Никада не заборавити

shebronski

Poznat
Poruka
7.501
– Суочени са покушајима демонизације Србије и српског народа, ми као представници њене младости и академске заједнице, осећамо потребу да искажемо свој став у овом изузетно важном питању за нашу будућност. У писму председнику Републике Србије и председнику Владе Србије од 23. јуна 2015. године навели смо разлоге због којих смо им упутили молбу да не иду у Поточаре 11. јула ове године. Уверени да представљамо и глас апсолутне већине српског народа, замолили смо их да од Русије затраже вето у Савету безбедности УН на британску резолуцију о Сребреници, која наноси немерљиву штету свима нама и никако не доприноси побољшању међунационалних односа на подручју бивше Југославије, већ напротив, продубљује поделе и подгрева мржњу.

во, поред осталог, стоји у саопштењу студената, потписника петиције којом од председника и премијера Србије траже да 11. јула ове године, н иду на комеморацију у Поточре.

– Десет дана касније, можемо само констатовати да смо још чвршћи у својим уверењима да би одлазак државних представника Србије на овај најављени скуп, као и евентуално усвајање британске резолуције о Сребреници оставило трајне последице по будуће српске нараштаје, као и на наш однос према себи, својој историји, култури и идентитету – кажу студенти у саопштењу.

Актуелни градоначелник Сребренице назвао нас је “групицом”. Ми смо све ово стоички и достојанствено поднели, чувајући углед, како нас лично, тако и наших факултета. Да бисмо показали да представљамо аутентичан глас српске младости, овога пута јавности доносимо списак од 2.000 студената са свих универзитета у Србији, Црној Гори и Републици Српској који су својим именима и презименима јавно подржали нашу акцију.

Сматрамо потребним обавестити јавност да ћемо у среду, 8. јула 2015. године Влади Србије предати наш апел са свим његовим потписницима, у нади да ће нас њен председник примити и пружити прилику да образложимо своје ставове – саопштили су студенти.

Студенти су медијима доставили и нови списак потписника петиције: СПИСАК И ЦЕО ТЕКСТ ОВДЕ

Зашто нико од наших политичара није тражио да неко одговара за злочине над цивилима Српске националности.
Једино када све стране буду одговрале за своје злочине може доћи до помирења.



Никада не заборавити!

Ових дана се навршавају 23 године, од подмуклих терористичко-бандитских напада на српска села: Загоне у општини Братунац, и село Крњиће у општини Сребреница.

Загони су већински српско село, које је нападнуто од формација тзв. Армије БиХ, 5 јула 1992 године, у 15 часова поподне. Цивилно становништво овог села је у то време обављало редовне пољопривредне послове у својим баштама, воћњацима, окућницама, не слутећи да су им њихове комшије са којима су сво време живели у привидном миру, практично пред праг довели јаке терористичке снаге са простора суседног села Поточари, појачане групама из других муслиманских села са ширег простора Сребренице и Братунца.
Иницијално, у нападу је учествовало више стотина, добро наоружаних терориста. Напад је био добро испланиран и организован, са главним циљем уништења српског живља које је било већинско у овом селу. Жртве су ликвидиране без обзира на старост и пол.
Већина жртава је убијена на местима где су се затекле када је напад отпочео. Све српске куће које су заузете, прво су темељено опљачкане, а затим спаљене и уништене у потпуности.

Жртве које су ликвидиране су мештани села Загони.
Старе су и распону од 17-80 година > 9 особа мушког пола (једно малолетно лице) и 5 особа женског пола (једна особа постала тек пунолетна).
Убијени су:
1.Милошевић Љубица †, пол женски, стара 53 године
2.Милошевић Милош †, пол мушки, стар 58 година
3.Милошевић Рада †, пол женски, стара 24 године
4.Танасијевић Чедомир † , пол мушки, стар 50 година
5.Гвозденовић Рајко †, пол мушки, стар 65 година
6.Гвозденовић Драгољуб †, пол мушки, стар 37 година
7.Гвозденовић Благоје †, пол мушки, стар 47 годину
8.Гвозденовић Рада †, пол женски, стара 18 година
9.Димитрић Милева †, пол женски, стара 80 година
10.Димитрић Мирко † , пол мушки, стар 17 година
11.Јашински Матија †, пол мушки, стар 51 годину
12.Маловић Миодраг † , пол мушки, стар 48 година
13.Михајловић Михајло †, пол мушки, стар 40 година
14.Пауновић Душанка †, пол женски, стара 36 година

Село Крњићи
Мало планинско село, у општини Сребреница у којем су у апсолутној већини живели Срби, нападнуто је такође 5. јула 1992 године.
У нападу су учествовале муслиманске формације са подручја општине Сребреница. Акција је била планирана и добро организована. Она је имала геноцидан карактер, са главним циљем тоталног уништења српског становништва без обзира на пол и животну доб, уз пљачкање све покретне и уништења непокретне имовине, укљућујући разарања локалног гробља и сеоске цркве.
Приликом напада на ово село, иза муслиманских формација су наступале жене, које су темељено пљачкале куће и стоку побијених Крњићана. Велики број убистава је учињен на посебно свиреп и гнусан начин. Укупно је убијено 16 особа српске националности (11 мушкараца од тога једно дете и 3 жене)
Убијени су:
1. Лазаревић Бобан †, пол мушки, стар 27 година
2. Јовановић Средоје † , пол мушки, стар 44 године
3. Јовановић Мирослава †, пол женски, стара 53 године
4. Димитријевић Драгутин †, пол мушки, стар 40 година
5. Тримановић Раде †, пол мушки, стар 33 године
6. Аксић Српко †, пол мушки, стар 19 година
7. Максимовић Радош †, пол мушки, стар 24 године
8. Максимовић Миленко †, пол мушки, стар 50 година
9. Милошевић Милош †, пол мушки, стар 31 годину
10. Милошевић Небојша †, пол мушки, стар 16 година
11. Мићић Миља †, пол женски, животна доб: непозната
12. Парача Васо †, пол мушки, стар 80 година
13. Симић Илија †, пол мушки, стар 79 година
14. Симић Вељко †, пол мушки, стар 48 година
15. Владић Влајко †, пол мушки, стар 57 година
16. Вујић Сока †, пол женски, стара 62 године

За оволику, бестијално проливену крв, још нико није одговарао.
 
БРАТУНАЦ: ГЕНОЦИД О КОЈЕМ НЕМА РЕЗОЛУЦИЈЕ

Годишњица страдања више од 3.500 Срба у Подрињу
У Братунцу се одржава комеморативни скуп поводом 23. годишњице страдања више од три и по хиљаде Срба на подручју средњег Подриња.
Од маја до децембра 1992. године у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села у којима су на најбруталнији начин убијени цивили у Сребреници, Братунцу и Скеланима, међу којима је и 69 Срба убијених на Петровдан 1992. године.
Парастос је служен на братуначком Градском гробљу, а венац је на Спомен-крсту положио председник Републике Српске Милорад Додик.
На подручју Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака, током Одбрамбено-отаџбинског рата, страдало је најмање 2.370 особа српске националности, док је на ширем подручју средњег Подриња и Бирча страдало око 3.500 Срба.
Без једног или оба родитеља остало је око 800 деце, а око 5.400 породица без покретне и непокретне имовине.
Како се наводи у саопштењу, напади су углавном извођени на значајне православне празнике, Божић, Српску нову годину, Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан, Никољдан.
Од маја до децембра 1992. године у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у Сребреници, Братунцу и Скеланима, додаје се у саопштењу.
У том периоду је на подручју Сребренице нападнуто 21 село у којима је убијено више од 400 српских цивила, а у нападу на 22 српска села општине Братунац убијено је најмање 560 српских цивила.
На Петровдан 1992. године муслиманске снаге су, под командом Насера Орића упале у више српских села пљачкајући их и палећи, а у селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони убили су и измасакрирали 69 српских цивила, наводи се у саопштењу.

А где су Српски политичари сада.
Једино је Вулин присуствовао колико видим.
 
Покољ у српском селу Брежани
30.06.1992-30.06.2015
Муслиманске терористичке снаге, формиране и наоружане од органа СДА у Сребреници, пре тачно 23 године су извеле напад на српско село Брежани у општини Сребреница.
Брежани су једно од већих села, које се налази на брдско-планинском простору југоисточно од Сребренице, са апсолутном српском већином.
Ово село је посебно пострадало за време 2.светског рата када су га 2 пута разарале Усташе и припадници Вермахта, где је, том приликом, убијен велики број становника, док су малобројни цивили успели да се спасу бекством у околне шуме.
29/30. јуна 1992 године, муслиманске снаге су на прилазима око Брежана, концетрисале око 800 наоружаних људи, који су под окриљем ноћи и ране зоре извеле општи напад на ово насеље, у којем је на зверски начин убијено 19 становника овог села. Становници Брежана су били изненађени, већина је спавала и побијена у својим кућама, или приликом покушаја бекства ка околним ливадама и пропланцима, где су били похватани и на лицу места погубљени. >Ликвидације су вршене углавном хладним оружјем (ножевима, пијуцима, секирама).<
Даљи крвави пир муслиманских снага, је спречила десетина млађих мушкараца који су се у другом делу села, брзо разбудили и прихватили борбу, и тако спречили нападача да заузме Брежане у целини.
Заједно са муслиманским снагама је надирала и група њихових цивила, посебно жене, који су пљачкале и отимале све што им очи виде, тако да је село остало практично без половине сточног фонда, беле технике, покућства, трактора и осталих пољопривредних машина....
После пљачке сви објекти (стамбени и помоћни) њих укупно 151, су спаљени и потпуно срављени са земљом.
Приликом овог напада убијено је 19 српских цивила, и то (16 особа мушког пола, од тога 3 дечаци, и 3 особе женског пола)
Жртве:
1) Радован (Ђорђије) Петровић м. † 1923;
2) Милош (Раде) Новаковић м. † 1956;
3) Достана Лазић ж. † 1919;
4) Обрен (Чедо) Јовановић м. † 1927;
5) Видоје (Павле) Лазић м. † 1937;
6) Кристина (Павле) Лазић ж. † 1935;
7) Миленко (Илија) Драгићевић м. † 1947;
8) Љубомир (Миленко) Јосиповић м. † 1977;
9) Милош (Владе) Крстајић м. † 1937;
10) Перо (Владе) Крстајић м. † 1935;
11) Станко (Луке) Милошевић м. † 1900;
12) Видоје (Милована) Милошевић м., † 1974;
13) Станоје (Миливоја) Митровић м. † 1963
15) Милисава (Мике) Ранкић ж. † 1947;
16) Драгослав (Милисава) Ранкић м. † 1974;
17) Мирослав (Милисава) Ранкић м. † 1972;
18) Миломир (Радосава) Стевановић м. † 1946.;
19) Драган (Стевана) Стјепановић м. † 1961. године.

10414849_1017804894920990_2163415442936074983_n.jpg
 
Где иде ова земља...


Pre dve godine, tokom uklanjanja spomenika teroristima OVPBM, najviši državni organi obećali su da spomenik poginulim pripadnicima Žandarmerije i policije neće biti uklonjen ni pod kojim uslovima. Pre nekih 6 meseci usledio je članak u Blic -u kako je njegovo 0/24h. obezbedjivanje preskupo, što je bilo nama jasno da se priprema njegovo uklanjanje. Tada smo napisali, da dok je tog spomenika na Gropi, biće i Srbije. Njegovo uklanjanje biće znak povlačenja države. Predsednik opštine Bujanovac, Nagip Arifi ocenio je za Fonet to kao "dobar potez".


ЖАНДАМЕРИЈА ЈЕ УКЛОНИЛА СПОМЕНИК У ОБЛИКУ КРСТА јер је иритирао Албанце

11659440_870129106386935_540418195692561096_n.jpg
 

Back
Top