Kraljevski put

Nesto zabasah na Gurdjijeva i reko aj konacno da se malo upoznam s njegovim delima.

Uzmem one razgovore s unukom, vidim lupeta ga, lupeta ...i onda sam se prebacio na "cetvrti put" i bilo mi je dovoljno samo prvi par pasusa gde se spominje "pamcenje sebe" , kao glavna sustina te duhovne prakse. Pojavio se onaj osecaj da je to to i da tu ima nesto

vrlo jednostavno i vrlo izbiljna i stvarna duhovna praksa, sad je jos samo treba baciti na to...

Ako želiš ozbiljno da se pozabaviš njegovim učenjem, onda je najbolje da kreneš od knjige "U potrazi za čudesnim" od Uspenskog.
Ako uspeš da razumeš osnovu učenja koja je u toj knjizi predstavljena, onda se vrati na Belzebubove razgovore sa unukom i uvidećeš da to i nisu lupetanja kako ti se u prvom trenutku učinilo.

Pdf knjige "U potrazi za čudesnim" - link.

coco bill:

Ako želiš ozbiljno da se pozabaviš njegovim učenjem, onda je najbolje da kreneš od knjige "U potrazi za čudesnim" od Uspenskog.
Ako uspeš da razumeš osnovu učenja koja je u toj knjizi predstavljena, onda se vrati na Belzebubove razgovore sa unukom i uvidećeš da to i nisu lupetanja kako ti se u prvom trenutku učinilo.

Pdf knjige "U potrazi za čudesnim" - link.

Kliknite za proširenje...

Ma znam da nisu lupetanja, to sam vise sakrasticno reko, posto je on sam uveo malo tih lupetanja, ali iza svega toga se krije neka mudrolija

Jednom prilikom postavljeno je pitanje Gurđijevu:

"Da li žene mogu raditi podjednako dobro kao i muškarci?"

Gurđijev je odgovorio:

"Različiti delovi su razvijeniji kod muškaraca i kod žena. Kod muškaraca to je intelektualni deo, koji ćemo zvati A; kod žena to je emocionalni deo ili B. Rad na Institutu ponekad duže ide linijom A, u kom slučaju je veoma težak za žene. U drugim periodima duže ide linijom B, u tom slučaju je jako težak za muškarce. Ali ono što je suštinsko za stvarno razumevanje je jedinstvo A i B. Ovo proizvodi silu koju ćemo zvati C.

Da, podjednake su šanse i za muškarce i za žene."

Meni su Belzebubovi razgovori s unukom zabavni, iako veći deo ne razumem. Ali sam ipak ostavila
zanimaciju da malo pričeka i čitam Četvrti put od Uspenskog.

Nešto me je zainteresovalo, ali pitanja iz ''publike'' nisu se toga dotakla, pa nije detaljnije objasnio.
''Stoga je u samoposmatranju pre svega neophodno da podelite ove
četiri funkcije i klasifikujete istovremeno sve što ste zapazili, govoreći
"Ovo je intelektualna funkcija", "Ovo je emocionalna funkcija" i tako
dalje.''

Mislim... Zvuči jednostavno, dok ne pokušaš..

svesnaglista:

Meni su Belzebubovi razgovori s unukom zabavni, iako veći deo ne razumem. Ali sam ipak ostavila
zanimaciju da malo pričeka i čitam Četvrti put od Uspenskog.

Nešto me je zainteresovalo, ali pitanja iz ''publike'' nisu se toga dotakla, pa nije detaljnije objasnio.
''Stoga je u samoposmatranju pre svega neophodno da podelite ove
četiri funkcije i klasifikujete istovremeno sve što ste zapazili, govoreći
"Ovo je intelektualna funkcija", "Ovo je emocionalna funkcija" i tako
dalje.''

Mislim... Zvuči jednostavno, dok ne pokušaš..

Kliknite za proširenje...

To kroz praksu ide tako da prepoznaš na koji centar je pao utisak, odnosno u kojem se delu centra nalaziš pri ulasku utiska.

Uzmimo npr., kao polazište, mehanički deo Intelektualnog Centra. Njegova uloga je registrovanje memorije, utisaka i asocijacija, i to je sve što bi on normalno trebalo da radi - tj. ako je pravilno korišćen. On nikad ne bi trebao da odgovara na pitanja koja su postavljena celom centru. Iznad svega, on nikad ne bi trebao da odluči ništa bitno. Ovde imamo prvi primer pogrešnog rada centara u odnosu na njihove delove i podele.
Mehanička podela Intelektualnog Centra, koji se zove Formativni Deo ili Formativni Centar neprekidno odgovara na pitanja i neprekidno donosi odluke. Odgovara bilo kako, u žargonu, ili tipičnim uobičajenim frazama. Odgovara automatski i na način na koji je najviše naviknut, poput mašine. Ili, na malo višem nivou, on odgovara u stereotipnim frazama na način kako govore direktori škola i državni službenici, koristeći poznate rečenice, stranačke maksime, parole, poslovice, mudrosti i slično.
Čudna stvar je da mnogi ljudi uvek odgovaraju na ovaj način i to nikad ne primećuju, bilo zato što ne mogu da misle ni o čemu i oslanjaju se na mehaničke i, čak, automatske izraze njihovog Intelektualnog Centra, bilo zato što ne vide značaj da misle sami za sebe i oslobode svoje misli mehaničkih reči i izraza koje dolaze iz najnižih delova centara.
Zato je veoma važno da prepoznaš kada utisak padne na Formativni deo Intelektualnog Centra.

Baš sam sad u busu čitala o formativnom delu intelektualnog centra. On reaguje crno-belo,
sve ili ništa, ide u krajnosti, jer može da pravi poređenja samo između dve mogućnosti. A
čitav život se pitam odakle mi navika da tako često skliznem u krajnost.

U vipasani, kako sam je ja učila, nema nikakvih podela. Registruješ, imenuješ i pustiš. Više je
naglasak na tome da primetiš prolaznost svega što naiđe, da ne odeš u sviđanje ili nesviđanje,
da se ne poistovećuješ... I sad vidim da je imenovanje u tom slučaju potpuno ofrlje i bez smisla.
Kao kad bi gledao nešto što uopšte ne znaš šta je. I još gore, lepiš neke etikete verovatno
pogrešno. Kao da nije ni bitno. A zapravo suština i jeste u tome da razumeš šta se dešava.

E sad sam srećna. Imam novu zanimaciju.

svesnaglista:

Baš sam sad u busu čitala o formativnom delu intelektualnog centra. On reaguje crno-belo,
sve ili ništa, ide u krajnosti, jer može da pravi poređenja samo između dve mogućnosti. A
čitav život se pitam odakle mi navika da tako često skliznem u krajnost.

U vipasani, kako sam je ja učila, nema nikakvih podela. Registruješ, imenuješ i pustiš. Više je
naglasak na tome da primetiš prolaznost svega što naiđe, da ne odeš u sviđanje ili nesviđanje,
da se ne poistovećuješ... I sad vidim da je imenovanje u tom slučaju potpuno ofrlje i bez smisla.
Kao kad bi gledao nešto što uopšte ne znaš šta je. I još gore, lepiš neke etikete verovatno
pogrešno. Kao da nije ni bitno. A zapravo suština i jeste u tome da razumeš šta se dešava.

E sad sam srećna. Imam novu zanimaciju.

Kliknite za proširenje...

blago tebi

Čitam po netu, zapad je poludeo za vežbama disanja koje im preporučuju, uglavnom, raznorazni njuejdž gurui koji su se aktivirali na mreži.
Preporučuju se razne vežbe kojim se diše dublje, brže i sl., ali to je nepravilno i može da bude štetno za čoveka.
Pokušaću da objasnim disanje iz Rada i moje samoposmatranje u procesu disanja.

Rad kaže da je disanje jedna od tri vrste hrane koje mi uzimamo da bi mogli živeti. U našoj trospratnoj kući ishrane, na prvom spratu je smeštena čvrsta hrana i voda, na drugom disanje, i na trećem hrana utisaka. Svaka od ovih hrana ima određenu gustinu vibracija koja je u suprotnosti sa gustinom materijalnosti od koje je sačinjena. Čvrsta hrana ima najveću gustinu materijalnosti a najmanju gustinu vibracija i kako se penjemo na više hrana je sve finija, odnosno ima sve manju gustinu materijalnosti i sve veću gustinu vibracija.
Interakcija između materije može da se odigra samo uz tačnu korespodenciju između vibracija različitih materija. Npr., ako su vibracije pozitivne materije 300, a negativne 100, kombinacija je moguća. Inače, ako u praksi vibracije ne odgovaraju ovim brojevima, kombinacija neće rezultirati; biće to mehanička mešavina koja bi se ponovo mogla razložiti na izvorne komponente. To još nije nova materija.

Kvantitet supstanci za kombinovanje mora biti takođe u tačno određenoj proporciji. Kao kad npr., za pravljenja testa mora biti tačno određena količina vode u odnosu na količinu brašna. Ako uzmemo manje vode nego što je potrebno, nećemo dobiti testo.

Naše uobičajeno disanje je mehaničko i mehanički uzimamo onoliko vazduha koliko je potrebno. Ako ima više vazduha ne može se kombinovati na način koji je potreban. Dakle, prava proporcija je neophodna.
Ako se veštačko disanje praktikuje kao obično, rezultiraće disharmoniju. Zato, da bi izbegao štetu koje veštačko disanje može doneti, pojedinac mora na odgovarajući način da promeni ostalu hranu. A to je moguće samo uz potpuno znanje.
Npr., stomaku je potrebna određena količina hrane, ne samo radi ishrane već i naviknutosti na nju. Jedemo više nego što je potrebno jednostavno zbog ukusa, zbog zadovoljstva i jer je stomak navikao na određeni pritisak. Poznato je da stomak ima određene nerve. Kada nema pritiska u stomaku, ovi nervi stimulišu glad.
Mnogi organi rade mehanički bez našeg svesnog učešća. Svaki od njih ima određeni ritam, a ritmovi ostalih organa stoje u određenom odnosu jednih prema drugim.
Ako npr., promenimo naše disanje, menjamo ritam naših pluća, a pošto je sve povezano i drugi ritmovi se postepeno menjaju. Ako nastavimo ovakvim disanjem za duže vreme mogu se promeniti svi ritmovi svih organa.
Na primer, promeniće ritam stomaka. A stomak ima svoje vlastite navike; potrebno mu je određeno vreme da svari hranu. Uzmimo, npr., da mu je potrebno sat vremena da hrana miruje. Ako se ritam stomaka promeni, hrana će prolaziti brže i stomak neće imati dovoljno vremena da uzme iz nje sve što mu je potrebno. Na drugom se mestu može desiti suprotno.

Hiljadu puta je bolje ne mešati se u naš mehanizam, ostaviti ga u lošem stanju, nego menjati bez znanja. Jer ljudski organizam je veoma složen aparat, sačinjen od mnogo organa koji imaju svoje ritmove i svoje zahteve, a mnogi su međusobno povezani. Ili promenit sve ili ništa, inače, umesto da učini sebi dobro, čovek može naneti sebi samo štetu. Veštačko disanje može biti uzrok mnogih bolesti i samo u izolovanim slučajevima, kad se čovekovo upravljanje zaustavi na vreme, može se izbeći nanošenje štete sebi.

Da bi radio na sebi čovek mora znati svaki navoj, svaki šraf svoje mašine, onda će znati i šta da radi. Ako radi bez znanja ili ako zna malo i pokuša, izgubiće puno.
Čovek mora biti oprezan kod ovakvih stvari, kad zna to je druga stvar...ali ako počne da eksperimentiše sa disanjem bolje je da odmah prekine.

P.S. Svoje samoposmatranje u procesu disanja ću objasniti nekom drugom prilikom.

Videh sada na fejsu kako ljudi lajkuju i komentarišu rečenicu ''Bavljenje povrtarstvom je jeftinije
od terapije, a još se dobijaju i plodovi''.
Slažu se ljudi sa rečenim, mada ne znaju zašto je to tako. A onda se setim kada je Uspenskog
neko pitao zašto se fantazija prekida kada počne da se bavi fizičkim radom u bašti. Zato što je
motorički centar zadužen za oba posla i ne može oba da ih obavla istovremeno.
Teško mi je da razumem vodonike, note, podele centara i sve ostalo, ali kroz konkretne primere
mi je jasno.

Slažem se da je oko disanja čitava pometnja nastala. U budističkoj meditaciji se posmatra dah
takav kakav jeste, bez namernog menjanja ritma ili dubine udaha. Ali ima nečeg interesantnog
što se kratkotrajnih promena ritma disanja tiče. Ukoliko sebi na par sekundi uskratimo udah,
takođe može da se prekine fantazija. Kada se zavrtimo u neke nerealne strahove ili bilo kakve
uznemiravajuće misli, na kratko prestanemo da dišemo, organizam onda stvori realnu paniku,
vratimo mu dah i ponovo smo tu.
Realni, onoliko koliko nam je to moguće.

svesnaglista:

Videh sada na fejsu kako ljudi lajkuju i komentarišu rečenicu ''Bavljenje povrtarstvom je jeftinije
od terapije, a još se dobijaju i plodovi''.
Slažu se ljudi sa rečenim, mada ne znaju zašto je to tako. A onda se setim kada je Uspenskog
neko pitao zašto se fantazija prekida kada počne da se bavi fizičkim radom u bašti. Zato što je
motorički centar zadužen za oba posla i ne može oba da ih obavla istovremeno.
Teško mi je da razumem vodonike, note, podele centara i sve ostalo, ali kroz konkretne primere
mi je jasno.

Slažem se da je oko disanja čitava pometnja nastala. U budističkoj meditaciji se posmatra dah
takav kakav jeste, bez namernog menjanja ritma ili dubine udaha. Ali ima nečeg interesantnog
što se kratkotrajnih promena ritma disanja tiče. Ukoliko sebi na par sekundi uskratimo udah,
takođe može da se prekine fantazija. Kada se zavrtimo u neke nerealne strahove ili bilo kakve
uznemiravajuće misli, na kratko prestanemo da dišemo, organizam onda stvori realnu paniku,
vratimo mu dah i ponovo smo tu.
Realni, onoliko koliko nam je to moguće.

Kliknite za proširenje...

Fantazija dolazi iz mehaničkog dela intelektualnog centra i on voli da se meša u rad ostalih centar, prvenstveno u rad mehaničkog i seksualnog centra. Oni su mu zbog prirode posla najpristupačniji.
Mehanički centar ne zahteva nikakvo mešanje osim instinktivnog centra sa kojim sarađuje. On je najproduktivniji kad radi sam i ako mu dozvoliš da obavlja svoj posao nećeš imati vremena za fantaziju.
Ukoliko se formatorni aparat ipak umeša sa svojim fantazijama, onda će mehanizam nešto da zabrlja.

Ako meditiraš na dah onda treba da si svesna disanja, da pratiš put disanja dok ne postaneš jedno sa disanjem. Tako ćeš se rešiti malih formatornih Ja koji preko misli utrčavaju da ti zagorčaju meditaciju. Ritam disanja nije poželjno menjati. Disanje treba posmatrati, a ne se mešati u njegov ritam.

Šta možemo učiniti?
u svom najboljem izdanju, ima blagosti u Čovečanstvu
ponekog razumevanja i, ponekad, čina hrabrosti
ali sve u svemu to je masa, bezoblilčni pire u kome nema
previše ničega.
ono je kao velika zver
duboko u snu i
gotovo ništa ne može da je probudi.
kada se aktivira najbolja je u brutalnosti,
sebičnosti, nepravednoj osudi, ubijanju.
šta da radimo s tim, s ovim Čovečanstvom?
ništa.
izbeći ga što je više
moguće.
tretirati ga kao što bi
nešto otrovno, začarano
i bezumno.
ali budi oprezna, jer donelo je zakone za zaštitu
sebe od tebe
može te ubiti bez razloga
i da pobegneš moraš biti suptilna
malo ih pobegne.
to je na tebi da pronađeš plan
Nisam upoznao nikog ko je pobegao.
Sreo sam neke od velikih i
poznatih, ali oni nisu pobegli
jer oni su samo veliki i poznati unutar
Čovečanstva.
Nisam pobegao
ali nisam pogrešio da ne pokušavam ponovo i
ponovo
pre moje smrti nadam se da ću zadobiti moj
život.

Čarls Bukovski

Da li je pisanje dobar način da se prevaziđe formativno mišljenje?

Pritom ne mislim na kreativno pisanje, već na pisanje kojim se misli usmeravaju, odnosno drže u okviru jedne teme.
Primećujem da mi je teško da održim tok misli, naročito ako razmišljam o nečemu prema čemu imam otpor. Nešto
ne želim da vidim ili shvatim u potpunosti. Tada mi vrlo lako misli odlutaju za bilo čim što naiđe, osim u slučaju da
pišem.

Jeste, dobar je način jer je formativni aparat tada u funkciji svog intelektualnog centra. Uzima asocijacije iz foldera intelektualnog centra gde ih je ranije pothranio i nudi ti ih kao misli pri pisanju. To je njegov zadatak. Tvoja pažnja je pri tom usmerena na ono što pišeš i kompletan centar je u funkciji.

Kada se meša u posao drugih centara i počne donositi odluke u njihovo ime, onda centar radi pogrešno.

Oooo.. Slatki mali formativni aparatić. On je načisto simpatičan kada radi svoj posao. Sad mi je načisto jasna njegova
uloga. Ja sam na prethodnom poslu bila formativni aparat.

Hvala..

Jutros sam gledala crtać Maša i medved i rešim da pročitam bajku.
Zarobljena Maša prevari medu tako što se sakrije u korpu sa kolačima I lukavo, mada ne poznaje put, vraća se baki i deki.
http://www.detinjarije.com/masa-i-medved-bajka/
Vidim te, vidim te, medo!
Ne sedaj na panjić, ne jedi kolačić
nosi bakici, nosi dekici!
Baka i deka su mudrost. Bez njih je izgubljena i služi medi. E sad mi nije jasno šta je Meda. Umesto da ona služi Medi,
shvatila je kako Meda može njoj da posluži. Ona posmatra Medu i upravlja njime. Ne dozvoljava mu da se odmori i uzme
hranu, već koristi njegovu snagu i to što on poznaje put kroz šumu. Tako izgladnelog i umornog od puta lako ga uplaše i
oteraju bakini I dekini psi. Ne znam šta je medved predstavljao u slovenskoj mitologiji, ali siguno nije nešto slabašno ili
pitomo. Može li Meda da bude negativni deo emotivnog centra?

svesnaglista:

Oooo.. Slatki mali formativni aparatić. On je načisto simpatičan kada radi svoj posao. Sad mi je načisto jasna njegova
uloga. Ja sam na prethodnom poslu bila formativni aparat.

Hvala..

Jutros sam gledala crtać Maša i medved i rešim da pročitam bajku.
Zarobljena Maša prevari medu tako što se sakrije u korpu sa kolačima I lukavo, mada ne poznaje put, vraća se baki i deki.
http://www.detinjarije.com/masa-i-medved-bajka/
Vidim te, vidim te, medo!
Ne sedaj na panjić, ne jedi kolačić
nosi bakici, nosi dekici!
Baka i deka su mudrost. Bez njih je izgubljena i služi medi. E sad mi nije jasno šta je Meda. Umesto da ona služi Medi,
shvatila je kako Meda može njoj da posluži. Ona posmatra Medu i upravlja njime. Ne dozvoljava mu da se odmori i uzme
hranu, već koristi njegovu snagu i to što on poznaje put kroz šumu. Tako izgladnelog i umornog od puta lako ga uplaše i
oteraju bakini I dekini psi. Ne znam šta je medved predstavljao u slovenskoj mitologiji, ali siguno nije nešto slabašno ili
pitomo. Može li Meda da bude negativni deo emotivnog centra?

Kliknite za proširenje...

Volim kad neko iz Rada razmišlja u svakodnevnom životu.

Mislim da bi Meda mogao da predstavlja utiske koji kao A uticaji padaju na negativni deo emocionalnog centra.
Kada nismo u Radu mi tim utiscima služimo.

svesnaglista:

Oooo.. Slatki mali formativni aparatić. On je načisto simpatičan kada radi svoj posao. Sad mi je načisto jasna njegova
uloga. Ja sam na prethodnom poslu bila formativni aparat.

Hvala..

Kliknite za proširenje...

Iz komentara na forumu može se jasno videti kada formativni aparat radi dobro svoj posao, a kada radi pogrešno.
Uzmimo npr., tvoj razgovor sa maslačkom na temi o meditaciji. Tvoj formatorni aparat je uzimao samo asocijacije iz foldera intelektualnog centra vezane za temu. Govorila si iz polja iskustva u praktikovanju meditacije.

Formatorni aparat Maslačka je u jednom trenutku potpuno preuzeo ulogu o čemu treba da govori i izabrao pogrešan folder sa asocijacijama kako bi dokazao da je u pravu. Umesto foldera sa asocijacijama intelektualnog centra on je koristio foder sa asocijacijama emocionalnog centra gde su samo negativne emocije sa strahovima, predubeđenjima i sl. Na kraju je komentar ispao onakav kakav je ispao i Barbara je morala zaključati temu.

Uzgred, maslačak je nesvesno pisao u prvom licu množine jer mu je formatorni aparat rekao da treba da piše u ima grupe, a ustvari je koristio samo više svojih "Ja" formatornog aparata.

Bilo bi mi zanimljivo da saznam na koji način bi disleksija bila objašnjena kroz podelu intelektualnog centra
na delove. Do sada sam naišla na dve teorije. Prva kaže da do grešaka u čitanju dolazi zbog loše saradnje
između leve i desne moždane hemisfere. Druga kaže da je pogrešna hemisfera prezuela zadatak čitanja.
Kako čitamo? Odnosno, koji delovi intelektualnog centra su zaduženi za čitanje i usled čega može da se
napravi pometnja?

svesnaglista:

Bilo bi mi zanimljivo da saznam na koji način bi disleksija bila objašnjena kroz podelu intelektualnog centra
na delove. Do sada sam naišla na dve teorije. Prva kaže da do grešaka u čitanju dolazi zbog loše saradnje
između leve i desne moždane hemisfere. Druga kaže da je pogrešna hemisfera prezuela zadatak čitanja.
Kako čitamo? Odnosno, koji delovi intelektualnog centra su zaduženi za čitanje i usled čega može da se
napravi pometnja?

Kliknite za proširenje...

Zanimljivo pitanje, pokušao sam iz Rada da razmislim o njemu.

Postoje dve vrste disleksije, disleksija nastala od slabog prepoznavanja fonetičkih (zvučnih) i vizuelnih utisaka. Češće je uzrok fonetske prirode.

Pošto greška nastaje u instiktivno-mehaničkom centru, to znači da je on u slaboj saradnji sa mehaničkim delom intelektualnog centra zaduženim za pamćenje.
Gledajući iz oktave rada, intelektualni centar ne daje pravi šok utisku i transformacija (zvučna ili vizuelna) se ne dogodi u frontalnom aparatu i asocijacija se ne upamti.
Pošto je poremećen rad instinktivnog centra on mora da se na mehanički način oporavi, ili kako mi volimo da kažemo, klin se klinom izbija.

Znači, prepoznavanje mora doći na mehanički način - određenim mehaničkim ponavljanjem.
Slušanje muzike bi trebalo da pomogne kod fonetičke disleksije jer treniramo da upamtimo zvuk, a crtanje kod vizuelne disleksije.

Vidiš, disleksični su spontano pronašli sebi terapiju. Radije slušaju muziku, crtaju ili se bave
sportom, jer ih čitanje zamara..

Slušala sam jednom prilikom disleksično dete kako čita. Muka te uhvati i preznojiš se dok čita. Secka,
greši, borba strašna. Veze nemaš šta je pročitao. Onda poklopi papir i od reči do reči ponovi šta je čitao.
Bez greške.
Piše 'vrba'', on čita ''lipa'', ali istovremeno zna i da tu piše ''vrba'', jer kad ponovi šta je čitao, ponovi tačno,
ali ne uvek. Mada se ređe dešava da i ponovi pogrešno.
Kao da se dešava dupli proces. Da istovremeno dok on secka i greši, nešto drugo čita kako treba. I tako
kako sam slušala njega dok čita, kada pratim sebe dok čitam isto se neko užasno smara i nervira i
ne može da dočeka da se izborim sa stranicom. Neki ''deo'' koji je već pročitao i sad se dosađuje
čekajući. I kad ne ometa ovog ''sporaća'' što čita, on čita presporo ali tačno.
Možda stvarno više njih čita? Moram da obratim pažnju na boje glasa...
To da se nagura još neko nestrpljiv da brže pročita, nije u sukobu sa teorijom koju si izneo. Samo
dodatno komplikuje problem koji već postoji.
U pisanju (dizgrafija) mi je jasnije da se greške dešavaju iz brzopletosti, jer je sporije i lakše se posmatra.
A greške su jasnije jer ulovim slovo koje bi trebalo da pripada drugoj ili trećoj reči koja još uvek nije došla
na red. E a tu ovaj što gunđa ne može ništa. Ne može da kaže ''hajde sporaću, ja sam već zapisao''.
Šipak... nek čeka...

Znači opet formativni deo pravi pometnju. A taman mi je postao simpatičan.

E, još da ispričam zabavnu stranu disleksije i dizgrafije, pa da prionem na važna posla.

Poslednjih godinu dana na prethodnom poslu sam se živa smorila. Već sam uveliko rešila da
ću promeniti posao, a opet je bilo i strahova koji su me terali da ostanemm na tom poslu, pa
je unutrašnji sukob bio prilično buran. I onda taj deo mene koji je odlučio da će da ode, reši
povremeno da ubrza proces, al deluje iz nesvesnog. Te tako ja kao fini formativni aparatić
kuckam zapisnik sa sastanka i šefovici za koju svi pričaju da je kupila diplome, iskuckam
pogrešno titulu. ''Slučajno'' Prekontrolisala sam šta sam kuckala, ali grešku nisam videla.
Dolazi ona na vrata, izdernja se na mene onaka sirova i prosta. Ja se izvinjavam.. šta ću..
Sledeće nedelje tri puta prekontrolišem da kod nje nešto ne pogrešim, jer cenim batine ću
dobiti. Pošaljem meil, otvorim još jednom da pogledam šta sam poslala i vidim da sam opet
njenu titulu pogrešno napisala!! Na svu sreću, kraj radnog vremena. Ona je već otišla kući,
a onda je nije bilo na poslu narednih nedelju dana jer je neki virus zaradila. I dok se vratila
bes se stišao. Samo više nikada ni dobar dan nije htela da mi kaže kad se sretnemo na
hodniku.
A ja sam za to vreme shvatila šta se desilo i obavila ozbiljan razgovor sama sa sobom. Nema
potrebe da me odande najure kao blentu koja ne zna ni zapisnik da nakucka, nego ću otići
sama čim pripremim teren. I tako i bi...
Zapravo, tada me je taj vragolasti deo kupio za ceo život. Pokazao mi je sasvim jasno
koliku moć ima i to na jedan tako duhovit način. Povremeni kompromis može, u smislu
da vidim koji je najbolji način da se nešto sprovede u delo, ali sukob više nikada.

svesnaglista:

E, još da ispričam zabavnu stranu disleksije i dizgrafije, pa da prionem na važna posla.

Poslednjih godinu dana na prethodnom poslu sam se živa smorila. Već sam uveliko rešila da
ću promeniti posao, a opet je bilo i strahova koji su me terali da ostanemm na tom poslu, pa
je unutrašnji sukob bio prilično buran. I onda taj deo mene koji je odlučio da će da ode, reši
povremeno da ubrza proces, al deluje iz nesvesnog. Te tako ja kao fini formativni aparatić
kuckam zapisnik sa sastanka i šefovici za koju svi pričaju da je kupila diplome, iskuckam
pogrešno titulu. ''Slučajno'' Prekontrolisala sam šta sam kuckala, ali grešku nisam videla.
Dolazi ona na vrata, izdernja se na mene onaka sirova i prosta. Ja se izvinjavam.. šta ću..
Sledeće nedelje tri puta prekontrolišem da kod nje nešto ne pogrešim, jer cenim batine ću
dobiti. Pošaljem meil, otvorim još jednom da pogledam šta sam poslala i vidim da sam opet
njenu titulu pogrešno napisala!! Na svu sreću, kraj radnog vremena. Ona je već otišla kući,
a onda je nije bilo na poslu narednih nedelju dana jer je neki virus zaradila. I dok se vratila
bes se stišao. Samo više nikada ni dobar dan nije htela da mi kaže kad se sretnemo na
hodniku.
A ja sam za to vreme shvatila šta se desilo i obavila ozbiljan razgovor sama sa sobom. Nema
potrebe da me odande najure kao blentu koja ne zna ni zapisnik da nakucka, nego ću otići
sama čim pripremim teren. I tako i bi...
Zapravo, tada me je taj vragolasti deo kupio za ceo život. Pokazao mi je sasvim jasno
koliku moć ima i to na jedan tako duhovit način. Povremeni kompromis može, u smislu
da vidim koji je najbolji način da se nešto sprovede u delo, ali sukob više nikada.

Kliknite za proširenje...

A koja je titula u pitanju i šta si ti napisala?

Napisala sam da je diplomirani građevinski inženjer, umesto diplomirani ekonomista. Tomina koleginica.

svesnaglista:

Teško mi je da razumem vodonike, note, podele centara i sve ostalo, ali kroz konkretne primere
mi je jasno.

Kliknite za proširenje...

Kada govorimo o Vodonicima, moramo prvo da shvatimo šta oni predstavljaju u radu. A da bi to shvatili moramo da uočimo razliku između kvantitativnog pogleda na svemir i kvalitativnog pogleda na svemir. Veoma je jednostavno. Matematika ne može da operiše sa kvalitetima, već samo sa kvantitetima. Kad bismo živeli u isključivo kvantitativnom kosmosu nikakva transformacija ne bi bila moguća jer transformacija je pitanje kvaliteta - to jest kvalitativne razlike jedne stvari koja se pretvara u nešto drugo. Ovaj Rad podučava da živimo u svetu stvarnih kvalitativnih razlika i to je njegovo značenje. Transformacija je moguća u samoj prirodi stvari. Vidimo semenku da se transformiše u drvo, ali retko o tome mislimo kao o čudu.

Jedemo npr. meso i iz njega se stvaraju transformacijom nižih Vodonika u više Vodonike supstance neophodne za mišljenje, osećanje i ljubav. To je inherentna priroda svemira. Ono što nazivamo životom zasniva se na snazi transformacije u svemiru koji je i sam zasnovan na transformaciji - to jest, od nižeg ka višem, i time beskrajnih kvalitativnih razlika. Život je transformacija, u svemiru koji ima to značenje ili smisao. Transformacija znači okretanje nečeg nižeg u nešto više. Oktava hrane u telu to pokazuje. Tablica Vodonika nam pokazuje da kvalitet pojedinih Vodonika zavisi od gustine materije od koje je Vodonik sastavljen. Najkvalitetniji Vodonici imaju najmanju gustinu materije, ali zato imaju najveću gustinu vibracija i samim tim proizvode veću energiju.

Hrana, npr. hleb u tablici Vodonika ima gustinu materije označenu sa brojem 768 (H-768). Vazduh sa drugog sprata je finija hrana i ima manju gustinu materije i označen je brojem H-192, a na trećem spratu je hrana utisaka H-48. Znači utisci kao hrana ulaze kao nota DO-48 u oktavi na trećem spratu. Utisci su psihološka hrana.

Na primer, uzmimo našu trospratnu kuću ishrane da bi videli kako se Vodonici transformišu kroz oktavu. Svaka od tri vrste hrane ima svoju oktavu, ali u jednom trenutku oktava sa višeg sprata pomaže onoj sa nižeg kako bi proces transformacije išao do kraja.

Pozabavimo se hlebom koji je kao Vodonik označen kao H-768. Hleb pravimo tako što u pravilnoj proporciji sipamo vodu u brašno. Testo koje se dobije nam ničemu ne služi jer moramo imati nešto što će da ih poveže i tako transformiše u hleb. Vatra je ta neutralna sila koja vrši transformaciju testa u hleb. Dakle, u transformaciji je prisutan zakon trojke, gde je voda aktivna, brašno pasivna, a vatra neutralna sila.
Gurđijev je govorio kako je kuhani krompir pametniji od sirovog krompira jer se kuhanjem podigao kvalitet materije koju možemo koristiti u ishrani.

Dakle, hleb kao H-768 unosim u usta kao notu DO-768 gde počinje njena transformacija kroz proces varenja. Proces varenja hrane se odvija u tri faze. U prvoj fazi se hrana žvaće, sitni i guta i kao nota RE-384 (H-384 je vodonik vode) odlazi u stomak. Tu se varenje nastavlja prelaskom na drugi sprat naše kuće ishrane sa notom MI-192. Dakle tu ulazi vazduh kao H-192 u proces varenja. Da bi nota Mi prešla u notu Fa mora joj se obezbediti vanjska pomoć (šok) jer između te dve note nema polu-tona koji bi obezbedio normalan prelaz. Vazduh koji udišemo obezbeđuje taj šok i to je prvi mehanički šok u oktavi hrane. Transformacija vodonika H-192 u H-96 je druga faza u varenju i zovemo je životinjski magnetizam. Nota FA-96 je veoma važna jer od nje zavisi daljna transformacija hrane. Ta nota je povezana sa našim emocijama i ako su emocije negativne nastaju problemi u daljnjem procesu varenja, odnosno prelasku hrane na treći sprat gde počinje psihološka transformacija vodonika. Dakle hrana u naš mozak ulazi kao nota SOL-48 gde se dalje transformiše u notu LA-24 i SI-12 gde se završava proces varenja. Čitav proces varenja je mehanički.

Kod hrane utisaka nije obezbeđen mehanički sistem prerade hrane kao kod ostale dve hrane koje uzimamo. Kod čvrste hrane to je sistem varenja, a kod hrane vazduha su to pluća. Pošto nema mehaničkog šoka u hrani utisaka između nota MI i FA, moramo mu obezbediti svesni šok. Samosećanjem se obezbeđuje taj svesni šok, a to je i najvažniji momenat u psihičkoj transformaciji čoveka.

Sve se ovo povezuje sa osnovnom idejom Rada - da živimo u rastućem i time transformišućem svemiru - to jest živućem, razvijajućem i na taj nacin transformišućem svemiru  ili svemiru transformacija. U stvari dok ovo nije shvaćeno i dublje i dublje doživljeno, suština u emocionalnom centru u čoveku ne može da se probudi i razvija, i sam centar se uskoro degeneriše.
Možemo sami videti  da transformacija postoji na sve strane. Sav život fizički postoji transformisanjem nižih u više Vodonike - to jest jedemo hleb (H-768) i tako možemo da mislimo (H-48). Sve ove ideje su na neki način očigledne, jednom kad počnemo sami da mislimo - tj. onda kad se “vozač” u nama probudi i popne na kočiju. Ali dok ne počnemo da mislimo za sebe uz pomoć Rada, ostajemo uspavani, i život onda nepotrebno vrši svoju silu nad nama protivno našoj pravoj sudbini. Ideja da je sav život zasnovan na transformaciji je tako očigledna, fizički, da ne videti to usled  mentalne zaslepljenosti, ili namerne zaslepljenosti da se vidi ikakav smisao u bilo čemu - to je moderna pošast koja vodi sama po sebi u negativne emocije.

Hvala

Mogu da se složim sa tim da slučajni šokovi u vidu izuzetno stresnih situacija nisu korisni, jer
već u sledećem trenutku ponovo zapadamo u san, ali možda sećanje na njih može da pomogne
u razumevanju ovoga o čemu pričaš. Sećanje na te trenutke, je sećanje na trenutke života.
I kada bi neko ko ima trideset ili četrdeset godina porazmislio o tome koliko ima sećanja na te
svesne momente, shvatio bi da oni sve ukupno nisu ni par minuta života. Par minuta prusustva
u sopstvenom životu u odnosu na decenije! Pa onda imamo neka sećanja na svoj život, koja su
neuporedivo slabijeg kvaliteta, nejasna. Ako smo iskreni prema sebi, možemo ih staviti uvek
pod znak pitanja, jer zaista nismo sigurni koliko su tačna. I čak ni ta I takva sećanja ne obuhvataju
ni deseti deo našeg života. Najvećeg dela života se ne sećamo ama baš nikako. To je strašno.
Ako nisam ja prisutna u svom životu, ko je? Čime sam vođena? Eto meni su to dovoljni razlozi
da shvatim značaj rada na sebi. Neophodnost.

E, a sad sledi – ali…

Kada čitam o procesu varenja prve hrane, nekako nisam zainteresovana da sve to upamtim, jer
vidim da se sve to odvija spontano. Što sad ja da pamtim tolike oznake i brojeve kada se sve to
već samo od sebe tako dešava, bez da ja moram da znam bilo šta o tome. A kada čitam o procesu
prerade utisaka, onda kreće u glavi monolog…. Ako se trudim da pamtim sebe taj šok će se
dešavati povremeno, pa onda sve češće I češće, pa možda održi I neki privremeni kontinuitet.
Opet će se I to dešavati bez da sam upamtila note I brojeve. To su otpori.

Ako se dobro sećam isto je neka blenta pitala Uspenskog zbog čega sve to da uči, a on je rekao…
Eto sad ne mogu da se setim ni šta je rekao, al sam shvatila otprilike ovako. Taj jezik se uči da bi
mogli međusobno da komuniciramo. Da razumemo kako se nešto dešava I da bi drugima mogli
da objasnimo. Šta je uopšte rekao? I šta bi ti rekao, zašto je to važno?