Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
У бојама Христа
Један од предуслова остваривања политике ЛДП-а је враћање сваког поштеног полицајца, тужиоца и судије на функцију на којој се налазио током акције “Сабља”. Само тако организована Србија може бити способна за потпуно суочавање са проблемима из прошлости и њихово трајно ефикасно решавање, пише у брошури
Подржавањем програма Либерално-демократске партије (ЛДП) грађани ће показати политичку зрелост, пише у црвеној брошури “Србији се жури”, коју су активисти делили симпатизерима који су у великом броју дошли да поздраве рођење странке која себе види као “ледоломца” и која обећава да је спремна да понуди решење за тешке проблеме Србије и способност да та решења примени. Односно, то ће тек постати уз малу помоћ пријатеља: “Један од предуслова остваривања политике ЛДП-а је враћање сваког поштеног полицајца, тужиоца и судије на функцију на којој се налазио током акције “Сабља”. Само тако организована Србија може бити способна за потпуно суочавање са проблемима из прошлости и њихово трајно ефикасно решавање”, истакнуто је у црвеној брошури а поновио је Чедомир Јовановић, председник странке.
Окупљени су са одушевљењем поздравили доследност да се можда и са хапшењима настави чим (поново) дођу на власт. “Сабља” би могла да се репризира јер их је протраћени период још више учврстио у уверењу да је фашиста, националиста, криминалаца и ратних злочинаца у Србији неочекивано много. Привођење око 12 000 људи било је тек ситница у односу на предстојеће планове.
Пођимо редом.
“Десет година сам провео на демонстрацијама а 5. октобра сам мислио да је све готово. Нажалост, није. Они су ту међу нама, само смо их начели а ја желим да их докрајчимо”, грмео је са видео-бима млад човек чија је изјава дочекана овацијама публике. (штета шро још нису живи они који су спаљивали вештице - оп. 7/9) Чуло се још много сличних изјава разочараних грађана чији је оптимизам успео да пробуди ЛДП. После обичног света на ред су дошли функционери. Први је говорио Ђорђе Ђукић, први посланички пребег из ДС-у који је овако образложио своју одлуку: “Ја сам овде јер мислим да је мени и мојој генерацији место уз ове младе. У сваком случају, боље је и лепше”... Био је кратак. Поздравио је представнике дипломатског кора и пријатеље из ГСС-а, ДХСС-а, Либерале Србије, Лигу социјалдемократа Војводине, Лигу за Шумадију, СДУ...
Наташа Мићић, председница ГСС-а, доживела је ватрено одобравање поготово после “нећемо да се Црква пита” и досетке “нема компромиса са кочничарима реформи – са Николићем, Коштуницом, Лабусом и Марком”. И још: “Ми не морамо, али желимо да прихватимо ту одговорност због нас самих, због жртава које смо поднели на овом путу, због Зорана Ђинђића”...
Жарко Кораћ, председник СДУ-а, био је неупоредиво дужи жалећи се над чињеницом “да се улаже напор” како да се најближи сарадници Зорана Ђинђића елиминишу из јавног живота, прогласе криминалцима и склоне од медија. “У Србији се и основ плурализма у овом тренутку затвара под мотивом – ‘чекају нас велики историјски задаци’, а даје се шанса националистима и пројекту који нас је упропастио да се поново обнови само у новом руху и под новим именом.” А то тако неће моћи, обећава Кораћ: “Ми им то нећемо дозволити бар што се тиче мене и моје странке”...
Књижевник Филип Давид представио се као председник Нестраначког савета странке објашњавајући да је реч о потпуно новом облику подршке партијском деловању. Састављен је од пријатеља и симпатизера тзв. независних интелектуалаца који формално нису чланови странке али подржавају програм ЛДП-а. Овако је објаснио свој активизам: “Србија све више тоне у живо блато економског колапса, политичке и сваке друге корупције, ксенофобије, радикализације, популизма и наше варијанте фашизма”...
Историчар Никола Самарyић постао је члан Председништва ЛДП-а. “Ја сам дошао овде да будем са вама, да ратујемо заједно и да у овом рату победимо.” И он је топло поздрављен. О каквом рату говори? “Ми смо угрожена мањина у Србији против које се води хладни грађански рат... Ми смо дошли овде да говоримо истину. Ону истину коју је говорио Христос када је разапет”... (свега ми, ово ће ми бити потпис, само кад исфурам мало ове Кинезе – оп. 7/9)
Глумац Бранислав Лечић такође је члан Председништва. Објаснио је због чега је сценографија црвене боје, због чега је поменута брошура “Србији се жури” црвена. Машући њоме, рекао је: “Ми смо овој боји вратили вредност. Ова боја је боја љубави, ова боја је боја срца, радости, боја револуције, боја промене, ово је Христова боја и ово је боја, господо, оне крви проливене испред Владе Србије – ја се сваки дан у тој боји огледам”... (Да је случајно година 1946 не бих се нимало чудио оваквом говору. Једино се променио правац где се гледа. Пре је то била Москва, а сада су Брисел и Вашингтон. – оп. 7/9)
Један од предуслова остваривања политике ЛДП-а је враћање сваког поштеног полицајца, тужиоца и судије на функцију на којој се налазио током акције “Сабља”. Само тако организована Србија може бити способна за потпуно суочавање са проблемима из прошлости и њихово трајно ефикасно решавање, пише у брошури
Подржавањем програма Либерално-демократске партије (ЛДП) грађани ће показати политичку зрелост, пише у црвеној брошури “Србији се жури”, коју су активисти делили симпатизерима који су у великом броју дошли да поздраве рођење странке која себе види као “ледоломца” и која обећава да је спремна да понуди решење за тешке проблеме Србије и способност да та решења примени. Односно, то ће тек постати уз малу помоћ пријатеља: “Један од предуслова остваривања политике ЛДП-а је враћање сваког поштеног полицајца, тужиоца и судије на функцију на којој се налазио током акције “Сабља”. Само тако организована Србија може бити способна за потпуно суочавање са проблемима из прошлости и њихово трајно ефикасно решавање”, истакнуто је у црвеној брошури а поновио је Чедомир Јовановић, председник странке.
Окупљени су са одушевљењем поздравили доследност да се можда и са хапшењима настави чим (поново) дођу на власт. “Сабља” би могла да се репризира јер их је протраћени период још више учврстио у уверењу да је фашиста, националиста, криминалаца и ратних злочинаца у Србији неочекивано много. Привођење око 12 000 људи било је тек ситница у односу на предстојеће планове.
Пођимо редом.
“Десет година сам провео на демонстрацијама а 5. октобра сам мислио да је све готово. Нажалост, није. Они су ту међу нама, само смо их начели а ја желим да их докрајчимо”, грмео је са видео-бима млад човек чија је изјава дочекана овацијама публике. (штета шро још нису живи они који су спаљивали вештице - оп. 7/9) Чуло се још много сличних изјава разочараних грађана чији је оптимизам успео да пробуди ЛДП. После обичног света на ред су дошли функционери. Први је говорио Ђорђе Ђукић, први посланички пребег из ДС-у који је овако образложио своју одлуку: “Ја сам овде јер мислим да је мени и мојој генерацији место уз ове младе. У сваком случају, боље је и лепше”... Био је кратак. Поздравио је представнике дипломатског кора и пријатеље из ГСС-а, ДХСС-а, Либерале Србије, Лигу социјалдемократа Војводине, Лигу за Шумадију, СДУ...
Наташа Мићић, председница ГСС-а, доживела је ватрено одобравање поготово после “нећемо да се Црква пита” и досетке “нема компромиса са кочничарима реформи – са Николићем, Коштуницом, Лабусом и Марком”. И још: “Ми не морамо, али желимо да прихватимо ту одговорност због нас самих, због жртава које смо поднели на овом путу, због Зорана Ђинђића”...
Жарко Кораћ, председник СДУ-а, био је неупоредиво дужи жалећи се над чињеницом “да се улаже напор” како да се најближи сарадници Зорана Ђинђића елиминишу из јавног живота, прогласе криминалцима и склоне од медија. “У Србији се и основ плурализма у овом тренутку затвара под мотивом – ‘чекају нас велики историјски задаци’, а даје се шанса националистима и пројекту који нас је упропастио да се поново обнови само у новом руху и под новим именом.” А то тако неће моћи, обећава Кораћ: “Ми им то нећемо дозволити бар што се тиче мене и моје странке”...
Књижевник Филип Давид представио се као председник Нестраначког савета странке објашњавајући да је реч о потпуно новом облику подршке партијском деловању. Састављен је од пријатеља и симпатизера тзв. независних интелектуалаца који формално нису чланови странке али подржавају програм ЛДП-а. Овако је објаснио свој активизам: “Србија све више тоне у живо блато економског колапса, политичке и сваке друге корупције, ксенофобије, радикализације, популизма и наше варијанте фашизма”...
Историчар Никола Самарyић постао је члан Председништва ЛДП-а. “Ја сам дошао овде да будем са вама, да ратујемо заједно и да у овом рату победимо.” И он је топло поздрављен. О каквом рату говори? “Ми смо угрожена мањина у Србији против које се води хладни грађански рат... Ми смо дошли овде да говоримо истину. Ону истину коју је говорио Христос када је разапет”... (свега ми, ово ће ми бити потпис, само кад исфурам мало ове Кинезе – оп. 7/9)
Глумац Бранислав Лечић такође је члан Председништва. Објаснио је због чега је сценографија црвене боје, због чега је поменута брошура “Србији се жури” црвена. Машући њоме, рекао је: “Ми смо овој боји вратили вредност. Ова боја је боја љубави, ова боја је боја срца, радости, боја револуције, боја промене, ово је Христова боја и ово је боја, господо, оне крви проливене испред Владе Србије – ја се сваки дан у тој боји огледам”... (Да је случајно година 1946 не бих се нимало чудио оваквом говору. Једино се променио правац где се гледа. Пре је то била Москва, а сада су Брисел и Вашингтон. – оп. 7/9)