Дело Душана Батаковића

Милунка Савић

Buduća legenda
Poruka
36.021
Др Душан Батаковић, историчар и дипломата, бивши амбасадор и директор Балканолошког института Српске академије наука и уметности, изненада је данас преминуо у шездесетој години, саопштио је Балканолошки институт САНУ.

Батаковић је био амбасадор у Грчкој, Канади и Француској.
Dusan-Batakovic.jpg


Рођен је у Београду, 1957, студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1982, где је и магистрирао 1988, а докторске на Сорбони у Паризу.

У Историјском институту радио је од 1983. до 1992, када прелази у Балканолошки институт САНУ.

На Филозофском факултету у Београду предавао је Увод у историјске студије и Општу историју новог века

После мандата амбасадора у Грчкој (2001-2005), Батаковић је у јулу 2005. именован за саветника председника Србије, а у октобру исте године изабран за директора Балканолошког института САНУ, главног уредника годишњака Балцаница и посебних издања Института.

У септембру 2008. изабран је за председника српског комитета Међунородне асоцијације за проучавање југоисточне Европе.

Био је члан државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије од новембра 2005, Батаковић је у јулу 2007, указом председника Србије, именован за амбасадора у Канади, а у јануару 2009. за амбасадора Србије у Француској.

Од марта 2009. до децембра 2012. године био је амбасадор Републике Србије у Француској а био је и шеф делегације Србије при Међународном суду правде у Хагу оф 2009. до 2011.

Године 2010. Батаковић је изабран за члана Светске академије уметности и науке .

Приредио је и објавио велики број књига, (монографија, зборника чланака, мемоара и грађе) и преко стотину научних радова. Био је члан уредништва Књижевне речи, Задужбине и Књижевних новина, члан Управног одбора Српске књижевне задруге, и члан Председништва СКЗ .

У фебруару 2013. године поново изабран за директора Балканолошког института САНУ.

http://www.politika.rs/scc/clanak/383828/Preminuo-Dusan-Batakovic

-----------------------------------------------------------------------------

Слава му и вечни помен...
 
Poslednja izmena od moderatora:
U IME NARODA! - IN MEMORIAM DUŠANU BATAKOVIĆU VELIKOM PRIJATELJU PROJEKTA:


Црвено доба - злочини комуниста у Србији и Црној Гори 1944. - 1947. - 1. епизода

Crveno doba -.zločini komunista u Srbiji i Crnoj Gori 1944. - 1947. - 1. epizoda

Документарна серија, 2004. година, 6 епизода

Аутор: Др. Душан Т. Батаковић, историчар

,,Црвено доба'' је је документарни филм који се бави систематским истребљивањем грађанске класе у Србији и Црној Гори од стране револуционарних, комунистичких власти. Пројекат се посебно бави догађајима у српским градовима након уласка комунистичких снага 1944-45, страдањем професора, индустријалаца, трговаца, лекара, адвоката, уметника, писаца, свештеника и осталих угледних грађана и чланова њихових поридица на територији Србије и Црне Горе. Истраживање је фокусирано на период од 1941. до 1947. године када је извршен највећи број хапшења и ликвидација.

Филм је настао као плод пројекта ,,Суочавање са тоталитарним наслеђем комунизма у Србији и Црној Гори'' невладине организације ,,Веће за демократске промене'', који је реализовао тим историчара и новинара (Радмила Пејић, Александар Маринковић, Саша Мишић, Зоран Скопљак, Небојша Берец, Бранко Вучковић, Иван Бецић) вођен аутором пројекта и председником Већа Душаном Т. Батаковићем. Монтажер: Петар Јаконић.

Поред грађе из архива и докумената, најважнији извор података су искази непосредних сведока, жртава или њихових потомака који су непосредно осетили револуционарну смену власти од јесени 1944 године. Сви искази, интервјуисаних сведока забележени су камером и као такви су драгоцен извор и за друга истраживања која се тичу периода пред други светски рат, сам рат и период после рата када је успостављена комунистичка власт у Југославиији. Како су интервјуисани сведоци у периоду који обрађује истраживање сада већ на крају свога биолошког века њихови искази представљају драгоцен извор информација који остаје за даља истраживања. Снимљено је преко сто сати разговора, пробрано више сати филмског материјала из Музеја југословенске кинотеке и Филмских новости који се односе на период од 1941. до средине педесетих година.

Сви сарадници на пројекту су људи без идеолошких предрасуда пришли читавом пројекту са амбицијама да рад на њему представља трезвено, на архивској грађи и на сведочанствима засновано истраживање, које не жели да ревалоризује историју, већ да на период којим се бави, баци једно ново светло, којим ће се хаос настао на овим просторима током Другог светског рата осветлити из једног новог угла.

Филм је постављен на YouTube уз дозволу аутора, Др. Душана Т. Батаковића.
 
Baš šteta; nije uopšte bio čovek ovako nešto u godinama da kažemo.

Mislim da je došlo do određene inverzije; nekada su istoričari živeli baš dugo, a sada izgleda da je dosta obratno.

Naravno, dobar deo ima veze sa tim što su naši stari istoričari dolazili iz redova imućnih ljudi, koji su bili u mogućnosti i da obezbede više životne standarde, ali i određen stil života koji fizički ne iscrpljuje telo. Danas, u svetu gotovo univerzalne pismenosti i sistemu koji je nešto malo više bezklasan nego tada, situacija je nešto drugačija tako da se istorijom bave ljudi i sa najnižim primanjima.

No mislim da je došlo i do značajnoj uvećanja stresa kod istoričara. I tu ne mislim samo na to što se nastavnici istorije kotiraju po istraživanjima među najstresnije poslove nastavnog osoblja po osnovnim i srednjim školama, već ovako uopšteno gledano. Mislim da to čak i ovaj naš podforum oslikava na neki način.
Što reče skoro jedan forumaš, jedina prepirka nekoć bila je između četnika i partizana, a danas se oko svega razbijaju krigle.

Neka počiva Bataković u miru.
 
Ona je preminula??? Od čega?

Imamo danas dosta više istoričara, pa samim time i među njima više nesrećnih slučajeva (bolesnika)...

Pala je na bojnom polju. Sa 43 godine.

TEODORA TOLEVA JE TOKOM JEDNOG ISTRAZIVANJA I POTRAGE ZA DOKUMENTIMA O MEDJUETNICKIM ODNOSIMA U OTOMANSKOJ IMPERIJI U CARSKOM ARHIVU U BECU (HAUS-, HOF-, UND STAATSARCHIV) U JEDNOM „ARHIVSKOM INCIDENTU“ – SLUCAJNOSTI PO NJENIM RECIMA ILI BOLJE RECI O PROVIDJENJU, NASLA JE DOKUMENTE U VEZI TAJNIH SASTANAKA AUSTRO – UGARSKOG DVORA ODRZANIH 1896 – TE GODINE! NI ONA SAMA, U TOM MOMENTU, NIJE MOGLA DA ZAMISLI DA CE SE SLEDECIH NEKOLIKO GODINA POSVETITI JEDNOM DUBOKOM ISTRAZIVANJU KOJE CE DA REZULTUJE NJENOM DOKTORSKOM DISERTACIJOM NA UNIVERZUTETU BARSELONE : !!! UTICAJ AUSTROUGARSKE IMPERIJE NA KREACIJU ALBANSKE NACIJE !!!!!!!! ( PRIM. PREV.: JESTE LIM SVESNI STA JE OVO? )

https://dijaspora.wordpress.com/201...atelje-da-pazljivo-procitaju-ovu-informaciju/
 
Baš šteta; nije uopšte bio čovek ovako nešto u godinama da kažemo.

Mislim da je došlo do određene inverzije; nekada su istoričari živeli baš dugo, a sada izgleda da je dosta obratno.

Kad smo već kod dugovečnih istoričara treba pemnuti Inaldžika. Nije naš ali je nadživeo mnoge naše "mlađe" istoričare "starije generacije".

Neka počiva u miru Bataković.
 
Хвала колега Платине. Изврстан говор покојног др Батановића. Препоручујем га свима. Његов уводни преглед нашег неуспеха да своје виђење историје представимо свету је отрезнујући и јасан позив да се пробудимо из овог вишедеценијског сна. А осврт на лик и дело Николе Пашића, од посебног значаја и својеврсна одбрана достојанства овог великог државника.

Једна мала исправка: проглашено је уједињење Срема (24. новембра 1918.), а затим и Баната, Бачке и Барање (25. новембра), не Војводине, и то баш са Краљевино Србијом (што покојни Батовић и наводи), а не Краљевином СХС, која је настала тек 1. децембра. У том периоду није постојала никаква Војводина, а територија о којој је реч је била знатно већа од данашње Србије изнад Дунава.
 
Poslednja izmena:
Хвала колега Платине. Изврстан говор покојног др Батановића. Препоручујем га свима. Његов уводни преглед нашег неуспеха да своје виђење историје представимо свету је отрезнујући и јасан позив да се пробудимо из овог вишедеценијског сна. А осврт на лик и дело Николе Пашића, од посебног значаја и својеврсна одбрана достојанства овог великог државника.

Једна мала исправка: проглашено је уједињење Срема (24. новембра 1918.), а затим и Баната, Бачке и Барање (25. новембра), не Војводине, и то баш са Краљевино Србијом (што покојни Батовић и наводи), а не Краљевином СХС, која је настала тек 1. децембра. У том периоду није постојала никаква Војводина, а територија о којој је реч је била знатно већа од данашње Србије изнад Дунава.

I veoma nepoznat podatak da se 42 od 54 Kotara u Bosni (Banja Luka, Prijedor, Bijeljina...) priključilo Srbiji pre priključenja Zagreba i Ljubljane. 28:00, pa do kraja.

To je istorija ujedinjenja.
 
Poslednja izmena:
I veoma nepoznat podatak da se 42 od 54 Kotara u Bosni (Banja Luka, Prijedor, Bijeljina...) priključilo Srbiji pre priključenja Zagreba i Ljubljane. 28:00, pa do kraja.

To je istorija ujedinjenja.
Да, то је вероватно још важнији податак - мени лично досад непознат (мада ми се врзма по глави да сам чуо нешто о котарима..). Знамо ли када се то тачно десило? Претпостављам да говоримо о периоду од више дана, јер је ипак реч о 42 котара/округа. Сваки је ту одлуку донео засебно.

Možda bi trebalo iskoristiti ovu priliku da se prisetimo da se i Bataković našao u žiži sukoba između srpskih istoričara (imali smo skoro temu); autor slova protiv Batakovića bio je Radoš Ljušić (originalno objavljeno na Novoj srpskoj političkoj misli): Батаковићева књига о "Начертанију" или о једном даровитом преписивачу
Верујем да такође не треба испустити прилику да се присетимо и тога да је Радош Љушић члан 'Српске напредне' странке. Верујем да то говори далеко више од пажљивог читања његове, у основи бесадржајне и по природи пљувачке, критике рада покојног Батковића. Верујем да то заправо све говори о Радошу Љушићу, као стручњаку, човеку и Србину. И о томе колико је дотичном стало до академске честитости најбоље говори чињеница да је члан странке у чијим редовима ума више плагијатора него у остатку српског друштва заједно.

Заправо, коментари на његов текст су свакако вреднији читања него сам текст: http://www.nspm.rs/component/option...21tZW50MTU4MzY4/view,comment/#yvComment158368
 
Poslednja izmena:
Eto... potvrdjuje se ono sto se meni nekako javilo kao ideja, radi razumevanja onog sto cujem/vidim/procitam: treba da znam sta se kaze i ko kaze. Jedno bez drugog ne ide.

Sreca pa postoji wikipedija...
Za Ljusica postoji stranica na srpskom
https://sr.wikipedia.org/wiki/Радош_Љушић
... gde se navodi preko 600 stotina radova, sa upozorenjem "Овај чланак који је биографија живе особе нема никакве независне и поуздане изворе."
Tu je cela zbrka radova, knjiga pa cak i clanaka u novinama.
Bio u DSS, sada u SNS.
Bavi se istorijom Srbije u 19. i 20. veku.


Batakovic se bavio celim Balkanom, sto je za mene bolja preporuka. Istorija jedne zemlje mora da se razmotri tako da se istom merom uzmu i svi susedi.
 
Poslednja izmena:
Možda bi trebalo iskoristiti ovu priliku da se prisetimo da se i Bataković našao u žiži sukoba između srpskih istoričara (imali smo skoro temu); autor slova protiv Batakovića bio je Radoš Ljušić (originalno objavljeno na Novoj srpskoj političkoj misli): Батаковићева књига о "Начертанију" или о једном даровитом преписивачу

Nspm je za mene glasilo DSSa. Najvise ih poznajem po Antonicu... valjda je jos uvek tamo.
 
Pogledao sam i ovaj video

Moze da se uporedi sa izlaganjem na Bogoslovskom fakultetu, ali je mnogo duze pa je vise i receno. Mogu da kazem i dosta ostrije.
Meni kao monarhisti nista nije smetalo, veliki broj neprijatnih cinjenica nasuprot nekim bajkovitim predstavama XXog veka.
 
Nspm je za mene glasilo DSSa. Najvise ih poznajem po Antonicu... valjda je jos uvek tamo.
НСПМ је некада је некада подржавао данас непостојеће патриотско крила ДСС-а. Данас нема никакаве везе са ДСС-ом, јер у ДСС-у бише нема искрених патриота.

А тај текст је објављен на НСПМ-у баш као и низ других који се објављују, без обзира на то да ли се с њима слажу они који управљају сајтом. Толико је ваљда очигледно у из чињенице да неретко објављују текстове у којима се износе опречна мишљења.
 
Poslednja izmena:
Nspm je za mene glasilo DSSa. Najvise ih poznajem po Antonicu... valjda je jos uvek tamo.

Ima tu nekog smisla; Bataković je kadar Demokratske stranke, tako da se često i nalazio na toj političkoj trasi prepucavanja sa oponentima, dok je Ljušić bio (pre ove skorašnje epizode sa SNS-om) u DSS-u.

Međutim, danas to NSPM nije uopšte; danas je uglavnom naklonjen Vuku Jeremiću,

P. S. Možda otvoriti sličnu temu na pdf Politici?
 
Батаковић никада није био члан ДС-а или било које друге странке. Био је амбасадор Србије у ти доба, баш као и Дарко Танасковић, али то не значи да је био "кадар Демократске странке". И један и други су представљали своју земљу, а не ову или ону странку.

И Антонић није 'тамо', нити је икада био. Његови текстови се објављују (најчешће заправо само преносе са ФСК-а) на НСПМ-у, али он није члан уредништва сајта нити ишта слично.

НСПМ 'подржава' Јеремича из чисто прагматичних разлога. Између два зла изабрали су оно мање. Нисам љубитељ Јеремића, али не видим ни логику у исчекивању неког политичког месије који нам, како ствари стоје, неће доћи ни до другог доласка правог Месије.
 
Poslednja izmena:
И Антонић није 'тамо', нити је икада био. Његови текстови се објављују (најчешће заправо само преносе са ФСК-а) на НСПМ-у, али он није члан уредништва сајта нити ишта слично.

НСПМ 'подржава' Јеремича из чисто прагматичних разлога. Између два зла изабрали су оно мање. Нисам љубитељ Јеремића, али не видим ни логику у исчекивању неког политичког месије који нам, како ствари стоје, неће доћи ни до другог доласка правог Месије.
Aha... sad znam vise :)

NSPM naginje na 'patriotsku stranu', tako da onomad DSS ili Jeremic sada... to se potpuno slaze.
 
Батаковић никада није био члан ДС-а или било које друге странке. Био је амбасадор Србије у ти доба, баш као и Дарко Танасковић, али то не значи да је био "кадар Демократске странке". И један и други су представљали своју земљу, а не ову или ону странку.

И Антонић није 'тамо', нити је икада био. Његови текстови се објављују (најчешће заправо само преносе са ФСК-а) на НСПМ-у, али он није члан уредништва сајта нити ишта слично.

НСПМ 'подржава' Јеремича из чисто прагматичних разлога. Између два зла изабрали су оно мање. Нисам љубитељ Јеремића, али не видим ни логику у исчекивању неког политичког месије који нам, како ствари стоје, неће доћи ни до другог доласка правог Месије.

Nisam ni mislio da je član DS, već da je nominovan od strane njih i u bliskoj vezi, kao što su recimo Siniša Mali i Ana Brnabić nestranačke ličnosti, ali su tu zbog SNS.

Svestan sam šta ćeš reći - da su diplomate vanstranačke ličnosti koje su vezane za naciju, a ne za unutrašnje podele, ali činjenica jeste da je ušao u višu politiku pobedom DOS-a i kao takav bio otposlan da bude ambasador, a potom najveći deo njegovog napretka vezuje se za položaj savetnika predsednika Borisa Tadića, kao i da je smenjen sa položaja 2012. godine kada su naprednjaci došli na vlast i smenili DS.

Na mestu ambasadora u Francuskoj zamenio ga je Rajko Ristić.

Dakle u politici postoji de jure nestranaštvo, ali de facto to je jedna iluzija, jer je apsolutno svako u tesnim vezama sa jednom ili drugom strankom, samo nije partijski funkcioner ikakav.

P. S. Ako me sećanje dobro služi Bataković je čak jedan od dva ambasadora koji su bili smenjeni sa položaja gotovo momentalno posle Nikolićevog preuzimanja predsedničke pozicije, odnosno formiranja Dačićeve vlade.
 
Poslednja izmena:
P. S. Možda otvoriti sličnu temu na pdf Politici?
Da bi tema bila zivahna moraju da diskutuju oni koji znaju... a to u proseku nije slucaj.

Mislio sam i sam da otvorim temu, mada ne znam jos naslov, ali da anketa bude (naravno) javna i sa vise izbora. Nesto otprilike... da li ste a)monarhista b)republikanac c)jugosloven/jugonostalgicar d)komunista i da postavim pitanje da se obrazlozi stav.
Ideja je da pitam cije tekovine podrzavaju. Npr. mnogi bi se busali u junacke grudi - ali podrzavaju poredak i granice koje su komunisti napravili 1945. Za mene - ne moze i jedno i drugo. Ili ili.
Mozda bi to ipak bilo skandalozno, da ja kao mod diskutujem o granicama... mada to svakako ne bi bilo na agresivan nacin.
Prosto mora da nam postane jasnije sta podrzavamo.
 
Poslednja izmena:

Back
Top