Članak koji mi se baš svideo

16.05.2013.
Vesti online

.Amerikanka se izvinila za bombardovanje

Postoji verovanje da Amerikance ni ne interesuje njihova "spoljna politika"
(alternativni naziv za bombardovanje siromašnih država)
i da građani SAD o tome ne misle ništa loše.

Da to nije tako, pokazala je jedna američka blogerka koja se izvinila jednoj Srpkinji koja u Americi radi kao hostesa.
Pročitajte njen blog.

"Upoznala sam damu na svom kratkom odmoru u Las Vegasu prošle nedelje.
Mladu damu sa akcentom.
Bila je hostesa i pokazivala nam je jelovnik.
Pitala sam je
- Odakle si, draga.

Rekla je da je iz Srbije.

- Štaaa !?
Šta koji đavo radiš ovde ?
Ova zemlja je sranje !
Bombardovali smo tvoju državu.
Treba da nas mrziš, da nas mrziš iz dna duše i to sa pravom.

Ona je rekla
- Ne, ne, ne... To je samo politika.

Moj muž se ubacio sa žaljenjem u glasu
( snimio je mnogo emisija za kablovsku i Jutjub klipova protiv onoga što smo radili bivšim saveznicima ).
Povikao je
- Samo politika !?
Ne !
Vi ste naši bivši saveznici, a mi smo vas bombardovali 72 dana i ujedinili smo se sa Muslimanima protiv vas !

Ona me je samo gledala.
Pogledala sam je i rekla
"Izvini, izvini"
i to ponavljala, pa su mi krenule i suze na oči.

Bila sam u agoniji zbog bola koji smo prouzrokovali Srbima.
Rekla sam
- Molim te, molim te, reci svojim roditeljima da nam je žao, da se izvinjavamo.
Zaplakala sam, stavila ruku na njeno rame i otišla osećajući veliku sramotu.

Ne mogu više ni da kucam."

glupost

Ne verujem u ovo.

Deluje čovečno, ali i romansirano.
Ima li ih više i koliko li ih je još ?
Od istočne do zapadne obale ......

(Ali, lično sam skeptik. Emocije i kult dolara ne idu pod ruku.
Zakonitost obrnute srazmere....)

Ma tema je članak koji mi se svideo,
nisam analizirao Amerikanku.

Da jesam, odmah bi mi bilo odurno to
kako je naglasila "hostesa sa akcentom"
i njena seljačka znatiželja odakle je ta hostesa
i bezobrazno raspitivanje.

Ali nije to bitno.

Ustvari me osvojila rečenica
američka "spoljna politika"
(alternativni naziv za bombardovanje siromašnih država)

Evo, dobih kao cirkularno pismo,
jedno od mnogih - svakodnevno ..

Ne znam iz kojih je novina,
ko je preveo,
od kada ..
Ali mi se baš svidelo.


Članak jednog američkog novinara :

"Ima na Balkanu jedna zemlja, koja se graniči sama sa sobom.

Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.

Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.

Gde vozovi kasne po redu vožnje.

Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci.

Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.

Gde... osmočasovno ...radno vreme traje dvanaest sati.

Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.

Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi.

Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.

Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.

Gde se ratovi nikad ne završavaju.

Gde se istorija ponavlja svaki dan.

Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili.

Gde je strana valuta uzeta za domaću.

Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga.

Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.

Gde nepismeni pišu istoriju.

Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje.

Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.

Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo.

Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.

Gde sudski postupci traju duže od života.

Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.

Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale.

Gde smatraju da će zemlja više napredovati ako što više nazaduje.

Gde nisi normalan, ako ne poludiš.

Gde živiš samo zato da bi umro, gde je vreme beskonačno, a vlast besmrtna..."

25.06.2013.
Novi magazin

Goran Svilanović o datumu:
Građani će odahnuti, lopovima se bliži kraj



Ekonomska i finansijska kriza, uz teško nasleđe 1990-ih, pokazuje krhkost tranzicione demokratije.
U našem okruženju stalno se smenjuju borba za napredak i zaostajanje.
Prosečan društveni bruto proizvod u regionu iznosi samo 38 odsto od EU proseka,
smatra Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.

On u autorskom tekstu za Danas kaže da je u pitanju zastrašujuća brojka.

“Ona znači da se jaz između Srbije i EU stalno produbljuje.
Zato se povećava i potencijal za frustrcije, proteste, nestabilnost.
To nije u interesu Srbije”, piše Svilanović.

Prema njegovim rečima, početak pregovora o ulasku Srbije u EU,
kao i početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju za Kosovo, koji je s njim povezan,
izuzetno su bitni jer oni donose konkretne mogućnosti da se ekonomsko zaostajanje smanji.

“Ključni su pregovori.
Od onog trenutka kada pregovori počnu, EU prestaje da bude politička parola i postaje svakodnevica državne administracije.
Proces pridruživanja EU postaje proces reformisanja zemlje.
Na početku pregovora otvaramo poglavlja 23 i 24, koja se odnose na funkcionisanje pravne države i borbu protiv korupcije.
Građani Srbije će konačno odahnuti.
Evropska unija će tog trenutka postati najbolji saveznik građanima koji su se nagledali lopovluka i osećaju se nemoćnim da dignu glas protiv tzv. političke elite.
Dve bivše jugoslovenske republike postale su članice EU, Slovenija i, evo ovih dana, Hrvatska.
Dva njihova bivša premijera su osuđena zbog korupcije. To je direktan rezultat savezništva sa EU.
Početak pregovora sa EU znači početak kraja za lopove, koji su sami sebe nazvali ‘tranzicionim dobitnicima’”,
kaže on.

Svilanović ističe da će politički napredak ka EU dovesti Srbiju u priliku da jača savezništava na širem evropskom prostoru,
i omogućiti joj da zbog svoga geostrateškog položaja ostane bitna karika između severa i juga Evrope, evropskog zapada i evropskog istoka.

“Strategija Jugoistočna Evropa 2020, koju priprema Savet za regionalnu saradnju, naš je doprinos prevladavanju ekonomske krize u regionu.
Osnovni cilj Strategije JIE 2020 je povećanje zaposlenosti.
Bez toga nema poboljšanja uslova života građana.
Vraćamo u fokus regionalne saradnje konkurentnost i razvoj, naravno, uz pridruživanje EU.

Najvažniji ciljevi do 2020. godine su:
- porast stope zaposlenosti za 12 odsto,
- porast međusobne trgovine u regionu za 230 odsto,
- porast BDP sa sadašnjih 38 odsto na 46 odsto od proseka EU.
- povećanje ukupnog priliva stranih direktnih ulaganja u region za 120 odsto
- 300.000 više visoko obrazovanih mladih ljudi. Naravno sa ozbiljnom šansom da se zaposle.

Da bismo to postigli,
mora da se unapredi proizvodnja, trgovina, investicije, obrazovanje
i naše domaće vlade moraju da budu znatno efikasnije nego što je to danas slučaj,
moraju da budu nekorumpirane.
Početak pregovora Srbije o pridruživanju Evropskoj uniji učiniće ove ciljeve dostižnim”,
zaključuje Svilanović.

Krah zdravstva u Srbiji (1): Bolesnici kao tehnička greška



Sara ima šest godina, a pregled magnetnom rezonancom čeka trećinu života.
Njen očajni otac Milan Đerasimović je prošle nedelje stajao ispred beogradskog Instituta "Dr Vukan Čupić" s transparentom
"Moje dete dve godine čeka magnetnu rezonancu".
Dete je jedan lekar nazvao tehničkom greškom
jer joj je trebalo snimiti glavu još prošle godine.
U srpske bolnice pacijent mora da ponese i prvu pomoć jer nema zavoja, vate, špriceva, toplomera, sapuna,
decu od teških bolesti lečimo SMS-om,
više od 55.000 ljudi je na listama čekanja za 13 vrsta pregleda i operacija.
Najduže se čeka na preglede magnetnom rezonancom i skenerom,
kao i na operacije srca, katarakte, kuka, kolena,
na koje će neki pacijenti na red doći tek za pet ili čak 10 godina.
U bolnicama nema zavoja, špriceva, toplomera, sapuna

Plate lekarima su zamrznute od 2008, a prošle godine "solidarno" smanjene.
Dok lekar u Srbiji ima prosečnu platu od 565 evra,
duplo više imaju u Mađarskoj i Hrvatskoj,
a u Sloveniji tri puta više.
Naši lekari su manje plaćeni i od svojih kolega u Bosni gde su plate oko 1.000 evra.
Najplaćeniji lekar u Srbiji zaradi 74.000 dinara mesečno,
a u Nemačkoj 4.000 evra.

Lekarima opšte prakse oduzima se od plate za navodno učinjenu štetu RFZO pisanjem previše recepata pacijentima.
Do sada je u Pančevu novčano kažnjeno šezdesetak lekara od 500 do 60.000 dinara
jer su više nego što treba propisivali lekove s pozitivne liste.
A na pozitivnoj listi nije ni paracetamol sa 10 tableta koji u Srbiji košta oko dva evra,
dok u Evropi 50 komada košta 90 evrocenti!

Lekar Dragan Petrović iz Doma zdravlja u Ljuboviji tri meseca prima manju platu jer premašuje normu od 36 pacijenata dnevno!
Počelo je i prijavljivanje lekara sudijama za prekršaje zbog navodnih propusta u vođenju dokumentacije!

Rezultat je očekivan - samo tokom prošle godine 850 lekara je pokušalo da pronađe posao u inostranstvu.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je više od 2.300 lekara opšte medicine i doktora medicine
i više od 60 lekara specijalista.
Sportski lekari, fizioterapeuti i medicinski tehničari odlaze u Katar,
a ostali u Sloveniju, Nemačku, Italiju, Norvešku, Švedsku, ali i u Indiju, Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Libiju.

Zdravstvo u brojkama

*Srbija je neslavni rekorder u Evropi po smrtnosti od tumora i bolesti srca.
* U Srbiji je u 2012. bilo 290 lekara na 100.000 stanovnika.
*Najviše lekara po broju stanovnika u Evropi ima Grčka (613).
*Rumunija je nakon ulaska u EU zatvorila 67 bolnica jer je ostala bez lekara.
* Školovanje jednog doktora košta državu oko 100.000 evra.


Skoro svaki peti pacijent u Srbiji upućivan je iz državnih u privatne zdravstvene ustanove na pregled ili laboratorijske analize,
pokazali su rezultati prošlogodišnjeg istraživanja udruženja Srbija u pokretu.
Ako se ima u vidu da je EU 2002. donirala nekoliko stotina miliona evra za reformu zdravstvenog sistema,
postavlja se pitanje ko su reformatori srpskog zdravstva
i zašto oni ne odgovaraju za ovu reformisanu propast na srpski način?
Mnogo su teška pitanja Tomici Milosavljeviću koji je ministar zdravlja bio u pet vlada,
od 2002. do 2011. godine, a odlazeći izjavio:

"Ne postoji nijedno obećanje koje sam ja dao, a nisam ispunio jer nikada ništa nisam obećavao."

Bolnica u Požarevcu je pre nekoliko godina proglašena najgorom zdravstvenom ustanovom u Srbiji
jer nije imala čak ni gastroskop za snimanje želuca,
a nijedan holter nije bio ispravan.
Prošle godine sve je zapanjila slika razvaljenih vrata i polomljenih prozora u klinici za plućne bolesti novopazarske bolnice.
U četiri opštine - Prijepolje, Sjenica, Nova Varoš i Priboj - postoje samo četiri hirurga.
Dečje odeljenje valjevske bolnice od dijagnostičkih aparata ima samo ultrazvuk i nameštaj star 40 godina.


Po poslednjem istraživanju "Batuta",
broj poseta privatnom lekaru utrostručen je u odnosu na prethodnu godinu u svim regionima u Srbiji.
Privatne ordinacije su sve češće pune penzionera,
a neki su podigli gotovinske kredite da bi platili lečenje.
Događa se da se pacijentu skine gips s ruke,
a onda mu rehabilitaciju zakažu za tri nedelje.
Takvom nevoljniku ne preostaje ništa drugo nego da ode u privatnu kliniku.

Centri lečenja u Srbiji:

* dom zdravlja 83
* klinički centar 4
* kliničko-bolnički centar 4
* opšta bolnica 39
* specijalizovana bolnica 19
* instituti i zavodi 52
* klinika 7
* privatne ordinacije 3.000

Prema nalazima EHCI za potrebe Evropskog parlamenta,
srpsko zdravstvo je već drugu godinu zaredom na poslednjem mestu u Evropi.
Arne Bjernberg, izvršni direktor EHCI,
rekao je da liste čekanja ne zavise od novca,
već od "mentalnog stanja" i da ne razume "otkud ministarki zdravlja u zemlji sa sedam i po miliona stanovnika čak sedam pomoćnika".
U isto vreme trećina stanovništva Srbije leči se sama čajevima i belim lukom,
a najviše lekova u kućnoj apoteci namenjeno je za nervni sistem!
Mnogi kažu da je to bolje rešenje nego da odeš u dom zdravlja,
čekaš nekoliko godina na pregled,
pregledaju dopola i ne kažu ništa, a ti odeš kući da umreš.

Živeti zdravije
br. 61 jun 2014.
besplatan časopis iz apoteke

Voda nosi poruke ...

Živeti zdravije
broj 61 jun 2014.
besplatan primerak iz apoteke

Lekoviti pogled kroz prozor

Tekst hrvatske novinarke Heni Erceg u slovenačkoj Mladini

Odbrana smeća

Najvažnije je sačuvati Karepovac! Samo da ne uhvati Karepovac… Bila je to dvodnevna molitva Splićana, dok je vatrena stihija, zahvativši predgrađa Splita, prijetila poharati i sam grad. Ipak, činilo se da je i od stambenih kuća, čiji su okoliš već lizali ogromni plameni jezici, od izgorjelih šuma, sela i okućnica uokolo Splita važniji upravo taj Karepovac. Važan skoro kao spomenik kulture, kao sama Dioklecijanove palača. A riječ je zapravo o legendarnom, ogromnom smetlarniku na prilazu gradu, gdje se sve te enormne količine otpada, ljeti dakako udvostručene, ne recikliraju, ne podliježu nikakvoj suvremenoj obradi, nego se samo zatrpavaju zemljom ispod koje kuca jedna smrtonosna ekološka bomba. Ona čiji bi plinovi, da je zahvaćena vatrom, naprosto eksplodirali, a silina kemijskih otrova zagušila bi ne samo građane Splita nego bi možda mračni oblak otrova prekrio i dobar dio ove male države. Čiji bi nadgrobni epitaf onda bio: Ugušila se u vlastitom smeću!

Jer baš je smeće Karepovca postalo metafora države u danima kada su upravo požari zbog suše i izrazito visokih temperatura itekako očekivani. No uobičajene meteorološke pojave zatekle su, eto, hrvatsku vlast, pa je u dva duga dana divljanja vatre, koja je komotno bila ušetala u rubne, gusto naseljene dijelove Splita, sustav posve kolabirao, a vatrena je stihija razotkrila totalnu nefunkcionalnost države. Sistem obrane od požara delegiran je tako na same građane, na ono malo vatrogasaca, bijedno opremljenih, s vozilima koja ne bi prošla tehnički pregled, na navijačke skupine i turiste. Dok su građani, shvativši da države nema, uzeli u ruke kante napunjene vodom i krenuli spašavati svoje kuće, a gusti dim potpuno prekrio Split, otoke i zagoru, dotle je premijer u studiju HTV-a, poput pauna samozadovoljno, drvio nešto o uspjesima svoje stranke, da bi mu onda netko šapnuo kako paljevina i užas prijete drugom gradu u državi, a možda i šire, te da tamo građani sami biju bitku s vatrenom stihijom. I tako je premijer odlučio, ali tek sutradan, sjesti u vladin avion i spustiti se u Split. Istodobno, cestom je jurilo čak šest službenih vozila, e kako bi premijera i svitu mogli dovesti negdje na sigurnu udaljenost od vatrene stihije. Tu je odmah pokušao minorizirati opasnost i kolaps države, kazavši kako je požar „interesantan i medijski atraktivan zato jer je zaprijetio jednom velikom gradu.“

I još ignorantski dodao kako je sustav obrane funkcionirao sjajno, unatoč tome što je čitava zemlja dva dana pratila goloruke ljude, prepuštene samima sebi, u borbi za stihijom. Uzaludan je stoga bio premijerov pokušaj manipulacije, arogantno negiranje činjenica o neopremljenosti sustava obrane, zapuštenosti vatrogasnog sustava, kasnom dolasku vojske, o neuvjetnom i opasnom splitskom odlagalištu smeća. A onda se ta duboka neodgovornost vladajuće elite i njeno tipično preziranje građana do kraja izrodila u otvoreni, vatreni sukob međusobnih taština sitnih birokrata i političara. Prvi je metak ispalila predsjednica države i vojna zapovjednica, kazavši negdje u Salzburgu kako vojska nije na vrijeme izašla na požarište, što je usput rečeno bila notorna činjenica, ali dovoljna da se ministar obrane namusi poput mimoze i najavi svoju ostavku. Koju je međutim premijer odbio prihvatiti. Jer da je „Damir odličan ministar“, drug i starešina…, da bi sukob na vrhu potom eskalirao, bacajući posve u drugi plan nesreću koju je vatra proizvela u Splitu i okolici.

Pa se nacija danima bavila ostavkom jednog ministra od kojega se nije ni mogao očekivati inteligentni refleks hitnog slanja vojske u pomoć vatrogascima i građanima. Nije naime ministar obrane Damir Krstičević, koji je spuštenog nosa i povrijeđene taštine mahao danima svojom ostavkom, da bi je potom povukao, kriv što je zakazao u obrani od požara. Za njega vojska ionako služi samo za ratovanje, danas u Afganistanu kamo rado šalje svoje vojnike, jučer u Bosni gdje je pod njegovim zapovjedništvom 1995. „oslobađan“ Mrkonjić Grad i u njemu počinjeni strašni ratni zločini. Ubijeno je i u jamu bačeno čak 186 civila srpske nacionalnosti, da bi godinu dana kasnije prilikom eshumacije ustanovljen krajnje okrutni način njihove smrti. Iako je Hrvatska televizija na dan masakra lažno izvjestila kako je riječ o ubijenim srpskim vojnicima, ispostavilo se da je najstariji „vojnik“ imao 92 godine, te da su u grobnici uglavnom žene i stari ljudi. Civili, dakle, ubijani svirepo, udarcima u glavu i oštrim predmetima.

Sadašnji ministar obrane tada dobija čin generala kao nagradu za „čišćenje“ Mrkonjić Grada u Bosni, ali je i osumnjičen za ratni zločin u toj državi. Priča tipična za ove prostore: zločinac u tuđoj državi, heroj u vlastitoj! Ali kako onda od čovjeka, koji je velebni ratni put utabao skrivajući mračnu tajnu o etničkom čišćenju civila u susjednoj državi, očekivati da jedan strašni požar shvati drukčije nego kao prirodno čišćenje terena. Ako ne etničko, svakako od nekog korova. Uglavnom, ministar obrane i ono splitsko odlagalište smeća dio su iste priče. O državi nastaloj i građenoj na opasnom, toksičnom smeću.