Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 41.729
Константин Порфирогенит у DAI не каже изричито да Диоклићани (Дукљани) воде порекло од Срба, што је у научној (и псеудонаучној) литератури било повод за различита тумачења, а често и нагађања. Предраг Коматина указује на податак на који његови претходници нису обраћали пажњу, а који баца ново светло на сам проблем:
''... као аргумент у прилог тези да су за Порфирогенита и Дукљани Срби.
Да је у царевој свести то било управо тако мислим да постоји један кључни, иако посредни аргумент, и да се он налази управо тамо где се мислило да га нема – у 32. поглављу DAI, у оквиру реченице у којој се набрајају земље у које је цар Ираклије населио Србе. Та већ више пута навођена реченица у целини гласи: „И пошто су садашња Србија и Паганија и такозвана земља Захумљана и Травунија и земља Конављана биле под влашћу цара Ромеја, те земље су пак остале пусте од стране Авара (јер су одатле истерали Романе који сада живе у Далмацији и Драчу), насели цар ове Србе у тим земљама и беху подређени цару Ромеја, њих цар свештенике из Рима доводећи покрсти и научивши их да правилно врше дела побожности, изложи им хришћанску веру.“ Дакле, према Порфирогениту, цар Ираклије је населио Србе у земље из којих су Авари претходно истерали Романе, „који сада живе у Далмацији и Драчу“. Цар претходно набраја те земље – то су Србија, Паганија, Захумље, Травунија и Конавли, али управо додатак да су у питању земље у којима су претходно живели Романи „који сада живе у Далмацији и Драчу“, открива да он, иако је изричито не наводи, том приликом на уму има и Дукљу.
Наиме, на овом месту, пишући како ти Романи које су Авари давно истерали из унутрашњости „сада живе у Далмацији и Драчу“, Порфирогенит мисли на њему савремену тему Далмацију и тему Драч и градове који су се у њима налазили. У случају Далмације и Романа у њој то је потпуно јасно на основу других места у спису DAI. Тако у 29. поглављу, након описа борби које су довелe до аварског освајања и пустошења Далмације, цар пише како су Авари/Словени, населивши се тамо, почели да узнемиравају Романе, који су живели у пољима и брдима и да присвајају њихова станишта, а да су „преостали Романи избегли у приобалне градове и до сада владају њима, а то су Котор, Дубровник, Сплит, Трогир, Задар, Раб, Крк и Црес, чији се становници до сада зову Романи.“ У 30. поглављу пак стоји како, након што су се Словени населили и завладали целом околном територијом Далмације, „градови Романа обрађују острва и живе од њих.“ Поменутим градовима и острвима посвећује и завршне одељке 29. поглавља.
Што се тиче Драча, да је у питању тема, а не сам град Драч, јасно је такође на основу контекста у коме се тај назив помиње на другим местима у спису DAI. У 30. поглављу Драч се помиње два пута. Први пут се каже како је у давнини „Далмација почињала од граница Драча, то јест, од Бара“, а други пут како се „Дукља приближава кастелима Драча, то јест, Љешу, Улцињу и Бару.“ Према томе, када у 32. поглављу помиње Драч и каже да у њему тада живе Романи, Порфирогенит свакако мисли на територију тадашње Драчке теме, на којој су се налазили градови од којих он поименично помиње Бар, Љеш и Улцињ. И док о Далмацији и Романима који живе у њеним градовима пише нашироко у 29. и 30. поглављу DAI, Романе у градовима Драчке теме не помиње нигде осим на наведеном месту у 32. поглављу. Порекло романског становништва у градовима Далмације, судећи по наведеним одломцима из 29. и 30. поглавља, Порфирогенит очигледно везује за њихово континентално залеђе. Тешко је отети се утиску да цар-писац Романе у градовима Драчке теме први и једини пут у свом делу помиње у одломку у коме говори о територијама које су у време цара Ираклија населили Срби управо зато што је веровао да они потичу са тих територија. Под Далмацијом у коју су се склонили Романи са подручја које ће населити Срби цар по свој прилици подразумева Дубровник. С друге стране, Романи који су се, по његовим речима, пре српског насељавања склонили на простор Драчке теме, морали су, по свакој логици, долазити и са подручја потоње Дукље, која се налазила у непосредном суседству. На тај начин, иако је пропустио да забележи речит податак о томе, Порфирогенит посредно указује на то да и у Дукљи живе Срби и да су тамо живели од свог досељавања на Балкан, што он смешта у време владавине цара Ираклија.''
Предраг Коматина: ИДЕНТИТЕТ ДУКЉАНА ПРЕМА DE ADMINISTRANDO IMPERIO
''... као аргумент у прилог тези да су за Порфирогенита и Дукљани Срби.
Да је у царевој свести то било управо тако мислим да постоји један кључни, иако посредни аргумент, и да се он налази управо тамо где се мислило да га нема – у 32. поглављу DAI, у оквиру реченице у којој се набрајају земље у које је цар Ираклије населио Србе. Та већ више пута навођена реченица у целини гласи: „И пошто су садашња Србија и Паганија и такозвана земља Захумљана и Травунија и земља Конављана биле под влашћу цара Ромеја, те земље су пак остале пусте од стране Авара (јер су одатле истерали Романе који сада живе у Далмацији и Драчу), насели цар ове Србе у тим земљама и беху подређени цару Ромеја, њих цар свештенике из Рима доводећи покрсти и научивши их да правилно врше дела побожности, изложи им хришћанску веру.“ Дакле, према Порфирогениту, цар Ираклије је населио Србе у земље из којих су Авари претходно истерали Романе, „који сада живе у Далмацији и Драчу“. Цар претходно набраја те земље – то су Србија, Паганија, Захумље, Травунија и Конавли, али управо додатак да су у питању земље у којима су претходно живели Романи „који сада живе у Далмацији и Драчу“, открива да он, иако је изричито не наводи, том приликом на уму има и Дукљу.
Наиме, на овом месту, пишући како ти Романи које су Авари давно истерали из унутрашњости „сада живе у Далмацији и Драчу“, Порфирогенит мисли на њему савремену тему Далмацију и тему Драч и градове који су се у њима налазили. У случају Далмације и Романа у њој то је потпуно јасно на основу других места у спису DAI. Тако у 29. поглављу, након описа борби које су довелe до аварског освајања и пустошења Далмације, цар пише како су Авари/Словени, населивши се тамо, почели да узнемиравају Романе, који су живели у пољима и брдима и да присвајају њихова станишта, а да су „преостали Романи избегли у приобалне градове и до сада владају њима, а то су Котор, Дубровник, Сплит, Трогир, Задар, Раб, Крк и Црес, чији се становници до сада зову Романи.“ У 30. поглављу пак стоји како, након што су се Словени населили и завладали целом околном територијом Далмације, „градови Романа обрађују острва и живе од њих.“ Поменутим градовима и острвима посвећује и завршне одељке 29. поглавља.
Што се тиче Драча, да је у питању тема, а не сам град Драч, јасно је такође на основу контекста у коме се тај назив помиње на другим местима у спису DAI. У 30. поглављу Драч се помиње два пута. Први пут се каже како је у давнини „Далмација почињала од граница Драча, то јест, од Бара“, а други пут како се „Дукља приближава кастелима Драча, то јест, Љешу, Улцињу и Бару.“ Према томе, када у 32. поглављу помиње Драч и каже да у њему тада живе Романи, Порфирогенит свакако мисли на територију тадашње Драчке теме, на којој су се налазили градови од којих он поименично помиње Бар, Љеш и Улцињ. И док о Далмацији и Романима који живе у њеним градовима пише нашироко у 29. и 30. поглављу DAI, Романе у градовима Драчке теме не помиње нигде осим на наведеном месту у 32. поглављу. Порекло романског становништва у градовима Далмације, судећи по наведеним одломцима из 29. и 30. поглавља, Порфирогенит очигледно везује за њихово континентално залеђе. Тешко је отети се утиску да цар-писац Романе у градовима Драчке теме први и једини пут у свом делу помиње у одломку у коме говори о територијама које су у време цара Ираклија населили Срби управо зато што је веровао да они потичу са тих територија. Под Далмацијом у коју су се склонили Романи са подручја које ће населити Срби цар по свој прилици подразумева Дубровник. С друге стране, Романи који су се, по његовим речима, пре српског насељавања склонили на простор Драчке теме, морали су, по свакој логици, долазити и са подручја потоње Дукље, која се налазила у непосредном суседству. На тај начин, иако је пропустио да забележи речит податак о томе, Порфирогенит посредно указује на то да и у Дукљи живе Срби и да су тамо живели од свог досељавања на Балкан, што он смешта у време владавине цара Ираклија.''
Предраг Коматина: ИДЕНТИТЕТ ДУКЉАНА ПРЕМА DE ADMINISTRANDO IMPERIO
