antitiranin
Aktivan član
- Poruka
- 1.933
Tokom trajanja opsade Jedrena 1912. jedan lepo građeni srpski konjanik saopštio je svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da bude "aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim". Komandant Druge armije Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud, ali onda se umešao...
Petar Živković je rođen u Negotinu 1. januara 1879. godine, i nikada se nije ženio. Vojnu akademiju je završio u Beogradu za vreme Obrenovića, a kao gardijski poručnik na dvoru učestvovao je u Majskom prevratu.
Kasnije se razišao sa zaverenicima i od grupe oficira vernih tada prestolonasledniku Aleksandru oformio Belu ruku kao protivtežu Crnoj koje je prethodno bio deo. Kao major je učestvovao u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, kada je služio kraju Petru. Toliko je bio blizak prestolonasledniku da ga je ovaj 1917. godine postavio za komandanta Kraljeve garde, a šest godina kasnije i za divizijskog generala.
Nakon uvođenja Šestojanuarske diktature, sada kralj Aleksandar ga imenuje sa predsednika Ministarskog saveta, odnosno Vlade Kraljevine Jugoslavije. Tu funkciju je obavljao kao član Jugoslovenske radikalne seljačke stranke, koja će nešto kasnije promeniti ime u Jugoslovenska nacionalna stranka, i koja je zapravo sve do atentata u Marseju bila jedina legalna stranka u zemlji.
Živković iz zemlje beži 1941. godine; bio je deo jugoslovenske izbegličke vlade Miloša Trifunovića, a tokom tog perioda je podneo plan da se stvori vojska slična vojsci Slobodne Francuske, koja bi se iskrcala na dalmatinskoj obali. Nakon pobede Tita i njegove Narodnooslobodilačke vojske pripremao je kontrarevolucionarne akcije, u Jugoslaviji je u odsustvu osuđen na smrt, a umro je u Parizu 1947. godine.
Sve ovo što smo do sada naveli o generalu Petru Živkoviću nije razlog pisanja ovog teksta, već ono što je napisano u knjizi “Knez Pavle: Istina o 27. martu” koju su na osnovu privatne arhive kneza Pavla (verovatno najtragičnije ličnosti u porodici Karađorđević još od samog Karađorđa) napisali autori Miodrag Janković i Veljko Lalić.
Deo koji se odnosi na ovaj zanimljivi uvid u to da je čak i u vojski Kraljevine Srbije bila prisutna homoseksualnost, prenosimo u celosti:
“ORGIJE PIJANOG MAJORA”
Petar Živković (1879-1947) je rođen u Negotinu, a umro je u Parizu. U majskom prevratu imao je neznatnu ulogu (trebalo je da otključa kapiju dvora, što mu je jedva uspelo), ali je ipak kasnije bio prihvaćen kao zaverenik.
Posedovao je niz kompromitujućih dokumenata o (budućem kralju) Aleksandru i tako ga vezao za sebe, postavši vođa Aleksandrove kamarile koja je kasnije nazvana ‘Bela ruka’.
Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske, major Živković je bio određen da komanduje konjicom Timočke divizije. Posle pobede srpske vojske kod Kumanova, njegova jedinica je poslata da sa Drugom armijom pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica u opsadama neupotrebljiva, Živković i njegovi oficiri su časove i časove provodili u pijančenju i orgijama. Jednog dana je jedan lepo građeni konjanik saopštio svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da bude ‘aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim’. Komandant Druge armije Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud. Živković se obratio Apisu i ovaj mu je velikodušno pomogao ‘kako se ne bi ukaljala čast srpske vojske’. Živković je Apisu ovo dobro vratio tako, što je na zahtev regenta Aleksandra ‘namestio’ Solunski proces.
Kada je 6. januara 1929. godine kralj Aleksandra suspendovao tzv. Vidovdanski ustav, svog vernog Petra Živkovića je postavio za predsednika vlade. Od 1931, Živković je, opet na zahtev kralja, osnovao dvorsku opozicionu Jugoslovensku nacionalnu stranu u kojoj mu je pomoćnik bio Svetislav Hođera.”
http://www.telegraf.rs/vesti/145510...za-ovu-tajnu-srpsku-istoriju-niste-znali-foto
Petar Živković je rođen u Negotinu 1. januara 1879. godine, i nikada se nije ženio. Vojnu akademiju je završio u Beogradu za vreme Obrenovića, a kao gardijski poručnik na dvoru učestvovao je u Majskom prevratu.
Kasnije se razišao sa zaverenicima i od grupe oficira vernih tada prestolonasledniku Aleksandru oformio Belu ruku kao protivtežu Crnoj koje je prethodno bio deo. Kao major je učestvovao u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, kada je služio kraju Petru. Toliko je bio blizak prestolonasledniku da ga je ovaj 1917. godine postavio za komandanta Kraljeve garde, a šest godina kasnije i za divizijskog generala.
Nakon uvođenja Šestojanuarske diktature, sada kralj Aleksandar ga imenuje sa predsednika Ministarskog saveta, odnosno Vlade Kraljevine Jugoslavije. Tu funkciju je obavljao kao član Jugoslovenske radikalne seljačke stranke, koja će nešto kasnije promeniti ime u Jugoslovenska nacionalna stranka, i koja je zapravo sve do atentata u Marseju bila jedina legalna stranka u zemlji.
Živković iz zemlje beži 1941. godine; bio je deo jugoslovenske izbegličke vlade Miloša Trifunovića, a tokom tog perioda je podneo plan da se stvori vojska slična vojsci Slobodne Francuske, koja bi se iskrcala na dalmatinskoj obali. Nakon pobede Tita i njegove Narodnooslobodilačke vojske pripremao je kontrarevolucionarne akcije, u Jugoslaviji je u odsustvu osuđen na smrt, a umro je u Parizu 1947. godine.
Sve ovo što smo do sada naveli o generalu Petru Živkoviću nije razlog pisanja ovog teksta, već ono što je napisano u knjizi “Knez Pavle: Istina o 27. martu” koju su na osnovu privatne arhive kneza Pavla (verovatno najtragičnije ličnosti u porodici Karađorđević još od samog Karađorđa) napisali autori Miodrag Janković i Veljko Lalić.
Deo koji se odnosi na ovaj zanimljivi uvid u to da je čak i u vojski Kraljevine Srbije bila prisutna homoseksualnost, prenosimo u celosti:
“ORGIJE PIJANOG MAJORA”
Petar Živković (1879-1947) je rođen u Negotinu, a umro je u Parizu. U majskom prevratu imao je neznatnu ulogu (trebalo je da otključa kapiju dvora, što mu je jedva uspelo), ali je ipak kasnije bio prihvaćen kao zaverenik.
Posedovao je niz kompromitujućih dokumenata o (budućem kralju) Aleksandru i tako ga vezao za sebe, postavši vođa Aleksandrove kamarile koja je kasnije nazvana ‘Bela ruka’.
Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske, major Živković je bio određen da komanduje konjicom Timočke divizije. Posle pobede srpske vojske kod Kumanova, njegova jedinica je poslata da sa Drugom armijom pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica u opsadama neupotrebljiva, Živković i njegovi oficiri su časove i časove provodili u pijančenju i orgijama. Jednog dana je jedan lepo građeni konjanik saopštio svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da bude ‘aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim’. Komandant Druge armije Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud. Živković se obratio Apisu i ovaj mu je velikodušno pomogao ‘kako se ne bi ukaljala čast srpske vojske’. Živković je Apisu ovo dobro vratio tako, što je na zahtev regenta Aleksandra ‘namestio’ Solunski proces.
Kada je 6. januara 1929. godine kralj Aleksandra suspendovao tzv. Vidovdanski ustav, svog vernog Petra Živkovića je postavio za predsednika vlade. Od 1931, Živković je, opet na zahtev kralja, osnovao dvorsku opozicionu Jugoslovensku nacionalnu stranu u kojoj mu je pomoćnik bio Svetislav Hođera.”
http://www.telegraf.rs/vesti/145510...za-ovu-tajnu-srpsku-istoriju-niste-znali-foto
