eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
13. jun 2017.|Izvor: FoNet
General predstavio knjigu "Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999."
BEOGRAD - Posle raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta, Zapad više nije imao neprijatelje, i političarima, diplomatama i vojnicma bilo je potrebno da ga nađu - to je postala bivša Jugoslavija, ocenio je danas penzionisani italijanski general Bjađo di Gracija.
Da je Evropa u ono vreme bila prisutnija, shvatila bi šta se događa u Jugoslaviji, koja je suštinski uvek bila bliska zapadnom bloku, rekao je na promociji svoje knjige "Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999." Gracija, koji je devedesetih bio na različitim funkcijama u misijama na Balkanu.
Kako je ocenio, nekim čudom je bivša Jugoslavija, u političkom smislu, postala neko ko se smatra neprijateljem i može se uništiti.
Gracija je ukazao da je začuđujuća činjenica da su se republike bivše Jugoslavije "krvavo borile" da izađu iz zajedničke države i osamostale se, da bi u sledećem trenutku tražile da uđu u Evropsku uniju.
Umesto razbijanja da su privukli Jugoslaviju
Prema njegovom mišljenju, bilo bi, u kulturološkom smislu, mnogo logičnije da je, posle pada "gvozdene zavese", Evropa sebi privukla bivšu Jugoslaviju, a da, kada se to nije desilo, krivica pada kako na evropske, tako i na jugoslovenske političare.
Rat na Balkanu je, smatra Gracija, vođen bez ikakve logike i reda, i u tom kontekstu su se dogodile mnoge stvari.
On je naglasio da je 1991. godine Nemačka "pritiskala" da se što pre prizna nezavisnost Hrvatske i Slovenije, što tad nije bilo dogovoreno na nivou zemalja Evropske zajednice.
Smatram da bez ove nemačke intervencije ne bi bilo ni raspada Jugoslavije, konstatovao je Gracija.
Da je postignut dogovor o Krajini ne bi bilo rata u BiH
On je dodao da misli da je, nakon otcepljenja Hrvatske i Slovenije, bilo moguće postići dogovor o Krajini, "mada bi to išlo teško", a da bi se time izbegao i rat u Bosni i Hercegovini, u kojoj tad niko nije govorio o nezavisnosti.
Gracija je ocenio da je BiH danas čudna država, "koja živi ne zna se od čega, a njene granice su maštovite".
Kosovu bolje da je ostalo pokrajina u Srbiji
On je napomenuo i da misli da Kosovo uopšte nema granice, i da smatra da bi za Kosovo bilo bolje da je ostalo srpska pokrajina, kao i da ne vidi budućnost ujedinjenja sa Albanijom.
Posledica rata na Balkanu i bombardovanja Srbije 1999. godine, napomenuo je Gracija, bila je ekspanzija NATO i kontrola ruta gasa i nafte sa istoka Evrope, kao i isprobavanja novih vojnih strategija, logistike, komunikacionih i komandnih sistema.
Napad na Jugoslaviju isprobavanje za nove napade
To je dovelo do modernizacije "ratne mašine", i NATO je dobio pravo da interveniše svuda gde "novi svetski poredak" smatra da je potrebno, da državne granice i suverenitet nisu prepreka za intervenciju, sve uz obrazloženje "to je rat", zaključio je on.
***********
Спрема се тужба против НАТО-а због бомбардовања 1999.
недеља, 11. јун 2017.Извор: РТС
Осамнаест година после бомбардовања Србије – припрема се тужба против 19 чланица НАТО-а, које су учествовале у агресији. Тужбе, у име жртава, припрема специјални тим, који ће чинити домаћи и страни адвокати, као и лекари којима предстоји да докажу везу између пораста најтежих болести и коришћења уранијума током бомбардовања.
Четрдесет пет милијарди година потребно је за потпуни распад осиромашеног уранијума. На Србију је 1999, по признању НАТО-а, бачено више од 10 тона – углавном на Косову, али и четири локације на југоистоку Србије.
Припремила Тихана Бајић
Већ у прве две године после бомбардовања бележи се пораст хематолошких и бубрежних обољења. Годинама касније, и тежа.
"Сада статистика управо говори о енормном проценту. О епидемији малигних болести, аномалија на потомству, сама чињеница да се код једног детета дневно утврди једно малигно обољење, довољно говори о ризику", каже члан тима Радомир Ковачевић, токсиколог у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту.
Иако веза између статистике и бомбардовања званично није доказана, експертски тим намерава да је утврди – са чиме ће пред судове 19 земаља НАТО-а.
Упркос чињеници да су слични покушаји, раније, остајали без епилога - италијански касациони суд у случају погибије радника РТС-а и немачки Уставни суд у случају страдалих на Варваринском мосту прогласили су се ненадлежним. Правници, зато, мале шансе дају новој иницијативи.
"Овде говоримо с једне стране о немогућности утврђивања директне кривице, с друге стране верујемо да ће ситуација бити веома слична оној која је била у Немачкој", каже Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права - Јуком.
"Оно што је боље, то је да се направи нека комисија који ће прибавити све то што су нам радили, описати, документовати са фотографијама, историјама болести и тада сачекати одговарајући моменат да се то искористи", каже адвокат Тома Фила.
Борба за правду пропала је чак и када је иза ње стајала држава – током бомбардовања Међународни суд правде у Хагу одбацио је захтев југословенске владе да НАТО прекине са ударима.
Пет година касније, прогласио се и ненадлежним у спору Србије и Црне Горе против осам чланица алијансе. Искуство показује да се уместо правним средствима, треба борити политичким, каже правник Јукома.
"Да оне сада након оволико година помогну нашој земљи да поједине последице санира – овде говоримо и о разминиравању и о финансијској помоћи и улагањима и мислим да је то и пут којим треба и у овом случају ићи", каже Милан Антонијевић.
Експертски тим, ипак, има оптимизма – намера им је да се у тужбама нађу и последице коришћења касетних бомби и бомбардовања хемијских и петрохемијских постројења. Верују да ће доказе прикупити за око две године.
**************************
Максимално подржавам подношење ТУЖБЕ ПРОТИВ 19 ДРЖАВА НАТО-ЗЛОЧИНАЦА!
General predstavio knjigu "Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999."
BEOGRAD - Posle raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta, Zapad više nije imao neprijatelje, i političarima, diplomatama i vojnicma bilo je potrebno da ga nađu - to je postala bivša Jugoslavija, ocenio je danas penzionisani italijanski general Bjađo di Gracija.
Da je Evropa u ono vreme bila prisutnija, shvatila bi šta se događa u Jugoslaviji, koja je suštinski uvek bila bliska zapadnom bloku, rekao je na promociji svoje knjige "Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999." Gracija, koji je devedesetih bio na različitim funkcijama u misijama na Balkanu.
Kako je ocenio, nekim čudom je bivša Jugoslavija, u političkom smislu, postala neko ko se smatra neprijateljem i može se uništiti.
Gracija je ukazao da je začuđujuća činjenica da su se republike bivše Jugoslavije "krvavo borile" da izađu iz zajedničke države i osamostale se, da bi u sledećem trenutku tražile da uđu u Evropsku uniju.
Umesto razbijanja da su privukli Jugoslaviju
Prema njegovom mišljenju, bilo bi, u kulturološkom smislu, mnogo logičnije da je, posle pada "gvozdene zavese", Evropa sebi privukla bivšu Jugoslaviju, a da, kada se to nije desilo, krivica pada kako na evropske, tako i na jugoslovenske političare.
Rat na Balkanu je, smatra Gracija, vođen bez ikakve logike i reda, i u tom kontekstu su se dogodile mnoge stvari.
On je naglasio da je 1991. godine Nemačka "pritiskala" da se što pre prizna nezavisnost Hrvatske i Slovenije, što tad nije bilo dogovoreno na nivou zemalja Evropske zajednice.
Smatram da bez ove nemačke intervencije ne bi bilo ni raspada Jugoslavije, konstatovao je Gracija.
Da je postignut dogovor o Krajini ne bi bilo rata u BiH
On je dodao da misli da je, nakon otcepljenja Hrvatske i Slovenije, bilo moguće postići dogovor o Krajini, "mada bi to išlo teško", a da bi se time izbegao i rat u Bosni i Hercegovini, u kojoj tad niko nije govorio o nezavisnosti.
Gracija je ocenio da je BiH danas čudna država, "koja živi ne zna se od čega, a njene granice su maštovite".
Kosovu bolje da je ostalo pokrajina u Srbiji
On je napomenuo i da misli da Kosovo uopšte nema granice, i da smatra da bi za Kosovo bilo bolje da je ostalo srpska pokrajina, kao i da ne vidi budućnost ujedinjenja sa Albanijom.
Posledica rata na Balkanu i bombardovanja Srbije 1999. godine, napomenuo je Gracija, bila je ekspanzija NATO i kontrola ruta gasa i nafte sa istoka Evrope, kao i isprobavanja novih vojnih strategija, logistike, komunikacionih i komandnih sistema.
Napad na Jugoslaviju isprobavanje za nove napade
To je dovelo do modernizacije "ratne mašine", i NATO je dobio pravo da interveniše svuda gde "novi svetski poredak" smatra da je potrebno, da državne granice i suverenitet nisu prepreka za intervenciju, sve uz obrazloženje "to je rat", zaključio je on.
***********
Спрема се тужба против НАТО-а због бомбардовања 1999.
недеља, 11. јун 2017.Извор: РТС
Осамнаест година после бомбардовања Србије – припрема се тужба против 19 чланица НАТО-а, које су учествовале у агресији. Тужбе, у име жртава, припрема специјални тим, који ће чинити домаћи и страни адвокати, као и лекари којима предстоји да докажу везу између пораста најтежих болести и коришћења уранијума током бомбардовања.
Четрдесет пет милијарди година потребно је за потпуни распад осиромашеног уранијума. На Србију је 1999, по признању НАТО-а, бачено више од 10 тона – углавном на Косову, али и четири локације на југоистоку Србије.
Припремила Тихана Бајић
Већ у прве две године после бомбардовања бележи се пораст хематолошких и бубрежних обољења. Годинама касније, и тежа.
"Сада статистика управо говори о енормном проценту. О епидемији малигних болести, аномалија на потомству, сама чињеница да се код једног детета дневно утврди једно малигно обољење, довољно говори о ризику", каже члан тима Радомир Ковачевић, токсиколог у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту.
Иако веза између статистике и бомбардовања званично није доказана, експертски тим намерава да је утврди – са чиме ће пред судове 19 земаља НАТО-а.
Упркос чињеници да су слични покушаји, раније, остајали без епилога - италијански касациони суд у случају погибије радника РТС-а и немачки Уставни суд у случају страдалих на Варваринском мосту прогласили су се ненадлежним. Правници, зато, мале шансе дају новој иницијативи.
"Овде говоримо с једне стране о немогућности утврђивања директне кривице, с друге стране верујемо да ће ситуација бити веома слична оној која је била у Немачкој", каже Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права - Јуком.
"Оно што је боље, то је да се направи нека комисија који ће прибавити све то што су нам радили, описати, документовати са фотографијама, историјама болести и тада сачекати одговарајући моменат да се то искористи", каже адвокат Тома Фила.
Борба за правду пропала је чак и када је иза ње стајала држава – током бомбардовања Међународни суд правде у Хагу одбацио је захтев југословенске владе да НАТО прекине са ударима.
Пет година касније, прогласио се и ненадлежним у спору Србије и Црне Горе против осам чланица алијансе. Искуство показује да се уместо правним средствима, треба борити политичким, каже правник Јукома.
"Да оне сада након оволико година помогну нашој земљи да поједине последице санира – овде говоримо и о разминиравању и о финансијској помоћи и улагањима и мислим да је то и пут којим треба и у овом случају ићи", каже Милан Антонијевић.
Експертски тим, ипак, има оптимизма – намера им је да се у тужбама нађу и последице коришћења касетних бомби и бомбардовања хемијских и петрохемијских постројења. Верују да ће доказе прикупити за око две године.
**************************
Максимално подржавам подношење ТУЖБЕ ПРОТИВ 19 ДРЖАВА НАТО-ЗЛОЧИНАЦА!
