MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
adszdp2rg1.jpg
 
Pokušao sam da razumem one koji se rugaju i koji ruše spomenike.Ali ne mogu.
Ne retka je pojava da se ruše spomenici,koji obeležavaju nečiju ogromnu tugu ili slavu,kao da se brisanjem nekih od njih može zaboraviti neki rat,nečija tuga,bilo kakva emocija.Takve sebične i malodušne potrebe tih rušilaca postoje,ali ko može da ih odobri.Za neki postupak postoji i potreba za oproštajem i oproštaj,ali se ne može zaboraviti,jer on postoji,u vremenu,u prostoru.
Tako i ja,ako bih se odrekao nekih,bilo kojih,mojih emocija,odrekao bih se dela sebe,dela sopstvenog bića.
Umetnost,nije nikakva posebna nadarenost,umetnost je puka sposobnost izražavanja emocija,bilo to izražavanje,slikom,bilo rečju,muzikom,plesom ili na ma kako drugačiji način.O ukusu umetnika se ne raspravlja iz prostog razloga što svaka jedinka drugačije vidi i doživljava jednu te istu pojavu.
Ova skulptura nije mojih ruku delo,niti fotografija,ali je deo mojih emocija,u datom vremenu i datom mestu,i govori tačno o mnogim mojim emocijama za koje bih utrošio i hiljade reči i opet ne bih to iskazao kako sam osećao,i zato se ne odričem tih mojih emocija,jer su moje lično i draže su mi nego bilo čije,pa makar i u veselijem tonu prikazane.

images
 
Još uvek me drži težnja da dohvatim
tu imaginarnu visinu ....samo na trenutak ...
ne napušta me čežnja da te nađem ...
i dotaknem ...samo za trenutak ....
pogled i dodir lak ...kao treptaj ,
kao drhtaj što širi se u krugove
koje pravi veštom rukom bačeni oblutak...
...sve je samo trenutak....
....E' tutto un attimo....



 
Noci su savrseni pisci. Ako je pisceva duznost da predstavi dogadjaje..
bilo fiktivne bilo realne.. na surov i ogoljen nacin.. onda ja zivim noc.
Rodjena sam da disem vazduh.. osecam sunce.. pijem vodu i hodam po zemlji...
neraskidivo spojena sa ta 4 elementa..darovan mi je potencijal da budem vecno
srecna samim tim sto imam mogucnost da postojim.. i ja opet nisam.
Noc najbolje zna.. ne.. ja nisam srecna. Ne na potpuni nacin...Ne..bez Tebe
 

Tisina ali ipak..

Pospi po meni sebe
Zamrsi prste
u uzarenoj kosi
boje zlata.
Dahom ljubi,
usnama izlomi,
do kosti.
Izlij po meni
sve lave vulkana.
Popali fenjere,
raspali vatre,
neka gorimo.
Bedrima njisi
u taktu tanga
ljubavi.
Mirisom cu ti dusu
opiti za ceo vek.
Latice crvene
mojih krvnih zrnaca
pokupi nocima
pa da lijem ti
kroz vene
kao kob,
u nezasitoj zelji
da me imas.
da te imam
 
Ako imate da zagrlite koga,ucinite to,pripijte se i blazeno utonite u san...U suprotnom zagrlite jastuk i pomislite na nekog dragog,ko vam znaci mnogo...Prizovite njegov lik,miris koze,njegove dodire,utonite u njegove oci....i sanjajte najlepse snove...u njima je sve moguce...Odoh...po svoj jastuk i svoje snove...LAKU NOC....

 
Na samu pomisao koliko je ljudi baš u ovom trenutku, dok ovo pišem, zakucano između svojih zidova, ozbiljno se naježim.
Vidim i samog sebe kako sedim za stolom, držim olovku u ruci a krajičkom oka nalećem na isuviše poznate stvari po sobi.
Kažu da je to odlično za pisanje, sumoran pogled?!
U ovom trenutku bih se složio sa bilo čim, a naročito da je ovo u čemu sam, dobro za bilo šta.
 
Zatvorila je veceras vrata za sobom kao da ih nikada vise nece otvoriti...kao da rusi mostove iza sebe..Spustila je kljuceve i tasnu na komodu u predsoblju.Razbarusila je svoju dugu plavu kosu..skinula je cipele..otkopcala kais ..pa rajfeslus i svukla uzane farmerice sa sebe..zatim mekani roze dzempercic ..ostala je u gacicama i kratkoj beloj majci..Osluskivala je tisinu dok se kretala ka kupatilu da opere ruke.. Naslonjena sakama na lavabo..gledala je vodu kako se sliva i odlazi kroz slivnik ..a onda je brzo oprala ruke i umila se..ne bi li sakrila suze od same sebe.Zavrnula slavinu...uzela peskir..obrisala lice a potom i ruke..ugasila svetlo u kupatilu zatvorila vrata i krenula do kuhinje i frizidera..Sipala je mleko u tanku prozirnu casu..i popila ga na iskap..bilo je to prvo sto je stavila u sebe danas....potom se vratila do predsoblja..uzela cigarete iz tasne..mobilni i sela u udobnu stolicu sa mekanim jastucima na terasi..duboko je uvukla dim u sebe .. sklopila oci i setila se zvuka dok je on ispustao dim cigarete iz sebe..volela je nacin na koji je to radio..bio je nekako njegov..stresla se na trenutak a onda nastvila da dise ..ubrzanije..kao da dise u inat..Jos jednom se potvrdilo u zivotu..sada i njenom da je jutro pametnije od veceri ..i da su poruke koje se salju i odluke koje se donose u ljutnji,u povredjenosti,..u besu.. pogresne...Zmurila je prelistavajuci neuspehe ispod trepavica.. Uspesi se ne prelistavaju. Oni se podrazumevaju.Svrtela je misao na prethodne dane...na sve ono sto je sumnjala...na cutanje..na svoju krivicu ..na njihovu ljubav...a zna kakva je....previse su toga prosli zajedno gradeci mostove da bi ih sada srusili...niti sada mogu zameniti jedno drugo nekim drugim nepoznatim usnama gde se nece osetiti razlika izmedju odlaska u soping i posezanja za njima..bar ona nije mogla...zelela je njegove usne i nije pitala za cenu...platila bi malo jezikom..malo prstima..malo kozom..malo zubima...malo rukama..platila bi grudima..preponama..noktima.. ugrizom..uzdasima,suskanjem posteljine.. stenjanjem..ubrzanim disanjem . drhtanjem,..spajanjem...platila bi celom sobom.. Osmehnula se. Ne dimu cigarete koja je dogorevala u pepeljari ..vec zudnji koja je ostavljala nejasni trag najezenosti na kozi... krecuci se od stomaka prateci liniju kuka..preko bedra...nastavljajuci ka unutrasnjoj strani butine.. prevoju kod kolena ..pa niz njene lepo izvajane listove do prstiju na stopalima..i nazad...drugom stranom.zavrsavajuci se u grudima tik ispod grla..stezuci..je i cineci da pocne da dise na kratko..Duboko je udahnula..protresla glavom....prstima je prosla kroz kosu a onda i kroz sebe..rascesljavajuci unutrasnje cvorove bola...Otvorila je oci. Stresla se od neke hladnoce..i sanjarenja kome se opet predala..sanjarenju tako krhkom kao providne ledene iglice koje su se rasprsile kao jato sicusnih belih pticica..Pomislila je.. zasto povredjuju jedno drugo..ili je mozda ovako bolje...makar ga do kraja zivota sanjala…imace nesto njihovo..njihovu ljubav..njihovu tajnu...a onda je krenuo drhtaj i jecaj iz dubine njenog bica..telo joj se treslo od siline tuge i placa..Nee..ovako sigurno ne moze da bude bolje..Uzela je mobilni da ga pozove..da mu kaze da joj je zao..da je u pravu..da ga voli..da joj je potreban u svim njenim zivotima...milionima godina..da joj pripada ..da mu pripada..da je ne interesuje vise nista.. samo On..da su njih dvoje jedno..da dodje odmah i sada...iako joj je rekao da...tu se trgla..Tisina se opet uvuka svuda oko nje...


 
Poslednja izmena:
Muskarac koji ima ljubav zene je srecan muskarac i ima najvece bogatstvo na svetu
koje se ne meri nicim.. osim neznoscu i pripadanjem..i obrnuto..i sada ..sta sam
htela da kazem..da si Ti najbogatiji muskarac na svetu..da.. to sam htela da ti kazem...
i jos sam htela da znas..da imas moju ljubav...a nisam ti to rekla sada..bar ne da cujes..
u sebi sam to izgovorila milion puta..i sada izgovaram...i to najglasnije sto mogu..
odavno te upisavsi u moj zivot....

 
Poslednja izmena:
Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi
Ti si moja samoca u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom
Ti si moja narocito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio na nesto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema nepojamnom
Ti si moja igra koja pocinje kamencicima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak i bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemic koji je nekada ziveo na Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noci
Ti si moja zena – ponocni voz sa jednim putnikom
Zelezara u kamenom dobu – tы моя русская земля
Jedina zena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak pocinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junacka ljubav kako sam vec rekao
Ti si moja obecanja koja nikada nisu nista znacila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je poznato
Ti si moja, ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna zena
Ti si jedna zena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolazem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepse reći ali nema razloga
Ionako samo nagadjam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolescu izlecena
Ti si moje dete ti nista ne razumes
I ja doslovno moram reci da te volim
 
Kada bih bila malo manje nesigurna i vise verovala..ispricala bih ti jednu pricu
o sustini dodira moje svesti...i koliko ti pripadam...Negde izmedju redova smestila bih
ugrize tisine..svoje misli i nestvarnu potrebu da ti se primaknem blize..probijem se do tebe
i ispletem te svojim prisustvom...udjem u tvoje celije u kojima bi da me cuvas i da.. trajem..
Upravo tim sam opijena.Bas kao sto se ponekad bavim i svojim crnim mislima i tapkam u mraku
sa razlogom ili ne.A osecam da ima kada pulsiram duboko u tebi.Snazno.Gotvo da te mogu namirisati..
tvoje zelje i namere..tvoju strast i trenutak u kome me uzimas i topis u svojim rukama...dok gazim bosim
stopalima utisnutu ceznju..mastajuci o tvojim poljupcima koje ostavljas na mojim ledjima i nize ispod struka
izazivas drhtaj moga tela i potrebu da ti budem dostupna..Nudis mi poljupcima neke nove svetove za otkrivanje...
u kojima si uvek TI..

137022.jpg
 
Poslednja izmena:
Zaboraviću kada sam se poslednji put kupao,
I kada sam poslednji put trčao,
I kada sam ustao...
Zaboraviću kako se pliva,
I kako se krade,
I kako se sedi...
Popeću se svetu na glavu,
I pasti pod noge,
Izbaciću sav smeh i sve suze...
Pogledaću u oči Tvoje,
Nećeš videti ništa, videćeš sve,
Nećeš znati ništa, znaćeš sve...
Postaću ludo mudar i mudro lud,
Nemoguće moguć i moguće nemoguć,
Neočekivano očekivan i očekivano neočekivan.
 
Secaj me se kada zora bela
Sunce u svoj dvor zacaran vodi;
secaj me se dokle ispod vela
srebrnoga noc snivajuc hodi;
uzdrhtis li kad te zadovoljstvo zove
...ili senka mami u vecernje snove,
cuj iz tamnog granja
glas kako odzvanja:
Secaj me se.

Secaj me se kad volja sudbine
zauvek te rastavi od mene,
kad od tuge,godina,daljine
ovo srce ocajnicko svene.
Za moju se tuznu ljubav ti pomoli.
Sta su prostor ili vreme kad se voli!
Dok je moga srca
vecno ce da grca:
Secaj me se.

Secaj me se kada slomljenoga
srca budem u san vecan pao;
secaj me se kad vrh groba moga
cvet usamljen bude nezno cvao.
Videti me neces;ali neumrlim duhom
Ko verna sestra ja cu da te grlim
Cuj u nocnoj tami
Glas ko jecaj sami:
Secaj me se...


Alfred De Mise

15706618138553187602516.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Što se bore misli moje - Mihailo Obrenović
Odgovora
2
Pregleda
172
safon
S

Back
Top