GiovannaD
Primećen član
- Poruka
- 940
Šta će ljudi reći?
Treba ovo... Treba ono...
Koliko imaš godina ti, a voliš to...
Zašto nisi kao...
Ne znam za vas ostale, ali meni se diže kosa na glavi kada čujem izjave tog tipa, posebno od ljudi u svom neposrednom okruženju. Ovi što mi nisu bliski mogu da pričaju šta hoće, ni ne zanima me previše, koliko me zanima kada tako nešto čujem od ljudi koji bi najbolje trebali da me razumeju.
Tokom života sam srela i upoznala više ljudi, a i sama se svrstavam u tu grupu, koji nisu nekakvi ekscentrični čudaci, već su normalni i prosečni ljudi, ali, zbog svog viđenja toga kako život treba da izgleda i kako treba da se odnose prema njemu, nailazili su i nailaze konstantno na komentare i reakcije koje isprva "žacnu", al' ima upornih, pa pređu u, što bi se prosto narodski reklo, u "ispiračinu mozga".
Neki ljudi istupaju pred druge i počinju da drže propovedi o određenim životnim aspektima, a da ja pritom neko već ima stav o tim nekim konkretnim temama. Razumno je da, ukoliko neko čini nešto čime ugrožava i sebe i druge, da je tu poželjno da neko reaguje, ali ukoliko je nešto benigno u pitanju, ali je samo prosto, samo za sebe drugačije, onda je izlišno svako malo nekome držati predavanja na određene teme.
Argumenti tipa navedenih na početku su u bezopasnim situacijama potpuno besmisleni.
Da li se i vama to dešava? Kako objasniti tim ljudima da vas ostave na miru? Zašto neki ljudi to uporno rade? Kako pristupiti tome? Ignorisati? Ponavljati jedno te isto? Svađati se?
Meni deluje kao da ljudi prave neke svoje fiktivne okvire za sve oko sebe i onda pokušavaju da vas gurnu u taj svoj okvir.
Treba ovo... Treba ono...
Koliko imaš godina ti, a voliš to...
Zašto nisi kao...
Ne znam za vas ostale, ali meni se diže kosa na glavi kada čujem izjave tog tipa, posebno od ljudi u svom neposrednom okruženju. Ovi što mi nisu bliski mogu da pričaju šta hoće, ni ne zanima me previše, koliko me zanima kada tako nešto čujem od ljudi koji bi najbolje trebali da me razumeju.
Tokom života sam srela i upoznala više ljudi, a i sama se svrstavam u tu grupu, koji nisu nekakvi ekscentrični čudaci, već su normalni i prosečni ljudi, ali, zbog svog viđenja toga kako život treba da izgleda i kako treba da se odnose prema njemu, nailazili su i nailaze konstantno na komentare i reakcije koje isprva "žacnu", al' ima upornih, pa pređu u, što bi se prosto narodski reklo, u "ispiračinu mozga".
Neki ljudi istupaju pred druge i počinju da drže propovedi o određenim životnim aspektima, a da ja pritom neko već ima stav o tim nekim konkretnim temama. Razumno je da, ukoliko neko čini nešto čime ugrožava i sebe i druge, da je tu poželjno da neko reaguje, ali ukoliko je nešto benigno u pitanju, ali je samo prosto, samo za sebe drugačije, onda je izlišno svako malo nekome držati predavanja na određene teme.
Argumenti tipa navedenih na početku su u bezopasnim situacijama potpuno besmisleni.
Da li se i vama to dešava? Kako objasniti tim ljudima da vas ostave na miru? Zašto neki ljudi to uporno rade? Kako pristupiti tome? Ignorisati? Ponavljati jedno te isto? Svađati se?
Meni deluje kao da ljudi prave neke svoje fiktivne okvire za sve oko sebe i onda pokušavaju da vas gurnu u taj svoj okvir.
dezorijentisanim u prstoru i vremenu 
