OTVORENO PISMO SUDIJAMA USTAVNOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE

Pripremio sam otvoreno pismo sudijama Ustavnog suda Repbulike Srbije, pa molim forumsko članstvo da ga prokomentariše.
Napominjem da sutra putujem na kraći put, tako da neću biti u prilici da ovih dana odgovaram na komentare.

Poštovana gospodo, sudije Ustavnog suda Republike Srbije,

Verujemo da u ovom trenutku na Vama leži težak teret i istorijska odgovornost.

Teret koji su Vam nametnuli celokupna Vlada Republike Srbije i 178 poslanika Narodne Skupštine zove se međunarodni ugovor pod zvaničnim nazivom "Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa", koji su dana 19.04.2012. godine u Briselu parafirali predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, "premijer" tkz. "Vlade" tkz. samoproglašene "države" Kosovo i Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu bezbednost i politiku, Ketrin Ešton.

Smatramo mogućim da bi Vam na pleća bila navaljena i aktuelna i istorijska odgovornost, ukoliko u ovoj situaciji ne reagujete adekvatno ulozi, ovlaštenjima i dužnostima Ustavnog suda: štiteći Ustav i Ustavom utvrđeni pravni poredak i teritorijalnu celovitost Republike Srbije, i to na način najbolji za srpski narod i građane Republike Srbije, kao Ustavom utvrđene nosioce njenog suvereniteta.

Iako su sastavljači tog dokumenta pokušali sakriti koje pravne subjekte predstavljaju lica koja su "sporazum" "parafirala", odnosno šta se krije iza formulacije da je "sporazum" potpisan između "Beograda i Prištine", i u kom svojstvu i sa kojom svrhom je akt parafirala gospođa Ketrin Ešton ispred Evropske unije, ipak se na osnovu njegove sadržine i mnoštva drugih okolnosti može pouzdano zaključiti da se radi o aktu koji ima sva obeležja i karakteristike MEĐUNARODNOG UGOVORA zaključenog između Vlade Republike Srbije, sa jedne, i tkz. samoproglašene "države" Kosovo, sa druge strane, za koju tvrdnju ćemo, nešto kasnije, dati i konkretnu činjeničnu i pravnu argumentaciju.

Pre toga da kažemo da ovakvu ocenu dele mnogi domaći i strani pravni i politički stručnjaci, koji tvrde da je iz sadržaja tog dokumenta vidljivo da se radi o ugovoru zaključenom između dve susedne suverene države, da se sadržinom tog "sporazuma" teško krše mnoge odredbe Ustava Republike Srbije, narušava njen suverenitet i teritorijalni integritet, i da se Republici Srbiji i njenim građanima tim aktom nanosi nenadoknadiva politička, materijalna i svaka druga šteta.

Pored toga, postoje i mišljenja da se u delovanju premijera i članova vlade u parafiranju, odnosno u delovanju ogromne većine poslanika Narodne Skupštine u podržavanju tog dokumenta, stiču obeležja najtežih krivičnih dela protiv Ustavnog uređenja Republike Srbije, posebno ako se ima u vidu činjenica da se i premijer i svi članovi Vlade i 178 poslanika zalažu za hitnu implementaciju tog protivustavnog akta, odnosno za njegovo provođenje na terenu, u kom smislu su, kao što je javnosti poznato, već započeti novi pregovori sa organima samoproglašene tkz. "države" Kosovo o što bržoj realizaciji sadržaja briselskog "sporazuma".

Da bismo analizirali neka obeležja tog akta koja ga svrstavaju u međunarodne ugovore, i bar neke protivustavne elemente koje taj dokument sadrži, najpre ćemo ga ovde citirati u obliku u kojem je dostupan javnosti, uz napomenu da, koliko nam je poznato, akt nije čak ni objavljen u službenom glasilu Republike Srbije:

"Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa

1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi.
2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavljena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvotrećinske većine).
3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće.
4. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti.
6. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa.
7. Na Kosovu će postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija. Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska policija.
8. Članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biće ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama.
9. Postojaće regionalni komandant policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije. Sastav KP na severu će odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. (Postojaće još jedan regionalni komandant policije za opštine južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn). Regionalni komandant četiri severne opštine će sarađivati sa drugim regionalnim komandantima.
10. Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova.
Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od ećine sudija kosovskih Srba, koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo.
Odelenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imaće stalnu kancelariju u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici).
Svako veće spomenutog Odeljenja će biti sastavljeno od većina sudija kosovskih Srba.
U zavisnosti od prirode slučaja o kome je reč, veće će činiti odgovarajuće sudije.
11. Opštinski izbori će biti organizovani u severnim opštinama 2013. godine uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim zakonom i međunarodnim standardima.
12. Plan za implementaciju, uključujući vremenske rokove, biće sačinjen do 26. Aprila. Prilikom implementacije ovog Sporazuma, poštovaće se princip transparentnog finansiranja.
13. Dve strane će intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama i okončati ih do 15. Juna.
14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.
15. Dve strane će, uz pomoć EU, osnovati Odbor za implementaciju."

Analiza briselskog dokumenta:

Prvo,
Već iz samog naziva tog dokumenta - "Sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa", vidljivo je da se radi o sporazumu koji reguliše principe normalizacije odnosa između DVE DRŽAVE, jer, da se radi o internom dokumentu, koji Vlada Republike Srbije parafira sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, tada se taj dokument ne bi mogao nazvati SPORAZUMOM, pošto se takav naziv, kao što je opšte poznato, koristi samo za (međunarodne i druge) ugovore, u kojima se sporazumevaju dve RAVNOPRAVNE strane.
Sam termin "normalizacija odnosa" inače se koristi samo u slučaju narušavanja međudržavnih odnosa, dok se u konkretnom slučaju radi o uređenju prava albanske manjine u južnoj srpskoj Pokrajini.
U svetu nije poznat nijedan slučaj u kome je neka država "normalizovala odnose" sa delom sopstvene teritorije, pa makar se radilo i o autonomnoj pokrajini.
Drugo,
Ukoliko bi se radilo o dokumentu koji Vlada Republike Srbije parafira sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, tada bi se ta činjenica morala naglasiti u tekstu dokumenta, koji bi u tom slučaju mogao nositi naziv "Politički dogovor o principima za uspostavljanje suštinske autonomije albanske manjine u Autonomonoj pokrajini Kosovo i Metohija", koji bi se primenio kod donošenja ustavnog zakona o suštinskoj autonomiji te Pokrajine, po proceduri utvrđenoj Ustavom Republike Srbije, a koji bi nakon njegovog usvajanja u Narodnoj Skupštini, po Ustavom utvrđenoj proceduri, obavezno morao biti potvrđen na republičkom referendumu.
Treće,
Iz svih tačaka tog dokumena vidljivo je da se premijer Vlade Republike Srbije, koji je akt parafirao u ime Vlade, odrekao svih ustavno-pravnih ingerencija Republike Srbije nad delom državne teritorije Republike Srbije poznatim pod nazivom Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, da se u tekstu nigde ne pominju država Srbija, njen Ustav i zakoni, nego samo "država" Kosovo i njeni zakoni, što jasno proizilazi iz anlize svih tačaka "sporazuma" u nastavku:

Gubljenje vremena, jer se obracas obicnim pijunima koji moraju da slusaju vlast.
Nema drugog resenja ni alternative do rusenja diktature SNS i SPS.

-nastavak-

"1. Formiraće se Udruženje/Zajednica većinski srpskih opština na KOSOVU. Članstvo će biti otvoreno za sve druge opštine, ako se o tome slože članovi."

U kom pravnom subjektu će se formirati "Udruženje/Zajednica većinski srpskih opština"?
U samoproglašenoj "državi" Kosovo, jer u Republici Srbiji ne postoji "Kosovo" kao pravni subjekt, nego samo Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija.
Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ove tačke?
Nema.
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.

"2. Udruženje/Zajednica biće formirana donošenjem statuta. Njeno rasformiranje može se obaviti isključivo po odluci opština članica. Pravne garancije biće obezbedjene u skladu s važećim zakonom i ustavnim pravom (uključujući pravilo dvotrećinske većine)."

U skladu sa čijim važećim zakonom i ustavnim pravom će biti obezbeđene pravne garancije?
Samoproglašene "države" Kosovo, jer Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija nema Ustav, nego statut.
Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ove tačke?
Nema.
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.

"3. Strukture Udruženja/Zajednice biće uspostavljene na istim temeljima kao i postojeći statut Zajednice KOSOVSKIH OPŠTINA, npr. predsednik, potpredsednik, skupština, veće."

Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ove tačke?
Nema.
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.

"4. U skladu s nadležnostima definisanim u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi i KOSOVSKIM ZAKONOM, opštine članice će imati pravo da saradjuju na kolektivnoj primeni svojih ovlašćenja putem Udruženja/Zajednice. Udruženje/Zajednica će u potpunosti nadgledati oblasti privrednog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizacije i ruralnog uredjenja."

Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ove tačke?
Nema.
Opštine članice će imati pravo da saradjuju na kolektivnoj primeni svojih ovlašćenja putem Udruženja/Zajednice u skladu sa nadležnostima definisanim kosovskim zakonom, tj. zakonima samoproglašene "države" Kosovo.
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.

"5. Udruženje/Zajednica će koristiti dodatna ovlašćenja koja joj dodele centralne vlasti."

Čije centralne vlasti?
Samoproglašene "države" Kosovo.
Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ove tačke?
Nema.
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.

"6. Udruženje/Zajednica će imati ulogu predstavnika u odnosima sa centralnim vlastima i u tu svrhu imaće mesto u savetodavnom veću zajednica. U realizaciji ove uloge predvidjena je nadzorna funkcija."

Čijim centralnim vlastima?
Vlastima samoproglašene "države" Kosovo.
Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ove tačke?
Nema.
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.

"7. Na KOSOVU će postojati jedna policija, pod nazivom KOSOVSKA POLICIJA. Sve policijske jedinice na severu KOSOVA biće integrisane u okvir KOSOVSKE POLICIJE. Plate će biti isplaćivane isključivo od strane KOSOVSKE POLICIJE."

"Na Kosovu" znači u samoproglašenoj "državi" Kosovo, pod nazivom i u okviru "Kosovske policije".
Plate neće biti isplaćivane od Republike Srbije, nego isključivo od strane samoproglašene "države" Kosovo.
Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ove tačke?
Nema.
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.


"8. Članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biće ponudjeno mesto u odgovarajućim KOSOVSKIM STRUKTURAMA."

Opet u strukturama samoproglašene "države" Kosovo.
Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ove tačke?
Nema.Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.

"9. Biće imenovan regionalni komandant policije za četiri većinski srpske opštine na severu (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin potok i Leposavić). Komandant ovog regiona biće KOSOVSKI Srbin predložen od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, sa spiska dostavljenog od strane četiri načelnika opština u ime Zajednice/Udruženja. Sastav Kosovske policije na severu odražavaće etnički sastav stanovništva četiri opštine. (Biće imenovan još jedan regionalni komandant za opštine Južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn). Regionalni komandant četiri severne opštine saradjivaće s drugim regionalnim komandantima."

Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ove tačke?
Nema.
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.
I zar Vlada Republike Srbije ne zna da nigde na svetu ne postoje "KOSOVSKI" Srbi?
Neka premijer, kao osoba koja je "sporazum" parafirala objasni kakvi su to "Kosovski" Srbi.

"10. Pravosudna vlast biće integrisana i delovaće u pravnom okviru KOSOVA.
Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti komisiju u kojoj će većinu činiti srpske sudije i koja će biti nadležna za sve većinski srpske opštine.
Jedno odeljenje ovog Apelacionog suda, sačinjeno i od administrativnog osoblja i sudija, imaće stalno sedište u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). Svaka komisija tog odeljenja sastojaće se većinom od srpskih sudija. Odgovarajuće sudije učestvovaće u radu zavisno od prirode datog slučaja."

Opet sve u strukturama i u pravnom okviru (po zakonima) samoproglašene "države" Kosovo.

Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ove tačke?
Nema.
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.

"11. Lokalni izbori biće organizovani u opštinama na severu 2013. godine, uz podršku OEBS-a i u skladu s KOSOVSKIM zakonom i medjunarodnim standardima."

Ponovo u skladu sa zakonima samoproglašene "države" Kosovo.
Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ove tačke?
Nema.
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.


"12. Plan primene sa vremenskim okvirom biće napravljen do 26. aprila. Pri primeni ovog sporazuma poštovaće se princip transparentnog finansiranja."

"Sporazum" parafiran 19.04.2013., a plan primene biće napravljen u roku od 7 dana?
Niko u Republici Srbiji ne treba da ga prihvati i potvrdi?
Čak ni građani Republike Srbije na Kosmetu, na koje se direktno odnosi?
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.

"13. Pregovaračke strane će intenzivirati razgovore o sektorima energetike i telekomunikacija i okončati ih do 15. juna."

Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.
KLJUČNA TAČKA KOJA NEDVOSMISLENO POTVRĐUJE DA SE RADI O AKTU POTPISANOM IZMEĐU DVE DRŽAVE:

"14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, niti ohrabrivati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka Evropskoj uniji."

Opšte poznata je činjenica da u Evropsku uniju mogu ući samo države članice Evropskog saveta, a da članice Evropskog saveta mogu postati samo članice Ujedinjenih nacija.
Premijer Dačić, samovoljno, neovlašteno i protivustavno tom tačkom pokušava obavezati Repbliku da samoproglašenu "državu" Kosovo, koja je proglasila secesiju dela Republike Srbije - Autonomne Republike Kosovo i Metohija, da ne blokira tu samoproglašenu "državu" na putu ka Evropskoj uniji, i, čak šta više, da n ne ohrabruje ni druge države da je blokiraju na tom putu.
Ovom tačko premijer Dačić pokušava samovoljno, neovlašteno i protivustavno da de- facto i de-iure prizna nezavisnost i suverenitet dela suverene teritorije Republike Srbije, što je apsurd bez presedana u ljudskoj istoriji.
Gde je pravni osnov za to u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.

"15. Dve strane će formirati Komitet za primenu, uz podršku Evropske unije."

Koje dve strane?
One koje su pregovarale: Republika Srbija i samoproglašena "država" Kosovo.
Gde je pravni osnov za ovo rešenje u Ustavu i zakonima Republike Srbije?
Nema ga.


"Kopiju Sporazuma, na osnovu kojeg je uradjen prevod, parafirao je u petak u Briselu premijer Srbije Ivica Dačić uz propratni tekst: "Ovime potvrdjujem da je ovo tekst predloga o čijem će prihvatanju ili odbijanju obe strane podneti svoje odluke"."

Koje dve strane?
One koje su pregovarale: Republika Srbija i samoproglašena "država" Kosovo.
Ko će u ime Republike Srbije doneti odluku o prihvatanju ili odbijanju teksta predloga:
Vlada Republike Srbije.
Ima li premijer Ivica Dačić, koji je taj tekst parafirao, ustavno pravo da parafira ili potpiše ovakav tekst?
Nema.
Imaju li Vlada i Narodna Skupština Republike Srbije ovlaštenje da podrže parafirani tekst?
Nemaju.
Da li država Srbija ima bilo kakve pravne ingerencije po odredbama ovog dokumenta?
Nema.
Gde je pravni osnov u Ustavu Republike Srbije da pojedinci političari ili cela vlada Republike Srbije mogu da pregovaraju i potvrđuju, potpisuju ili parafiraju dokumente sa takvim sadržajem?
Nema ga.

Ne valja ti datum

-nastavak-

Prema odredbama ovog akta država Srbija nema nikakva prava.
Ali zato ima obaveze po tačkama 13., 14. i 15.:
13. Da sa "drugom stranom" intenzivira "razgovore" o sektorima energetike i telekomunikacija i okonča ih do 15. juna.
14. Da ne blokira i da ne ohrabruje druge da blokiraju napredak samoproglašene "države" Kosovo na putu ka Evropskoj uniji, što je privilegija samo suverenih država.
15. Da zajedno sa "drugom stranom" formira Komitet za primenu, uz podršku Evropske unije, kako bi na terenu prisilila Srbe sa Kosmeta (koji nikada neće prihvatiti ovaj "sporazum") da ga "dobrovoljno" prihvate.

Smatramo da bi se primenom ovog sramnom, štetnog i protivustavnog "sporazuma", koji je bez presedana ne samo u srpskoj, nego i u svetskoj istoriji, nanela nemerljiva šteta nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Republike Srbije i njenom vekovima sticanom ugledu.

Istovremeno bi se Srbiji i njenim građanima nanela i neprocenjiva materijalna i nematerijalna šteta, jer bi se prihvatanjem ovakvog akta Reublika Srbija de facto odrekla zahteva za naknadu materijalne i nematerijalne štete prouzrokovane tokom i nakon NATO agresije - sve do danas (prouzrokovane pljačkom državne i privatne imovine od strane secesionista i stranih fizičkih i pravnih lica koji su opljačkali, "kupili" ili na bilo koji drugi način stekli državnu i privatnu imovinu i toj Pokrajini), koja se meri u hiljadama milijardi US dolara.

Time bi se država Srbija odrekla do sada neopljačkanog dela državne i privatne imovine, čija vrednost je čak i mnogo veća od do sada oduzete i uništene imovine (samo vrednost rudnog bogatstva i sirovina procenjuje se na oko 3.500 milijardi US dolara, dok vrednost zemljišta i ostalog prirodnog bogatstva verovatno niko nije u stanju ni približno proceniti).

Prihvatanjem "Sporazuma" bi se de facto amnestirali od krivične, političke i svake druge odgovornosti svi pojedinci i sve države koje su učestvovale u NATO agresiji 1999. godine, i to za sva krivična dela počninjena na tlu Pokrajine od oružane pobune 1996. do danas.

Pored toga, podsetićemo Vas i na to da je ranija Vlada u postupku koji su nazvali - proces „Dijaloga između Beograda i Prištine", koji je takođe vođen uz posredovanje Evropske unije, a koji je, takođe bez ustavnih ovlaštenja, vodio tadašnji "šef pregovaračkog tima za dijalog sa privremenim institucijama samouprave u Prištini", Borislav Stefanović, postigla "dogovore" u sledećim oblastima:

1. matične knjige;
2. sloboda kretanja;
3. carinski pečat;
4. katastar;
5. funkcionisanje CEFT-e (tokom predsedavanja UNMIK-a);
6. prihvatanje univerzitetskih diploma;
7. integrisana kontrola administrativne linije i
8. regionalno predstavljanje i saradnja.

Imajući u vidu sadržinu tih "dogovora", kao i briselskog "sporazuma", koji po svojoj suštini i formi predstavljaju međunarodne ugovore, zahtevamo da Ustavni sud Republike Srbije, u skladu sa svojim obavezama i ovlaštenjima koja proističu iz Ustava Republike Srbije i Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS" broj 109/2007 i 99/2011), u što kraćem roku odluči o saglasnosti tih akta sa Ustavom, kako bi sprečili da za Republiku Srbiju i njene građane nastupe teške i nesagledive štetne posledice.

S tim u vezi podsećamo Vas na relevantne ustavno-pravne odredbe koje se tiču ove materije:

PREAMBULA
Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gradjana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da
zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, gradjani Srbije donose

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Iz preambule je vidljivo ne samo da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da
zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, nego i to da je taj Ustav najdemokratskiji mogući ustav, jer su ga doneli GRAĐANI Republike Srbije NA REFERENDUMU.

NAČELA USTAVA
Republika Srbija
Član 1.
Republika Srbija je država srpskog naroda i svih gradjana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima gradjanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Republika Srbija je, dakle, država srpskog naroda i svih gradjana koji u njoj žive, koji su nosioci državnog suvereniteta, što još jasnje i direktnije proizilazi iz sledećeg člana:

Nosioci suverenosti
Član 2.
Suverenost potiče od gradjana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od gradjana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje gradjana.

U konkretnom slučaju, parafiranjem, odnosno podržavanjem Briselskog "sporazuma", DVA najvažnija državna organa VLADA i NARODNA SKUPŠTINA Republike Srbije su od građana tako drsko, otvoreno i bezobzrino PRISVOJILI SUVERENOST, što je još jedan katastrofalan primer bez presedana u svetu.

Vladavina prava
Član 3.
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotudjivim ljudskim pravima.
Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Vladavina prava u potpunosti počiva na Ustavu i zakonima donesenim na osnovu Ustava, zbog čega su svi pomenuti dogovori i briselski "sporazum" pravno nevažeći, jer nemaju bilo kakvog osnova u Ustavu i zakonima Republike Srbije.

Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava
Član 12.
Državna vlast ograničena je pravom gradjana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.
Pravo gradjana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.
Iz ovih odredaba je vidljivo da Pravo gradjana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleže samo NADZORU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI.

Nadležnost
Član 167.
Ustavni sud odlučuje o:
1. saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava i potvrdjenim
medjunarodnim ugovorima,
2. saglasnosti potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa Ustavom,
3. saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom,
4. saglasnosti statuta i opštih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom,
5. saglasnosti opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata, udruženja gradjana i
kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.
USTAVNI SUD
Položaj
Član 166.
Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.
Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.

Ocena ustavnosti i zakonitosti
Član 168.
Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu državni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak može pokrenuti i sam Ustavni sud.
Svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Zakon ili drugi opšti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasilu.
Ustavni sud može, do donošenja konačne odluke i pod uslovima odredjenim zakonom, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili
radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opšteg akta čiju ustavnost ili zakonitost ocenjuje.
Ustavni sud može oceniti saglasnost zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opštih akata sa zakonom i po prestanku njihovog važenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od šest meseci od prestanka njihovog važenja.

-nastavak-

3. Vlada
Položaj Vlade
Član 122.
Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji.
Nadležnost
Član 123.
Vlada:
1. utvrdjuje i vodi politiku,
2. izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine,
3. donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona,
4. predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač,
5. usmerava i uskladjuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom,
6. vrši i druge poslove odredjene Ustavom i zakonom.
Odgovornost Vlade
Član 124.
Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona, propisa i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave.

2. Autonomne pokrajine
Pojam, osnivanje i teritorija autonomne pokrajine
Član 182.
Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima gradjani ostvaruju pravo na
pokrajinsku autonomiju.
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Suštinska autonomija
Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidjenom za promenu Ustava.
Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predvidjenom za promenu Ustava.
Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrdjuju gradjani na referendumu, u skladu sa zakonom.
Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica izmedju autonomnih pokrajina odredjuje se
zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih gradjana izražene na referendumu, u
skladu sa zakonom.

Pravni akti autonomne pokrajine
Član 185.
Najviši pravni akt autonomne pokrajine je statut.
Statut autonomne pokrajine donosi njena skupština, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine.
O pitanjima iz svoje nadležnosti autonomna pokrajina donosi odluke i druga opšta akta.

USTAVNOST I ZAKONITOST
Hijerarhija domaćih i medjunarodnih opštih pravnih akata
Član 194.
Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.
Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije.
Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.
Potvrdjeni medjunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila medjunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije.
Potvrdjeni medjunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.
Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrdjenim medjunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava.

Hijerarhija domaćih opštih pravnih akata
Član 195.
Svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja gradjana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu.
Statuti, odluke i svi drugi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom.
Svi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni njihovim statutima.

Objavljivanje zakona i drugih opštih akata
Član 196.
Zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu.
Ustav, zakoni i podzakonski opšti akti Republike Srbije objavljuju se u republičkom službenom glasilu, a statuti, odluke i drugi opšti akti autonomnih pokrajina, objavljuju se u pokrajinskom službenom glasilu.
Statuti i opšti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju se u lokalnim službenim glasilima.
Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od objavljivanja i mogu na snagu stupiti ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrdjeni prilikom njihovog donošenja.

PROMENA USTAVA
Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava
Član 203.
Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike,
Vlada i najmanje 150.000 birača.
O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština.
Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna većina, promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne
može se pristupiti u narednih godinu dana.
Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.
Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da
ga i gradjani potvrde na republičkom referendumu.
Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrdjivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uredjenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrdjivanje, gradjani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je na referendumu glasala većina izašlih birača.
Akt o promeni Ustava koji je potvrdjen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.
Ako Narodna skupština ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrdjivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.

Ustavom je, prema tome, propisano da o suštinskoj autonomiji Kosmeta odlučuje Narodna Skupština, i to ZAKONOM koji MORA biti podvrgnut proveri volje građana na republičkom referendumu.
Umesto toga, izvršna i zakonodavna vlast je odlučila da o tim pitanjima odlučuje isključivo Vlada, zaključujući međunarodni ugovor sa čovekom koji je 1997. godine u Srbiji pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora zbog krivičnog dela terorizma, i čovekom koji je učestvovao i u oružanoj pobuni i nasilnoj secesiji Kosmeta.

Ukoliko i Ustavni sud ne reaguje u zaštiti Ustava, i ukoliko dozvoli se taj međunarodni ugovor provede u delo, bio bi to najverovatnije i smak i sumrak demokratije, ljudskih prava i sloboda za sve građane Republike Srbije.
Ukoliko vlast na ovaj način pobedi svoje građane, već narednih meseci ili godina bilo bi moguće očekivati da će im u bližoj ili daljoj budućnosti biti otet suverenitet i nad ostalim delovima Republike Srbije, imovini, slobodi i životima.

Ako im ovo prođe, gde će im biti granice?
Ako ih Vi danas ne zaustavite, ko će ih zaustaviti kada svoju otvorenu protivustavnu diktaturu učvrste i usavrše?
Ko će ih zaustaviti kada se ovakvim i sličnim "sporazumima" budu odricali od suvereniteta nad Vojvodinom, Raškom i ostalim delovima Srbije?
Za to će imati vrlo "jak" argument: ako smo to mogli da učinimo sa Kosmetom, zašto ne bi imali "ustavno" pravo da isto činimo i sa ostalim delovima teritorije Republike Srbije, ili sa Republikom Srbijom kao celinom?
Ko će ih sprečiti kada puste strane "investitore" da pokupuju svo državno i privatno zemljište, sve fabrike, škole, univerzitete i sve ostalo što se za novac može kupiti?
Ko će ih sprečiti da nas teraju da radimo po 16 sati za tri puta manju platu od sadašnje i da plaćamo pet puta veće poreze nego danas?
Ko će ih onemogućiti da nas ne nateraju da proizvodimo genetski modifikovanu hranu i da njome trujemo sebe i našu decu?
Ko će im zabraniti da nas i našu decu polagano ubijaju sve sofisticiranijim vakcinama i lekovima?
Ko će im se suprotstaviti kada ne budemo imali više nikakav suverenitet i kada nas budu čipovali i kontrolisali naše misli, ponašanje, zdravlje i život?
A sve nas to, i možda mnogo gore od toga, može dočekati, ako ih sada ne zaustavimo.

Važno je shvatiti da ovo najverovatnije više nije borba za Kosmet.
Ovo bi možda moglo biti i mnogo više od toga.
Ovo je možda borba za golo preživljavanje nas i naše dece.
Ovo je možda borba za slobodu, istinu i pravdu.

Iskreno se nadam da će Ustavni sud, kao krajnja legitimna institucionalna odbrana Ustavom utvrđenog pravnog poretka Republike Srbije i njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, smoći snage da reaguje na pravi način i odlučno se usprotivi ovakvoj neviđenoj otimačini suvereniteta od njenog naroda i građana.

Takođe se nadam da ćete, kao sudije Ustavnog suda, shvatiti kakve sve istorijski štetne i katastrofalne posledice za Republiku Srbiju, srpski narod i njene građane mogu nastupiti ukoliko Ustavni sud ne bude adekvatno odgovorio na ove otvorene provokacije izvršne i zakonodavne vlasti.

I nadamo se da im, ćutnjom i izostankom reagovanja, nećete postati saučesnici.

Hvala!

Da li si slicno pismo uputio tom sudu i 1999. nakon Kumanovskog sporazuma?

To sto ti pises nije pismo, nego roman. Da li ti mislis da ce sudije, koje svaki dan moraju da citaju gomile tekstova, da se bave romanom?
To je neozbiljno.

Ko hoce na nesto da ukaze, to mora koncizno, sto krace, sa osvrtom na kljucne stvari, a ne detaljnom analizom sto oni nece ni procitati.

dlugomir:

Da li si slicno pismo uputio tom sudu i 1999. nakon Kumanovskog sporazuma?

Kliknite za proširenje...

Tim dokumentom je SR Jugoslavija zadržala suverenitet i teritorijalni integritet nad Kosmetom, što je kasnije potvrđeno
i Rezolucijom 1244, tako da je teško porediti ta dva dokumenta, jer po ovom briselskim papiru Republika Srbija ne bi zadržala
ni "s" od suvereniteta nad tom pokrajinom, nego bi de facto i de iure priznala i okupaciju i nezavisnu "državu" Kosovo.

jedite_kod_Joa:

To sto ti pises nije pismo, nego roman. Da li ti mislis da ce sudije, koje svaki dan moraju da citaju gomile tekstova, da se bave romanom?
To je neozbiljno.

Ko hoce na nesto da ukaze, to mora koncizno, sto krace, sa osvrtom na kljucne stvari, a ne detaljnom analizom sto oni nece ni procitati.

Kliknite za proširenje...

Hvala, Džo, na sugestijama.

To je moj koncept, a kako će pismo izgledati na kraju, i da li će uopšte biti poslato, verovatno će zavisiti i od vaših komentara.

U svakom slučaju, mogu i drugi da daju svoj predlog za koji misle da je bolji, ili da sami napišu svoje pismo, ako cene da treba i da bi
moglo imati efekta.

Ans i Eva Jargi:

Tim dokumentom je SR Jugoslavija zadržala suverenitet i teritorijalni integritet nad Kosmetom, što je kasnije potvrđeno
i Rezolucijom 1244, tako da je teško porediti ta dva dokumenta, jer po ovom briselskim papiru Republika Srbija ne bi zadržala
ni "s" od suvereniteta nad tom pokrajinom, nego bi de facto i de iure priznala i okupaciju i nezavisnu "državu" Kosovo.

Kliknite za proširenje...

Znaci pristrasan si. Dobro. 1999. je Srbija prestala da vrsi vlast na vecem delu Kosova, suprotno ustavu povucene su vojska i policija ... ali to tebi naravno nije okupacija jer su je potpisali neki koje se ustezes da kritikujes. Koliko si objektivan, tako ce ti i cela stvar proci.

jedite_kod_Joa:

To sto ti pises nije pismo, nego roman. Da li ti mislis da ce sudije, koje svaki dan moraju da citaju gomile tekstova, da se bave romanom?
To je neozbiljno.

Ko hoce na nesto da ukaze, to mora koncizno, sto krace, sa osvrtom na kljucne stvari, a ne detaljnom analizom sto oni nece ni procitati.

Kliknite za proširenje...

Тако некако.
Суд није изнад државе, већ колико процењујем по хијерархији власти, код нас је суд извршни орган власти. Можда грешим....

dlugomir:

Znaci pristrasan si. Dobro. 1999. je Srbija prestala da vrsi vlast na vecem delu Kosova, suprotno ustavu povucene su vojska i policija ... ali to tebi naravno nije okupacija jer su je potpisali neki koje se ustezes da kritikujes. Koliko si objektivan, tako ce ti i cela stvar proci.

Kliknite za proširenje...

Samo polako, dluže.

Ne ustežem se kritikovati Miloševića, ne znaš moje mišljenje o njemu, ali nije sada ni mesto ni vreme za to.

Sada je po mom mišljenju najvažnije motivisati Ustavni sud da proglašenjem neustavnim briselskog dokumenta pomogne da se spreči SADAŠNJA okupacija, secesija i sve druge potencijalne i nebrojene štetne posledice
prihvatanja tog privatnog Dačić - Tači papira.

OkrugloPaNaCose:

Тако некако.
Суд није изнад државе, већ колико процењујем по хијерархији власти, код нас је суд извршни орган власти. Можда грешим....

Kliknite za proširenje...

Grešiš.

Ustavni sud je iznad izvršne, pa čak i iznad zakonodavne vlasti.

On je taj koji po Ustavu ceni ustavnost zakona i drugih opštih akata koje donose Skupština i Vlada.

Ans i Eva Jargi:

Grešiš.

Ustavni sud je iznad izvršne, pa čak i iznad zakonodavne vlasti.

On je taj koji po Ustavu ceni ustavnost zakona i drugih opštih akata koje donose Skupština i Vlada.

Kliknite za proširenje...

Хм, да ниси ти то мало превише буквално схватио?
Кажи ми кад се правосуђе у Србији променило? Зар незнаш да су Устав и закони остали исти из времена Тита, осим што су само неке тачке дорађене?
Уставни суд је увек био испод државне власти, што значи, да судије немогу преиначити одлуку скупштине, али могу неке групе при власти, која се налази у неслози са неком другом групом по питању уставности неке одлуке коју треба донети?

Ans i Eva Jargi:

Samo polako, dluže.

Ne ustežem se kritikovati Miloševića, ne znaš moje mišljenje o njemu, ali nije sada ni mesto ni vreme za to.

Sada je po mom mišljenju najvažnije motivisati Ustavni sud da proglašenjem neustavnim briselskog dokumenta pomogne da se spreči SADAŠNJA okupacija, secesija i sve druge potencijalne i nebrojene štetne posledice
prihvatanja tog privatnog Dačić - Tači papira.

Kliknite za proširenje...

Itekako je mesto i vreme jer ne postoji sadasnja okupacija nego je ona pocela pre 14 godina. I ne moze se govoriti da je sad prekrsen ustav nego jedino da situacija nije u skladu s njim vec tih pomenutih 14 godina. Jasno je i da se ne moze nikako dovesti u ustavno stanje, kao i to da je sam taj ustav bio nesprovodiv istog dana kad je donesen. Da ne pricamo o tome koliko je legalno bilo doneti ga u situaciji kad nije bilo moguce da bar milion gradjana Srbije se izjasni o njemu. Dakle mi ne mozemo da sprovedemo nas ustav na Kosovu ni s Briselskim sporazumom niti bez njega. Sadasnja vlast je zatekla neustavno stanje, ne moze da sprovede ustav i cini sto moze.

- - - - - - - - - -

OkrugloPaNaCose:

Хм, да ниси ти то мало превише буквално схватио?
Кажи ми кад се правосуђе у Србији променило? Зар незнаш да су Устав и закони остали исти из времена Тита, осим што су само неке тачке дорађене?
Уставни суд је увек био испод државне власти, што значи, да судије немогу преиначити одлуку скупштине, али могу неке групе при власти, која се налази у неслози са неком другом групом по питању уставности неке одлуке коју треба донети?

Kliknite za proširenje...

Nije ustav iz doba Tita nego je nov donesen 2006.i on je zamenio onaj iz 1990. Dakle ni taj pre njega nije bio Titov.

dlugomir:

Znaci pristrasan si. Dobro. 1999. je Srbija prestala da vrsi vlast na vecem delu Kosova, suprotno ustavu povucene su vojska i policija ... ali to tebi naravno nije okupacija jer su je potpisali neki koje se ustezes da kritikujes. Koliko si objektivan, tako ce ti i cela stvar proci.

Kliknite za proširenje...

Значи, човек је пристрасан у вези ствари која га се тиче?
Замисли!

Jel se vi to salite ili ozbiljno mislite.?

zemunski kej:

Jel se vi to salite ili ozbiljno mislite.?

Kliknite za proširenje...

Салимо се...

dlugomir:

Itekako je mesto i vreme jer ne postoji sadasnja okupacija nego je ona pocela pre 14 godina. I ne moze se govoriti da je sad prekrsen ustav nego jedino da situacija nije u skladu s njim vec tih pomenutih 14 godina. Jasno je i da se ne moze nikako dovesti u ustavno stanje, kao i to da je sam taj ustav bio nesprovodiv istog dana kad je donesen. Da ne pricamo o tome koliko je legalno bilo doneti ga u situaciji kad nije bilo moguce da bar milion gradjana Srbije se izjasni o njemu. Dakle mi ne mozemo da sprovedemo nas ustav na Kosovu ni s Briselskim sporazumom niti bez njega. Sadasnja vlast je zatekla neustavno stanje, ne moze da sprovede ustav i cini sto moze.

- - - - - - - - - -

Nije ustav iz doba Tita nego je nov donesen 2006.i on je zamenio onaj iz 1990. Dakle ni taj pre njega nije bio Titov.

Kliknite za proširenje...

Шалиш се?
Па добро ако је промењен Устав, где се онда примењује, кад Грађани Србије за то незнају?
Ако је промењен Устав, откуд онда проблеми са Косовом и Војводином?
Ти си се мало зајабунио, рекао бих, или те неко слагао дебело.

УСТАВ СФРЈ НИЈЕ ПРОМЕЊЕН ИАКО СФРЈ НЕ ПОСТОЈИ!
Као што рекох, има само дораде, подешавања која су омогучила криминал и јавашлук.

Ево овако,
немојте мени веровати, већ проследите предложено писмо Уставном Суду Србије и сачекајте одоговор.

dlugomir:

Da li si slicno pismo uputio tom sudu i 1999. nakon Kumanovskog sporazuma?

Kliknite za proširenje...

Kumanovski je iznudjen silom i kao takav pravno diskutabilan, a Kosovo je predato pod upravu OUN ali je garantovan teritorijalni suverentet.Ni jednom jedinom recenicom AP Kosovo nije izdovojeno iz sastava Srbije,naprotiv u samom Kumanovskom pise povratak vojske i policije cime se najdirektnije potvrdjuje da je Kosovo deo Srbije.
Ovaj dokument je izmedju Drzave Srbije i nekog nepriznatog "faktora" iz zone sumraka zvanog Vlada Kosova ,odakle vam samo drskost da poredite te stvari,Kosovo sa OUN?

podrzavam sadrzaj. kada problemi narastu uvek je izlaz u postovanju ustava, zakona i propisa.

vrlo sam zabrinut za dalji razvoj dogadjaja u nas

OkrugloPaNaCose:

Хм, да ниси ти то мало превише буквално схватио?
Кажи ми кад се правосуђе у Србији променило? Зар незнаш да су Устав и закони остали исти из времена Тита, осим што су само неке тачке дорађене?
Уставни суд је увек био испод државне власти, што значи, да судије немогу преиначити одлуку скупштине, али могу неке групе при власти, која се налази у неслози са неком другом групом по питању уставности неке одлуке коју треба донети?

Kliknite za proširenje...

Nikada se do sada nije pojavilo OVOLIKO kršenje Ustava.
Ovaj put Ustavni sud MORA reagovati.

dlugomir:

Itekako je mesto i vreme jer ne postoji sadasnja okupacija nego je ona pocela pre 14 godina. I ne moze se govoriti da je sad prekrsen ustav nego jedino da situacija nije u skladu s njim vec tih pomenutih 14 godina. Jasno je i da se ne moze nikako dovesti u ustavno stanje, kao i to da je sam taj ustav bio nesprovodiv istog dana kad je donesen. Da ne pricamo o tome koliko je legalno bilo doneti ga u situaciji kad nije bilo moguce da bar milion gradjana Srbije se izjasni o njemu. Dakle mi ne mozemo da sprovedemo nas ustav na Kosovu ni s Briselskim sporazumom niti bez njega. Sadasnja vlast je zatekla neustavno stanje, ne moze da sprovede ustav i cini sto moze.

Kliknite za proširenje...

To je tvoj politički stav.
Ali ovde je reč o pravnim pitanjima i situaciji u kojoj pravo (Ustav) mora biti iznad politike.

Za Miloševića i kumanovski sporazum postoje druge teme.
Diskusijom o tome na ovom mestu rasprava se bespotrebno razvodnjava.
To je moj forumski stav, druže moderatore.