100 година Мојковачке битке

dela973:
Нисам сигуран, али све мислим да је овај телеграм или бар сличан њему, сердар Јанку упутио војвода Путник а не Александар. Молио бих да неко то разјасни ако зна, ја никако не могу да нађем извор о Путниковом телеграму
Kliknite za proširenje...

У филму од 19:05, о том телеграму; Црногорска врховна команда.
 
Bojno-polje-4.jpg

Мојковац након 100 година.
 
Moračanin:
Ja mislim da niko ne osporava ni jednu bitku - Bože sačuvaj.
Jedino danas neki razmišljaju o tome, zašto se baš toliko izginulo za ona tri dana na Mojkovcu,
kad je bila srpska vojska već na sigurnom a svakome je bilo jasno, da Crnogorci nemaju šanse da trajno zadrže Švabe i toliku silu.
Crnogorci su uspjeli zadržati Švabe 3 mjeseca dokle Srbi nisu stigli u Skadar a onda nije bilo više potrebe da se na Božić ide goloruki i sa noževima u juriš i da se tako masovno izgine.
To je bilo nesmisleno i vojno pogrešno jer su ljudi za ništa izgubili živote.
Šta smo imali od toga, što su Švabe padali ko snoplje i što ih je na hiljade pobijeno, ranjeno i izbačeno iz stroja.
Zato danas nemožeš tamo zabosti lopatu u zemlju a da ne naletiš na ljudske kosti.
Švabe su imali vojnika koliko su htjeli i nisu previše brinuli koliko će ih poginuti samo da izvrše proboj.
Crnogorski komandanti su trebali više voditi računa o životima svojih ljudi a manje o nekom junačenju i da tamo bezglavo jurišaju goloruki na švabske topove i mitraljeze.
Morali bi biti svjesni, da dugoročno nemogu zadržati takvu silu a to što su do tada napravili je veliki uspjeh i svi glavni ciljevi su bili izvršeni.

Da bi dobio rat je premalo da si hrabar.
Treba biti još i mudar.
Kliknite za proširenje...

Покушаваш ствари поставити црно бело а цела прича је далеко од тога. Једно је сама, величанствена битка на Мојковцу, а друго су закулисане радње Пашића и Пешића са једне, и краља Николе и свите с друге стране. До чак 19. јануара није било касно за организовано повлачење црногорске војске за србијанском, али до таквог наређења никада није дошло. Наравно да црногорска војска није имала снаге за даљи отпор, али је имала снаге за још један напор, а то је да се организовано повуче до Скадра. Вукотић је за то имао план, али Врховна команда је очигледно имала другачије планове. Парадоксално је али истинито да су и Пашић и краљ Никола имали различите интересе али им је заједнички био да се црногорска војска не извуче. Истина, да би се опрао пред јавности, Никола је негде успут, док је био на путу за Италију, тражио прихват за своју војску, али кад је Скадар већ био одсечен. Престарели Никола није упознао са својим плановима своје генерале, Вукотића, Мартиновића, Гојнића па чак ни брата војводу Ђура Петровића који му је наивно нудио део својих проређених снага Херцеговачког одреда за одбрану Ловћенског фронта, мислећи да ће га овај бранити. Бригадир Петар Мартиновић, Вукотићев потчињени у Мојковачкој операцији, се на своју руку, рецимо, повукао са српским заосталим деловима, оглушивши се тако о наређење о капитулацији. Уморни, издани и разочарани сердар Јанко очигледно није имао снаге да се оглуши о Владино наређење и судбину је препустио догађајима.
 
Moračanin:
Ja mislim da niko ne osporava ni jednu bitku - Bože sačuvaj.
Jedino danas neki razmišljaju o tome, zašto se baš toliko izginulo za ona tri dana na Mojkovcu,
kad je bila srpska vojska već na sigurnom a svakome je bilo jasno, da Crnogorci nemaju šanse da trajno zadrže Švabe i toliku silu.
Crnogorci su uspjeli zadržati Švabe 3 mjeseca dokle Srbi nisu stigli u Skadar a onda nije bilo više potrebe da se na Božić ide goloruki i sa noževima u juriš i da se tako masovno izgine.
To je bilo nesmisleno i vojno pogrešno jer su ljudi za ništa izgubili živote.
Šta smo imali od toga, što su Švabe padali ko snoplje i što ih je na hiljade pobijeno, ranjeno i izbačeno iz stroja.
Zato danas nemožeš tamo zabosti lopatu u zemlju a da ne naletiš na ljudske kosti.
Švabe su imali vojnika koliko su htjeli i nisu previše brinuli koliko će ih poginuti samo da izvrše proboj.
Crnogorski komandanti su trebali više voditi računa o životima svojih ljudi a manje o nekom junačenju i da tamo bezglavo jurišaju goloruki na švabske topove i mitraljeze.
Morali bi biti svjesni, da dugoročno nemogu zadržati takvu silu a to što su do tada napravili je veliki uspjeh i svi glavni ciljevi su bili izvršeni.

Da bi dobio rat je premalo da si hrabar.
Treba biti još i mudar.
Kliknite za proširenje...

jwel mudrost prosuipanje teza da se Mojkovačka bitka odigrala kako bi Crnogorci što više stradali,što uporno provejava kroz tvoje i slične tekstove???Dsa s edrazumemo nakon Mojkovačke bitke 10 dana je kralj Nikola napustio Crnu Goru i sprašio s a ulizicama u Italiju...dok je kralj Patar i regnt Aleksandar uz vojsku išao preko Albanije...ko je izabrao Golgotu a ko bezbednost jasno s evidi iz priloženog...jmnema tu folozofije....kad nestane mudrostio,treba imati MOODA....
 
100-годишњица Мојковачке битке, за коју смо у школи учили, да се одиграла 6 и 7 Јануара 1916 г. а имала је задатак да препречи пут аустроугарској и немачкој војсци која је надирала из правца Босне и Херцеговине и тако осигура одступницу савезничкој српској војсци у повлачењу кроз Албанију.

Међутим хронологија догађаја је мало другачија: дана 16.Децембра 1915г., прве српске трупе стижу у Скадар (Студија:,,Голгота и васкрс Србије,, стр.642 Зборника) и у току следећа три дана, већи део трупа стиже у околину града.

Такође, у књизи ,,Кроз Албанију,, на стр.56 пише: српска се војска се у другој половини децембра налазила на албанском приморју.

Значи, црногорска војска није осигуравала одступницу српској војсци у повлачењу ( иако јој то можда била намера), већ два дана бранила Црну гору а онда капитулирала. Сердар Јанко Вукотић, поводом капитулације, упућује Наредбу целокупној црногорској војсци ,,да се одмах распусти, да иде својим кућама, исказујући јој најтоплију захвалност за јуначко, славно, достојно, иаko залудо , досадашње држање''.

Зашто сам морао баш данас, на 100-годишњицу славне битке на Мојковцу, да напишем мало другачије мишљење о разлозима те битке?
Познавајући склоност Црногораца ка еуфоричном приступу неком догађају, где су актери баш Црногорци, жеља ми је била да разлоге за Мојковачку битку не доживљавају искључиво као истину јер такав искључив приступ може бити и заблуда. Ова два извора која сам навео, управо упућују на то.

 
Добро дошли:
100-годишњица Мојковачке битке, за коју смо у школи учили, да се одиграла 6 и 7 Јануара 1916 г. а имала је задатак да препречи пут аустроугарској и немачкој војсци која је надирала из правца Босне и Херцеговине и тако осигура одступницу савезничкој српској војсци у повлачењу кроз Албанију.

Међутим хронологија догађаја је мало другачија: дана 16.Децембра 1915г., прве српске трупе стижу у Скадар (Студија:,,Голгота и васкрс Србије,, стр.642 Зборника) и у току следећа три дана, већи део трупа стиже у околину града.

Такође, у књизи ,,Кроз Албанију,, на стр.56 пише: српска се војска се у другој половини децембра налазила на албанском приморју.

Значи, црногорска војска није осигуравала одступницу српској војсци у повлачењу ( иако јој то можда била намера), већ два дана бранила Црну гору а онда капитулирала. Сердар Јанко Вукотић, поводом капитулације, упућује Наредбу целокупној црногорској војсци ,,да се одмах распусти, да иде својим кућама, исказујући јој најтоплију захвалност за јуначко, славно, достојно, иаko залудо , досадашње држање''.

Зашто сам морао баш данас, на 100-годишњицу славне битке на Мојковцу, да напишем мало другачије мишљење о разлозима те битке?
Познавајући склоност Црногораца ка еуфоричном приступу неком догађају, где су актери баш Црногорци, жеља ми је била да разлоге за Мојковачку битку не доживљавају искључиво као истину јер такав искључив приступ може бити и заблуда. Ова два извора која сам навео, управо упућују на то.
Kliknite za proširenje...

upravo tako...za pametnog je i komarac muzika,a nekom stavi istinu na oči ako neće da je vidi udžaba mu je i na nosu...
 
Moračanin:
Ja mislim da niko ne osporava ni jednu bitku - Bože sačuvaj.
Jedino danas neki razmišljaju o tome, zašto se baš toliko izginulo za ona tri dana na Mojkovcu,
kad je bila srpska vojska već na sigurnom a svakome je bilo jasno, da Crnogorci nemaju šanse da trajno zadrže Švabe i toliku silu.
Crnogorci su uspjeli zadržati Švabe 3 mjeseca dokle Srbi nisu stigli u Skadar a onda nije bilo više potrebe da se na Božić ide goloruki i sa noževima u juriš i da se tako masovno izgine.
To je bilo nesmisleno i vojno pogrešno jer su ljudi za ništa izgubili živote.
Šta smo imali od toga, što su Švabe padali ko snoplje i što ih je na hiljade pobijeno, ranjeno i izbačeno iz stroja.
Zato danas nemožeš tamo zabosti lopatu u zemlju a da ne naletiš na ljudske kosti.
Švabe su imali vojnika koliko su htjeli i nisu previše brinuli koliko će ih poginuti samo da izvrše proboj.
Crnogorski komandanti su trebali više voditi računa o životima svojih ljudi a manje o nekom junačenju i da tamo bezglavo jurišaju goloruki na švabske topove i mitraljeze.
Morali bi biti svjesni, da dugoročno nemogu zadržati takvu silu a to što su do tada napravili je veliki uspjeh i svi glavni ciljevi su bili izvršeni.
Da bi dobio rat je premalo da si hrabar.
Treba biti još i mudar.
Kliknite za proširenje...
Да, да, има и таквих нео-историчара Црне Горе који тврде:,,Crnogorci su uspjeli zadržati Švabe 3 mjeseca dokle Srbi nisu stigli u Skadar,.....''.
Питање за њих: како су знали да ће српска војска преко Косова (Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар) и Црне Горе у Албанију а остала два правца преко Призрена директно у Албанију( Призрен-Љеш и Призрен-Елбасан), када је наредба Врховне команде о повлачењу у три правца донешена 25. новембра 1915 године.
У наредби Врховне команде од 25. новембра 1915. стоји: „Настао је тренутак када се стицајем прилика морамо повлачити кроз Црну Гору и Албанију... Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава... Једини спас из ове ситуације је повлачење на јадранско приморје. Ту ће се наша војска реорганизовати... те ћемо опет представљати једну чињеницу с којом ће савезници морати рачунати. Држава није изгубила своје биће, она и даље постоји, иако на туђем земљишту, доклегод је ту владалац, влада и војска ма колика њена јачина била“. Извлачење кроз Албанију остало је у српској традицији запамћено као Голгота Србије. Влада је стигла у Скадар28. новембра а Врховна команда 6. децембра. Са војском је преко Албаније кренуо и један број цивила, већина политичких првака и професора универзитета. Био је то још један знак патриотизма. Постојале су три линије повлачења. Дуж њих остало је десетине хиљада мртвих од глади, изнемоглости и арнаутских куршума.
 
Добро дошли:
Да, да, има и таквих нео-историчара Црне Горе који тврде:,,Crnogorci su uspjeli zadržati Švabe 3 mjeseca dokle Srbi nisu stigli u Skadar,.....''.
Питање за њих: како су знали да ће српска војска преко Косова (Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар) и Црне Горе у Албанију а остала два правца преко Призрена директно у Албанију( Призрен-Љеш и Призрен-Елбасан), када је наредба Врховне команде о повлачењу у три правца донешена 25. новембра 1915 године.
У наредби Врховне команде од 25. новембра 1915. стоји: „Настао је тренутак када се стицајем прилика морамо повлачити кроз Црну Гору и Албанију... Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава... Једини спас из ове ситуације је повлачење на јадранско приморје. Ту ће се наша војска реорганизовати... те ћемо опет представљати једну чињеницу с којом ће савезници морати рачунати. Држава није изгубила своје биће, она и даље постоји, иако на туђем земљишту, доклегод је ту владалац, влада и војска ма колика њена јачина била“. Извлачење кроз Албанију остало је у српској традицији запамћено као Голгота Србије. Влада је стигла у Скадар28. новембра а Врховна команда 6. децембра. Са војском је преко Албаније кренуо и један број цивила, већина политичких првака и професора универзитета. Био је то још један знак патриотизма. Постојале су три линије повлачења. Дуж њих остало је десетине хиљада мртвих од глади, изнемоглости и арнаутских куршума.
Kliknite za proširenje...

Pogledaj onaj film gore koji je vrlo istinit kako su rekli očevidci.
Saslušaj pa će ti se reći, kako i zašto je crnogorska vojska uspješno držala front od Lovćena do Mojkovca i Užica. oko 90 dana.
Bitka na Mojkovcu na Božić je bila završnica koja je bila po meni nepotrebna.
 
Moračanin:
Pogledaj onaj film gore koji je vrlo istinit kako su rekli očevidci.
Saslušaj pa će ti se reći, kako i zašto je crnogorska vojska uspješno držala front od Lovćena do Mojkovca i Užica. oko 90 dana.
Bitka na Mojkovcu na Božić je bila završnica koja je bila po meni nepotrebna.
Kliknite za proširenje...
Предања (с' колена на колено) и песме уз гусле су јединствено место да се истакне јунаштво, кукавичлук, доброта, злоба, лепота, ругоба,..... на начин ко како уме и колико уме да претерује. То су украси сваке црногорске приче и песме и без тих украса не би она била црногорска. Добро је то за ухо али често нема везе са јавом.
Зато се треба ослонити на документа по разним архивима која немају украсе али из којих се може сазнати права намера или догађај. И то без претеривања.
 
Ђукановић Мојковачку битку прогласио за историјски ослонац свог режима на путу у НАТО

Обиљежавањем јубилеја Мојковачке битке, маркантног дијела историјске вертикале државног и националног утемељења, савремена Црна Гора показује да не заборавља и да поштује своју славну прошлост

8. јануара 2016.


Обиљежавањем јубилеја Мојковачке битке, маркантног дијела историјске вертикале државног и националног утемељења, савремена Црна Гора показује да не заборавља и да поштује своју славну прошлост, саопштио је премијер Црне Горе Мило Ђукановић.

Ђукановић је нагласио да је и она у календару славних сјећања.

„Са осјећањем изузетног поштовања, клањамо се сјенима њених жртава и јунака, и потврђујемо вјерност слободарској и моралној традицији Црне Горе. Као што су црногорски јунаци на Мојковцу остали вјерни Црној Гори и њеној слободи“, рекао је Ђукановић у Мојковцу на свечаној академији поводом стогодишњице Мојковачке битке.

Он је казао да је Мојковачка битка, један од највећих и најсјајнијих примјера из сопствене историје, највећа побједа црногорског оружја у Првом свјетском рату.

„По величини и части, она стоји у истом реду са Крусима, Граховцем, Вучјим долом. Њоме су људи црногорског Потарја добили свој Граховац и у велики ток црногорске историје уписали и своје име златним словима“, додао је Ђукановић.

Мојковачка битка, вођена 6. и 7. јануара 1916. године, била је, како је подсјетио Ђукановић, завршница велике аустроугарске офанзиве, која је на црногорском фронту започета новембра 1915. године заузимањем Пљеваља и снажним продором долином Таре према Мојковцу.

„Циљ аустроугарске војске био је освајање овог простора, а затим напредовање према Подгорици, Матешеву и Андријевици. Крајем те 1915. године, организована је преко Црне Горе и операција повлачења главнине српске војске из окупиране Србије, која је бројала 90 хиљада војника“, рекао је Ђукановић.

Како је саопштио, српска војска се повлачила од Пећи према Андријевици, Подгорици и Скадру. Ратни план аустроугарске војске био је да заузме Мојковац, и да продором према Подгорици онемогући повлачење српских трупа.

„Међутим, јуначким отпором у долини Таре црногорске јединице су током децембра 1915. године онемогућиле реализацију овог плана. Коначно, одлучујућом побједом у Мојковачкој бици, 6. и 7. јануара 1916, црногорска војска је зауставила аустроугарски поход према Подгорици и Скадру“, навео је Ђукановић.

Тиме је, како је оцијенио, омогућена несметана евакуација српске војске са простора Црне Горе и Албаније.

Ђукановић је саопштио да је са војничког становишта, Мојковачка битка редак примјер храбрости и фанатичне упорности малобројније и слабије наоружане војске, која је, ипак, успјела да однесе побједу у неравноправном борбеном судару против одважног и моћног непријатеља, који је дејствовао поштујући законе рата и војнички кодекс тога времена.

„Побједа на Мојковцу донијела је црногорској војсци нову ратну славу. Јунаштво и витештво црногорског војника признали су и његови непријатељи. Ова битка се издваја и по мудром и храбром командовању њених официра, по улози сердара Јанка Вукотића, али и јунаштву и војничкој вјештини бригадира Милоша Меденице, команданта Колашинске бригаде“, рекао је Ђукановић.

Он сматра да је побједа на Мојковцу још већа ако се имају у виду околности у којима је извојевана.

„И посљедњи црногорски војник на Мојковцу знао је да се приближава крај независности Црне Горе и да је само питање дана када ће пасти Цетиње и црногорска војска бити приморана да положи оружје. Знало се да ће и Црна Гора неминовно доживјети ту судбину која је већ снашла вишеструко већу Србију. Ипак, црногорски браниоци ни у таквим околностима нијесу клонули духом“, казао је Ђукановић.

Он је подсјетио да је, управо док је трајала Мојковачка битка, у Медовском заливу 6. јануара 1916. године потопљен пароброд „Бриндизи“, који је превозио око 500 исељеника добровољаца који су кренули из Америке и Канаде да бране Црну Гору.

„Медовски добровољци и мојковачки хероји су светионици патриотизма и оданости својој домовини, којима се диве покољења“, поручио је Ђукановић.

Он је рекао да је историјска судбина хтјела и да се славном Мојковачком побједом оконча знаменита епоха Црне Горе под владавином великих Петровића-Његоша.

„Услиједиле су три године окупације и државно поништавање Црне Горе на нелегитимној Подгоричкој скупштини. У новоствореној држави, у коју је утопљена Црна Гора, њене историјске заслуге, посебно часна и јуначка улога у Првом свјетском рату, умјесто да буду признате и вредноване, постале су предметом оспоравања и ниподаштавања“, саопштио је Ђукановић.

Он је казао да су у јавном животу пласиране неистине које су служиле дискредитовању улоге црногорског владара, његове владе и црногорске војске у Првом свјетском рату.

„Умјесто признања услиједиле су оптужбе, а умјесто захвалности Црногорцима за жртве у Мојковачкој бици, дошло је до њиховог минимизирања и прећуткивања, завршно са званичним историографским кривотворењем. У ових безмало сто година доживјели смо готово библијска искушења, свакојаке расколе и политичке притиске, потирање црногорског идентитета. Али смо опстали. Црногорска идеја, идеја самосвојне и слободне Црне Горе, надживјела је њене непријатеље“, казао је Ђукановић.

Он је поручио да је Црна Гора жива, никад европскија, никад образованија, никад стабилнија и просперитетнија, уважена од сусједа и цијелог демократског свијета.

„На срећу, Црна Гора је опет слободна и своја. На мјесту које јој припада, које смо демократском вољом, мудрошћу и самопријегорним радом сами изборили. У њој је стасала генерација која се не устручава да покаже да зна свој пут. Која нема осјећај инфериорности нити кривице због тога што поштује и чува оно што јој припада. Која зна да чува постојеће и да гради ново“, саопштио је Ђукановић.

Он је поручио да Црна Гора не жели да понавља историјске грешке.

„Не пристајемо на затирање најбољих вриједности историјског и савременог трајања Црне Горе. Не дозвољавамо рушење наше државе, са пуном свијешћу да много тога у њој треба мијењати набоље. Наша сопствена историја нас је научила да се на несрећи, мржњи и подјелама ништа добро не може створити“, саопштио је Ђукановић.

Он је рекао да је данас Црна Гора фактор стабилности на Балкану, земља којој је упућен позив за чланство у НАТО, и која успјешно води преговоре за чланство у ЕУ.

„Прије непуних десет година смо одлучношћу и политичком умјешношћу обновили државу и обезбиједили право да сами одлучујемо о својој судбини“, поручио је Ђукановић.

Савремена и независна Црна Гора је, како је саопштио, одлучна да гради модерно европско друштво на црногорском тлу, и да сачува оно што је највредније.

„Један од чврстих историјских ослонаца на којима данас почива је несумњиво и Мојковачка битка“, закључио је Ђукановић.
Kliknite za proširenje...

Шта све "поштењачина" помјеша у исти говор.
 
dela973:
20a.jpg


ЗНАМЕНИТЕ СРПКИЊЕ: Василија Вукотић, Орлеанка Мојковачке битке

http://www.novosti.rs/вести/живот_+.505.html:505003-Василија-Вукотић-Орлеанка-Мојковачке-битке
Kliknite za proširenje...
После рата, Василија се са породицом преселила у Београд.
Живела је повучено и усамљено у Београду, где је умрла 1977. године. Сахрањена је у породичној гробници Вукотића на Новом гробљу, где почивају њени родитељи. Капетан Вукашин Вукотић, син сердар Јанка и њен брат, био је ађутант краља Александра Карађорђевића.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...82%D0%BA%D0%B5
************************************
Карађорђевићи, Вукотићи, ............и остали познати и мало познати Црногорци (непознати не постоје) одувек су волели Београд и хрлили у њега.
 
Добро дошли:
После рата, Василија се са породицом преселила у Београд.
Живела је повучено и усамљено у Београду, где је умрла 1977. године. Сахрањена је у породичној гробници Вукотића на Новом гробљу, где почивају њени родитељи. Капетан Вукашин Вукотић, син сердар Јанка и њен брат, био је ађутант краља Александра Карађорђевића.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...82%D0%BA%D0%B5
************************************
Карађорђевићи, Вукотићи, ............и остали познати и мало познати Црногорци (непознати не постоје) одувек су волели Београд и хрлили у њега.
Kliknite za proširenje...
Овај Вукашин је умро негде у емиграцији, био је касније обевештајни официр. Његов син, међутим, по деди назван Јанко се вратио у Црну Гору, биће да као пензионер још увек шета улицама Подгорице. Тако да ето, има и оних ретких који се "врну".А унук Јанко Вукотић чак и није рођени Црногорац z;)
 
У одбрану Морачанина, није он од оних који подмећу да је црногорска погибија на Мојковцу и капитулација која ће уследити последица неке српске завере :). То тврде други неки који користе форум за пласирање своје нове пропаганде и ревизије историје, убеђени да ће нешто постати истина ако буде добило довољно често понављано на Интернету.

Легитимно је питање зашто је црногорска војска одсудно бранила Мојковац у тренутку када је српска војска већ прошла и у ситуацији када је коначни пораз на видику. Што се мене тиче, без обзира на прорачунатост и цинизам који је прожимао све интересе у том Великом рату, одговор на то питање је јасан још од Термопила: Μολὼν λαβέ.

Зашто је српска војска 1915. бранила Београд, знајући да га не може одбранити? Управо је такав одговор био на аустријски ултиматум о предаји: "Ми Београд не дамо. Дођите и узмите га." У преводу: Молон лабе.

Примедбу да није српска војска сама ослободила Балкан, него скупа са савезницима, колико је тачна толико и глупа. То је био светски рат, свако је имао неког савезника. Могло би се одговорити да 1915. Аустроугарској се нису придружили Немци (заправо су они били главни) и Бугари, српска војска не би ни морала да се повлачи из Србије.
 
Bastiani:
Легитимно је питање зашто је црногорска војска одсудно бранила Мојковац у тренутку када је српска војска већ прошла и у ситуацији када је коначни пораз на видику. Што се мене тиче, без обзира на прорачунатост и цинизам који је прожимао све интересе у том Великом рату, одговор на то питање је јасан још од Термопила: Μολὼν λαβέ.


.
Kliknite za proširenje...

„По величини и части, она стоји у истом реду са Крусима, Граховцем, Вучјим долом. Њоме су људи црногорског Потарја добили свој Граховац и у велики ток црногорске историје уписали и своје име златним словима“, додао је Ђукановић.

У овој Миловој реченици из горњег Берекиновог поста, биће да има истине; да се Мојковац десио, врло могуће, или бар добрим делом, и због чисто унутар-црногорских разлога: јер се народ тог краја тек тад, по тој логици и филозофији, изједначио и добио право да стане раме уз раме са Старом Црном Гором, често надобудном и уображеном, и којој су овом битком запушена уста за сва времена. Морачанин одлично зна за та црногорска подбадања која и данас постоје, а камоли у оно, још увек, назовимо, витешко доба.
 
dela973:
„По величини и части, она стоји у истом реду са Крусима, Граховцем, Вучјим долом. Њоме су људи црногорског Потарја добили свој Граховац и у велики ток црногорске историје уписали и своје име златним словима“, додао је Ђукановић.

У овој Миловој реченици из горњег Берекиновог поста, биће да има истине; да се Мојковац десио, врло могуће, или бар добрим делом, и због чисто унутар-црногорских разлога: јер се народ тог краја тек тад, по тој логици и филозофији, изједначио и добио право да стане раме уз раме са Старом Црном Гором, често надобудном и уображеном, и којој су овом битком запушена уста за сва времена. Морачанин одлично зна за та црногорска подбадања која и данас постоје, а камоли у оно, још увек, назовимо, витешко доба.
Kliknite za proširenje...

ajd ne zezajte,Moračanin je jedan tipičan antiSrbin,koji svakim svojim postom negira Srbiju i Srbe kao i istovetnost jezika porekla i verae kod žitelja Srbije i Crne Gore...žalosno je kakvim se argumentima služe novokomponovani anti SRbi da istaknu razlike i potru istovetnpost..tužno žalosno i na momente satirično...
 
sakatilo1:
ajd ne zezajte,Moračanin je jedan tipičan antiSrbin,koji svakim svojim postom negira Srbiju i Srbe kao i istovetnost jezika porekla i verae kod žitelja Srbije i Crne Gore...žalosno je kakvim se argumentima služe novokomponovani anti SRbi da istaknu razlike i potru istovetnpost..tužno žalosno i na momente satirično...
Kliknite za proširenje...
Није бре, није Морачанин тако лош, мада јесте мало потпао под тај неодукљански пропагандни утицај, али то је ништа у поређењу са тим каквог несоја ту има. :) Можда си га помешао са неким...
 
Bastiani:
Није бре, није Морачанин тако лош, мада јесте мало потпао под тај неодукљански пропагандни утицај, али то је ништа у поређењу са тим каквог несоја ту има. :) Можда си га помешао са неким...
Kliknite za proširenje...

Nije me pomešao već je izgubio vezu s mozgom pa ne zna ništa da presuđuje.
 
Sve je to zapravo neuporedivo jednostavnije i prizemnije. Srpski oficiri koji su komandovali crnogorskom vojskom, je šalju u uništenje, da kasnije ne bi imali problema sa njima kad budu osvajali Crnu Goru. Kralja Nikolu isti ti srpski oficiri proćeruju pod prijetnjom smrću. Ti isti oficiri ne dozvoljavaju povlačenje Crnogorske vojske zajedno sa srpskom. Poslije proboja Slunskog fronta srpske jedinice munjevito nadiru prema Cetinju i tamo dođu prije nego u Beograd. Proglašavaju okupaciju i izvode smijuriju sa podgoričkom skupštiniom. Sve je izvedeno u cilju što lakšeg osvaljanja zemlje saveznice i uništenja njezinog naroda. Tlapnje o brastu i srpstvu ostavite za đecu po vrtića, mogu vam čak i povjerovati.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top