http://www.pravda.rs/2015/08/04/amerika-sve-blize-ratu-s-asadom/
Amerika sve bliže ratu s Asadom
Pentagon odobrio svojim avionima da saveznike među pobunjenicima u Siriji brane od svakog napadača, što obuhvata i zvaničnu vojsku te zemlje.
Američka vojska se još ne upušta u direktan sukob s Bašarom el Asadom, ali je sve bliže tome da se sudari s jedinicama pod kontrolom predsednika Sirije. Ona je prvo blagoslovila turski plan za formiranje slobodne zone na severu Sirije, koja bi doprla na puškomet od Asadovih trupa, a sada su američki ratni avioni, piše „Volstrit džornal”, dobili odobrenje da saveznike na terenu, pobunjeničke grupe koje bi bazu za dalje napredovanje našle u slobodnoj zoni, brane „od svakog napadača”, što podrazumeva i zvaničnu sirijsku armiju.
Do sada su letelice pod komandom Pentagona u samostalnim misijama bombardovale položaje Islamske države (ID) u Siriji, kao što su podržavale i manevre Kurda iz te zemlje, koji su takođe u ratu s „kalifatom”. Rušenje Asada, koliko god ga priželjkivala, Beloj kući je bilo u drugom planu i moralo je da sačeka zaustavljanje ID, kako džihadisti ne bi zauzeli Siriju u slučaju da iz višestranog rata, koji tamo bukti već više od četiri godine, bude izbačena zvanična vojska, kojom upravlja Asad.
Vazdušna podrška Kurdima, međutim, nedavno je, izgleda, obustavljena, nedugo pre nego što je Ankara dobila saglasnost Bele kuće za stvaranje slobodne zone. Ona bi prevashodno turskim bombama, uz američku podršku, trebalo da bude očišćena od ID, ali će sprečiti i širenje i povezivanje područja koje drže Kurdi, na užas Turske, zabrinute da će to i na njenoj teritoriji podstaći višedecenijski secesionistički pokret tog naroda. Predviđeno je da se zona prostire upravo od oblasti pod kontrolom Kurda do one oko koje se Asad, uz delimičnu podršku kurdskih trupa, bori s nekoliko pobunjeničkih grupa.
U tom smislu je poslednja američka odluka, o kojoj izveštava „Volstrit džornal”, bila očekivana. Nije izvesno da će Asad, oslabljen dugotrajnim ratom i sabijen na priobalni pojas Sirije na zapadu, navodno na svega šestini njene teritorije, imati snage i volje da se na severu bori s grupama pod zaštitom američke avijacije. Ali, ako se Asad odluči na to, Americi nije ni preostalo ništa drugo nego da brani svoje saveznike kada je već odlučila da pravi slobodnu zonu.
Sada samo Asadova iscrpljenost i uzdržanost mogu sprečiti Vašington da ne promeni svoju dosadašnju strategiju u Siriji. Ukoliko Asad ostane pasivan, prioritet Bele kuće može ostati obuzdavanje ID. U suprotnom, htela to ili ne, Amerika će se u Siriji naći u ratu s dva protivnika.
Ništa manje nego na Asadove, Sjedinjene Države bi morale da nepoverljivo motre na postupke svojih saveznika. Turska je u pre desetak dana pokrenutoj „kampanji protiv svih terorista” dosad više bombardovala logore Radničke partije Kurdistana (PKK) u Iraku nego sirijska uporišta ID. Kurdi iz Sirije su se požalili da je u nekoliko navrata turska artiljerija preko granice gađala i njihove položaje, premda se to protivi dogovoru s Amerikom, koja ipak ne želi da potpuno otuđi kurdske trupe, najpouzdaniju pešadiju koju ima u borbi s „kalifatom”.
Još pipavije će biti kada Barak Obama i Redžep Tajip Erdogan budu pokušali da se dogovore kojim će sirijskim pobunjenicima dozvoliti da uđu u slobodnu zonu. Otkako je u Siriji počeo rat između sad već ko zna koliko naoružanih grupa, Turska se ponašala kao da joj je prvenstveni cilj obaranje Asada. Priča se da je zbog toga pomagala i neke islamističke grupe, koje bi u Siriji, ako bi iz rata izašle kao pobednici i novi gospodari zemlje, zavele režim jedva nešto blaži od onog kakav je uspostavila ID. Navodno je čak i puštala i „kalifat” da preko tursko-sirijske granice dovodi borce, odnosno da tuda švercuje naftu.
Čak i ako te glasine nisu istinite, sigurno je da je ideja Amerike i Turske da umerenu sirijsku opoziciju zajedno obučavaju i opremaju zapela zbog toga što se Vašington i Ankara nisu mogli saglasiti koje grupe bi se smele tako nazvati. Za Belu kuću, to su bile isključivo one spremne da svrgavanje Asada odlože dok ID ne bude savladana. Erdoganov režim nije insistirao na tom preduslovu. Izgleda da je Turska i bolje osećala raspoloženje ustanika, pošto je Amerika jedva uspela da nađe nekoga ko bi ispunio njen kriterijum za trening. Umesto oko 5.400 osoba, koliko je bilo planirano, do sada je program pod nadzorom Pentagona prošlo jedva nešto više od pedeset sirijskih boraca.
Ti borci su se nedavno vratili u Siriju, u grupu poznatu pod nazivom Divizija 30, koja deluje unutar Slobodne sirijske armije. Nisu naišli na dobrodošlicu ostalih pobunjenika. Nusra front, blizak Al Kaidi, zarobio je vođu Divizije 30 i još nekoliko njenih pripadnika, mada, navodno, među njima nema i onih koje je obučavala Amerika, što bi već predstavljalo potpunu propast njenog programa. Iz Nusre su poručili Diviziji 30 da se „vrati na pravi put” i bori se s Asadovim režimom i za odbranu svojih porodica. Islamistička grupa je i napala sedište Divizije 30, čiji su se članovi, navodno pod američkom vazdušnom zaštitom, povukli na bezbedno.
