њеном бескрвном облику, жртвујући хлеб и вино.
Jos jedna potvrda oltara i zasto je potreban svestenik.
Jer on zrtvuje nesto na oltaru.
U ovom slucaju Hrista.
Inace ne bi bila potrebna svestenicka sluzba.
На светом престолу, жртвенику и солеји треба да горе свеће. За Литургију је потребно пет хлебова – просфора (просфора значи принос)
Sledeci tekst jasno potvrdjuje zadnji tekst gore:
Свештеник који је спреман за служење Литургије улази у храм,
чита пред олтаром одређене улазне молитве, целива иконе и улази у олтар. Ту целива Јеванђеље и свети престо,
облачи свештене одежде, пере руке и стаје пред жртвеник, да би отпочео ршење проскомидије (реч проскомидија значи
приношење, приношење на жртву хлеба и вина).
Jasno opisano zasto je ovde potrebno svestenstvo.
Radi zrtvovanja.
Стојећи пред жртвеником, свештеник узима прву просфору, чини копљем на њој знак крста и, читајући молитве и речи из Исаијиног пророштва о Христу, вади коцкасти део, који се од тог момента назива АГНЕЦ
(Јагње) и представља Христакоји се жртвује за људе
Sta predstavlja hleb i vino na oltaru:
Агнец ће се
у току Литургије претворити у тело Христово и њиме ће се причестити свештеници и верници.
По завршетку проскомидије
свештеник кади олтар и храм.
Zrtvovanje hrista je glavna svrha Liturgije:
Док народ пева први део херувике,
свештеник најпре чита молитву, у којој се говори о потреби духовне чистоте за оне који служе пред светим престолом, а затим, подивавши руке, говори три пута херувимску песму
и на крају кади олтар и храм са солеје. Одлази затим жртвенику, узима левом руком дискос а десном путир
Велики вход, то јест
преношење часних дарова са жртвеника на свети престо, ради освећења и претварања у тело и крв Христову, што је и главна сврха Литургије верних, као и певање
Time se uvek iznova bukvalno zrtvuje Hristos koji se ovim cinom bukvlano pretvara u njegovo meso i krv.
Постављање часних дарована свети престо
представља распеће Христово, затим скидање тела са крста и полагање у гроб. Затварање царских двери и навлачење завесе, символички представља печаћење гроба Христовог и постављање страже око њега.
После тог
величанственог преношења часних дарова на свети престо, почињемо да се припремамо за вршење свете тајне Евхаристије.
Prinos zrtve:
И следећи возглас: Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо
да свети принос у миру узнесемо
Теби приносимо за све (што је поменуто у предходној молитви – крст, гроб, васкрсење, и друго) и свега ради (ради нашег спасења)
Evo jos jasnije sta to svestenik zrtvuje na oltaru:
ОСВЕЋЕЊЕ ДАРОВА
Свештеник сада чита молитву, у којој се директно обраћа Духу Светоме, да сиђе и освети дарове,
да их претвори у тело и крв Христову.
Hleba i vino sa oltara se pretvara bu bukvalnu krv i telo Hristovo, cime se Hristos uvek iznova kroz svestenika zrtvuje za nas.
Настаје
најсвечанији тренутак Литургије. Врши се
тајна која је недоступна и анђелима. Припремљен благодаћу Духа Светог, свештеник благосиља Свети Агнец и тихо говори:
И учини овај хлеб часним телом Христа Твога.
Свештеник сада благосиља путир и тихо говори:
А шта је у чаши овој (учини) часном крвљу Христа Твога
Претворивши их Духом Твојим Светим.
Од тог тренутка, силом Духа Светог, часни дарови су освећени
и претворени. Претворен је хлеб у истинито тело Христово, а вино (са водом) у истиниту крв Његову,
Свештеник пада ничице пред светим престолом и захваљује Богу што га је удостојио овог
најузвишенијег свештенодејства.
Тренутак освећења дарова и њиховог претварања у тело и крв Христову је, према томе, најсветији и најузвишенији тренутак.
A sada jos jasniji tekst tekst koji potvrdjuje sve sto sam pisao kroz celu diskusiju:
Као што је
жртва Христова на крсту била принесена за цео свет, исто тако се евхаристијска жртва приноси за цео свет, што се нарочито изражава у молитвама после освећења дарова,
кад се свештеник појављује као посредник између Бога и целе васељене.
Мајци Божјој и царици свих светих, најмоћнијој нашој посредници пред престолом Божјим,
а помињемо и све остале, због којих је извршено ово жртвоприношење.