gde je nestala kolektivna svest-borba za zajednicu,i pomaganje dr

gost 189815

gost 189815

Iskusan
Poruka
5.826
zasto recimo ljudi pocnu da se bore za nesto tek kad njih taj problem zadesi?sad mozda je malo ruzno sto ovo spominjem ali recimo onaj lik sto su mu oteli i ubili cerku se sada bori da se uvede zakon po kome bi policija odmah po prijavi intervenisala...i ima jos mnogo slicnih primera...
drugo,sad retko kad vidimo ljude da pomazu strancu,cak su i deca prestala da ustaju starima...

gde je nestala ona zelja da pomognes zajednici i da se boris za nju?kad ste videli da se ljudi zajedno organizuju da urade nesto,ili pomognu komsiji?
sad zivimo u svetu gde svako gleda svoje dupe,dok ga ne ujedu...

da li je to zbog svega sto su ove generacije prezivele?svako ima svojih briga a gde jos o dr da razmislja?
da li to stvar vaspitanja?
jesmo li postali suvise lenji da bi pomogli sebi,a kamoli drugom?
da li kao primarno stavljamo nase uzivanje u svim blagodetima koje nam se pruze umesto da bar deo tog vremena iskoristmo da pomognemo nekom dr..?
je li to odsustvo empatije,nedostatak vremena,ili energije,nedostatak energija da vodimo nesto sto bi mozda bile uzaludne bitke?
strah da ne shvate nasu dobrotu kao slabost koju mogu da izrabljuju?

za onog coveka sa pocetka price je ta borba mozda samo nacin na koji se bori sa tugom,i izvor nekog osecaja da je ucinio nesto,jer ranije nije mogao...
a sta je kocnica a sta pokretac za druge ljude?
koja je to emocija u coveku koja mora da se probudi,i kako,da bi se on borio za nesto sto njega ne ujeda?
kojim informacijama podstaci empatiju i solidarnost u drustvu gde su isti izvrgnuti ruglu?
 
Poslednja izmena:
Skupilo se sve lose u ljudima i ne zele da pomazu.
Bilo je gomile humanitarnih akcija i sakupljanja pomoci za one kojima treba ali ta sredstva su retko stizala do njih, uvek bi neko gledao da nesto pokupi od toga.
Kada vidis da su svi tvoji pokusaji da pomognes vec na pocetku osudjeni na propast izgubis zelju da pomazes.
Mozda je i uvodjenje demokratije uticalo na to, borili su se slozno za promene ali do njih nikada nije doslo u potpunosti, malo toga se promenilo.
Mozda se secas euforije koja je tada vladala na ulicama u Srbiji.
Narod se razocarao posle toga i izgubio zelju da se bori, postali su samozivi. Svaka kriza je merilo ljudskosti i retko ko bi tada iskreno pomogao nekome.

Ne znam koliko vaspitanje ima uticaja na to, na tom polju sam vise naucio iz knjiga i filmova nego od ljudi iz svoje okoline.
 
weeeeeeGIRL:
zasto recimo ljudi pocnu da se bore za nesto tek kad njih taj problem zadesi?sad mozda je malo ruzno sto ovo spominjem ali recimo onaj lik sto su mu oteli i ubili cerku se sada bori da se uvede zakon po kome bi policija odmah po prijavi intervenisala...i ima jos mnogo slicnih primera...
drugo,sad retko kad vidimo ljude da pomazu strancu,cak su i deca prestala da ustaju starima...

gde je nestala ona zelja da pomognes zajednici i da se boris za nju?kad ste videli da se ljudi zajedno organizuju da urade nesto,ili pomognu komsiji?
sad zivimo u svetu gde svako gleda svoje dupe,dok ga ne ujedu...

da li je to zbog svega sto su ove generacije prezivele?svako ima svojih briga a gde jos o dr da razmislja?
da li to stvar vaspitanja?
jesmo li postali suvise lenji da bi pomogli sebi,a kamoli drugom?
da li kao primarno stavljamo nase uzivanje u svim blagodetima koje nam se pruze umesto da bar deo tog vremena iskoristmo da pomognemo nekom dr..?
je li to odsustvo empatije,nedostatak vremena,ili energije,nedostatak energija da vodimo nesto sto bi mozda bile uzaludne bitke?
strah da ne shvate nasu dobrotu kao slabost koju mogu da izrabljuju?

za onog coveka sa pocetka price je ta borba mozda samo nacin na koji se bori sa tugom,i izvor nekog osecaja da je ucinio nesto,jer ranije nije mogao...
a sta je kocnica a sta pokretac za druge ljude?
koja je to emocija u coveku koja mora da se probudi,i kako,da bi se on borio za nesto sto njega ne ujeda?
kojim informacijama podstaci empatiju i solidarnost u drustvu gde su isti izvrgnuti ruglu?
Kliknite za proširenje...

Odgovor na tvoje pitanje je vrlo prost. Nismo dobili ono što smo smatrali da zaslužujemo.
Svaki građanin ove zemlje je nezadovoljan kao pojedinac. Smatra da nije adekvatno "naplatio" uloženi trud. Ali (pazi sad ovo) za sve svoje nazovi neuspehe krivi komšiju, brata, državu, stranog agresora itd.
Mislim da je u državi zavladao toliki pesimizam da taj tvoj pokretač ne postoji više. Jedino što čoveka može da pokrene su sopstvena deca, ali i njih je sve manje i svako će samo pomoći svojoj deci zbog prethodno navedenog nezadovoljstva.
Možda je rešenje u odstupanju od nacionalizma i vraćanju na vrednosti čoveka kao ljudskog bića.
 
pa, koliko je uopste cesto da takvu borbu vodi neko ko licno nije diskrimisan, iz cistog altruizma?
sit gladnome ne veruje, daleko su sumnjiviji motivi boraca za pravdu bez razloga
kocnica je pasivnost ofarbana u lazni hedonizam kao i odsustvo motiva, jer na kraju noone cares i nista se ne menja
ovde je to realnost - nista se ne menja na sirem planu, to je poruka koja tresti sa svih strana - osim ako licni status ne promenis
mora da se probudi vera u uspeh, koja je svakom razumnom ubijena ili pak ludo dokazivanje sebi da si, šta - bolji?
nikojim, svetlih primera nema
 
weeeeeeGIRL:
zasto recimo ljudi pocnu da se bore za nesto tek kad njih taj problem zadesi?[/B
a sta je kocnica a sta pokretac za druge ljude?
koja je to emocija u coveku koja mora da se probudi,i kako,da bi se on borio za nesto sto njega ne ujeda?
kojim informacijama podstaci empatiju i solidarnost u drustvu gde su isti izvrgnuti ruglu?
Kliknite za proširenje...


To je ono što ja odavno ( uzaludno) pričam kad govorim npr o nekim našim ljudima koji letuju u Hrvatskoj ili kupuju u Idei , i nimalo se ne stide.

Dve zemlje X i Y zarate, u zemlji X ( po treći put) pokolju, opljačkaju i proteraju preživele pripadnike u zemlju Y..a u toj istoj zemlji domorodački volovi s prstom u nosu i guzici ulaze u turističke agencije i pitaju za turistički aranžman.

U Africi i gnuovi ( to su oni ružni volovi preglupe njuške ) se ponekad ujedine pa potamane zveri koje inače njih love , ali u Srbiji je nivo kolektivne svesti ispod volovske.
Čudan STE ( ne mogu sebe u to da računam ) narod pa počinjem s nekim mirom da gledam vesti koje možda najavljuju nestanak Srbije.
Realno, zašto bi pa postojao narod kojem nije stalo do svog opstanka i elementarne normalnosti ( empatija sa sopstvenim narodom, zrno discipline, bojkot zajedničkog neprijatelja ) ?
Drugi nemaju tih problema

24fep94.jpg
 
BGHighlander:
To je ono što ja odavno ( uzaludno) pričam kad govorim npr o nekim našim ljudima koji letuju u Hrvatskoj ili kupuju u Idei , i nimalo se ne stide.

Dve zemlje X i Y zarate, u zemlji X ( po treći put) pokolju, opljačkaju i proteraju preživele pripadnike u zemlju Y..a u toj istoj zemlji domorodački volovi s prstom u nosu i guzici ulaze u turističke agencije i pitaju za turistički aranžman.

U Africi i gnuovi ( to su oni ružni volovi preglupe njuške ) se ponekad ujedine pa potamane zveri koje inače njih love , ali u Srbiji je nivo kolektivne svesti ispod volovske.
Čudan STE ( ne mogu sebe u to da računam ) narod pa počinjem s nekim mirom da gledam vesti koje možda najavljuju nestanak Srbije.
Realno, zašto bi pa postojao narod kojem nije stalo do svog opstanka i elementarne normalnosti ( empatija sa sopstvenim narodom, zrno discipline, bojkot zajedničkog neprijatelja ) ?
Drugi nemaju tih problema
Kliknite za proširenje...

Mislim da si pomesao gnua i bivola (na slici nije gnu).

Sto se tice ostalog sto si napisao slazem se za kolektivnu svest.
Kad kod je trebalo da se neka grupa sakupi i organizuje uvek bi se nasao neko ko bi sve to rasturio da bi bilo po njegovom, bez obzira sto gresi.
 
weeeeeeGIRL:
zasto recimo ljudi pocnu da se bore za nesto tek kad njih taj problem zadesi?sad mozda je malo ruzno sto ovo spominjem ali recimo onaj lik sto su mu oteli i ubili cerku se sada bori da se uvede zakon po kome bi policija odmah po prijavi intervenisala...i ima jos mnogo slicnih primera...
drugo,sad retko kad vidimo ljude da pomazu strancu,cak su i deca prestala da ustaju starima...

gde je nestala ona zelja da pomognes zajednici i da se boris za nju?kad ste videli da se ljudi zajedno organizuju da urade nesto,ili pomognu komsiji?
sad zivimo u svetu gde svako gleda svoje dupe,dok ga ne ujedu...

da li je to zbog svega sto su ove generacije prezivele?svako ima svojih briga a gde jos o dr da razmislja?
da li to stvar vaspitanja?
jesmo li postali suvise lenji da bi pomogli sebi,a kamoli drugom?
da li kao primarno stavljamo nase uzivanje u svim blagodetima koje nam se pruze umesto da bar deo tog vremena iskoristmo da pomognemo nekom dr..?
je li to odsustvo empatije,nedostatak vremena,ili energije,nedostatak energija da vodimo nesto sto bi mozda bile uzaludne bitke?
strah da ne shvate nasu dobrotu kao slabost koju mogu da izrabljuju?

za onog coveka sa pocetka price je ta borba mozda samo nacin na koji se bori sa tugom,i izvor nekog osecaja da je ucinio nesto,jer ranije nije mogao...
a sta je kocnica a sta pokretac za druge ljude?
koja je to emocija u coveku koja mora da se probudi,i kako,da bi se on borio za nesto sto njega ne ujeda?
kojim informacijama podstaci empatiju i solidarnost u drustvu gde su isti izvrgnuti ruglu?
Kliknite za proširenje...

Kako da pomognes drugima kad ne mozes ni samom sebi?
 
Vidim da neko empatiju gleda u okviru granica neke države dok drugi gledaju iz perspektive pojedinca koji nema motiv ni želju.
Empatija ne može biti ogranočena nekakvim nacrtanim granicama ili voljom pojedinca. Malo šire to treba gledati.
Empatija nije osobina koja označava samo pomoć drugima. Ne mogu svi obuti tuđe cipele i osetiti njegovu bol, želju, radost.
Treba odlično proceniti osobu, saznati spektar osećanja koju poseduje pa tek onda osetiti njegovu bol. Potom razumeti. Pa možda tek pomoći.
Mišljenja sam da psihijatri i psiholozi moraju ubiti osećaj empatije, jer zamislite kako bi bilo svaki dan osećati tuđu bol, patnju itd. Mislim da je neizvodljivo. Ali sa druge strane uglavnom pomažu, drugo je pitanje kako. Stavljanje opšteg dobra ispred sopstvenog je nama ego ljudima jako teško.
Tako da se mislim, da li je potrebno posedovati moć empatije da bi pomogli drugima? Ili samo spustiti sopstveni ego?
 
Imam primere da su se ljudi organizovali i pomazu socijalno ugrozene u svom mestu, a ima ih vise nego sto sam mislio. U sustini lepo je to, mada ima verovatno i onih koji rade to zbog slave, vise nego zbog humanosti, jer i lokalne novine redovno pisu o tome, ali na kraju krajeva, da li je i licna promocija ili ne, nije ni bitno toliko jer ljudi dobiju pomoc.

A zasto u globalu kao drustvo ne pomazemo, pa mozda jer smo jedan razocaran i razoren narod. Neko pomenu rusenje vlasti, tranzicija, razocarenja, politika, korupcija, ispiranje mozga, neko bi rekao "na ulice" ali nema se volje, jer niko ne slusa, nikoga nije briga.
Naucili smo na bespomocnost, ne znamo za bolje, cutimo i trpimo. Jedva skupimo tih 30-40 hiljada za racune, novca uvek manjak, ne znas da li ces imati sledece godine posao i stabilnost, sta ces i kako ces, svaki dan problem sa egizstencijom, ali ne znas za bolje. Smeta ti, ali dzaba, i da se bunis, niko ne bi slusao, cak bi rekli i da si lud, da se boris sa vetrenjacama. I onda vremenom prihvatis to stanje, da se zivi od danas do sutra, od meseca do meseca, od racuna do racuna. Bolje nece biti, ne ovde, nista se nece promeniti, niko nema volje, a i da ima volje, oni drze sve konce. Tako da jedino sto mozes je da postojis i gledas sebe, da se ne zanosis nekim idejama i detinjarijama.
 
S napretkom tehnologije počeli smo gubiti ono istinsko, ljudsko u sebi, pretvarajući se u robote, da ne kažem moderno roblje. Vlastiti ego postao nam je važniji od svega ostalog, a tehnologija nam je omogućila da ga svakodnevno lakše nahranimo, pri čemu nismo ni svjesni da se ponašamo kao lutke na koncu, baš onako kako se od nas očekuje.
Tehnologija nam svakodnevno servira mnoštvo kontradiktornih informacija, pa sumnja postaje naš svakodnevni pratilac.
Vjernici su "vjernici" jer idu u crkvu, a kad iz nje izađu, zaborave šta je temelj onoga u šta vjeruju.
"Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe..."
 
Lollol:
Imam primere da su se ljudi organizovali i pomazu socijalno ugrozene u svom mestu, a ima ih vise nego sto sam mislio. U sustini lepo je to, mada ima verovatno i onih koji rade to zbog slave, vise nego zbog humanosti, jer i lokalne novine redovno pisu o tome, ali na kraju krajeva, da li je i licna promocija ili ne, nije ni bitno toliko jer ljudi dobiju pomoc.

A zasto u globalu kao drustvo ne pomazemo, pa mozda jer smo jedan razocaran i razoren narod. Neko pomenu rusenje vlasti, tranzicija, razocarenja, politika, korupcija, ispiranje mozga, neko bi rekao "na ulice" ali nema se volje, jer niko ne slusa, nikoga nije briga.
Naucili smo na bespomocnost, ne znamo za bolje, cutimo i trpimo. Jedva skupimo tih 30-40 hiljada za racune, novca uvek manjak, ne znas da li ces imati sledece godine posao i stabilnost, sta ces i kako ces, svaki dan problem sa egizstencijom, ali ne znas za bolje. Smeta ti, ali dzaba, i da se bunis, niko ne bi slusao, cak bi rekli i da si lud, da se boris sa vetrenjacama. I onda vremenom prihvatis to stanje, da se zivi od danas do sutra, od meseca do meseca, od racuna do racuna. Bolje nece biti, ne ovde, nista se nece promeniti, niko nema volje, a i da ima volje, oni drze sve konce. Tako da jedino sto mozes je da postojis i gledas sebe, da se ne zanosis nekim idejama i detinjarijama.
Kliknite za proširenje...

znaci ima ljudi koji su invalidi pa rade i bave se volontiranjem,i ljudi u tezim ekonomskim uslovima koji nalaze zadovoljstvo u nekom volonterskom radu...
drugo ne znam nekad se mislim da smo nekako izgubili znacaj zajednice u vidu..
tj i da nemamo nikakvu empatiju,da bi trebalo vise da se trudimo i organizujemo jer bi nam to na kraju i koristilo...
i cini mi se ko da smo uljuljkani u neki svet borbe i uzitka,i da ljudi svaki slobodan momenat posvecuju elektronici,hrani,slikama na fejsu(tudjem misljenju) itd...
i da se deca od malena navlace na lenjost..
tj da ono sto danas nama predstavlja teret(ona kolicina rada) je nekada bilo normalno,a tad su se ljudi vise podrzavali...sta ja znam vise nisam pametna...

al me nekako vodi misao da vise korsti ima od organizacije i medjusobnog pomaganja,bio on na nivou porodicnog,stambenog ili dr kolektiva,bez obzira da li se radi o onima manje ili vise imucnim(cak vise za one koji su u gor.situaciji)nego sto bi indiferentnost ikada donela...
al kako probuditi takvu ideju kod ljudi borbandovanih mukom i modernim drogama i imperativima...pomislim onda kako je to nemoguce,a opet sa dr strane ima primera gde se to desava..
samo je to pomalo sporo za ovaj svet...
 
snowtrooper:
Mislim da si pomesao gnua i bivola (na slici nije gnu).
Kliknite za proširenje...

O tome i govori njegov post, o mesanju baba i zaba. Vecina ide protiv svoje prirode narocito u nasoj sredini koja je ocelicena tokom istorije, a svojom voljom bira za sebe deblji kraj. To je paradoskalno, za razliku od ostalih nacija malo ulaze u ostvarivanju svojih prava. Kolektivna svest je kolabirala predhodne dve decenije zbog svega sto se desavalo na ovim prostorima.
 
evo i da svaki dan imas malo $ za has i mnogo umora u sebi zar ne bi bilo bolje da umesto da sednemo i gldedamo tv,i slicno,recimo da bas probamo da vezbamo,ili izadjemo napolje makar da se prosetamo s nekim..
ili da organizujemo sa drustvom neko zezanje uprirodi..dosta toga je skupo,al ima mnogo toga sto zivot pruza a sto ne kosta mnogo...al sad malo i skrecem temu na dr stranu...
i sa malo para mozes da zivis da uzivas ako znas kako i imas s kim,a i malim aktima paznje mozes nekom bar na tren da pomognes,pocev od najbanalnijih stvari kao sto su ustajanje bakuti u prevozu i slicno...zapravo ljudi zabravljaju vrednost sitnica...

a neko podrzavanje koje ne kosta mnogo,bi recimo i bio primer komsija koji nepokretnoj komsinici kupuju stvari,pomazu po kuci itd..malo je takvih ljudi a trebalo bi ih biti vise..

ne mislim da su moje ideje detinjaste,ni cak neke tralala bajke neprimenjive u reali...
mislim da su to neke znacajne stvari koje smo usput zaboravili..
a cini mi se da radost i korist pomaganja,nekako svima izmicu zamenjeni maglom moderne idile..
 
weeeeeeGIRL:
zasto recimo ljudi pocnu da se bore za nesto tek kad njih taj problem zadesi?sad mozda je malo ruzno sto ovo spominjem ali recimo onaj lik sto su mu oteli i ubili cerku se sada bori da se uvede zakon po kome bi policija odmah po prijavi intervenisala...i ima jos mnogo slicnih primera...
drugo,sad retko kad vidimo ljude da pomazu strancu,cak su i deca prestala da ustaju starima...

gde je nestala ona zelja da pomognes zajednici i da se boris za nju?kad ste videli da se ljudi zajedno organizuju da urade nesto,ili pomognu komsiji?
sad zivimo u svetu gde svako gleda svoje dupe,dok ga ne ujedu...

da li je to zbog svega sto su ove generacije prezivele?svako ima svojih briga a gde jos o dr da razmislja?
da li to stvar vaspitanja?
jesmo li postali suvise lenji da bi pomogli sebi,a kamoli drugom?
da li kao primarno stavljamo nase uzivanje u svim blagodetima koje nam se pruze umesto da bar deo tog vremena iskoristmo da pomognemo nekom dr..?
je li to odsustvo empatije,nedostatak vremena,ili energije,nedostatak energija da vodimo nesto sto bi mozda bile uzaludne bitke?
strah da ne shvate nasu dobrotu kao slabost koju mogu da izrabljuju?

za onog coveka sa pocetka price je ta borba mozda samo nacin na koji se bori sa tugom,i izvor nekog osecaja da je ucinio nesto,jer ranije nije mogao...
a sta je kocnica a sta pokretac za druge ljude?
koja je to emocija u coveku koja mora da se probudi,i kako,da bi se on borio za nesto sto njega ne ujeda?
kojim informacijama podstaci empatiju i solidarnost u drustvu gde su isti izvrgnuti ruglu?
Kliknite za proširenje...

U principu nije je nestalo, ali svakodnevno iznova biva potisnuta u mentalni prostor ispod onoga što bi užinao ili doručkovao za taj dan, ili spremio klincu za školu da ponese, a iznad odeljka za jučerašnju štampu; a preko te u sag svakidašnjice umotane sasvim ljudske, iskonske potrebe se uvek postavi splet nekakvih neodrživih ideja, smetenih imperativa, pop-vrednosti i košnica zaludnih intriga i pravila ponašanja modernog, nazovi, društva. Što preko medija, što preko struktura obrazovanja. Tu uključujem i učestvovanje u poslovnom odnosu sa koje god strane platnog spiska. Čovek biva otudjen od samoga sebe, dan po dan, i društveno mu se dozvoljava da deluje kao funkcionalna osoba samo u izrazito disfunkcionalnim situacijama. Ne moram skretati pažnju na to koliko je ovakav metod oblikovanja ljudske psihe opasan na duže staze. Što po pojedinca, što po društvo. Ljudi nisu pčelinjeg soja, a društvo ne može biti košnica. Čoveku se mora dozvoliti da funkcioniše kao takav.
Ne može ti niko odredjivati sledovanja čovečnosti u kojima ti sam možeš dnevno da uživaš. Niti bog, ukoliko u tako nešto veruješ, niti država, ukoliko u tako nešto veruješ. A svakako ne zaludni komšija Pera, ili regionalne ili vanregionalne budale.
 
Snagator Kometa:
U principu nije je nestalo, ali svakodnevno iznova biva potisnuta u mentalni prostor ispod onoga što bi užinao ili doručkovao za taj dan, ili spremio klincu za školu da ponese, a iznad odeljka za jučerašnju štampu; a preko te u sag svakidašnjice umotane sasvim ljudske, iskonske potrebe se uvek postavi splet nekakvih neodrživih ideja, smetenih imperativa, pop-vrednosti i košnica zaludnih intriga i pravila ponašanja modernog, nazovi, društva. Što preko medija, što preko struktura obrazovanja. Tu uključujem i učestvovanje u poslovnom odnosu sa koje god strane platnog spiska. Čovek biva otudjen od samoga sebe, dan po dan, i društveno mu se dozvoljava da deluje kao funkcionalna osoba samo u izrazito disfunkcionalnim situacijama. Ne moram skretati pažnju na to koliko je ovakav metod oblikovanja ljudske psihe opasan na duže staze. Što po pojedinca, što po društvo. Ljudi nisu pčelinjeg soja, a društvo ne može biti košnica. Čoveku se mora dozvoliti da funkcioniše kao takav.
Ne može ti niko odredjivati sledovanja čovečnosti u kojima ti sam možeš dnevno da uživaš. Niti bog, ukoliko u tako nešto veruješ, niti država, ukoliko u tako nešto veruješ. A svakako ne zaludni komšija Pera, ili regionalne ili vanregionalne budale.
Kliknite za proširenje...
ali ako se namece kalup lazne srece,zar ne bi drugi trebali da se bore protiv toga,da oslobode sebe i druge?ja mislim da su ljudi poput mrava prate kolonu,i ono sto nam namecu postaje ukus vecine,i ni ne gleda se na to kao nesto lose i neprihvatlivo..jedini nacin jemozda borbandovanje kontrainformacijama,vaspitanje od malena,restrikcije,i slicno...al to zahteva organizaciju i trud,a to je tesko kad je uzivanje imperativ...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Za smeh je potrebna iskrenost, a zar je ima kod ljudi?
2
Odgovora
37
Pregleda
592
Sonatica72
Sonatica72
Umri_muski
Sto je forum i chat postao dosadan?
2 3
Odgovora
60
Pregleda
1.240
Umri_muski
Umri_muski
Soradze
Obarač imuniteta je - tuga
2 3
Odgovora
50
Pregleda
794
Manga Hilux
Manga Hilux

Back
Top