Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 79.395
Odličan intervju
http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2016&mm=10&nav_id=1190473
“EUR bio 75, sad je 123 RSD, je li i to promenjena okolnost”
Prva presuda za raskid ugovora za stambeni kredit odobren u švajcarskim francima teško da će doneti rešenje tog problema, naprotiv – otvoriće nove. Banke za svaki raskinut ugovor mogu da traže naknadu štete a ne gubi automatski ni hipoteku, kaže prvi čovek Rajfajzen banke u Srbiji Zoran Petrović u intervjuu za B92.biz i ističe da je puka neistina da su banke ostvarile ekstra profit odobravajući ove kredite.
- U Srbiji je doneta prva pravosnažna presuda kojom je raskinut bankarski ugovor za stambeni kredit u švajcarskim francima. To je dalo nadu i ostalim dužnicima u toj valuti da iz, za njih neželjenog zajma, na taj način mogu da izađu što bezbolnije i zbog toga najavljuju kolektivne tužbe protiv banaka. Ima najava i da će se uskoro o tome izjasniti i Vrhovni kasacioni sud, čime bi se uspostavila opšta sudska praksa. Imamo i pozitivno mišljenje sudije Ustavnog suda Dragiše Slijepčevića. Gde su tu banke, koji je njihov stav?
Razumem da ideja o “bezbolnom” rešenju daje nadu građanima zaduženim u ovim kreditima, ali istine radi treba reći da oni nikako nisu zaboravljeni i da su im još početkom prošle godine, u skladu sa Odlukom NBS, ponuđena četiri modela potencijalnih rešenja. U našoj banci se gotovo svaki treći korisnik opredelio za jedno od ponuđenih rešenja i time ako ne rešio, onda makar ublažio ovaj problem.
Imajući u vidu da je najveći broj tih kredita osiguran, zalagao sam se tada i javno da se građanima uz model koji je predviđao 5% troška konverzije tih kredita u evro indeksirane na teret banaka, ponudi još i dodatnih 5% od strane Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Time bi se smanjili budući rizici po NKOSK i ponuda učinila atraktivnijom. To bi nas dovelo u stanje pre odluke Centralne banke Švajcarske. Inače, kada je krenuo trend jačanja “švajcarca”, nudili smo i prelazak u evro indeksirane kredite, ali je mali broj klijenata te ponude prihvatio. Takođe, važno je podsetiti i da su tokom prošle godine, po Odluci NBS o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, za preko 5 milijardi dinara smanjene finansijske obaveze građana na teret banaka.
Valutna klauzula je zakonima dozvoljena u našoj zemlji i korišćena je ovde u svrhu očuvanja datog, a ne za nekakvo bogaćenje, kako se hoće predstaviti, i to zato da bi banke mogle da odgovore svojim obavezama prema štedišama, deponentima i kreditorima u “švajcarcima”. Kurs se koristi za obračun, a suštinski se radi o kreditu u stranoj valuti.
- U Srbiji je nešto manje od 20.000 dužnika u švajcarskim francima, koji godinama pokušavaju da nađu rešenje, nisu bili zadovoljni ponuđenim modelima konverzije i ova presuda se čini kao izlaz za njih. Da li je ovo rešenje njihovog problema?
Naravno da ima korisnika ovih kredita koji se nalaze u nezavidnoj situaciji, jer veliki deo prihoda izdvajaju za izmirivanje obaveze po kreditu. Istovremeno, imajući u vidu iznos ovih kredita u otplati i broj klijenata, ne radi se o sistemskom problemu.
Smatram da raskid ugovora o kreditu svakako nije rešenje problema. Naime, ukoliko sud na zahtev korisnika kredita i nađe da su ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, ostaje obaveza korisnika kredita da vrati kredit koji je primio od banke, u dinarskoj protivvrednosti odobrenog iznosa kredita iskazanog u švajcarskim francima. Sa druge strane, banka je u obavezi da korisniku kredita vrati ono što je od njega primila.
- Koliko je konkretno banka na čijem ste vi čelu opterećena ovom vrstom kredita i kako očekujete da će se stvari dalje odvijati?
- Ukoliko počne podnošenje masovnih kolektivnih tužbi, koji bi mogao da bude odgovor banaka?
Mi za sada nismo imali zahteva za raskid, kao ni sudskih postupaka po tom osnovu.
Ukoliko pak dođe do sudskog postupka, banka će isticati da promena kursa nije okolnost zbog koje se može tražiti raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, kao i zahtevati naknadu štete ako do raskida dođe.
- Šta se uopšte dešava kada dođe do raskida ugovora klijenta i banke u ovim okolnostima?
U tim slučajevima okolnosti nimalo ne bi bile jednostavne, a deo pravnih posledica sam već pomenuo. Treba istaći i da u slučaju raskida ugovora banka ne gubi automatski hipoteku i da može da iskoristi i druge instrumente, poput menice, kako bi naplatila svoje potraživanje.
Posebno je pitanje da li zaista postoje okolnosti koje su po svojoj prirodi takve da se zbog njih može tražiti raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, i kada su one nastupile, budući da se od tog trenutka raskida ugovor, ako do njega i dođe. Da bi uopšte neka okolnost mogla da bude razlog za raskid ugovora, pored ostalog, mora da bude takva da korisnik kredita nije mogao znati da ista može nastupiti, što treba i da dokaže.
Kako sam već rekao, naš stav je da promena kursa svakako nije takva okolnost, pošto su i banka i korisnici kredita vrlo svesni da kursevi fluktuiraju.
Treba dodati i da banka, u slučaju da sud raskine ugovor na zahtev korisnika kredita, po zakonu ima pravo na naknadu štete od korisnika kredita.
Sasvim je jasno da ovo ne samo da nije rešenje problema kredita indeksiranih u “švajcarcima”, već otvara nove probleme i troškove za korisnike kredita.
http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2016&mm=10&nav_id=1190473
“EUR bio 75, sad je 123 RSD, je li i to promenjena okolnost”
Prva presuda za raskid ugovora za stambeni kredit odobren u švajcarskim francima teško da će doneti rešenje tog problema, naprotiv – otvoriće nove. Banke za svaki raskinut ugovor mogu da traže naknadu štete a ne gubi automatski ni hipoteku, kaže prvi čovek Rajfajzen banke u Srbiji Zoran Petrović u intervjuu za B92.biz i ističe da je puka neistina da su banke ostvarile ekstra profit odobravajući ove kredite.
- U Srbiji je doneta prva pravosnažna presuda kojom je raskinut bankarski ugovor za stambeni kredit u švajcarskim francima. To je dalo nadu i ostalim dužnicima u toj valuti da iz, za njih neželjenog zajma, na taj način mogu da izađu što bezbolnije i zbog toga najavljuju kolektivne tužbe protiv banaka. Ima najava i da će se uskoro o tome izjasniti i Vrhovni kasacioni sud, čime bi se uspostavila opšta sudska praksa. Imamo i pozitivno mišljenje sudije Ustavnog suda Dragiše Slijepčevića. Gde su tu banke, koji je njihov stav?
Razumem da ideja o “bezbolnom” rešenju daje nadu građanima zaduženim u ovim kreditima, ali istine radi treba reći da oni nikako nisu zaboravljeni i da su im još početkom prošle godine, u skladu sa Odlukom NBS, ponuđena četiri modela potencijalnih rešenja. U našoj banci se gotovo svaki treći korisnik opredelio za jedno od ponuđenih rešenja i time ako ne rešio, onda makar ublažio ovaj problem.
Imajući u vidu da je najveći broj tih kredita osiguran, zalagao sam se tada i javno da se građanima uz model koji je predviđao 5% troška konverzije tih kredita u evro indeksirane na teret banaka, ponudi još i dodatnih 5% od strane Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Time bi se smanjili budući rizici po NKOSK i ponuda učinila atraktivnijom. To bi nas dovelo u stanje pre odluke Centralne banke Švajcarske. Inače, kada je krenuo trend jačanja “švajcarca”, nudili smo i prelazak u evro indeksirane kredite, ali je mali broj klijenata te ponude prihvatio. Takođe, važno je podsetiti i da su tokom prošle godine, po Odluci NBS o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, za preko 5 milijardi dinara smanjene finansijske obaveze građana na teret banaka.
Valutna klauzula je zakonima dozvoljena u našoj zemlji i korišćena je ovde u svrhu očuvanja datog, a ne za nekakvo bogaćenje, kako se hoće predstaviti, i to zato da bi banke mogle da odgovore svojim obavezama prema štedišama, deponentima i kreditorima u “švajcarcima”. Kurs se koristi za obračun, a suštinski se radi o kreditu u stranoj valuti.
- U Srbiji je nešto manje od 20.000 dužnika u švajcarskim francima, koji godinama pokušavaju da nađu rešenje, nisu bili zadovoljni ponuđenim modelima konverzije i ova presuda se čini kao izlaz za njih. Da li je ovo rešenje njihovog problema?
Naravno da ima korisnika ovih kredita koji se nalaze u nezavidnoj situaciji, jer veliki deo prihoda izdvajaju za izmirivanje obaveze po kreditu. Istovremeno, imajući u vidu iznos ovih kredita u otplati i broj klijenata, ne radi se o sistemskom problemu.
Smatram da raskid ugovora o kreditu svakako nije rešenje problema. Naime, ukoliko sud na zahtev korisnika kredita i nađe da su ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, ostaje obaveza korisnika kredita da vrati kredit koji je primio od banke, u dinarskoj protivvrednosti odobrenog iznosa kredita iskazanog u švajcarskim francima. Sa druge strane, banka je u obavezi da korisniku kredita vrati ono što je od njega primila.
- Koliko je konkretno banka na čijem ste vi čelu opterećena ovom vrstom kredita i kako očekujete da će se stvari dalje odvijati?
- Ukoliko počne podnošenje masovnih kolektivnih tužbi, koji bi mogao da bude odgovor banaka?
Mi za sada nismo imali zahteva za raskid, kao ni sudskih postupaka po tom osnovu.
Ukoliko pak dođe do sudskog postupka, banka će isticati da promena kursa nije okolnost zbog koje se može tražiti raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, kao i zahtevati naknadu štete ako do raskida dođe.
- Šta se uopšte dešava kada dođe do raskida ugovora klijenta i banke u ovim okolnostima?
U tim slučajevima okolnosti nimalo ne bi bile jednostavne, a deo pravnih posledica sam već pomenuo. Treba istaći i da u slučaju raskida ugovora banka ne gubi automatski hipoteku i da može da iskoristi i druge instrumente, poput menice, kako bi naplatila svoje potraživanje.
Posebno je pitanje da li zaista postoje okolnosti koje su po svojoj prirodi takve da se zbog njih može tražiti raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, i kada su one nastupile, budući da se od tog trenutka raskida ugovor, ako do njega i dođe. Da bi uopšte neka okolnost mogla da bude razlog za raskid ugovora, pored ostalog, mora da bude takva da korisnik kredita nije mogao znati da ista može nastupiti, što treba i da dokaže.
Kako sam već rekao, naš stav je da promena kursa svakako nije takva okolnost, pošto su i banka i korisnici kredita vrlo svesni da kursevi fluktuiraju.
Treba dodati i da banka, u slučaju da sud raskine ugovor na zahtev korisnika kredita, po zakonu ima pravo na naknadu štete od korisnika kredita.
Sasvim je jasno da ovo ne samo da nije rešenje problema kredita indeksiranih u “švajcarcima”, već otvara nove probleme i troškove za korisnike kredita.
Poslednja izmena:
