Svet oko nas ima nekakvu strukturu. Da bismo pravilno shvatili komponente te strukture, moramo im dati određene jezičke naznake, a posebno moramo obratiti pažnju na logične veze među njima. U suprotnom, informacija koja se obrazlaže, ne samo da biva lišena smisla, već i same istine. U citatu iz romana, pisac razmatra dve pojave kojima daje jezičke naznake : nerad i nazovi nerad. Da bi jasnije čitaocima predočio predmet svog razmišljanja i podvukao razliku, bolje rečeno suprotnost među pojavama kao što su nerad i nazovi nerad, na scenu je uveo likove svojih roditelja i sebe suprotstavio njima. Pri svemu tome, on iznosi informacije koje su besmislene, lišene logike i visokoparane, a iznete sa namerom da stvori privid lične mudrosti, nauštrb roditeljske „plitkosti“.
Drugačijim jezičkim naznakama izrečena, misao pisaca glasi: postoji dokolica i ona se po kvalitetu razlikuje od čoveka do čoveka po tome što „čovek od duha“ u dokolici intenzivno radi, promišlja, a „čovek bez duha“ svakako dokoličari jer je lišen duhovnog procesa.
Kao što se na početku citata vidi, njegovi roditelji su, zahvaljujući duhovnom procesu, odnosno „stanju da misle“ došli do zaključka da dokolica jeste vredna prezira, odnosno, mrzeli su nerad, bolje rečeno, mrzeli su duhovni rad. Ako su mogli da dođu do zaključka, onda je besmisleno tvrditi da oni nemaju sposobnost za „duhovni proces“ kako pisac tvrdi.
S druge strane, duhovni rad takođe može biti vredan prezira, isto koliko i nerad, ali samo ukoliko su mu rezultati loši, pogrešni, a rezultat duhovnog rada Bernharda Tomasa je konstatacija da je on sposoban za duhovni proces, a njegovi roditelji nisu.
Ali, Bernhard ne gaji prezir samo prema inteligenciji svojih roditelja, on je svoja književna dela utemeljio na toj matrici nipodaštavanja tuđih inteligencija, ukusa, postupaka, ponašanja, a da pri svemu tome nije rekao ništa pametno što će dokazati njegovu superiornost nad čitavim svetom.
...
