Stihovi koji me najbolje opisuju

Ovde se smatra čašću i viteškom vrlinom kad poniziš do samrti sve što te nadvisuje spretnošću, snagom, lukavstvom i umom.
A kako ti se tek dive, kako ti zavide smrtnici kad im prineses dokaze da si ubio boga.

Uši sam zalepio lišćem.

Jesam li dovoljno slobodan da sebe mogu smatrati poštenim, valjanim i smirenim?
Naslanjam glavu na kamen i tonem u njegovo naručje. Drveće krošnjama njuški brsti zalutala jata.
Duša večernje rose postaje moja duša. Telo večernjeg umora postaje moje telo.

Ne, ovo doba još nije spremno čak ni za zemlju.


Mika Antić - Vuk

samo jednu želju imam

da smirim svoje srce i nemirnu dušu

pogledam tu zemlju koju neumorno natapa kiša

napija je svojim pićem koje dolazi s neba

još pamtim dane daleke i snene

dok je smijeh odzvanjao školskim hodnicima

oči sjajile radošću

ljubile baš slatke djevojčice

a sad su to ljudi

prekriveni velom izgubljenih snova

traženja...nadanja

jedan od njih...sam i ja prijatelju...

Rodoljublje

PUSTINJA
Ili mi kažu: ovako izgleda savršenstvo. A ja vidim: ne izgleda.
I krivo mi što vidim.
Još deda mi je govorio: “Treba pustiti svakog da radi kako radi. Ako je sobom ushićen, nemoj to da mu kvariš.
Što više njih u zabludi, sve više si u pravu”.
A ja tako ne mogu. Prislonim uho na tle i
učim sebe slušanju. Mnogima je to vredelo.
Slušam šta govori zemlja. Valja joj verovati.
Zemlja ne govori napamet.
Zasučem onda rukave. Izgubim dane i noći.
Niti me neko moli. Niti me neko tera.
Niti mi kažu hvala.
Zapnem umesto drugog, raskrvarim svu dušu, ali mirno i strpljivo
dovršim dovršeno.

Miroslav Antić

TAJNA

Noćas sam više puta umro čekajući
san koji bi došao iznenada
i koji bi u tami zaigrao s mojom dušom,
kada bi ti gonila
njegov zapanjujući ritam po tamama tijela,
svekoliku spiralu sati što bi porasli
u zdencu čula. Ko si,
obećanje iz mašte koje me uči,
kako razabrati namjere vjetra,
glazbu dažda na oknima
u februarsku studen? Ljubav
mi je podarila tvoje apsolutno lice,
projicirala tvoje oči na moje nebo
i sad mi šapće tu riječ:
tvoje ime - to posljednje pričanje posljednje
zvijezde što se skoro gasi
kad lagano natapa moju krv
a moja krv traži tvoje srce.

Fernando Pinto de Amaral

Koračam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu čašu
U tvom odelu tražim odlutalu toplotu
Pogledom dotičem sve što si ti gledao
Ispisujem ti ime, izgovaram ga tiho
Blagosiljam dane kad čuvaš svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reči koje smo ikada rekli
Sećam se zaveta tvojih očiju
Tvoj se poslednji dodir još ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suočavam
umorna srca tromih nogu
To što smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bih te sačekala.
*
Kerolin Ris

TEBI LJUBAV DATI

Tebi ljubav dati?
- Daj ...
- Ona je zaprljana ...
- Daj je zaprljanu.
- Hoću da pogatam ...
- Gataj.
- Još hoću da pitam...
- Pitaj.
- Recimo, zakucaću ...
- Pustiću te.
- Recimo, pozvaću te ...
- Poći ću.
- Ako je tamo nevolja?
- I u nevolju.
- Ako te prevarim?
- Oprostiću.
- "Otpevaj" - narediću ti ...
- Otpevaću.
- Zatvori drugome vrata ...
- Zatvoriću.
- Reći ću ti: ubij!
- Ubiću.
- Reći ću ti: umri!
- Umreću.
- Ako se zagrcnem?
- Spasiću te.
- Ako se bol pojavi?
- Pretrpeću.
- Ako se zid ispreči?
- Srušiću.
- Ako se čvor zamrsi?
- Preseći ću.
- Ako ima sto čvorova?
- I sto.
- Tebi ljubav dati?
- Ljubav.
- Toga nćce biti!
- Zašto?!
- Zato što ne volim robove.

Robert Roždestvenski

POTREBNO MI JE DUŠO


Potrebno mi je, s vremena na vrijeme,
da vjerujem kako nekog volim,
na cesti, neku blagu ženu po hodu prepoznajem,
i trpim, kao, zbog nje
Pa kada legne noć u moju sobu, na sto i postelju –
zamišljam: ona će ujutru stići,
mehko ključ u tužnoj bravi okrenuti,
nad postelju mi se nadnijeti,
kao majka - čist oprez u brižnom kretu,
čednost u živoj ruci, pod kojom oči otvaram,
i dodirujem je, govoreći:
"Potrebno mi je, dušo, s vremena na vrijeme,
da vjerujem kako nekog volim, i ljubim,
u jutrima ovim, punim strave, a pustim..."

Abdulah Sidran

Leptir

Kada bih bio neki leptir
Da nečujno jezdim prostranstvima tvojim
I da na tren proletim pored tvoje bašte
U kojoj tvoje ruke, ruže miluju
Sletim na ružu i kupam se u njenom mirisu
Pa da odletim na onaj drugi cvet
Sa koga je pogled na lice tvoje najdivniji.
Da sam samo leptir i da mogu da proletim pored kose tvoje
I na tren se upletem u uvojke
Da li bi me tada rukom odgurnula?
Ili ti let leptira očima prija?
Kad bi bio leptir šareni
I kad bih mogao na dlan da ti sletim
Da li bi se radovala šarenim krilima mojim?
Da li bi me u kose svoje stavila?
Da sam leptir maleni
Iako znam da život leptira kratak je
Ja bih pristao i na minute tog kratkog života
Samo da jos jednom ugledam te.






Žito sa šlagom

Znam, daleko si od mene
A blizu smo jedno drugom,
Tako blizu da ni sami ne slutimo
Da smo tu, jedno uz drugo.
A koliko puta danas pomislim na tebe.
Koliko puta izađem na ulicu i gledam
Gledam u pravcu u kome živiš,
Kao da te želim videti u tom beskraju
Ali ne uspevam, neka tama mi savlada oči
A hoćeš li mi reći kako izgledaš?
Kakve su tvoje oči?
Da li je tvoj osmeh, baš onakav
Onakav kakvog sanjam u svom jutarnjem snu.
I maštam o tvom dodiru o tvojim rukama.
Pomisliš li i ti na mene?
Setiš li se da postojim?
Da li i ti mene zamišljaš?
Dolazim li ti u snove?
Želiš li da i ti vidiš moje oči?
Dotakneš moje ruke.
Setiš li se one priče, one naše priče.
Priče o "žitu sa šlagom"
Boli me, jako me boli to što ne razlikujem san od jave.
Što se prepustim nekim dečačkim mislima.
Što ne umem, da zaustavim svoje umorne misli.
Nemoj mi zato zamerati.
Seti se samo "žita sa šlagom"
Tu smo ti i ja tako blizu jedno drugom.



Vlada Vasiljević

ARS POETIKA

Pjesma mora biti opipljiva i nijema,
Ko oblo voće.

Šutljiva
Ko prema palcu stari medaljoni.

Tiha ko rukavom izlizani kamen
Pod prozorom, gdje mahovina raste -

Pjesma mora biti bez riječi
Ko let ptica

Pjesma treba biti nepokretna kroz vrijeme
Ko mjesec što se penje

Ostavljajuć, ko što mjesec pušta
Granu po granu u noć zapletena stabla.

Pjesma treba biti nepokretna kroz vrijeme
Ko mjesec što se penje

Pjesma mora biti ravnopravna
Ne istinita

Za svu povijest bola
Prazan hodnik i list javora

Za ljubav
Dvije priljubljene travke i dva svjetla iznad mora

Pjesma ne treba značiti
Nego biti.

Archibald MacLeish

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.
P Zubac

Usamljenje

Volim da slusam vetar i kisu i da sam
Lutam unaokolo kroz sumske tople tmine.
Kad oblaci nebom nalete, ja sve njine
Nade bih hteo i sve ciljeve da znam.

Tesim se kad kao putnik u neki tudji stan
Kroz prozor gledam: tiho sav svet taj nepoznati
Posmatram kako zivi i srecan je i pati,
Pa, negledavsi se, sve to odnosim u svoj dan.

Al`nocu, kada zvezde gledaju u moj log
I kad nemilosrdno sude nad mojom glavom,
Zebem u dnu svog bica i posmatram sa stravom
Tudjinu silnu i pustos sred samog srca mog.

Herman Hesse

Grešio sam mnogo

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.


Duško Trifunović

KO TEČE UZVODNO

Postoje razbijači vremena, koji ti svakog dana
oduzimaju pomalo usitnjenog tebe.
Šta znači prijateljstvo? Biti u svemu prisutan, ali
nevidljiv. Bezglasan. Nenametljiv.
Šta znači ljubav? Dodirivati svet oko sebe,
ali ne kvariti ga. Biti vešt u vrlinama.
Biti promućuran u posmatranju, pripadanju,
uzbuđenju, dostojanstvu i naklonosti. Sređen.
Šta znači odanost? Biti u svemu čitak,
ali sa finim osećanjem mere. Bez opširnosti.
Ceniti sebe, znači birati nepristupačna mesta.
Ko teče uzvodno, ušće mu je u izvoru.

Miroslav Antić

... jos za mene ti si
vazduha dah u grudima
ako treba sve cu dati

Nek uzmu mi dusu
ja gledacu u tvoje oci
nek uzmu mi svjetlost
tvoj dodir vodi me kroz noci

Nek uzmu svo zlato
ti najvece si moje blago
al' nek ostave tebe
jer ne bih znao dalje kako

Nek pricaju ljudi da nisi mi par
da sasvim smo ludi
al' nasa je ljubav neba dar
kad godine prodju i nestane sjaj
ja jos bicu ovdje
jer ljubavi toj se ne vidi kraj
ako treba sve cu dati

Sve je nestvarno dok traje i diše;
Stvaran je cvet čija odsutnost miriše
I cveta, a cveta već odavno nema:
Bespućem do nade pesmu mi priprema,
Kad izdan još volim onu koja spava.
Uspomeno zlatni praže zaborava!

Branko Miljković Ciklus:Svest o pesmi

APSOLUTNO TVOJ tekst

Svijet stao bi
da te izgubim jednog dana
kao slijep volim te
to je jedina moja mana

Meni hitno treba pomoc
da se lijecim, da se pazim
jer u jutro il' u ponoc
kroz zidove ti dolazim

Apsolutno tvoj, samo tvoj
postalo je opasno
apsolutno tvoj, samo tvoj
pripadam ti totalno

To nije to
nije dobro sve tako dati
ali ja takav sam
kada zavolim ne znam stati