Kako ljudi gledaju na cjelokupni život i što vide u njemu da bi ga živjeli kako ga žive ?
Ako je život prilika, kako ljudi gledaju na tu priliku i zamjeraju li drugima na načina na koji iskoriste tu priliku ?
Zašto živimo i da li vidimo razlog postojanja u nama koji nas čini zaista živim ?
- - - - - - - - - -
Ako je ko čitao dela "Stranac" "Alhemičar" zna o čemu je ovdje riječ
O značenju postojanja -Koje je vaše ??
Sokrat je sve to jako dobro znao ti "Sokrate" tražiš da drugi o tome pričaju.
Upravo sam pročitao da je izvesna medecinska sestra, koja je radila u bolnici sa ljudima u njihovim poslednjim nedeljama života, napisala knjigu o njihovim ispovestima - ako to možemo tako nazvati.
Najviše su žalili što nisu živeli život onako kako su osećali da ga treba živeti već su ga živeli da bi ispunili želje i očekivanja drugih. Bilo je i drugih razloga ali ovaj je bio najizražajniji ali i gotovo najvažniji.
Zašto?
Zato što ako živimo život po svojim unutarnjim dubokim potrebama mi živimo život svog ličnog ostvarenja i osećamo se srećnim. Tim ličnim ostvarenjem sebe dograđujemo iznutra, sebe kao duhovno i večito biće i to onim iskustvima koja su nam neophodna i koja smo planirali pre dolaska u ovaj svet.
Iz neznanja mi umemo formirati društvena mišljenja a sa time i prezir i omalovažavanja prema pojedinim zanimanjima ne shvatajući da ne radeći ono što nas u najdubljem kutku čini ispunjenim i srećnim mi ne dograđujemo zdravu i brzu ekspanziju lične svesti kao jedinog i pravog smisla našeg življenja.
Zato i jeste važno da svako živi i ostvaruje svoj san pa makar to bilo uzgajanje svinja ili pevanje na estradi ili možda raditi kao naučnik NASE. U najvišem smislu života tu ne postoji razlika.
Već ovo dovoljno kaže da život ima svoj dublji smisao, svrhu i cilj i da se on ne može dokučiti nijednom intelektualističkom metodom pa ma kako one bile društveno cenjene i prihvatane.
Kao i obično čovek retko kada ili skoro nikada ne usmerava svoje društvo u skladu sa najvišim životnim vrednostima već on sam određuje pravac po prihvaćenim ili nametnutim ego-vrednostima koje su oformljene po nagonu, čulima, emocijama, moći, statusu....
Svaki život jeste prilika da pojedinac prepozna prave vrednosti i njih ugrađuje u sebe i prema njima živi i radi nezavisno od društvenih, naučnih i filozofskih stremljenja.
Pre ili kasnije svako od nas zabije glavu u kameni zid i probudi se iz dremeža i počne raditi iz početka.
Prva i osnovna vrednost života jeste življenje sa ljubavlju pa makar da smo vojnik, naučnik, filozof ili možda paastir ili čistač ulica.
Naš um se na kraju uvek pokaže kao velika kanta smećara koja u sebi zadržava sve ono što u nju ubacimo. I to traje dok ne shvatimo da tu kantu moramo očistiti da bude sjajnija nego što je bila na svom početku i da nadalje uvek nastojimo da je održavamo čistom bez ikakve sadržine od koje nam može pozliti...
Jedan proganjani Mađarski pisac je negde napisao: "Nije moj cilj da postanem slavan i poznat. Moj cilj je da postanem nešto mnogo više od toga. Da postanem čovek."
Čini mi se da je ovaj Mađar imao nešto grandiozno u sebi.
)
