Problem sa tatom

mizaca:

Popricajte kao prijatelji ako je moguce.Bez povisenog tona mirno i stalozeno.I imaj hrabrosti da mu kazes svoj stav.....

Kliknite za proširenje...

sasasta:

pre toga bi ona trebala da ode par dana na njegov posao

pa da vidi koje sve probleme imaju sa kicmom

vezbace 3 puta dnevno nakon toga

Kliknite za proširenje...

mizaca:

Ma imam i ja i skoliozu i kifozu pa se jos nisam totalno savila.U 12-god sam imala 170 cm i prosle godine sam imala povredu na poslu pa me fizijatar nije uslovljavao ni sa plivanjem ni obaveznim vjezbanjem I ja moram te vjezbe ubaciti u u rutinu,ali jedan period radim pa prekinem.Malo su i dosadne.Ona sama treba da shvati da ce imati mnogo problema u zivotu ako ne ispravi kicmeni stub a ne da se vlastiti otac zbog struke malo izivljava nad njom.I meni su cijeli zivot govorili "Ispravi se".Al kad mi to kazu jos vise uvucem ramena.Neka usvoji da radi vjezbe samostalno,ali redovno.a ne da to pređe u opsesiju proganjanja i moranja.On bi vise trebao da posveti paznju mentalnom stanju svoje djevojcice buduci da nema majku.....

Kliknite za proširenje...

neodoljiva:

Mislite, iz ovog sto sam napisala, da imam neki psihicki problem?

Kliknite za proširenje...

neodoljiva:

Imam problem sa tatom. Verovatno ce vama izgledati smesno ali meni je ozbiljan. Negdje oko 12 godine dijagnosticirana mi je skolioza. Nije to neki veliki problem ali moj otac od toga pravi film. On je po zanimanju ortopedski hirurg i tako me voda po misljenje od jednog do drugog svog kolege. Mislim da nema u okruzenju ortopeda koji se bavi kicmom da mu nisam bila pokusni kunic. Pored toga od mene zahteva da svaki dan radim vezbe. Vec cetiri godine idem da vezbam sa fizioterapeutom tri put nedeljno i to je opsesija. Kako sam sada drugi razred gimnazije i imam puno za ucenje ne mogu toliko vremena da posvetim vezbanju ali on je kategorican povodom toga. Prvo vezbanje onda sve ostalo (necu da pricam o treninizima plivanja preko zime, susenju mokre kose na bazenu, vezbanje cim otvorim oci ili uvece kaod sam mrtva umorna sve to zbog kicme i za moje dobro). Skoro sam otkazala termin kod fizioterapeuta jer sam morala da ucim, on je za to saznao i napravio mi haos, morala sam otici. Nakon razgovora rekao je da to ne sme da se desava da mi je to prva obaveza onda sve ostalo. Onda sam ja popustila u skoli (nista drasticno), ali nije navikao. Od nekog ko je uvek imao sve petice sad imam neke cetvorke i trojke. Nakon roditeljskog otisli smo na rucak (sigurna sam da smo otisli u restoran da ne bi izgubio zivce), tvrdio je da sam popustila kako bih izbegla vezbanje sto nije daleko od istine. Bila sam bas bezobrazna prema njemu a on se kontrolisao. Kada smo dosli kuci svadja se nastavila ali sad smo vikali i on i ja. Ja sam izgovarala stvari koje ne mislim samo da bih ga povredila. Na kraju balade me osamario, istog casa se pokajao, izvinio i rekao da ne moram da ga volim ali da ocekuje postovanje. Istina je da ja njega obozavam. Ja se ni tada nisam izvinila i vec 15 dana je u kuci uzas ( inace zivimo sami, mama mi je umrla pre sedam godina). Razgovaramo samo ono sto moramo. U medjuvremenu sam popravila neke ocene (nisam mu nista o tome rekla), vezbam redovno ( ne pita nista ali znam da se cuje sa fizioterapeutom). Danas me jos vise postideo, ostavio mi je novac za dzeparac na stolu, nisam ga uzela jer smatram da ga nisam zasluzila. Znam da sam se uzasno ponasala tog dana prema njemu ali mi je strasno tesko da se izvinim. Nervira me ta njegova opsesija mojom kicmom i mislim da nije opravdana. I do sada smo se svadjali ali bi se pomirili za sat, dva... Ovo ignorisanje predugo traje i jako mi je tesko. Bojim se da ce odbiti moje izvinjenje a tek onda cu se osecati lose. Sta da radim?

Kliknite za proširenje...

neodoljiva:

Imam problem sa tatom. Verovatno ce vama izgledati smesno ali meni je ozbiljan. Negdje oko 12 godine dijagnosticirana mi je skolioza. Nije to neki veliki problem ali moj otac od toga pravi film. On je po zanimanju ortopedski hirurg i tako me voda po misljenje od jednog do drugog svog kolege. Mislim da nema u okruzenju ortopeda koji se bavi kicmom da mu nisam bila pokusni kunic. Pored toga od mene zahteva da svaki dan radim vezbe. Vec cetiri godine idem da vezbam sa fizioterapeutom tri put nedeljno i to je opsesija. Kako sam sada drugi razred gimnazije i imam puno za ucenje ne mogu toliko vremena da posvetim vezbanju ali on je kategorican povodom toga. Prvo vezbanje onda sve ostalo (necu da pricam o treninizima plivanja preko zime, susenju mokre kose na bazenu, vezbanje cim otvorim oci ili uvece kaod sam mrtva umorna sve to zbog kicme i za moje dobro). Skoro sam otkazala termin kod fizioterapeuta jer sam morala da ucim, on je za to saznao i napravio mi haos, morala sam otici. Nakon razgovora rekao je da to ne sme da se desava da mi je to prva obaveza onda sve ostalo. Onda sam ja popustila u skoli (nista drasticno), ali nije navikao. Od nekog ko je uvek imao sve petice sad imam neke cetvorke i trojke. Nakon roditeljskog otisli smo na rucak (sigurna sam da smo otisli u restoran da ne bi izgubio zivce), tvrdio je da sam popustila kako bih izbegla vezbanje sto nije daleko od istine. Bila sam bas bezobrazna prema njemu a on se kontrolisao. Kada smo dosli kuci svadja se nastavila ali sad smo vikali i on i ja. Ja sam izgovarala stvari koje ne mislim samo da bih ga povredila. Na kraju balade me osamario, istog casa se pokajao, izvinio i rekao da ne moram da ga volim ali da ocekuje postovanje. Istina je da ja njega obozavam. Ja se ni tada nisam izvinila i vec 15 dana je u kuci uzas ( inace zivimo sami, mama mi je umrla pre sedam godina). Razgovaramo samo ono sto moramo. U medjuvremenu sam popravila neke ocene (nisam mu nista o tome rekla), vezbam redovno ( ne pita nista ali znam da se cuje sa fizioterapeutom). Danas me jos vise postideo, ostavio mi je novac za dzeparac na stolu, nisam ga uzela jer smatram da ga nisam zasluzila. Znam da sam se uzasno ponasala tog dana prema njemu ali mi je strasno tesko da se izvinim. Nervira me ta njegova opsesija mojom kicmom i mislim da nije opravdana. I do sada smo se svadjali ali bi se pomirili za sat, dva... Ovo ignorisanje predugo traje i jako mi je tesko. Bojim se da ce odbiti moje izvinjenje a tek onda cu se osecati lose. Sta da radim?

Kliknite za proširenje...