Da je tragedija jeste, jedino je to istina, sve ostalo nije. Nema potrebe da me nazivaš žutom gazdaricom i sveCkom ženom koja drma ovim portalom (veliko dostignuće pisati ili drmati na Krsti, nego me oborio neki grip, sedim dokona kod kuće, pa malo piskaram, to je jedini razlog što me ima malo više ovih dana).
Znaš šta ja mislim o nama Srbima? Da smo toliko nesamokritični i jadni u toj svojoj nesamokriciti da zaslužujemo da nas ljudi žale. Nama nema pomoći. Mi se međusobno ubijamo, mrzimo međusobno zbog stranačkih boja, dela grada u kome živimo, Bus plusa i zbog milion drugih stvari koje civilizovan svet ne poznaje kao problem.Ubijamo svoje premijere, policijske generale, novinare, sami ubijamo sopstvenu decu tako što ih učimo mržnji, a onda uvek i uvek upiremo prstom u strane službe, Vatikan, Soroša i još poneke, ne mogu svih ni da se setim.
Nisu oni krivi za našu tragediju. Mi smo krivi. Bili smo krivi kad smo dozvolili da nas uvuku u sva ta sranja, krivi smo i danas kad deca tv magnata ubijaju drugu decu i prođu nekažnjeno. To ti je slika i prilika Srbije. Ovde ljudski život vredi koliko i kilo jabuka na pijaci, možda i manje. Ovde će da te hapse zbog 20 grama marihuane, zato što si bednik i nemaš žutu banku, ali neće zbog ubistva ako si blizak politici i tajnim službama. Pucaju na Beka, a onda izađu s objašnjenjem da su to uradili neki amateri. Zašto? Niko nema pojma, ali su sigurni da su amateri. Je l' tebi to zvuči normalno?
Nije bitno da li je u pitanju Beko, Mišković, Đinđić, ili bilo ko drugi poznat ili nepoznat, bitno je da niko neće da se bavi time, a neće zato što bi isplivalo toliko blata, da bismo se svi podavili u njemu. Poubijali bi se međusobno i zato zaverenički ćute. Ili okrive osvedočene srpske neprijatelje MI6 i ostale.
Kad čitam ovakve stvari, ja shvatim da nama uopšte nisu potrebni neprijatelji. Mi to uvek sami rešimo.
