Старобугарски или "старобугарски" ?

Koji autizam u ovih bugarskih jezikoslovaca....

dur_gram_547.png


- - - - - - - - - -

Sas tija Staroblgarskija jazikot.... :hahaha:

Pidžin srpski, brale. To ne biva tamo gde jezik izvire! :tease:

Srpskija jezikot turskija gramatikot! :hahaha:
 
Хане, како је бугарски изгубио падеже?

Не знам,нисам лингвиста;)
Али мислим да сваки језик у свој развој од падежни прелази у безпадежни.То доказује да бугарски језик је најстарији словенски језик.
 
Не знам,нисам лингвиста;)
Али мислим да сваки језик у свој развој од падежни прелази у безпадежни.То доказује да бугарски језик је најстарији словенски језик.

Грешиш, словенски језик на територији данашње бугарске је изгубио падеже због великог броја инојезичника на тим просторима, то је познат феномен да кад неко крене да говори језик који му није матерњи он има тенденцију да тај језик упрости, дакле комплекснији облици у језику се на тај начин губе, тако су нестали падежи.
Што ће даље рећи да бугарски и није баш најрепрезентативнији пример словенског језика, с обзиром да словенски језици већином имају 7 падежа, веома велики број.
 
Грешиш, словенски језик на територији данашње бугарске је изгубио падеже због великог броја инојезичника на тим просторима, то је познат феномен да кад неко крене да говори језик који му није матерњи он има тенденцију да тај језик упрости, дакле комплекснији облици у језику се на тај начин губе, тако су нестали падежи.
Што ће даље рећи да бугарски и није баш најрепрезентативнији пример словенског језика, с обзиром да словенски језици већином имају 7 падежа, веома велики број.

Да рецимо да си у праву, онда испада да су Македонци уствари Бугари јер једино у бугарском и "македонском" нема падеже?
 
Да рецимо да си у праву, онда испада да су Македонци уствари Бугари јер једино у бугарском и "македонском" нема падеже?

По тој логици испада да су Хрвати Срби или обрнуто, јер нам је језик исти. Македонци су свакако настали из бугарског народа највећим делом, али то ништа не значи, данас Македонци више презиру Бугаре него било кога другог, као што се данас највише мрзе Срби и Хрвати.
 
Разлози за губљење падежа нису баш сасвим утврђени ни сигурни.
Шведски и холандски су рецимо у средњем веку имали 4 или 5 падежа а данас ниједан.
А не може се рећи да је разлог (причина) за то присутност неког другог етничког супстрата.

И нису сви дијалекти у реп. Бугарској изгубили падеже.
 
Разлози за губљење падежа нису баш сасвим утврђени ни сигурни.
Шведски и холандски су рецимо у средњем веку имали 4 или 5 падежа а данас ниједан.
А не може се рећи да је разлог (причина) за то присутност неког другог етничког супстрата.

И нису сви дијалекти у реп. Бугарској изгубили падеже.

Тја, у праву си, не мора то да буде једини разлог, али по свему судећи ово јесте разлог код Бугара. Не знам конкретно за шведски и холандски, али разлог може бити и посељачење језика, да се тако изразим, кроз афирмацију говора нижих друштвених слојева који не баратају сложенијим језичким облицима из простох разлога јер за тим немају неке потребе,
Слично се десило српском језику са Вуком Караџићем, који је управо афирмисао прост говор нижих слојева, чак је према томе правио и азбуку и језичка правила која су дошла до ивице бесмисла у неким случајевима...
 
Разлози за губљење падежа нису баш сасвим утврђени ни сигурни.
Шведски и холандски су рецимо у средњем веку имали 4 или 5 падежа а данас ниједан.
А не може се рећи да је разлог (причина) за то присутност неког другог етничког супстрата.

И нису сви дијалекти у реп. Бугарској изгубили падеже.

Рекао сам пре,млади језици имају падеже, колико год они стареју остају без падеже.
 
Тја, у праву си, не мора то да буде једини разлог, али по свему судећи ово јесте разлог код Бугара. Не знам конкретно за шведски и холандски, али разлог може бити и посељачење језика, да се тако изразим, кроз афирмацију говора нижих друштвених слојева који не баратају сложенијим језичким облицима из простох разлога јер за тим немају неке потребе,
Слично се десило српском језику са Вуком Караџићем, који је управо афирмисао прост говор нижих слојева, чак је према томе правио и азбуку и језичка правила која су дошла до ивице бесмисла у неким случајевима...

Nema ni engleski padeze pa ga niko ne drzi za primitivan jezik.
Nizozemski ( namerno ne pisem holandski jer je Holandija samo jedna od provincija u Nizozemskoj) je imao padeze, ali su se vremenom izgubili.
Kasnije , krajem devetnaestog veka, neki su lingvisti smatrali da je jezik bez padeza sviranje uz bubanj pa su vestacki vratili padeze, ali to je kratko krajalo.
Ne, nikako ne znaci da je nemanje padeza nekakva nekultura jezika i naroda.
 
Tema je besmislena.

U V poglavlju "Metodijevog žitija" vizantijski car Mihailo III govori obraćajući se Kirilu i Metodiju: «Вы бо еста селунянина, да селуняне вьси чисто словѣньскы бесѣдують».
U XV poglavlju o Metodijevom prevodu svetih knjiga: «прѣложи въ бързѣ вься книгы от грьчьска языка въ словѣньскъ», a u XVII poglavlju reč je o tome kako su njegovi učenici posle njegove smrti takođe odslužili službu i na slovenskom jeziku: «служьбу цьркъвьную латиньскы, грьчьскы и словѣньскы сътрѣбиша».

Kakav "starobugarski jezik" ? Kakve trice i kučine ?
 
Poslednja izmena:
Koji autizam u ovih bugarskih jezikoslovaca....

dur_gram_547.png


- - - - - - - - - -

Sas tija Staroblgarskija jazikot.... :hahaha:

Pidžin srpski, brale. To ne biva tamo gde jezik izvire! :tease:

Srpskija jezikot turskija gramatikot! :hahaha:

Uzmeš original zapisa Crnorisca Hrabrog na "starobugarskom" i priložiš prevode na svim postojećim slovenskim jezicima da bi među njima našao onaj najkarikaturalniji. Odgovor ti se sam nameće. z:D :zcool:
 
Nema ni engleski padeze pa ga niko ne drzi za primitivan jezik.
Nizozemski ( namerno ne pisem holandski jer je Holandija samo jedna od provincija u Nizozemskoj) je imao padeze, ali su se vremenom izgubili.
Kasnije , krajem devetnaestog veka, neki su lingvisti smatrali da je jezik bez padeza sviranje uz bubanj pa su vestacki vratili padeze, ali to je kratko krajalo.
Ne, nikako ne znaci da je nemanje padeza nekakva nekultura jezika i naroda.

Па рекао бих да је енглески прилично примитиван језик али је глобално наметнут па смо навикли на њега.
Низоземска је по дефиницији Холандија + Белгија ма како да Холандези своју државу од милоште воле да зову (Недерланд).
А и холандски би прилично тачно могао да се дефинише као сељачка варијанта plattdeutsch-а.

Губитак падежа дефинитивно означава неку промену парадигме у народу. Било менталитета, начина живота или неког облика устројства.

Бугарски и македонски су за мене, уз дужно поштовање, сељачке варијанте српског призренско-тимочког дијалекта.
Док је сам призренско-тимочки народска верзија средњевековног српског књижевног језика. Ко је читао рецимо Душанов законик у оригиналу разумеће зашто.
 
Губитак падежа дефинитивно означава неку промену парадигме у народу. Било менталитета, начина живота или неког облика устројства.

Бугарски и македонски су за мене, уз дужно поштовање, сељачке варијанте српског призренско-тимочког дијалекта.
Док је сам призренско-тимочки народска верзија средњевековног српског књижевног језика.

Међу простим пуком падежи су небитни.



Tako su isto neznalice i nadriknjige devetnaestog veka češće uzimali da u srednjem veku u južnoj Srbiji za Slovene (ovde za Srbe) upotrebljavana reč prostaci znači ime plemena!

Pored reči prostak nije bilo ni nužno pominjati ime naroda, jer za odnose u kojima je i za koje je ta reč uzeta, nije bilo potrebe pošto su i Grci i Srbi bili, socijalno i pravno, podanici carevine i samo je trebalo razlikovati civilizovanog od necivilizovanog, građanina od seljana. Ovi Sloveni su ušli u carevinu samo kao podanici njeni, zato su oni, kao i starosedeoci, bili samo Romeji, ali necivilizovani Romeji, prema domaćim Romejima, pitomim kifinima, rafiniranim kiftama, prema oholoj gospoštini.

Ovakav slučaj imamo danas u Austriji pa kad se kaže Austrijanac, onda mu ne znaš da li je Čeh, ili Slovak, Poljak ili Srbin, Mađar ili Vlah, Talijan ili Nemac; svaki je Austrijanac.
Tako je onda bilo i u vizantijskoj carevini, svaki je bio Romej, samo što je neki civilizovan a neki prost.

Narodskim jezikom (u Tesaliji gde su poglavito ili u većini bili Cincari pogrčeni Latini) prostaci se kaže Vulgari, grčkim slovima napisano Βονλγαροι.

Ovaj običaj da se narod koji čini masu u državi (a to su dabome seljani) zovu prostacima za razliku od varošana, gospoštine, inteligencije važio je na ilirskom poluostrvu oduvek pa i dan-danas - jer je sasvim prirodan - pa ga ima i ovde kao i svuda. Kod drugih naroda, izvan poluostrva, ti se ljudi prosto zovu seljanima; kod Francuza paysans (koji na zemlji žive, ne u varoši), kod Nemaca Bauern (koji zemlju obrađuju, ne trguju ili gospoduju - "paori"), a kod Grka i nas prostaci, i to tako da seljane ne zovu prostacima, samo varošani (građani), nego i oni sami sebe tako zovu. Čućete često da vam čovek sa sela kaže: "mi smo ljudi prostaci", jer on to zaista i jeste pa i sam oseća da je manje obrazovaniji i uglađeniji od građanina.

Zbog ovoga i jezik kojim seljanin (narod) govori, bez obzira na to da li je seljanin istog plemena sa građaninom, zove se prost jezik. Svako se lako može setiti da su knjige pisane ovim jezikom - kojim narod govori - imale napomenu da su pisane prostim jezikom ili prevedene na prost jezik.

Često se dešavalo da se ova reč prost pleonastički kaže, to jest, ista ona koja znači na primer prost seljački jezik. Deli li se, pak, a čega je na ilirskom poluostrvu (kao i u Panoniji) uvek bivalo, da su seljaci drugačiji od građana, onda se njihov jezik dvostruko zove prostim, i u tom slučaju često je bivalo da se uz narodnu reč prost doda i gospodska reč prost. Tako u Panoniji doskora ste mogli čuti izraz "prostak paorski", a kod Grka "prost vulgarski".

https://www.rastko.rs/rastko-mk/istorija/opste/jdragasevic-makedonski_l.html
 
Poslednja izmena:
Nema ni engleski padeze pa ga niko ne drzi za primitivan jezik.
Nizozemski ( namerno ne pisem holandski jer je Holandija samo jedna od provincija u Nizozemskoj) je imao padeze, ali su se vremenom izgubili.
Kasnije , krajem devetnaestog veka, neki su lingvisti smatrali da je jezik bez padeza sviranje uz bubanj pa su vestacki vratili padeze, ali to je kratko krajalo.
Ne, nikako ne znaci da je nemanje padeza nekakva nekultura jezika i naroda.

Језик који има падеже је моћнији алат за комуникацију, а енглески је ако се не варам настао спајањем норманског и саксонског.
 
Па рекао бих да је енглески прилично примитиван језик али је глобално наметнут па смо навикли на њега.
Низоземска је по дефиницији Холандија + Белгија ма како да Холандези своју државу од милоште воле да зову (Недерланд).
А и холандски би прилично тачно могао да се дефинише као сељачка варијанта plattdeutsch-а.

Губитак падежа дефинитивно означава неку промену парадигме у народу. Било менталитета, начина живота или неког облика устројства.

Бугарски и македонски су за мене, уз дужно поштовање, сељачке варијанте српског призренско-тимочког дијалекта.
Док је сам призренско-тимочки народска верзија средњевековног српског књижевног језика. Ко је читао рецимо Душанов законик у оригиналу разумеће зашто.

I za moje su pojmove dekliinacije nesto sasvim normalno, ali za francuski, spanski ( ako se ne varam i italijanski) nisu,
a to su jezici koji su nastali iz latinskog. a priznaces da ne mozemo da govorimo o prostim narodima i jezicima.
 

Back
Top