Svrha jezika je komunikacija. Ukoliko je informacija uspesno prenesena, lepota izraza (u svoj svojoj maglovitoj definiciji), u najmanju ruku kolokvijalno, nije od znacaja.
Terminologija koju koristis obuhvata posudjenice i konkretno strane reci, neke od kojih, su se u obliku prilagodile srpskom jeziku. Globalizacija i neprestan protok na svetskom marketu jezika cine posudjivanje reci neizbeznim (bilo ono pozeljno ili ne). Neke su su odomacile, da njihovu neposrednu rogobatnost lako ne primetimo: skola, sport, car, telefon... Tehnoloski napredak cesto podrazumeva inovativnost, koja zahteva imenovanje. Globalizacija doprinosi tome da se prilagodjavanje, u odnosu na menjanje korena reci, smatra prakticnijom alternativom. Zasto bi zeleli guglati Knjigalica ukoliko Facebook daje isti rezultat bilo gde u svetu?
Није најсрећнији избор мешати тзв. лепоту израза са колоквијалним говором, одн. жаргоном. Лепота израза је резервисана за књижевни језик, док је колоквијални речник део књижевног. Са друге стране, ако ће се говорити о речима из других језика које су се одомаћиле у српском, рекла бих да је мало неумесно, па и накарадно, користити термин
посуђенице. Зашто се не користити термином
позамљенице - речи позајмљене из другог језика ради лакшег описивања извесног појма, објекта, појаве и било чега другог које захтева језичко обележје. Са друге стране, сврха језика јесте комуникација, у основи... Но, не само комуникација, али да не залазим у детаље и да се не удаљавам од онога што желим да кажем. Природа живих језика јесте да се константно мењају, надограђују, добијају нове облике, а губе неке старе... То је неизбежно. Школски пример би био
астал, појам који се данас све ређе чује у свакодневном говору, а туђица је. Кад већ поменух, морамо бити свесни разлике између позајмљеница и туђица. Позајмљеница је реч која је преузета из другог језика, те прилагођена језичким нормама језика који ју је позајмио из другог ( хрватска реч
frend/frendica - јасно је прилагођавање у смислу писања, те разликовања родова ), док је туђица реч која само по етимологији припада другом језику. Делом, глобализација јесте узрок томе, али само у оној мери у којој утицај имају електронски медији ( телевизија и интернет, пре свега ). Глобализација језика, драги мој, је нешто што је покушано са есперантом, али је пропали експеримент по среди. Не можемо се користити термином
глобализација када је језик у питању, али свакако смо сведоци великих преплитања у језицима на светској размери. На крају, ако се корен речи измени, то се категорише као потпуно нова реч са етимолошким кореном у другој речи, али та нова реч често служи за именовање појма који са кореном речи нема никакве везе.
Jezik je siromasniji od bilo kog prosjaka ...
Да је језик сиромашнији од било ког просјака, не могу дозволити за право. Прошетајте до Матице српске, стигли су до слова о у прављену свеобухватног речника српског језика.
Језик се мења заједно с генерацијама да би се прилагодио променама које време доноси да би се они који га користе лакше њиме служили.
То је чињеница исто као и то да они који га користе руководе тим променама.
А смер којим мењање нашег језик иде само показује правац на који усмерава популарна култура, медији, опште образовање...
Чија је то заслуга може да буде добра тема за разговор...
Лично сам предвојен између појединца као основе друштва и појединца као дела друштва...
То можда и није најбољи избор речи, али, оно на шта мислим је страна с које на појединца треба гледати у тражењу кривца за ову... девијацију...
Сви ми руководимо променама у језику, одн. језицима које користимо. Као што рекох, ако се језик не мења, он теоријски, али и практично, престаје да живи, те имамо нови латински, старогрчки, старословенски итд. Не може се гледати на кориснике живих језика као на кривце за мењање језика. То је нужно, мењање и развијање језика. Не постоји кривац за природан процес.
Живимо, на жалост, у држави у којој један Митровић или Вучићевић обликују медијску слику, а Саша Поповић и лепа Брена културу. У држави, старлета, фолк музике, ријалити шоу програма, турских, шпанских или латиноамеричких серија, холивудских нискобуджетских филмова. У држави поремећених друштвених вредности, на које се надограђују нечије туђе поремећене друштвене вредности. Можда моји примери нису најадекватнији, али забога, довољно је завирити у било који вид друштвене комуникације и наћи ћемо сијасет сличних примера. Неко ће још стећи утисак да су се појавила силна нова занимања или неке нове друштвене појаве, а заправо се ради о трговачким путницима, шефовима продаје, пословним секратарицама (секретарима). Одавно се не дешавају недеље моде, али имамо фешн викове. На другој страни, да Хрвати нису подигли хајку против ћирилице, ми бисмо је заборавили сами; овако, ћирилица је до даљег на инфузији српског ината, а када нестану узроци тог ината, вероватно ћемо је пустити да лагано изумре...А ко су кривци? Па ми сами, јер деценијама уназад су нам очи упрте у запад у убеђењу да је свака воћка из западног дворишта сочнија и укуснија.
Вечита мука човека - тражити појединачне кривце, претежно међу владајућом и медијском класом, за свеукупне последице. Нису кривци ни Митровић ни Вучићевић ни Поповић ни Брена, али ни Холивуд, Боливуд, Латинска Америка, Турска или било ко други. Крив је психички склоп просечног човека који је, било услед мањка информација, мањка заинтересованости или мањка воље, онемогућен да се одупре спољним утицајима. Оно што поменути
кривци раде јесте стицање профита, а када је језичка култура у питању, не могу се окривити они, већ примаоци порука, дакле просечни људи. Морално се и те како могу окривити по многим тачкама, али за остало не.
И то је тековина протеклих деценија.
Немам довољно ни година ни знања да се тога дотичем, али, рекао бих да су оне године под санкцијама, натопљене свим оним дешавањима после њих, одложиле то пропадање језика и културе, јер сам баш у том разодбљу одрастао и кансије гледао како генерација за генерацијом школараца заједно са шкоплством из године у годину пропада...
а то је узроковало или било узроковано неким другим чиниоцима, пуштености из изолације, с ланца такорећи, а уверено у пропаганду да је... баш то, свака воћка са запада сочнија...
То сад иде до те мере да пристојно понашање и одмерен речник, неретко и само речник, у многим ситуацијама изазивају гримасе чуђења...
Наравно, није све апсолутно црно, али када се погледа темељност тог подривања и искорењивања језика и разума у друштву, прогноза није весела...
Сад је тема језик и изражавање, али сродна се мука у скоро све поре друштва завукла и тамо гноји и расте...
А најстрашнија је равнодушност... Не верујем да има појединца који би оспорио овакво стање, али готво увек је то пропраћено неким помирљивим ставом и слегањем раменима...
Лепо речено, али опет превише психологије која утицаја на језик и његове промене има само у практичном делу. Истина, то се одражава и на теорију, што је, опет понављам, природан процес живог језика.
Sve se menja, sve teche, ali recimo za mene je nedopustivo da udzbenik za skolu ima naziv:
Речник српскога језика, ima i nekakva gramatika srpskogA jezika.
Драга моја, ово је велика грешка. Слову а је ту и место, немојте пренагљивати. У овом случају, ради се о непостојаном а - може бити ту, а и не мора, резултат је исти. Сврха му је да означи падеж, тако да рећи
српског или
српскога, апсолутно је исто.
Још много бих казала, али верујем да сам и са овим претерала. Немојте ми замерити... Да се послужим старом обичајном фразом -
не ваља се говорити о некој теми превише самоуверено ако иза све те говоранције не постоји довољно истраживања о свим аспектима спорне теме и свим аспектима који на тему утичу.
