Da li je zastarilo ona njegova afera sa sefom cije na Balkanu ?
Secate se ono kada je General Aca ali Tomic "snimao filmove o dvojici bizmismena po skrivenim stanovima beogradskim" ...!?
" ...Piše: Dušan MIHAJLOVIĆ
PRILIKOM hapšenja, zavedeno je u zapisniku, Perišić je kod sebe, osim telefona "nokija 8210", imao baterije za mobilni, korisničke kartice 063 i nalivpero "iridium point", ličnu kartu na svoje ime, službenu legitimaciju člana Vlade Srbije broj 4, telefonski imenik bele boje, novčanicu od 1.000 i dve novčanice od po 200 dinara, ručni sat marke "seiko" i adresar, kožni, crne boje. Dan kasnije, oko 14 časova, dva džipa i "marica" vojne policije ušli su u dvoritše Vlade Srbije. Pored vozila, na parkingu su primećena i četiri pripadnika vojne policije i nekoliko civila. Oko 17 časova pojavio se i general Momčilo Perišić u pratnji vojnog tužioca. Stručnjaci Vojske Jugoslavije za kontrašpijunažu su tad temeljno pretresli kabinet Momčila Perišića, koji je koristio kao potpredsednik Vlade Srbije.
Vojni istražni organi, sa kojima je bio i uhapšeni Momčilo Perišić, pretresli su potom i njegov stan u Strumičkoj ulici u Beogradu. Detaljan pretres, uz obezbeđenje vojne policije, obavljen je od 18 časova do 21.50, posle čega su istražitelji sa Perišićem napustili stan. U vreme pretresa, u stanu su bili Perišićeva supruga, nekoliko prijatelja i porodični advokat.
Za nas iz politike bilo je zapanjujuće da je vojna obaveštajna služba pratila potpredsednika Vlade, čoveka koji više nije bio vojno lice, i da je to radila bez znanja policije i Vlade Srbije, kao otuđena i osamostaljena sila, koja nije odgovarala nikome i nije bila ni pod kakvom vrstom civilne kontrole. Da ironija bude veća, cela konstrukcija oko Perišićeve špijunaže je stvorena zbog oticanja vojnih podataka sa sednica Kolegijuma Generalštaba VJ, iz vremena Miloševića, kad su se sve demokratske snage u zemlji borile da dođu do podataka o pravim namerama vojnog vrha, koji je tada bio jedan od najvažnijih poluga Miloševićeve moći. Prema tome, sa našeg, demokratskog stanovišta, davanje tih podatka opoziciji bio je patriotski čin i doprinosio je zaštiti zemlje od loših političkih namera Slobodana Miloševića i vojnog vrha. To je bio prvi apsurd slučaja Momčila Perišića.
DRUGI apsurd je bio da je potpredsednik srpske vlade general Perišić optužen za špijunažu u korist američke službe, tj. u korist onih koji su nam postali novi saveznici i strateški partneri. I u političkom i državnom, pa i vojnom i bezbednosnom pogledu. Nikome u MUP Srbije i BIA ni na kraj pameti nije padalo da Džon Dejvid Nejbor vrbuje članove Vlade Srbije za agente CIA. Naime, sve te priče o tajnim stenogramima sa sednica Generalštaba VJ iz vremena Slobodana Miloševića, koji su kasnije objavljeni u knjizi "Vojna tajna", bile su praktično poznate svima nama u DOS. I ja sam imao priliku da ih pročitam, još pre 5. oktobra i nisu bili nikakva tajna. To je faktički bila javna prošlost, koja nikoga više nije zanimala.
Razloge za susrete video sam u činjenici da je Perišić bio i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Savezne skupštine, da sledi zakonsko regulisanje statusa službi bezbednosti na tom nivou i da su to, kao i aktuelna politička pitanja, teme koje interesuju Nejbora. Niko od nas, pa ni general Perišić nije imao šta da oda Amerikancima. Osim možda da im razjasni neke podatke o sopstvenom angažovanju u ratu na prostoru bivše SFRJ, odnosno u Zadru i Mostaru, i reši nesporazume sa hrvatskim vlastima, zbog kojih je osuđen na 20 godina zatvora pravosnažom presudom.
Hrvati su u međuvremenu izdali i poternicu za generalom preko Interpola, što je opterećivalo odnose Srbije s Hrvatskom, pa mi se general Perišić u jednom neformalnom razgovoru žalio da naša diplomatija i Vlada ne čine ništa da se to pitanje raspravi i skine sa dnevnog reda. I onda odjednom, i pored toga što se sve to znalo, kao grom iz vedra neba pogodila nas je vest da su uhapšeni šef CIA u Beogradu i njegov špijun, general Momčilo Perišić. Pre odlaska Džona Nejbora iz Beograda, primio sam ga u oproštajnu posetu i čuo njegovo mišljenje.
- Afera "Perišić" mi je nameštena.
Dodao je:
- Nikakve primopredaje, nikakvih špijunskih dokumenta nije bilo. Taj kompromitujući materijal mi je stavljen u tašnu u vreme kad je tašna bila odvojena od mene, odnosno u trenutku kada sam sprovođen u pritvorsku jedinicu vojne službe. Meni je jako neprijatno zbog toga!
Podsetio sam ga na moje upozorenje prilikom našeg prvog susreta. Nije imao komentar.
VRLO je zanimljivo da su sami Amerikanci veoma mirno i dostojanstveno prešli preko ovog skandala i poniženja, kakvo CIA nije doživela ni za vreme hladnog rata u Moskvi. Nikada se, naime, u istoriji Centralne informativne agencije SAD nije dogodilo da šef filijale CIA u nekoj zemlji bude uhapšen javno i na tako kompromitujući način. Uz to ide i priča generala Ace Tomića, načelnika vojne službe, da je film o Nejborovoj špijunaži prikazao lično i američkom ambasadoru Vilijamu Montgomeriju, koji mu je onda, kako se Tomić hvalio u svom autorskom tekstu u "Večernjim novostima" čestitao i rekao: "Svaka čast generale!" To je u najblažu ruku vrlo čudno. Kako može američki ambasador da čestita generalu jedne druge zemlje što mu je uhapsio šefa departmana CIA i njegovog diplomatu? To je demantovao i sam Montgomeri.
Kasnije će se ispostaviti da je prava meta političkog špijunskog slučaja bio sam premijer Zoran Đinđić, a potom, Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova. I da je ova afera bila u funkciji rušenja i kompromitovanja Vlade Republike Srbije. Ali, kako "čuvari" države koju nemamo, upravo zbog njih, nisu mogli da dokumentuju i premijerovu "špijunažu", žrtva je ispao naivni general i potpredsednik Vlade Momčilo Perišić. Istina, za to je sam kriv, jer je sebi dozvolio, iz zaista potpuno nerazumljivih razloga, da se sa legalim predstavnikom CIA i američkim diplomatom sastaje po iznajmljenim stanovima i krčmama po Ibarskoj magistrali i da primi "pomoć" od strane službe. To je onemogućilo njegovu odbranu i političku zaštitu. Proklete pare.
Od svega toga - hapšenja, istrage i optužnice protiv potpredsednika Vlade Srbije - najinteresantnije je finale. Režirao ga je, vrlo vešto, glavni akter ove afere, general Aca Tomić, Koštuničin zemljak i naslednik generala Đakovića mimo volje načelnika GŠ VJ Pavkovića. O generalu Tomiću nisam mnogo znao, niti sam obratio pažnju na njega prilikom prvih susreta, sastanka sa delegacijom Generalštaba i savetovanja u Vrnjačkoj Banji. Nisam znao ni za njegove veze sa mojim predsednikom, niti sam se obazirao na informacije o njemu koje su stizale do mene. Imao sam i previše posla da bih se bavio "spiskom oficira koje treba penzionisati i ne treba unapređivati", koji je neko podelio liderima DOS odmah posle 5. oktobra. Smatrao sam da su ta pitanja u nadležnosti predsednika Koštunice i generala Pavkovića. Između ostalog, u tim informacijama o generalu Tomiću sadržani su i podaci da je "Tomić završio samo VA KoV i KŠA sa dobrim uspehom, da je unapređen u čin generala bez ijednog od potrebnih uslova, dakle da nije završio Školu nacionalne odbrane, da nije odstažirao predviđene dužnosti, da autoritet gradi na poziciji moći, da je po karakteru osvetoljubiv, isključiv, da je sklon prekomernom uživanju alkohola, da je u službi vođen isključivo linijom političke opredeljenosti i odanosti SPS i JUL, a posle 5. oktobra stavljen na raspolaganje DSS i Vojislavu Koštunici, preko Ljiljane Nedeljković sa kojom je u rodbinskoj vezi. Zatim, da je u vreme službovanja na Kosovu i Metohiji po zadatku SPS, zajedno sa Nikolom Šainovićem učestvovao u organizovanju i lažiranju izbornih rezultata, a da je svoju odanost porodici Milošević manifestovao jednom i na slavi u svojoj kući kada je potegao pištolj na svog rođaka - gosta da bi ga zaustavio u kritici Miloševića. Jednostavno, nisam primetio da je postao predsednikova nevidljiva senka i režiser sa velikim ambicijama iza scene.
Niko nije gledao fotografije ni uočio predsednikovu senku. Ta naivnost i neopreznost je skupo plaćena. Uhapšen je potpredsednik Vlade, bivši načelnik Generalštaba i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost saveznog parlamenta, znači demokratski, civilni kontrolor rada službe koja ga je uhapsila. Ono što nije znala policija i Vlada, znali su funkcioneri stranke predsednika savezne države i Tomićevog vrhovnog komandanta.
Kako je u pitanju bio potpredsednik Vlade Srbije, odmah je sazvana vanredna sednica srpske vlade. Radi sagledavanja problema, pre početka sednice, u novobeogradskoj Palati federacije otpočeo je sastanak predstavnika VJ, savezne i republičke vlade. Razgovarali su srpski premijer Zoran Đinđić, predsednik Savezne vlade Dragiša Pešić, Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije, i Vladan Batić, ministar pravde. Bio je tu i Nebojša Pavković, načelnik GŠVJ, general Milosavljević, general Tomić i javni vojni tužialc. Đinđić i Čović su, zbog sednice Vlade izašli ranije.
Na vanrednoj sednici Vlade Srbije i konferencije za novinare u Vladi, 15. marta, Zoran Đinđić je, uz podršku svih članova Vlade, potegao pitanje - kako je moguće da u demokratskoj zemlji vojna kontraobaveštajna služba, koja po zakonu ne bi smela uopšte da obrađuje civile mimo službe državne bezbednosti...
(NASTAVLjA SE) ..."
Sa :
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277261-Rezija-generala-Tomi263a
