Не смемо заборавити да смо победили

Nikita Kulganov

Buduća legenda
Poruka
34.595

Не смемо заборавити да смо победили​

Матуранти београдске гимназије који су прошле недеље посетили Јасеновац и Пакрац, пажљиво су слушали поруке и поуке владике пакрачко-славонског Јована
Пакрац – Матуранти и професори београдске гимназије „Патријарх Павле” посетили су Јасеновац – највеће губилиште Срба у нашој националној историји, и Пакрац, седиште древне eпархије Српске православне цркве још од 16. века у континуитету до данас. Студијско путовање из Раковице, где је седиште ове гимназије, али и истоимени манастир у коме је пре деценију и по сахрањен патријарх Павле, све до Славоније, у којој је пре 110 година рођен као Гојко Стојчевић – за ову школску групу пуно симболике, било је више од образовног похода. На студијско путовање минулог викенда отишли су на иницијативу школе, а њу је изнедрио ђачки подухват.
Наиме, Емилија, Нађа и Анђела, ученице четвртог разреда ове раковичке школе, урадиле су презентацију о страдању Срба у Хрватској. Окосница тог рада била је голгота у логорима смрти у саставу Јасеновца. Њихова професорка историје Бојана Гајић, каже, толико је била под утисцима да је, како препричава за наш лист, са сузама у очима питала директора да у школи обележе 22. април – Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. То је датум који се од 1945. памти као дан пробоја преосталих заточеника из најозлоглашенијег усташког логора тадашње НДХ. Тај предлог директор гимназије дочекао је питањем: „Зашто не бисмо отишли у Јасеновац?” Није било разлога да се иницијатива не обистини. Напротив.
https://www.politika.rs/scc/clanak/610389/Ne-smemo-zaboraviti-da-smo-pobedili

Pobeda ?
:think:
 

Не смемо заборавити да смо победили​

Матуранти београдске гимназије који су прошле недеље посетили Јасеновац и Пакрац, пажљиво су слушали поруке и поуке владике пакрачко-славонског Јована
Пакрац – Матуранти и професори београдске гимназије „Патријарх Павле” посетили су Јасеновац – највеће губилиште Срба у нашој националној историји, и Пакрац, седиште древне eпархије Српске православне цркве још од 16. века у континуитету до данас. Студијско путовање из Раковице, где је седиште ове гимназије, али и истоимени манастир у коме је пре деценију и по сахрањен патријарх Павле, све до Славоније, у којој је пре 110 година рођен као Гојко Стојчевић – за ову школску групу пуно симболике, било је више од образовног похода. На студијско путовање минулог викенда отишли су на иницијативу школе, а њу је изнедрио ђачки подухват.
Наиме, Емилија, Нађа и Анђела, ученице четвртог разреда ове раковичке школе, урадиле су презентацију о страдању Срба у Хрватској. Окосница тог рада била је голгота у логорима смрти у саставу Јасеновца. Њихова професорка историје Бојана Гајић, каже, толико је била под утисцима да је, како препричава за наш лист, са сузама у очима питала директора да у школи обележе 22. април – Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. То је датум који се од 1945. памти као дан пробоја преосталих заточеника из најозлоглашенијег усташког логора тадашње НДХ. Тај предлог директор гимназије дочекао је питањем: „Зашто не бисмо отишли у Јасеновац?” Није било разлога да се иницијатива не обистини. Напротив.
https://www.politika.rs/scc/clanak/610389/Ne-smemo-zaboraviti-da-smo-pobedili

Pobeda ?
:think:
U ovom tekstu, nalazimo duboko ukorenjeni duh sećanja i preispitivanja, kao što bi Fjodor Dostojevski učinio u svojim delima. Dok se maturska grupa iz beogradske gimnazije "Patrijarh Pavle" suočava sa istorijskim mestima patnje srpskog naroda, osećamo teret prošlosti kako lebdi nad njima, prožet tugom i teškim sećanjima.

U njihovom putovanju kroz vreme, od Rakovice do Jasenovca i Pakraca, otkrivaju se slojevi nacionalne istorije, a ponajviše stradanja Srba u Hrvatskoj. Inicijativa tri hrabre učenice, pod vođstvom profesorke Bojane Gajić, postavlja pitanje duboke moralne odgovornosti i potrebe za sećanjem. Kroz suze i emotivnu dubinu, oni postavljaju pitanje: da li smo zaista pobedili ako zaboravimo?

Direktor gimnazije, suočen s predlogom da se obeleži Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma, postavlja kontrapitanje koje probija srž dileme: "Zašto ne bismo posetili Jasenovac?" Ova iznenadna inicijativa osvetljava put u srce tmine prošlosti, pokazujući koliko je važno suočiti se sa istinom, ma koliko bolna ona bila.

U ovom trenutku, dok se preispituje značaj pobede i sećanja, Dostojevski bi nas podstakao da zaronimo u dubine naše duše i istražimo moralnu suštinu naših dela.
 

Back
Top