pre 6 godina upoznam decka na nekom rodjendanu..pre toga radila,dala prvu godinu u roku sve stizala...desila se ljubav nevidjena i ubrzo krenemo da zivimo zajedno. On je tek zavrsio faks i krenuo da radi.Imao je ok posao mada je bio pocetnik i naravno vremenom poceo vremenom da napreduje i da zaradjuje ozbiljniju lovu, a meni kao u fazonu ne moras ti nista da radis nego sedi kuci i zavrsavaj fakultet..Vremenom sam popustila na faksu postala domacica,koja je peglala njegove kosulje, cekala ga sa vecerom itd..znam da zvuci smesno i glupo, ali bila sam mladja i zivela u nekoj bajci..Posle 2 godine veze krenule koleginice, ja ga naravno ostavim da bi me taj isti lik proganjao,plakao,zvao po 200 puta na dan.Kako su moja osecanja tada bila toliko jaka, ja mu oprostim...Bilo je jako bolno jer me do tada niko nije tako razocarao.Bilo je tu jos stvari koje su mi smetale... njegovi su imali lovu bili su fazonu da mora da nadje neku koja je ima,ljudi sa strane pricaju kako ti je upala sekira u med itd..ne mozete ni da zamislite koliko sam suza prolila zbog svih tih stvari.On me je uvek tesio i pricao kako ne treba da gledam druge ljude i da smo samo mi bitni.Da bih posle svega sto sam prosla on krenuo da se menja, poceo je da laze sve oko sebe i to bolesno,ja sam se borila sa svim tim stvarima dugo jer sam ga jako volela i imala sam potrebu da mu pomognem ne samo kao partner vec i kao prijatelj.Poceli smo ozbiljnije da pricamo o vezi i da treba da preraste u nesto vise i ja krenem da se pitam gde sam tu ja i sta sam uradila za sebe.Spakovala sam stvari iako sam ga volela jako i vratila se kuci.On je bio toliko besan da nije zeleo ni kljuceve od stana ni bilo sta da uzme.E sad zamislite situaciju gde vi odete bez obzira na sve slomljeni jer vise nemate atom snage da ulazete u vezu,a neko bude toliko bezobrazan i npr vam ni ne cestita radjendan ili bilo sta...ja sam mu poslala poruku da vise nisam mogla, ali da smo odrasli ljudi i da trebamo makar iz postovanja da budemo u korektnim odnosima na sta on nije nista odgovorio..
Ne volim inace da pisem o sebi, ali zelim na neki nacin ako nekome mogu ovim da pomognem da ne pravi istu gresku i da bez obzira na to koliko nekog volimo da na prvom mestu gledamo sebe
