Timosten
Aktivan član
- Poruka
- 1.073
"Oprostićemo ali nećemo zaboraviti"?
Dobre namere ili pretnja?
Često korišćena "mudrost" na ovom prostoru, korišćena od politicara, religijskih vođa, intelektualaca,
narodnih tribuna i ostalog bašibozluka, od Triglava do Đevđelije!
Može li se oprostiti bez zaborava? Logički gledano to je neodrživo, ako se posmatra celina,
odnosno dobra (ako jeste dobra?) namera - (volim te ali te ne volim!)
Ako oprost posmatramo nezavisno on bi trebao da podrazumeva i zaborav,
brisanje svih negativnih stvari iz sjećanja; "ne možemo zaboraviti", koje zatim sledi,
automatski uvodi "zlopamćenje", pretnju osvetom, samim tim isključuje oprost.
Ja sam protiv svakog oprosta, naročito ako je u svrsi osvete, a i čemu oprost i šta on uopšte znači?
Niko ništa ne može oprostiti, može se preći preko nečeg, odnosno "potisnuti", pokušati zaboraviti. Pri ponovljenom iskustvu
sjećanje se opet javlja, a negativno iskustvo se teško ili nikako ne zaboravlja, ostaje za uvek, u zavisnosti od dimenzija,
potreban je samo "okidač" da bi se sećanje obnovilo! Potiskivanje nije rešenje!
Dok god budemo "opraštali, a ne zaboravljali" na ovom prostoru nema sreće.
Krivica nije imaginarna, ispred krivice ide nepočinstvo; prema tome, kad budu "svaki" odgovarali
za svoja nepočinstva možemo krenuti dalje! Ne postoji kolektivna krivica. Kolektivna krivica je
sklonište za zločince, kolektivna krivica je zloupotreba vlasti i moći! Zločin "u ime naroda i nacije" je
"kardinalni" zločin, ali i njega čine ljudi (bolje reći neljudi)!
Oprost kao religijski institut, ako može tako da se kaže, je stvar božje administracije, a poznato je da ni
oprost nije za dž., treba kanuti neku lovu da bi kajanje bilo od boga prihvaćeno, jer bez love nije siguran put do glavnog ....,
a kao u svakoj birokratiji, tako i u crkvenoj, administracija može da zakaže ako se ne "podmaže!", mada mi nije jasno
ko ih je ovlastio da opraštaju, kad je, koliko sam informisan, sv. Petar glavni saobraćajac (razvodnik).
Opraštanje i zaboravljanje, može li jedno bez drugog ?
Oprostiti a ne zaboraviti?
Zaboraviti znači i oprostiti?
Samo zajedno?
Lepo zvuci?
p.s. Ovu misao koristi i Meša Selimović u romanu - Derviš i smrt, ali njegova poruka je jasna:
osvetiću se ako budem mogao!
Dobre namere ili pretnja?
Često korišćena "mudrost" na ovom prostoru, korišćena od politicara, religijskih vođa, intelektualaca,
narodnih tribuna i ostalog bašibozluka, od Triglava do Đevđelije!
Može li se oprostiti bez zaborava? Logički gledano to je neodrživo, ako se posmatra celina,
odnosno dobra (ako jeste dobra?) namera - (volim te ali te ne volim!)
Ako oprost posmatramo nezavisno on bi trebao da podrazumeva i zaborav,
brisanje svih negativnih stvari iz sjećanja; "ne možemo zaboraviti", koje zatim sledi,
automatski uvodi "zlopamćenje", pretnju osvetom, samim tim isključuje oprost.
Ja sam protiv svakog oprosta, naročito ako je u svrsi osvete, a i čemu oprost i šta on uopšte znači?
Niko ništa ne može oprostiti, može se preći preko nečeg, odnosno "potisnuti", pokušati zaboraviti. Pri ponovljenom iskustvu
sjećanje se opet javlja, a negativno iskustvo se teško ili nikako ne zaboravlja, ostaje za uvek, u zavisnosti od dimenzija,
potreban je samo "okidač" da bi se sećanje obnovilo! Potiskivanje nije rešenje!
Dok god budemo "opraštali, a ne zaboravljali" na ovom prostoru nema sreće.
Krivica nije imaginarna, ispred krivice ide nepočinstvo; prema tome, kad budu "svaki" odgovarali
za svoja nepočinstva možemo krenuti dalje! Ne postoji kolektivna krivica. Kolektivna krivica je
sklonište za zločince, kolektivna krivica je zloupotreba vlasti i moći! Zločin "u ime naroda i nacije" je
"kardinalni" zločin, ali i njega čine ljudi (bolje reći neljudi)!
Oprost kao religijski institut, ako može tako da se kaže, je stvar božje administracije, a poznato je da ni
oprost nije za dž., treba kanuti neku lovu da bi kajanje bilo od boga prihvaćeno, jer bez love nije siguran put do glavnog ....,
a kao u svakoj birokratiji, tako i u crkvenoj, administracija može da zakaže ako se ne "podmaže!", mada mi nije jasno
ko ih je ovlastio da opraštaju, kad je, koliko sam informisan, sv. Petar glavni saobraćajac (razvodnik).
Opraštanje i zaboravljanje, može li jedno bez drugog ?
Oprostiti a ne zaboraviti?
Zaboraviti znači i oprostiti?
Samo zajedno?
Lepo zvuci?
p.s. Ovu misao koristi i Meša Selimović u romanu - Derviš i smrt, ali njegova poruka je jasna:
osvetiću se ako budem mogao!
Poslednja izmena:
