shebronski
Poznat
- Poruka
- 7.501
– Суочени са покушајима демонизације Србије и српског народа, ми као представници њене младости и академске заједнице, осећамо потребу да искажемо свој став у овом изузетно важном питању за нашу будућност. У писму председнику Републике Србије и председнику Владе Србије од 23. јуна 2015. године навели смо разлоге због којих смо им упутили молбу да не иду у Поточаре 11. јула ове године. Уверени да представљамо и глас апсолутне већине српског народа, замолили смо их да од Русије затраже вето у Савету безбедности УН на британску резолуцију о Сребреници, која наноси немерљиву штету свима нама и никако не доприноси побољшању међунационалних односа на подручју бивше Југославије, већ напротив, продубљује поделе и подгрева мржњу.
во, поред осталог, стоји у саопштењу студената, потписника петиције којом од председника и премијера Србије траже да 11. јула ове године, н иду на комеморацију у Поточре.
– Десет дана касније, можемо само констатовати да смо још чвршћи у својим уверењима да би одлазак државних представника Србије на овај најављени скуп, као и евентуално усвајање британске резолуције о Сребреници оставило трајне последице по будуће српске нараштаје, као и на наш однос према себи, својој историји, култури и идентитету – кажу студенти у саопштењу.
Актуелни градоначелник Сребренице назвао нас је “групицом”. Ми смо све ово стоички и достојанствено поднели, чувајући углед, како нас лично, тако и наших факултета. Да бисмо показали да представљамо аутентичан глас српске младости, овога пута јавности доносимо списак од 2.000 студената са свих универзитета у Србији, Црној Гори и Републици Српској који су својим именима и презименима јавно подржали нашу акцију.
Сматрамо потребним обавестити јавност да ћемо у среду, 8. јула 2015. године Влади Србије предати наш апел са свим његовим потписницима, у нади да ће нас њен председник примити и пружити прилику да образложимо своје ставове – саопштили су студенти.
Студенти су медијима доставили и нови списак потписника петиције: СПИСАК И ЦЕО ТЕКСТ ОВДЕ
Зашто нико од наших политичара није тражио да неко одговара за злочине над цивилима Српске националности.
Једино када све стране буду одговрале за своје злочине може доћи до помирења.
Никада не заборавити!
Ових дана се навршавају 23 године, од подмуклих терористичко-бандитских напада на српска села: Загоне у општини Братунац, и село Крњиће у општини Сребреница.
Загони су већински српско село, које је нападнуто од формација тзв. Армије БиХ, 5 јула 1992 године, у 15 часова поподне. Цивилно становништво овог села је у то време обављало редовне пољопривредне послове у својим баштама, воћњацима, окућницама, не слутећи да су им њихове комшије са којима су сво време живели у привидном миру, практично пред праг довели јаке терористичке снаге са простора суседног села Поточари, појачане групама из других муслиманских села са ширег простора Сребренице и Братунца.
Иницијално, у нападу је учествовало више стотина, добро наоружаних терориста. Напад је био добро испланиран и организован, са главним циљем уништења српског живља које је било већинско у овом селу. Жртве су ликвидиране без обзира на старост и пол.
Већина жртава је убијена на местима где су се затекле када је напад отпочео. Све српске куће које су заузете, прво су темељено опљачкане, а затим спаљене и уништене у потпуности.
Жртве које су ликвидиране су мештани села Загони.
Старе су и распону од 17-80 година > 9 особа мушког пола (једно малолетно лице) и 5 особа женског пола (једна особа постала тек пунолетна).
Убијени су:
1.Милошевић Љубица †, пол женски, стара 53 године
2.Милошевић Милош †, пол мушки, стар 58 година
3.Милошевић Рада †, пол женски, стара 24 године
4.Танасијевић Чедомир † , пол мушки, стар 50 година
5.Гвозденовић Рајко †, пол мушки, стар 65 година
6.Гвозденовић Драгољуб †, пол мушки, стар 37 година
7.Гвозденовић Благоје †, пол мушки, стар 47 годину
8.Гвозденовић Рада †, пол женски, стара 18 година
9.Димитрић Милева †, пол женски, стара 80 година
10.Димитрић Мирко † , пол мушки, стар 17 година
11.Јашински Матија †, пол мушки, стар 51 годину
12.Маловић Миодраг † , пол мушки, стар 48 година
13.Михајловић Михајло †, пол мушки, стар 40 година
14.Пауновић Душанка †, пол женски, стара 36 година
Село Крњићи
Мало планинско село, у општини Сребреница у којем су у апсолутној већини живели Срби, нападнуто је такође 5. јула 1992 године.
У нападу су учествовале муслиманске формације са подручја општине Сребреница. Акција је била планирана и добро организована. Она је имала геноцидан карактер, са главним циљем тоталног уништења српског становништва без обзира на пол и животну доб, уз пљачкање све покретне и уништења непокретне имовине, укљућујући разарања локалног гробља и сеоске цркве.
Приликом напада на ово село, иза муслиманских формација су наступале жене, које су темељено пљачкале куће и стоку побијених Крњићана. Велики број убистава је учињен на посебно свиреп и гнусан начин. Укупно је убијено 16 особа српске националности (11 мушкараца од тога једно дете и 3 жене)
Убијени су:
1. Лазаревић Бобан †, пол мушки, стар 27 година
2. Јовановић Средоје † , пол мушки, стар 44 године
3. Јовановић Мирослава †, пол женски, стара 53 године
4. Димитријевић Драгутин †, пол мушки, стар 40 година
5. Тримановић Раде †, пол мушки, стар 33 године
6. Аксић Српко †, пол мушки, стар 19 година
7. Максимовић Радош †, пол мушки, стар 24 године
8. Максимовић Миленко †, пол мушки, стар 50 година
9. Милошевић Милош †, пол мушки, стар 31 годину
10. Милошевић Небојша †, пол мушки, стар 16 година
11. Мићић Миља †, пол женски, животна доб: непозната
12. Парача Васо †, пол мушки, стар 80 година
13. Симић Илија †, пол мушки, стар 79 година
14. Симић Вељко †, пол мушки, стар 48 година
15. Владић Влајко †, пол мушки, стар 57 година
16. Вујић Сока †, пол женски, стара 62 године
За оволику, бестијално проливену крв, још нико није одговарао.