Ans i Eva Jargi
Aktivan član
- Poruka
- 1.485
Pripremio sam otvoreno pismo sudijama Ustavnog suda Repbulike Srbije, pa molim forumsko članstvo da ga prokomentariše.
Napominjem da sutra putujem na kraći put, tako da neću biti u prilici da ovih dana odgovaram na komentare.
Poštovana gospodo, sudije Ustavnog suda Republike Srbije,
Verujemo da u ovom trenutku na Vama leži težak teret i istorijska odgovornost.
Teret koji su Vam nametnuli celokupna Vlada Republike Srbije i 178 poslanika Narodne Skupštine zove se međunarodni ugovor pod zvaničnim nazivom "Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa", koji su dana 19.04.2012. godine u Briselu parafirali predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, "premijer" tkz. "Vlade" tkz. samoproglašene "države" Kosovo i Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu bezbednost i politiku, Ketrin Ešton.
Smatramo mogućim da bi Vam na pleća bila navaljena i aktuelna i istorijska odgovornost, ukoliko u ovoj situaciji ne reagujete adekvatno ulozi, ovlaštenjima i dužnostima Ustavnog suda: štiteći Ustav i Ustavom utvrđeni pravni poredak i teritorijalnu celovitost Republike Srbije, i to na način najbolji za srpski narod i građane Republike Srbije, kao Ustavom utvrđene nosioce njenog suvereniteta.
Iako su sastavljači tog dokumenta pokušali sakriti koje pravne subjekte predstavljaju lica koja su "sporazum" "parafirala", odnosno šta se krije iza formulacije da je "sporazum" potpisan između "Beograda i Prištine", i u kom svojstvu i sa kojom svrhom je akt parafirala gospođa Ketrin Ešton ispred Evropske unije, ipak se na osnovu njegove sadržine i mnoštva drugih okolnosti može pouzdano zaključiti da se radi o aktu koji ima sva obeležja i karakteristike MEĐUNARODNOG UGOVORA zaključenog između Vlade Republike Srbije, sa jedne, i tkz. samoproglašene "države" Kosovo, sa druge strane, za koju tvrdnju ćemo, nešto kasnije, dati i konkretnu činjeničnu i pravnu argumentaciju.
Pre toga da kažemo da ovakvu ocenu dele mnogi domaći i strani pravni i politički stručnjaci, koji tvrde da je iz sadržaja tog dokumenta vidljivo da se radi o ugovoru zaključenom između dve susedne suverene države, da se sadržinom tog "sporazuma" teško krše mnoge odredbe Ustava Republike Srbije, narušava njen suverenitet i teritorijalni integritet, i da se Republici Srbiji i njenim građanima tim aktom nanosi nenadoknadiva politička, materijalna i svaka druga šteta.
Pored toga, postoje i mišljenja da se u delovanju premijera i članova vlade u parafiranju, odnosno u delovanju ogromne većine poslanika Narodne Skupštine u podržavanju tog dokumenta, stiču obeležja najtežih krivičnih dela protiv Ustavnog uređenja Republike Srbije, posebno ako se ima u vidu činjenica da se i premijer i svi članovi Vlade i 178 poslanika zalažu za hitnu implementaciju tog protivustavnog akta, odnosno za njegovo provođenje na terenu, u kom smislu su, kao što je javnosti poznato, već započeti novi pregovori sa organima samoproglašene tkz. "države" Kosovo o što bržoj realizaciji sadržaja briselskog "sporazuma".
Da bismo analizirali neka obeležja tog akta koja ga svrstavaju u međunarodne ugovore, i bar neke protivustavne elemente koje taj dokument sadrži, najpre ćemo ga ovde citirati u obliku u kojem je dostupan javnosti, uz napomenu da, koliko nam je poznato, akt nije čak ni objavljen u službenom glasilu Republike Srbije:
"Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa
1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi.
2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavljena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvotrećinske većine).
3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće.
4. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti.
6. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa.
7. Na Kosovu će postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija. Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska policija.
8. Članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biće ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama.
9. Postojaće regionalni komandant policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije. Sastav KP na severu će odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. (Postojaće još jedan regionalni komandant policije za opštine južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn). Regionalni komandant četiri severne opštine će sarađivati sa drugim regionalnim komandantima.
10. Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova.
Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od ećine sudija kosovskih Srba, koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo.
Odelenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imaće stalnu kancelariju u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici).
Svako veće spomenutog Odeljenja će biti sastavljeno od većina sudija kosovskih Srba.
U zavisnosti od prirode slučaja o kome je reč, veće će činiti odgovarajuće sudije.
11. Opštinski izbori će biti organizovani u severnim opštinama 2013. godine uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim zakonom i međunarodnim standardima.
12. Plan za implementaciju, uključujući vremenske rokove, biće sačinjen do 26. Aprila. Prilikom implementacije ovog Sporazuma, poštovaće se princip transparentnog finansiranja.
13. Dve strane će intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama i okončati ih do 15. Juna.
14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.
15. Dve strane će, uz pomoć EU, osnovati Odbor za implementaciju."
Analiza briselskog dokumenta:
Prvo,
Već iz samog naziva tog dokumenta - "Sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa", vidljivo je da se radi o sporazumu koji reguliše principe normalizacije odnosa između DVE DRŽAVE, jer, da se radi o internom dokumentu, koji Vlada Republike Srbije parafira sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, tada se taj dokument ne bi mogao nazvati SPORAZUMOM, pošto se takav naziv, kao što je opšte poznato, koristi samo za (međunarodne i druge) ugovore, u kojima se sporazumevaju dve RAVNOPRAVNE strane.
Sam termin "normalizacija odnosa" inače se koristi samo u slučaju narušavanja međudržavnih odnosa, dok se u konkretnom slučaju radi o uređenju prava albanske manjine u južnoj srpskoj Pokrajini.
U svetu nije poznat nijedan slučaj u kome je neka država "normalizovala odnose" sa delom sopstvene teritorije, pa makar se radilo i o autonomnoj pokrajini.
Drugo,
Ukoliko bi se radilo o dokumentu koji Vlada Republike Srbije parafira sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, tada bi se ta činjenica morala naglasiti u tekstu dokumenta, koji bi u tom slučaju mogao nositi naziv "Politički dogovor o principima za uspostavljanje suštinske autonomije albanske manjine u Autonomonoj pokrajini Kosovo i Metohija", koji bi se primenio kod donošenja ustavnog zakona o suštinskoj autonomiji te Pokrajine, po proceduri utvrđenoj Ustavom Republike Srbije, a koji bi nakon njegovog usvajanja u Narodnoj Skupštini, po Ustavom utvrđenoj proceduri, obavezno morao biti potvrđen na republičkom referendumu.
Treće,
Iz svih tačaka tog dokumena vidljivo je da se premijer Vlade Republike Srbije, koji je akt parafirao u ime Vlade, odrekao svih ustavno-pravnih ingerencija Republike Srbije nad delom državne teritorije Republike Srbije poznatim pod nazivom Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, da se u tekstu nigde ne pominju država Srbija, njen Ustav i zakoni, nego samo "država" Kosovo i njeni zakoni, što jasno proizilazi iz anlize svih tačaka "sporazuma" u nastavku:
Napominjem da sutra putujem na kraći put, tako da neću biti u prilici da ovih dana odgovaram na komentare.
Poštovana gospodo, sudije Ustavnog suda Republike Srbije,
Verujemo da u ovom trenutku na Vama leži težak teret i istorijska odgovornost.
Teret koji su Vam nametnuli celokupna Vlada Republike Srbije i 178 poslanika Narodne Skupštine zove se međunarodni ugovor pod zvaničnim nazivom "Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa", koji su dana 19.04.2012. godine u Briselu parafirali predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, "premijer" tkz. "Vlade" tkz. samoproglašene "države" Kosovo i Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu bezbednost i politiku, Ketrin Ešton.
Smatramo mogućim da bi Vam na pleća bila navaljena i aktuelna i istorijska odgovornost, ukoliko u ovoj situaciji ne reagujete adekvatno ulozi, ovlaštenjima i dužnostima Ustavnog suda: štiteći Ustav i Ustavom utvrđeni pravni poredak i teritorijalnu celovitost Republike Srbije, i to na način najbolji za srpski narod i građane Republike Srbije, kao Ustavom utvrđene nosioce njenog suvereniteta.
Iako su sastavljači tog dokumenta pokušali sakriti koje pravne subjekte predstavljaju lica koja su "sporazum" "parafirala", odnosno šta se krije iza formulacije da je "sporazum" potpisan između "Beograda i Prištine", i u kom svojstvu i sa kojom svrhom je akt parafirala gospođa Ketrin Ešton ispred Evropske unije, ipak se na osnovu njegove sadržine i mnoštva drugih okolnosti može pouzdano zaključiti da se radi o aktu koji ima sva obeležja i karakteristike MEĐUNARODNOG UGOVORA zaključenog između Vlade Republike Srbije, sa jedne, i tkz. samoproglašene "države" Kosovo, sa druge strane, za koju tvrdnju ćemo, nešto kasnije, dati i konkretnu činjeničnu i pravnu argumentaciju.
Pre toga da kažemo da ovakvu ocenu dele mnogi domaći i strani pravni i politički stručnjaci, koji tvrde da je iz sadržaja tog dokumenta vidljivo da se radi o ugovoru zaključenom između dve susedne suverene države, da se sadržinom tog "sporazuma" teško krše mnoge odredbe Ustava Republike Srbije, narušava njen suverenitet i teritorijalni integritet, i da se Republici Srbiji i njenim građanima tim aktom nanosi nenadoknadiva politička, materijalna i svaka druga šteta.
Pored toga, postoje i mišljenja da se u delovanju premijera i članova vlade u parafiranju, odnosno u delovanju ogromne većine poslanika Narodne Skupštine u podržavanju tog dokumenta, stiču obeležja najtežih krivičnih dela protiv Ustavnog uređenja Republike Srbije, posebno ako se ima u vidu činjenica da se i premijer i svi članovi Vlade i 178 poslanika zalažu za hitnu implementaciju tog protivustavnog akta, odnosno za njegovo provođenje na terenu, u kom smislu su, kao što je javnosti poznato, već započeti novi pregovori sa organima samoproglašene tkz. "države" Kosovo o što bržoj realizaciji sadržaja briselskog "sporazuma".
Da bismo analizirali neka obeležja tog akta koja ga svrstavaju u međunarodne ugovore, i bar neke protivustavne elemente koje taj dokument sadrži, najpre ćemo ga ovde citirati u obliku u kojem je dostupan javnosti, uz napomenu da, koliko nam je poznato, akt nije čak ni objavljen u službenom glasilu Republike Srbije:
"Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa
1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi.
2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavljena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvotrećinske većine).
3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće.
4. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti.
6. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa.
7. Na Kosovu će postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija. Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska policija.
8. Članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biće ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama.
9. Postojaće regionalni komandant policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije. Sastav KP na severu će odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. (Postojaće još jedan regionalni komandant policije za opštine južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn). Regionalni komandant četiri severne opštine će sarađivati sa drugim regionalnim komandantima.
10. Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova.
Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od ećine sudija kosovskih Srba, koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo.
Odelenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imaće stalnu kancelariju u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici).
Svako veće spomenutog Odeljenja će biti sastavljeno od većina sudija kosovskih Srba.
U zavisnosti od prirode slučaja o kome je reč, veće će činiti odgovarajuće sudije.
11. Opštinski izbori će biti organizovani u severnim opštinama 2013. godine uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim zakonom i međunarodnim standardima.
12. Plan za implementaciju, uključujući vremenske rokove, biće sačinjen do 26. Aprila. Prilikom implementacije ovog Sporazuma, poštovaće se princip transparentnog finansiranja.
13. Dve strane će intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama i okončati ih do 15. Juna.
14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.
15. Dve strane će, uz pomoć EU, osnovati Odbor za implementaciju."
Analiza briselskog dokumenta:
Prvo,
Već iz samog naziva tog dokumenta - "Sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa", vidljivo je da se radi o sporazumu koji reguliše principe normalizacije odnosa između DVE DRŽAVE, jer, da se radi o internom dokumentu, koji Vlada Republike Srbije parafira sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, tada se taj dokument ne bi mogao nazvati SPORAZUMOM, pošto se takav naziv, kao što je opšte poznato, koristi samo za (međunarodne i druge) ugovore, u kojima se sporazumevaju dve RAVNOPRAVNE strane.
Sam termin "normalizacija odnosa" inače se koristi samo u slučaju narušavanja međudržavnih odnosa, dok se u konkretnom slučaju radi o uređenju prava albanske manjine u južnoj srpskoj Pokrajini.
U svetu nije poznat nijedan slučaj u kome je neka država "normalizovala odnose" sa delom sopstvene teritorije, pa makar se radilo i o autonomnoj pokrajini.
Drugo,
Ukoliko bi se radilo o dokumentu koji Vlada Republike Srbije parafira sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, tada bi se ta činjenica morala naglasiti u tekstu dokumenta, koji bi u tom slučaju mogao nositi naziv "Politički dogovor o principima za uspostavljanje suštinske autonomije albanske manjine u Autonomonoj pokrajini Kosovo i Metohija", koji bi se primenio kod donošenja ustavnog zakona o suštinskoj autonomiji te Pokrajine, po proceduri utvrđenoj Ustavom Republike Srbije, a koji bi nakon njegovog usvajanja u Narodnoj Skupštini, po Ustavom utvrđenoj proceduri, obavezno morao biti potvrđen na republičkom referendumu.
Treće,
Iz svih tačaka tog dokumena vidljivo je da se premijer Vlade Republike Srbije, koji je akt parafirao u ime Vlade, odrekao svih ustavno-pravnih ingerencija Republike Srbije nad delom državne teritorije Republike Srbije poznatim pod nazivom Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, da se u tekstu nigde ne pominju država Srbija, njen Ustav i zakoni, nego samo "država" Kosovo i njeni zakoni, što jasno proizilazi iz anlize svih tačaka "sporazuma" u nastavku: