Мења ли нас Православље на добар начин?

R.Žiskar

R.Žiskar

Elita
Poruka
15.608
Овај цитат је један од начина како Православље треба да утиче на нас и чему се треба окренути:

"Зар је то та духовност, коју негујеш у својој души? Ето, ја сам, на пример, видео и старца Порфирија, и старца Пајсија, и старца Јакова. Да ли се због тога што сам их видео, у мом животу нешто изменило на чаробан начин? Христос је био сасвим близу апостола, али Јуда због тога ништа у себи није изменио, а поврх тога је и издао Христа. А Свети апостол Петар се одрекао Христа, и Тома је такође показао неверје, али Господ је био с њима.

Причати о томе где си био, кога познајеш, са ким разговараш, није довољно. Познајем људе, који никада нису били на Светој Гори, јер су непокретни. Знам и жене, које никада нису путовале у Јерусалим, јер су сиромашне и са много деце, али им је у души увек радост Васкрсења и Гроб Господњи. Не причам ово да бисте мислили да не треба да обилазите света места, путујте слободно. Али ако будете путовали и враћали се исти какви сте и пошли, то неће бити довољно. То је оно што ја имам у виду." ЛИНК

Колико смо се успешно окренули унутрашњем миру а избегли замку рекламе вере?
 
R.Žiskar:
Овај цитат је један од начина како Православље треба да утиче на нас и чему се треба окренути:

"Зар је то та духовност, коју негујеш у својој души? Ето, ја сам, на пример, видео и старца Порфирија, и старца Пајсија, и старца Јакова. Да ли се због тога што сам их видео, у мом животу нешто изменило на чаробан начин? Христос је био сасвим близу апостола, али Јуда због тога ништа у себи није изменио, а поврх тога је и издао Христа. А Свети апостол Петар се одрекао Христа, и Тома је такође показао неверје, али Господ је био с њима.

Причати о томе где си био, кога познајеш, са ким разговараш, није довољно. Познајем људе, који никада нису били на Светој Гори, јер су непокретни. Знам и жене, које никада нису путовале у Јерусалим, јер су сиромашне и са много деце, али им је у души увек радост Васкрсења и Гроб Господњи. Не причам ово да бисте мислили да не треба да обилазите света места, путујте слободно. Али ако будете путовали и враћали се исти какви сте и пошли, то неће бити довољно. То је оно што ја имам у виду." ЛИНК

Колико смо се успешно окренули унутрашњем миру а избегли замку рекламе вере?
Kliknite za proširenje...

S obzirom koliko se Pravoslavlje mijenja tesko da moze ikoga vise da promjeni da ga potakne da istinski pristupi istrazivanju Bozije rijeci odnosno Svetog Pisma. Svakom pravoslavcu bih savjetovao da svoju duhovnost pocne sa Svetim pismom i vladikom Nikolajem Velimirovicem a dalje nastavi u zajednici sa Hristom, moleci se i iskreno od Boga traziti istinu. To je odlican pocetak koji vodi kao istinskom obracenju i novorodjenju u Hristu. Vodjen Bozijim i Isusovim Svetim Duhom covjek ne moze da ostane u tom vavilonu nego izlazi njega i sa Hristom ide na jedan veci nivo duhovnog odnosa.
 
Poslednja izmena od moderatora:
sasasta:
ja kao ateista sam finiji i kulturniji od vecine vernika ovde

cim uvide da gube na intelektualnom nivou , pocinju psovke , uvrede a i pretnje

mada ja znam da oni nisu pravi vernici , samo misle da jesu
Kliknite za proširenje...

Да не коментаришем хвалоспеве самом себи, што је иначе одлика јако финих и културних људи...

Како знаш да ли је неко прави верник или не, ако не познајеш човека или жену лично? Мислим, да ли ти се јави или имаш неку научну методу?
Или је довољно то што мислиш да неко нешто губи на интелектуалном нивоу (звучи као да желиш да кажеш да си ти на нивоу изнад, што нигде није потврђено)?

Видиш, горе сам навео један цитат који заиста усмерава вернике православне вере на један пут одрицања од самохваљења и самоподизања себе у туђим очима на основу тога што су били присутни или видели неког "познатог" (познатог међу верницима, не рок звезду).
Наравно да има оних који ће послушати и размислити о овоме што је речено али има и оних који ће наставити по старом.

Ово је тема о томе да ли нас Православље и његове поруке уче нечему добром или треба терати по своме.
Није тема о томе да ли су атеисти "финији и културнији од већине верника овде". За то имаш "Критички осврт на религију".
 
R.Žiskar:
Ово је тема о томе да ли нас Православље и његове поруке уче нечему добром или треба терати по своме.
Kliknite za proširenje...

naravno da nas vera uči da budemo bolji...ali, na nekog se to prima, na nekoga ne...i onaj na koga se prima učenje - ima uspone i padove, ali se trudi da se ispravi svaki put posle pada. trud vernika nije prava uzlazna liniji, naprotiv :)
...međutim i na žalost - jako je mnogo onih koji na Boga uopšte ne misle, dovoljni su sami sebi. sude svakome, sebi skoro uopšte ne...osim u slučajevima kada ne mogu da izbegnu sud svoje savesti.
ali, ni tada čak ne žele da misle o toj reči ''čovek'' i šta znači biti čovek u punom smislu tog značenja...jednostavno ih mrzi da se cimaju. lenji su u toj varijanti...šta da se radi. neka im je Bog u pomoći.
 
Има један добар текст од Берђајева и зове се ,,О савршенству Хришћанства и несавршенству хришћана". Дакле, Хришћанство је савршено, јер Хришћанство је Христос Сам, Он је основна Истина Хришћанства, како каже Свети Јустин Ћелијски. Дакле, Хришћанство је савршено, али хришћани људи су несавршени. Али, Хришћанство се од других вера и религија разликује по томе не само што је истински човекољубачка вера (Јер Бог је човекољубав, Бог воли човека и жели му Спасење), већ и по томе што не снисходи људским слабостима, већ позива људе на савршенство, на превазилажење тих слабости.

И сваки је човек на то позван и сваки човек има ту шансу. Дакле, Православље позива људе на савршенство и на људима је да тај позив прихвате и крену тим путем. Тај пут није лак и често буде падања на њему, али је важно истрајати на њему.
 
У оба претходна одговора провлачи се веше заједничких елемената, али онај који је мени интересантан је то да Православље није циљ него пут. И да постоје успони и падови на том путу, човек се саплете или га нешто скрене са пута и главна снага веровања је у томе да се овакве препреке превазиђу и да се настави на свом усавршавању са сталном свешћу о томе да на крај пута не можемо стићи.
 
Православље и служи зато да нас мења на боље, преко покајања, исповести, праштања, Причешћа. Има ипак људи који мисле да обилажењем манастира и сакупљањем успомена из манастира постижу неки духовни циљ, и њихова назови вера је на нивоу веровања у магијско дејство светих места и светих предмета, уместо у покајању и исправљању себе.
 
Православље чини да будем бољи човек. Да нема Христоса, васкрсења.. живот би ми био бесмислен. Мада много грешим, а највише ме боли кад грешим а знам свесно да чиним грех. Савест је тај велики дар од Бога који ме тера да се покајем и колико толико враћа у нормалу. Сматрам да је Христос наша духовна вертикала, наш пут и нада. Слава Господу Богу!
 
Pravoslavlje je samo u Ocu,Sinu i Svetome Duhu,koje covek oseti svojom dusom u nekom momentu svog zivota.Boziji priziv se ogleda u potrebi da ucis,saznajes i delas po zapovestima Njegovim,onoliko koliko je u tvojoj mogucnosti u savremenom svetu.Pruzis li Bogu iskreno srce i pokajanje,naravno da ce te promeniti na bolje a ako si vec bio takav,dace ti blagodeti da nastavis da se penjes lestvicama...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Н
Православље и време
Odgovora
3
Pregleda
237
ННПКИ
Н
kainos
  • Zatvorena
Pravoslavlje ne postoji?
2
Odgovora
29
Pregleda
601
Jasna
Jasna
Jasna
Srbin slep od rođenja, govori 10 jezika i preveo 9500 stranaca u pravoslavlje
2
Odgovora
33
Pregleda
770
aeternum
aeternum

Back
Top