- Bese to davno, dok smo bili djaci prvaci. Sve je tada pocelo. Tog dana. Tog prvog skolskog dana. Sedeli, ucili, odrastali zajedno.
- Upoznao sam je, njeno ime je Aleksandra. Moja tada skolska drugarica, komsinica. To prelepo ime, je bilo drugacije od svih u mom odeljenju. Kao i ona, bila je drugacija, drugacija od svih. Bila je, a i sada je posebna. Ima jedno posebno mesto u mom srcu gde se ona nalazi. Do tog mesta nije mogao niko doci sem nje, jedina je znala put do njega. Kao i danas to mracno mesto jedino ona zna da prosvetli.
Sada nam je vec 18 godina zivota, pisem ovo jer me prica o njoj ispunjava, zadovoljava. Odlucio sam da napisem ovaj tekst jer ne pomaze prica sa ljudima.. Koliko je ljudi toliko je i drugih razmisljanja. Jednostavno to niko ne razume, ne verujem cak ni da moze neko.
Mozda ni ona ne razume. Svako ima neku svoju prvu ljubav, meni je to bila ona. Iako se mozda nismo zabavljali kao sto se ni sada ne zabavljamo, osecao sam se i osecam se tako. Osecam se kao da sam ja samo njen, ona samo moja. Povremeno ima nekog momka sa strane sa kojim se zabavlja i kako starimo, kako to povremeno dodje sve mi teze pada, nekako se sve losije osecam. Volim njeno prisustvo, volim kada je pored mene, kada pricam sa njom. Jednostavno volim sve sto radim da radim zajedno sa njom.. Deo je mog filozofskog zivota, mozda sam isuvise mlad da bih ovako razmisljao, ali ne moramo svi biti isti. Ne moramo svi isto razmisljati, mozda mi je radi toga jako tesko da ljudima objasnim koliko mi je stalo do nje, koliko je volim.
Jesam zaljubljen u nju i ona to vrlo dobro zna, iako primecujem da njoj to smeta i mozda ne imponuje. Znam da je sve sto zeli samo prijateljstvo, ali kakvo je to prijateljstvo kada ja u njoj vidim sve, da kada pisem ovaj teks placem, da je ona ta na koju pomislim prvo kada se probudim.. Zasto? Zasto ne mogu da je izbacim iz glave, zbog cega ne mogu da je osvojim, gde gresim?
Shvatio sam da mozda i ne gresim nigde, jednostavno joj se mozda ne svidjam na taj nacin na koj se ona svidja meni.. Mozda je ona u nekoga zaljubljena isto koliko i ja u nju.
Mnogi kazu da se ako tu nema ljubavi udaljim od te osobe, ali mozda mucim sebe na ovaj nacin. Ljudi ja ne zelim da se odvojim od nje jednostavno ne zelim, zar ne moze da se nadje neko drugo resenje? Siguran sam da postoji odgovarajuce resenje, siguran sam da je problem u meni.. Sigurno ne radim nesto kako treba, sigurno.
Nisam najbolji u pisanju tekstova, jednostavno sam pustio prste na tastaturu i ostavio da sve iz mene izlazi na ovu belu povrsinu. Inspiraciju mi daje "Chopin- Spring Waltz", u tom ritmu se sve ovo dogadja izmedju nas.
Danima, mesecima razmisljam gde je greska u algoritmu mog zivota, ne mogu da napravim odgovarajuci izlaz iz njega. Uvek kada joj priznam sve. Vratimo se na to da se ne cujemo neko vreme, pa se onda cujemo.. Krenemo da izlazimo i onda joj opet priznam i onda opet ne izlazimo, ne cujemo se. Pa se onda eto slucajno pojavi, samo se stvori i sve krene ponovo.. Mozda ce moj algoritam nastaviti u jednom trenutku dalje, nadam se.
Imam jedan "error" u glavi, a to je ona. Sa svim devojkama sa strane sa kojima sam se zabavljao imale su nesto njeno, ali nikada to nije bila ona. Nije mi prvi put da pisem, sastave, tekstove vezane za nju.. Ali sve je to iz razloga sto me jedino parce papira, racunar razume.. Uvek me saslusaju do ne dovrsenog kraja price, svakim danom bude kraj kada zaspim i novi pocetak iste price kada se probudim.
Stalno se pitam kakav li ce biti konacan ishod moje price, hoce li biti uspesna.. Nadam se da hoce.. Zbunjen sam, zaljubljen.
Stalno se uvek pitam gde gresim.. Postoje znaci zainteresovanosti kod nje, primecujem to, vidim joj u ocima. Vidim kako upija sve sto joj pricam, voli da me ima pored sebe.. I ja nju, ali to vec znate..
Prica nije zavrsena, ostao sam bez inspiracije za pisanjem.
Evo i mojih ranijih prica o njoj: (http://forum.krstarica.com/showthre...neko+idealan+predlog+za+ovaj+ljubavni+problem)
- Upoznao sam je, njeno ime je Aleksandra. Moja tada skolska drugarica, komsinica. To prelepo ime, je bilo drugacije od svih u mom odeljenju. Kao i ona, bila je drugacija, drugacija od svih. Bila je, a i sada je posebna. Ima jedno posebno mesto u mom srcu gde se ona nalazi. Do tog mesta nije mogao niko doci sem nje, jedina je znala put do njega. Kao i danas to mracno mesto jedino ona zna da prosvetli.
Sada nam je vec 18 godina zivota, pisem ovo jer me prica o njoj ispunjava, zadovoljava. Odlucio sam da napisem ovaj tekst jer ne pomaze prica sa ljudima.. Koliko je ljudi toliko je i drugih razmisljanja. Jednostavno to niko ne razume, ne verujem cak ni da moze neko.
Mozda ni ona ne razume. Svako ima neku svoju prvu ljubav, meni je to bila ona. Iako se mozda nismo zabavljali kao sto se ni sada ne zabavljamo, osecao sam se i osecam se tako. Osecam se kao da sam ja samo njen, ona samo moja. Povremeno ima nekog momka sa strane sa kojim se zabavlja i kako starimo, kako to povremeno dodje sve mi teze pada, nekako se sve losije osecam. Volim njeno prisustvo, volim kada je pored mene, kada pricam sa njom. Jednostavno volim sve sto radim da radim zajedno sa njom.. Deo je mog filozofskog zivota, mozda sam isuvise mlad da bih ovako razmisljao, ali ne moramo svi biti isti. Ne moramo svi isto razmisljati, mozda mi je radi toga jako tesko da ljudima objasnim koliko mi je stalo do nje, koliko je volim.
Jesam zaljubljen u nju i ona to vrlo dobro zna, iako primecujem da njoj to smeta i mozda ne imponuje. Znam da je sve sto zeli samo prijateljstvo, ali kakvo je to prijateljstvo kada ja u njoj vidim sve, da kada pisem ovaj teks placem, da je ona ta na koju pomislim prvo kada se probudim.. Zasto? Zasto ne mogu da je izbacim iz glave, zbog cega ne mogu da je osvojim, gde gresim?
Shvatio sam da mozda i ne gresim nigde, jednostavno joj se mozda ne svidjam na taj nacin na koj se ona svidja meni.. Mozda je ona u nekoga zaljubljena isto koliko i ja u nju.
Mnogi kazu da se ako tu nema ljubavi udaljim od te osobe, ali mozda mucim sebe na ovaj nacin. Ljudi ja ne zelim da se odvojim od nje jednostavno ne zelim, zar ne moze da se nadje neko drugo resenje? Siguran sam da postoji odgovarajuce resenje, siguran sam da je problem u meni.. Sigurno ne radim nesto kako treba, sigurno.
Nisam najbolji u pisanju tekstova, jednostavno sam pustio prste na tastaturu i ostavio da sve iz mene izlazi na ovu belu povrsinu. Inspiraciju mi daje "Chopin- Spring Waltz", u tom ritmu se sve ovo dogadja izmedju nas.
Danima, mesecima razmisljam gde je greska u algoritmu mog zivota, ne mogu da napravim odgovarajuci izlaz iz njega. Uvek kada joj priznam sve. Vratimo se na to da se ne cujemo neko vreme, pa se onda cujemo.. Krenemo da izlazimo i onda joj opet priznam i onda opet ne izlazimo, ne cujemo se. Pa se onda eto slucajno pojavi, samo se stvori i sve krene ponovo.. Mozda ce moj algoritam nastaviti u jednom trenutku dalje, nadam se.
Imam jedan "error" u glavi, a to je ona. Sa svim devojkama sa strane sa kojima sam se zabavljao imale su nesto njeno, ali nikada to nije bila ona. Nije mi prvi put da pisem, sastave, tekstove vezane za nju.. Ali sve je to iz razloga sto me jedino parce papira, racunar razume.. Uvek me saslusaju do ne dovrsenog kraja price, svakim danom bude kraj kada zaspim i novi pocetak iste price kada se probudim.
Stalno se pitam kakav li ce biti konacan ishod moje price, hoce li biti uspesna.. Nadam se da hoce.. Zbunjen sam, zaljubljen.
Stalno se uvek pitam gde gresim.. Postoje znaci zainteresovanosti kod nje, primecujem to, vidim joj u ocima. Vidim kako upija sve sto joj pricam, voli da me ima pored sebe.. I ja nju, ali to vec znate..
Prica nije zavrsena, ostao sam bez inspiracije za pisanjem.
Evo i mojih ranijih prica o njoj: (http://forum.krstarica.com/showthre...neko+idealan+predlog+za+ovaj+ljubavni+problem)
E ne moze covek s mirom vise ni na literarno vece da ode... 
