1920 godine poželjnije vrste biljaka su se dobijale tako što su zračene x-zracima i gama zracima i tretirane hemikalijama da bi se dobile nasumične mutacije biljaka od kojih će neka možda ali samo možda da bude poželjnija ili otporna na razne parazite, bolesti ili herbicide.
Potomke ovako ozračenih biljaka MI DANAS UVELIKO JEDEMO, DINSTAMO, KUVAMO, PRŽIMO.
Tako da u čemu je problem, prihvatljivo je da jedemo potomke ozračenih biljaka I tretiranih toksičnim hemikalijama ali kada se genom menja genetskim pištoljem koji mi ljudi danas koristimo e onda nećeš moći dalje.
Kalemljenje je takođe oblik genetskog inženjeringa primitivan ali ipak genetski inženjering i petljanje sa genima. Već stotinama godina jedemo takvu hranu pa ništa.
Najpoznatziji GM organizam je
bakterija koja danas proizvodi sav humani insulin koji mi ljudi koristimo ali se niko ne buni i ne protestuje i ne osniva NVO na tu temu.
Drugi GM organizam je takođe bakterija koja jede naftu koja se prospe u moru iz tankera ili na kopnu ni tu niko ne osniva NVO.
Nektarina je isto plod GMO-a ali ni tu niko ne osniva NVO protiv nektarina niti traži njihovo detaljno ispitivanje.
Generalno argument protiv GMO je radijum, koji se davno upotrebljavao u ishrani ljudi čak i čokoladi i kozmetici sa veoma štetnim posledicama dok je u to vreme reklamiran kao veoma hranljiv i lekovit.
Radijum je dokaz da se nešto što je neispitano ne sme koristiti u ishrani ljudi. Ali to nije istina jer mi već vekovima menjamo genetski našu hranu tako da je GMO ispitan i ta priča ne stoji.
I drugi argument je slobodna trgovina opiumom u Kini od strane Britanaca. Pod izgovorom slobodne trgovine koja se inače zahteva i za GMO Britanci su trgovali opiumom i ratovali za pravo slobodne trgovine opiumom.
Danas znamo da je slobodna trgovina opiumom loša ali dali je to stvarno dobar primer i dali se opium može porediti sa kalemljenom tikvom na lubenicu i bakterijom koja pravi humani insulin.
Loša strane GMO je to što će verovatno jedna ili dve kompanije da imaju monopol nad svim semenom i organizmima i patentima iz te oblasti, tako da to ostaje da se reši u budućnosti i ostaje da taj most pređemo kada budemo morali i da vidimo tek dali će to stavrno biti problem.
Uostalom ako nećete GMO pa nemojte je kupovati to je bar prosto pročitaš deklaraciju i kraj.
Poznat je slučaj GMO paradajza "flavr savr tomato" u Americi.
Paradajz je napravljen da duže izdrži na policama ali je isti propao na tržištu jer ljudi prosto nisu želeli da ga kupuju imao je loš ukus.
Odlučite sami šta jedete i šta kupujete ali zabraniti zakonom GMO je glupost naročito što je jedemo već vekovima.
Krstarica
Povezivanje sa Fejsbukom
Da, za GMO.
Odgovorite sa citatom
Original postavio Vladimir M.
Pošalji link