Saradnja četnika sa okupatorima i kvislinzima

Svi bugarski oficiri i vojnici vikali su
"Živeo Draža"

Kliknite za proširenje...

Steta sto su se komunisti zaebali pa napravili dva falsifikata pisma Stepincu i oba objavili u svojim knjigama

Комунисти су највише фалсификовали историју везану за њихове највеће ратне непријатеље - легалну Југословенску војску, односно четнике генерала Драже Михаиловића. Највећи део тих фалсификата презентован је у књизи ''Фалсификати комунистичке историје'', којој је аутор потписник ових редова, а која се управо појавила на киосцима широм земље.
Прекрајања историје подељена су, у овој књизи, у три главе: фалсификована документа, фалсификати у филмовима и фалсификоване фотографије.
''Четничка документа'' која су писали сами комунисти налазе се у свим њиховим књигама и практично чине основу историје социјалистичке Југославије. Готово да није било докторске дисертације о ''народноослободилачкој борби'' у којој није цитиран извештај команданта Црне Горе, мајора Павла Ђуришића, од 13. фебруара 1943. године, у коме стоји и ово:
''За време операција се приступило потпуном уништењу муслиманског живља без обзира на пол и године старости... Код муслимана око 1.200 бораца и до 8.000 осталих жртава: жена, стараца и деце''.
У политици ''братства и јединства'', новом режиму била су неопходна четничка документа усташког карактера. Ово је схваћено буквално, па је за писање ''Ђуришићевог извештаја'' ангажован неки бивши усташа. Извештај је написан по правопису који је важио у НДХ и уз низ кроатизама: ''На веома високом ступњу'', ''Доказали видног изражаја'', ''Од опасности услеђења нашега напада''...
У сваком примеру, па и у овом, показало се да фалсификовање није ни мало лак посао. Тако, у списковима жртава у срезовима на које се односи извештај од 13. фебруара 1943. године - Пљеваљском, Чајничком и Фочанском - и поред њихових увећавања, за цели рат наведено је знатно мање од 8.000 цивила. Тог 13. фебруара Ђуришић се није налазио ''на положају'', како је написао фалсификатор, већ у Дражином штабу, и не само што није писао извештаје о убиствима муслимана, већ је, како стоји у оригиналном документу, наредио својим људима ''да муслимане тамо не дирају''. Исто то наредио је и пред почетак операције против муслиманских усташа, која је покренута пошто су они претходно масакрирали српске цивиле. Ипак, наредба није у потпуности испоштована и известан број муслиманских цивила заиста је убијен. Колики - то никада прецизно није утврђено. Саме власти НДХ, када су касније те године прокрстариле тереном, дале су више него петоструку нижу цифру од портаних фалсификатори, наводећи да је страдало ''приближно око 1.500 муслиманског становништва, већином жена и дјеце.''
Неизоставан део комунистичких књига су и ''Дражина'' писма Спепинцу, Павелићу и усташи Матићевићу. Једини правник у експертској групи за припрему оптужнице против Драже, Хрват Јосип Хрнчевић, питао је тужиоца Милоша Минића да ли су писма нађена у заробљеној четничкој, Степинчевој, Павелићевој или ма којој другој архиви. Минић је одговорио одречно, али је писма ипак оставио.



Како сместити Дражи и четницима - Фалификовано писмо ђенерала Драже Михаиловића у којем он наводно пише Степинцу. У „писму" је фалсификатор користио кроатизме као што је „Комунистички вал", које Срби никада не користе



Није лако фалсификовати: Друга верзија ''Дражиног'' писма Степинцу. Покушавали су да направе што бољи фалсификат, па су заборавили да униште једну верзију

Писма су, дакле, убачена у Дражину архиву, али уз невероватан пропуст. Наиме, у стенографским белешкама са суђења (страна 97) факсимил писма Степинцу објављен је на једној страни, док је 39 година касније, у зборнику четничких докумената (том 4, страна 991), факсимил објављен на две странице. У овој другој верзији разликују се места адресе и датума, као и последњег пасуса, који је сада прешао на другу страну, и натписа ''Врховна команда''. Дакле, исто писмо написали су два пута, па су најпре заборавили да униште једно, а потом и да су већ објавили оно друго. А оба писма немају карактеристичан меморандум Врховне команде, печат, ни број под којим су заведена. У писмима Степинцу Дражу су потписали као ''генерала'', док се он увек потписивао као ''ђенерал''. Фалсификатор је и у овом случају био Хрват, јер је у писму Степинцу остало неколико кроатизама: ''Комунистички вал'', ''Хрватскога простора'', ''Задатцима'', ''А напосе хрватскога народа''...

Кад смо већ код тога ко прима усташе и домобране у своје редове и ко их унапређује да видимо мало код комуниста шта они наређују према усташама и домобранима.

Проглас комуниста усташама.

ХРВАТСКИ ВОЈНИЦИ, ПОДОФИЦИРИ И ОФИЦИРИ!

Ми партизани се боримо за братство свих народа наше земље, ми не дамо ни српским ни хрватским усташама да прогоне становништво других вјера и народности. О томе сте се ви већ могли увјерити. Због тога се окомио сав бијес српских четника, Недића, Пећанца и других против партизана. Због тога се окомио сав бијес хрватских усташа против партизана и узалуд настоје да нас униште. Вас лажу хрватске усташе да ми убијамо заробљенике. То је највећа лаж, јер свакоме је познато да ми братски поступамо са свима онима који су заробљени или се сами предали. Ми дапаче не убијамо ни усташе који се сами предаду и који су били заведени од Павелићеве клике. Вара се Павелићева клика ако мисли да нас превари тиме што хоће силом да обуче хрватске домобране у усташка одијела. Ми то знамо и ми ћемо такве заробљенике, или оне који се сами предају, исто тако братски примити као да имају домобранско одијело. Одијело не чини човјека усташом већ поквареност
(Зборник, том 2, књига 3, 343-4)

Тако исто Тито наређује марта 1942.
Naša je dužnost da hrvatskoj vojsci objasnimo opasnost koja preti hrvatskom narodu u Bosni i drugim krajevima od strane srpskih četničkih bandi, od strane srpske hegemonističke klike... Na tom pitanju mi moramo dobiti hrvatske vojnike, pa i oficire... Na tom pitanju treba da se sporazumete sa naprednim delovima Hrvatske seljačke stranke, da oni preko svojih veza utiču u hrvatskoj vojsci da ona prilazi nama i da nam daje oružje i municiju
(Зборник, том 2, књига 3, 58)

Наредба Тита из јула 1943.

a) Svima oficirima
i podoficirima, kao i domobranima garantuje se bezbednost
života i lične privatne imovine; b) Svim oficirima i podoficirima koji uđu u sastav Narodno-oslobodilačke vojske garantuje
se čin Koji su do tada imali i omogućava im se dalje napredovanje kao i odgovarajući položaj prema činu i sposobnostima.
3. Svaki onaj vojnik koji izrazi želju da iz bilo kojih razloga ne pristupi Narodno-oslobodilačkoj vojsci ili da bude prekomandovan u svoj kraj, kod tamošnjih naših jedinica,
izaći će mu se u susret. U ovom poslednjem slučaju biće upućen
ša svojom potpunom ratnom spremom.
4. U toku pregovora tražiti od pretstavnika Hrvatske domobranske vojske da predadu u ispravnom stanju svu ubojnu
spremu — ratni materijal, hranu, vozila, magacine i ostalo.
5. U krajnjem slučaju, t.j. ako pretstavnici Hrvatske domobranske vojske ne pristaju na javnu predaju, pristati i na
fingirani napad na njihov garnizon, gde će biti tačno ugovoren
i predviđen način predaje.
(Зборник, том 2, књига 10, 18-19)

Командант Бирчанског одреда марта 1942. пише Титу.
Mislimo da je hitna potreba dolaska brigade, ali ne da se angažuje u borbi protiv ustaša, već protiv Račića i oficira i njihovih žandara
(Зборник том 4, књига 4, 69-70)


У вези ликвидације Борча.

Pitanje Borča ne treba smatrati kao prvorazredno u Hercegovini. No, ukoliko bi Borčani pokušali da ometu borbu na drugim sektorima, oni se mogu nekim demonstrativnim napadom prikovati u njihovoj rupi. Četničko-okupatorsko pitanje je ovđe na prvom mjestu... Još jednom: likvidiranje svih četničkih bandi isto je toliko važno kao i pitanje likvidacije okupatora.
(Зборник, том 2, књига 2, 395-6)

О томе комунистички историчар Саво Скоко каже.
Интересантно је напоменути да се Ј.Б. Тито у почетку опирао предлогу да се нападне Борач јер је сматрао да је у датом тренутку најважније потући четнике. Изгледа да га није много забринула чињеница да борачке усташе уништавају српска села. На овај закључак упућује и његово реаговање на извештај штаба 1.херцеговачког ударног батаљона од 1.3.1942. у коме се истиче да се крупне акције против окупатора тешко могу изводити све дотле док се за леђима налази тако јако усташко упориште као што је Борач које гласи:Батаљон нема задатак да брани сеоске куће већ да решава велика оперативна питања. Тек када је постало јасно да Врховном штабу прети опасност од усташа из Борча нарочито у случају повлачења из Фоче ка југу, прихватио је предлог и донео одлуку да се Борач ликвидира пре него што гора озелени.
(Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба 1941.)

Итд.

General Djukic se sredinom aprila 1945. nasao sa Mihailovicem na planini Motajici. U svojim secanjima objavljelnim u Buenos Ajresu 1955, pod naslovom "Iz sume u emigraciju - Drazine poruke Pavelicu", Djukic pise da mu je "Draza saljuci ga kod Pavelica" rekao kako mu je namera da sa cetnicima ide u Sloveniju, u siri reon Novog Mesta, te da je za to potrebno da se kod vlasti NDH izmoli da odobre "prelazak nasih ljudi preko hrvatske drzave". Zatim, da trazi "od Zagreba pomoc u hrani, municiji i lekovima", i resi jos neka pitanja. Djukic navodi da mu je "djeneral Draza" poverio da ispita "mogucnost saradnje vojnih jedinica, Pavelicevih i nasih", dakle saradnje ustasa i cetnika. Sa Djukicem je u Zagreb putovao i inzenjer Vladimir Predavac, sin Josipa Predavca, potpredsednika HSS.
S njima je u Slavonski Brod putovao i kapetan Nesko Nedic, oficijelni komandant Valjevskog cetnickog korpusa, inace Mihailovicev izaslanik za pregovore sa Nemcima. U Slavonskom Brodu prihvatio ih je ustaski veliki zupan Sobalic. Nedic se, po zavrsenom poslu, vratio u stab Draze Mihailovica, a Djukica i Predavca Sobalic je u svom sluzbenom automobilu odvezao u Zagreb, gde su stigli 17. aprila. Djukica su docekali ustaski generali Ante Maskov i Jozo Rukavina. Ubrzo su se Djukicu pridruzili advokat dr Ranko Brasic, stalni Mihailovicev predstavnik kod Pavelica i major Zika Andric, "neka vrsta Drazinog vojnog atasea kod ustasa" (Karapandzic, 438). Istog dana je u staroj banskoj palati u Gornjem gradu odrzan sastanak izmedju predstavnika cetnika, to jest Djukica i Predavca i ustaskih funkcionera Pavelica i Andrije Artukovica. Sutradan je u Pavelicevom dvorcu u Tuskancu odrzan drugi sastanak.
Tom prilikom uz Djukica su bili Predavac, Brasic i Andric, a sa Pavelicem ustaski generali Djordje Gruic i Vjekoslav Maks Luburic, svojevremeni komandant ustaskog logora Jasenovac - najveceg stratista Srba. Treci sastanak Djukica sa Pavelicem odrzan je tek 22. aprila. Pauza je nastala zbog toga sto je Maks Luburic otputovao u Bosnu, gde su ustase izvodile masakr nad cetnicima Pavla Djurisica.
Rezultat pregovora Mihailovicevog izaslanika divizijskog generala Djukica sa poglavnikom Pavelicem bio je da je najveci krvnik srpskog naroda cetnicima obecao i ucinio sve sto je Djukic trazio. Kako pise Djukic u svojim secanjima, Pavelic je "prema nasem trazenju poslao kamione sa lekovima i municijom, a sem toga izdao je potrebna naredjenja nadleznim organima da se Drazina grupa propusti kroz Hrvatsku u pravcu Slovenije".
O misiji generala Djukica, ustaski vodja Pavelic ("Hrvatska drzava zivi", Buenos Ajres, 1949), izmedju ostalog pise: "General Djukic mi je odmah razlozio zelju generala Mihailovica da njegovo ljudstvo moze nesmetano proci kroz Hrvatsku na putu u Italiju". Pavelic, dalje, kaze: "Ja sam njihov prolaz odmah nacelno odobrio, a zatim sam celu stvar predao zapovednistvu treceg ustaskog zbora". Britanski tajni agent major Stefan Klisold, koji je ratno vreme proveo u Zagrebu (u svojoj knjizi Whirvilnd, 1949), sa cudjenjem i zaprepascenjem pise o Mihailovicevoj odluci da posalje Djukica da pravi racun sa Pavelicem. "Da li je to slucajnost da se sampion srpstva, koji je jednom pripisivao Hrvatima sve nesrece koje su zadesile njegov narod, sad udvara arhiubicama Srba za pomoc i zajednicku akciju protiv svojih sunarodnika", istice Klisold.
Medjutim, dogadjaji su se odvijali svojim tokom, svako je spasavao svoju glavu pa su, tako, najvecu korist od pregovora sa Pavelicem imali Svetomir Djukic, Ranko Brasic i Zika Andric. Oni su, pomognuti od ustasa i zajedno sa njima, nesmetano izbegli u inostranstvo.

Četničke borbe protiv okupatora i kvislinga mogu se podeliti u šest grupa, odnosno faza:



1. Spontane borbe ustanika nad kojima Mihailović nije imao nikakvu kontrolu. Ovo je Mihailović uspešno zaustavio u zapadnoj Srbiji 1. novembra 1941, a do proleća 1942. i u ostalim delovima zemlje.

2. Borbe sa ciljem etničkog čišćenja i genocida pri čemu je kvislinški garnizon kolateralna šteta, a pretpostavlja se da se okupator neće previše naljutiti. Komada tri: Foča avgusta 1942, Višegrad 5. oktobra 1943, Rogatica oktobra 1943. Ova poslednja dva su predstavljala i pozorišnu demonstraciju za Savezničke oficire - kapetan Mansfield je progutao udicu sa sve najlonom i štapom. Isterivanje NDH garnizona iz Modriče sredinom januara 1945. delom spada u ovu kategoriju, samo tad četnici više nisu imali ni snage ni volje za pokolj, pa su brže-bolje 21. januara potpisali sporazum da bi izgladili stvar.

3. Dve-tri čarke nastale u haosu prilikom italijanske kapitulacije: U jednoj je došlo do prepucavanja između Lukačevićevih četnika i motorizovane patrole 118. lovačke divizije u Prijepolju 12. septembra 1943. (posle je Lukačević, da bi otklonio svaku sumnju da se radilo o nesporazumu, već u novembru sklopio sa Nemcima pismeni sporazum). Druga je nastala kad je italijanska divizija "Emilija" u Boki Kotorskoj dva dana koketirala sa idejom da se suprotstavi Nemcima, pa su u to bili uključeni i četnici prikopčani na ovu diviziju (kažu da su 2-3 čak i poginula, ima kod Miloslava Samardžića).

4. Natezanja sa nedićevcima i ljotićevcima: Ljotićevci su među ravnogorcima bili vrlo nepopularni, pa je dolazilo i do prilične kavge mestimično, ali sve se srećno završilo pre septembra 1944. Nakon toga živeli su srećno do samog kraja. Uostalom, ljotićevci nikad i nisu predstavljali neku snagu.

Nešto drugačije stoji stvar sa nedićevcima. Nedićeva i Mihailovićeva organizacija u Srbiji su se u velikoj meri preklapale. Manje-više svi nedićevi oficiri i vojnici održavali su dobre veze sa Mihailovićevom organizacijom - to im je bio spasonosni adut za slučaj pobede Saveznika. S druge strane, manje-više svi Mihailovićevi ljudi održavali su dobre veze sa Nedićevom organizacijom - to im je bio spasonosni adut za slučaj jačeg nemačkog pritiska.

Na kraju se ipak sve srećno završilo: uzeli su se 6. septembra 1944. Tog dana celokupna Nedićeva vojska - Srpska Državna Straža i Srpska Granična Straža - preformirana je u Srpski Udarni Korpus i stavljena pod komandu đenerala Miroslava Trifunovića - Dronje, Mihailovićevog komandanta Srbije. Kum na venčanju bio je Herman Nojbaher.

5. Razne krađe i incidenti: Gotovo svi Mihailovićevi odredi u Srbiji počev od jeseni 1943. imali su sa Nemcima pismene sporazume (oni van Srbije još od ranije). Tako su se njegovi oficiri muvali po varošima, bančili i lumpovali, protiv čega je Mihailović pisao raspise. Međutim, zbog nediscipline i incidenata, Nemci su bili nezadovoljni ovim ugovorima, pa su neke raskinuli, a protiv nekih odreda čak i preduzeli neke policijske operacije hvatanja.

Petog aprila 1943. došlo je do incidenta između ozrenskih četnika i jedne patrole 369. legionarske divizije. Prema izveštaju komandanta Ozrenskog četničkog odreda od 14. aprila 1943. komandantu Bosanskih četničkih odreda o likvidaciji spora između četnika i nemačkih trupa, do incidenta je došlo na sledeći način: 5. aprila jedna nemačka patrola (iz sastava nemačke 369. divizije) upućena je u izviđanje iz Maglaja u Zavidoviće. Uz put je patrola imala kontakte sa četnicima iz Ozrenskog odreda, koji su je, prema ranijim sporazumima, propustili i nisu ih napali. Međutim, po povratku za Maglaj patrola je od strane istih četnika napadnuta i razoružana. Tom prilikom poginula su tri Nemca, a 6 ih je zarobljeno. Zarobljenike su četnici izveli na streljanje. Poredali su ih u kolonu po jedan i probali da li će jedan metak uspeti probiti 6 lobanja. To je i učinjeno, ali je jedan Nemac ostao u životu i celu stvar ispričao svojoj komandi (Arhiv VII, Ča, k. 235, reg. br. 2/1). Nakon ovoga delovi 369. legionarske divizije demonstativno su pregazili Ozren sredinom aprila, a početkom maja četnici su obnovili sporazum.

Valjda u ovu kategoriju spada i čuveno "oslobođenje Pljevalja" koje je opisao četnički komandant bataljona Drago Bojović u svojim sećanjima. Naime, Pljevlja su od 1. oktobra 1944. bila u partizanskim rukama. Međutim, krajem oktobra, Armijska grupa "E" morala je da se probija iz oblasti Novog Pazara prema Sarajevu, pa je pokupila četnike, te zajedno sa njima odbacila partizane i ušla u Prijepolje. Odatle je nemačka glavnina krenula prema Višegradu, a jedan motorizovani bataljon probio se u Pljevlja, da bi tim putem usmerio četnike. E sad, tim četnicima u Pljevljima stizao je svakodnevno nemački kamion sa sledovanjem iz Prijepolja, i u njemu trojica Nemaca - podoficir, stražar i vozač. Jednog dana, međutim, četnicima padne na um sjajna ideja, pa izvrše prepad na kamion, i ubiju podoficira, a ovu drugu dvojicu zarobe. Veselnici iz Mandićeve stranke u opštinskoj skupštini u Pljevljima setili su se ovog veličanstvenog događaja, i predložili da on bude proglašen za dan oslobođenja Pljevalja.

6. Groteskni pokušaj preletanja: Kad je već bilo očigledno da Saveznici pobeđuju, i da su napustili Mihailovića zbog njegovog visprenog lukavstva, pojedini komandanti su se u septembru i oktobru odlučili na očajnički korak. Ideja je bila sledeća: iznenada napuste Nemce (sa kojima su do tada zajedno bivakovali, primali oružje i municiju, i ratovali za njih u njihovim operacijama), ispale nekoliko rafala prema njima, i pretrče Saveznicima, kao, eto, jeste li videli da se mi borimo protiv Nemaca, hitno nas priznajte i prihvatite.

Čovek stvarno mora da se divi kolika je bila njihova nekolebljiva vera u naivnost Saveznika.

Tako je, na primer, Četvrta grupa jurišnih korpusa pod komandom majora Dragoslava Račića (sa još gomilom drugih, "ne-jurišnih" korpusa), tokom celog septembra 1944. ratovala rame uz rame sa ljotićevcima, nedićevcima i slabim nemačkim snagama, pokušavajući da spreče prodor NOVJ do Beograda. Kad su poraženi, povukli su se Nemcima u Beograd, i onda su ih Nemci 3-5. oktobra vozovima prebacili sa stanica Topčider i Ripanj u Kraljevo.

Međutim, Račić je 16. oktobra "konačno shvatio" da je došlo vreme za ustanak, pa je sa svojim ljudima izašao iz Kraljeva i napao neke Nemce na putu.

Koliki je bio intenzitet ovih veličanstvenih borbi, najbolje svedoče sami ravnogorski istoričari. Naime, u svojoj trotomnoj monografiji "Zatamnjena prošlost" čačanski istoričari Timotijević i Davidović su u drugoj knjizi naširoko i do u detalje opisali ove ljute bojeve.

A u trećoj knjizi poimenični spisak. Po njemu, od preko 1300 poginulih četnika čačanskog kraja, ukupno 91 je poginuo u borbi protiv Nemaca. Od toga 82 do 1. XI 1941, za vreme saradnje sa partizanima i zajedničkog napada na Kraljevo, dvojica u jednom incidentu 1943, i sedmorica u ovim odsudnim bojevima 16-25. X 1944. Nemački gubici? Ne pitajte - stotine miliona...

I nemački komandant Srbije general Felber, govoreći o početku septembra 1944, spominje da su "Rus[ke] i srpske, kao i pol.[icijske] dobr.[ovoljačke] jedinice i četničke jedinice (u oblasti severoistočne Srbije), koje su se do tada, uprkos svih razočarenja, borile na strani nemačkog Vermahta, postale su nesigurne, poslednje čak i delom neprijateljske." Što je trajalo nekoliko dana...

Istu fintu izveo je Keserović na Kruševcu 14. X, a Lukačević u Hercegovini još tokom septembra. Lukačević je napao Nemce kod Trebinja, pa onda pobegao kod Engleza u Bileću. Naime, u sklopu vojne saradnje britanska vojska stavila je na raspolaganje tri diviziona artiljerije sa pratećim pešadijskim odredima 2. udarnom korpusu NOVJ, a jedan od njih je bio kod Bileće. Međutim, podli Englezi su začudo Lukačevića momentano predali partizanima.

i naravno izvori index.hr, klix.ba tj. postovi raznoraznih forumasa, bey argumenata, fusnota, itd...kako smo navikli od tebe...predlazem da ne trolujes temu kilometarskim tekstovima koji su plod raznih forumasa koje kopiras i nemaju veze sa istorijom, kao takvom...nema svrhe jednostavno...

1. “Ne osećam se krivim” - jedan pogled na sudski proces generalu Dragoljubu Mihailoviću

Kosta Nikolić Institut za savremenu istoriju Beograd

.” Jedan od glavnih “dokaza” bila su i navodna Mihailovićeva pisma, inače očigledni falsifikati, Stepincu i Paveliću iz aprila 1945. godine.
Sva Mihailovićeva objašnjenja da su to izmišljena pisma, Minić je odbacivao, mada niko iz sudskog veća i zastupnika optužbe nije ponudio objašnjenje kako su se ta pisma našla na procesu, pošto nisu pronađena u Mihailovićevoj arhivi.

http://www.hereticus.org/arhiva/200...i-proces-generalu-dragoljubu-mihailovicu.html

_______________________________

Časopis ''Svedok'', u broju 655. od 10. februara, donosi:

Kosta Nikolić, istoričar: Dražino pismo Musoloniju i nemačka poternica
- Glavna teza optužnice bila je da se dokaže izdaja generala Mihailovića i saradnja sa snagama Osovine. Pošto nije nađen ni jedan dokument prvog reda koji bi tu tezu dokazao, pristupilo se falsifikovanju. Napravljena su tri falsifikovana pisma. U pitanju su pisma koje je general Mihailovic navodno uputio Alojziju Stepincu, Anti Paveliću i treće pismo koje je, navodno, uputio Benitu Musoliniju lično. Priča oko pisma Musoliniju je išla ovako – Draža je to napisao i preko jednog kapetana poslao nadbiskupu Stepincu u Zagreb neposredo pred njegov put u Vatikan, pa je navodno Stepinac to odneo lično Musoliniju. Datum kada je navodno Stepinac primio pismo je 25. jul, ali je upravo zbog toga optužba povukla to pismo, jer su svi u Zagrebu znali da je Stepinac već bio u Vatikanu pre tog datuma. Međutim, ostala dva pisma su uvažena u optužnici. Uvid u ta pisma, za svakoga ko je stručan, u velikoj meri ukazuje da je falsifikat – nema ni memoranduma Jugoslovenske vojske u otadžbini, kako je stajalo na svakom dokumentu.
Kosta Nikolić je izneo još jedan podatak koji ilustruje karakter sudskog procesa protiv Mihalovića, a koji mnogi uzimaju kao istorijsku činjenicu:
- Dok „Pogledi“ 1989. nisu objavili podatak da je i Draža Mihailović bio na poternici koja je istovremeno izdata kada i za Titom, taj podatak je bio nepoznat široj javnosti do tada. Međutim, taj plakat je na sudskom procesu postojao. Advokat Dragić Joksimović je na procesu izvadio plakat kao dokaz odbrane i pitao kako Draža može da bude nemački saradnik kada je bio ucenjen na sto hiljada rajhsmaraka u zlatu!? Advokat optužbe Miloš Minić je odgovorio, a sudsko veće prihvatilo, da su na taj način Nemci želeli da skariju da Draža Mihailović sarađuje sa njima i da sačuvaju ugled u narodu, pa su ga lažno optužili. Sudsko veće je to prihvatilo i taj plakat nije ušao u dokazni materijal odbrane. To je potpuno logično za takav sud, ali je nelgično da su se mnoge starije kolege istoričari upravo tim argumentom služile u svojim knjigama.

______________________

U drugom tomu knjige Rat i mir djenerala, autora Vesovic, Kosta Nikolic, Bojan Dimitrijevic, u poglavlju Falsifikati predstavljena su 3:

Prvi dokument čini instrukcija generala Draže Mihailovića crnogorskim komandantima, majoru Đorđu Lašiću i kapetanu Pavlu Đurišiću, koja nosi datum 20. decembar 1941. godine. U fusnotama, autori navode niz nelogičnosti, koje Draži ne bi promakle, od kojih se najveća odnosi na potpis. Naime, Draža se ovde navodno potpisao kao \"đeneralštabni đeneral\". U stvarnosti, on je još uvek bio pukovnik. U fusnotama takođe piše da se jedan od autora ovog falsifikata javio i javno priznao svoje delo, na tribini Instituta za savremenu istoriju, 8. aprila 1997. godine.
Drugi falsifikovani dokument je pismo zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu, koje je Draža, navodno, napisao 15. aprila 1945. godine. Autori ukazuju na sledeći propust falsifikatora: na staljinističkom procesu đeneralu Mihailoviću, jedan član ekspertske grupe koja je spremala optužnicu postavio je pitanje o poreklu pisma. Pismo, naime, nije nađeno u zarobljenoj Dražinoj arhivi... Ali, falsifikatori su načinili još jedan propust. Napravili su dve različite verzije, i obe su objavili! Jedna verzija falsifikovanog pisma objavljena je u knjizi \"Izdajnik i ratni zločinac Draža Mihailović pred sudom\", a druga u četvrtom tomu \"Zbornika\" četničkih dokumenata.
Treći falsifikat je pismo advokatu Ranku Brašiću za hrvatskog poglavnika Anta Pavelića, koje je Draža, navodno, napisao 15. aprila 1945, istog dana kada i pismo Stepincu. Ni ovo pismo nije nađeno u zarobljenoj Dražinoj arhivi.

_________________________

Милослав Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, 15 том, поглавља Надмудривање са Мачеком и Тумачења одласка делегације у Загреб

...У литератури је већ доказано да су оба писма од 15.4.1945. фалсификати начињени за потребе процеса одржаног лета наредне године. То се види већ на осн. порекла писама. Једини правник у експертској групи за припрему оптужнице против Драже Јоспи Хрнчевић питао је тужиоца Милоша Минића да ли су писма нађена у заробљеној четничкој, Степинчевој, Павелићевој или ма којој другој архиви. Минић је одговорио одречно, али је писма оставио. 52)
Дража је на процесу рекао да писма нису његова, нити да су писана по његовим инструкцијама. ,,Потпис може да буде мој'' додао је док је бранилац Ђоновић показао суду један документ ,,на коме је Михаиловићев потпис невероватно сличан али ипак фалсификован.'' И тужилац и суд признали су да је потпис који је показао Ђоновић фалсификован ,,како би избегли анализу других, или елиминисали доказну вредност свих бланко потписа. 53). Била је наиме пракса да Дража шаље бланко потписе у великом броју, нарочито удаљеним јединицама за потребе унапређивања, давања пуномоћја, овлашћења итд.


Други докази да су фалсификована.

Наиме, у стенографским белешкама са суђења (страна 97) факсимил писма Степинцу објављен је на једној страни, док је 39 година касније, у зборнику четничких докумената (том 4, страна 991), факсимил објављен на две странице. У овој другој верзији разликују се места адресе и датума, као и последњег пасуса, који је сада прешао на другу страну, и натписа ''Врховна команда''. Дакле, исто писмо написали су два пута, па су најпре заборавили да униште једно, а потом и да су већ објавили оно друго. А оба писма немају карактеристичан меморандум Врховне команде, печат, ни број под којим су заведена(као ни писмо Брашићу). У писмима Степинцу Дражу су потписали као ''генерала'', док се он увек потписивао као ''ђенерал''. 54) Фалсификатор је и у овом случају био Хрват, јер је у писму Степинцу остало неколико кроатизама: ''Комунистички вал'', ''Хрватскога простора'', ''Задатцима'', ''А напосе хрватскога народа''...55) У оба писма фалсификатор није погодио Дражин стил, а има и доста неписмених реченица попут ове:,,са своје стране ја изражавам своју наду...''Писмо Брашићу има и грешку у обраћању ,,срдачно вас поздравља ваш ђенерал Драг. М. Михаиловић.'' Наиме, испод Ваш не потписује се титула већ само име. Дражи као школованом официру и дипломати такве грешке се нису дешавале.56)
Али шта је најбитније што само потврђује да су писма фалсификована?
Немање предисторије писама, коју видимо у примеру покушаја придобијања мачековаца и домобрана. Примера ради, ево шта Дража пише генералу Парацу:
,,Настаните на придобијење официрског кора...Мило ми је што сте успоставили везу са мачековцима...Препоручите мачековцима интензивнији рад на терену, јер и по нашем мишљењу испуштају ситуацију из руку...'' 47) Таквих Дражиних наредби за Павелића и Степинца нема.
Дакле, чињеница је да су писма фалсификована.



Sto se tice borbe cetnika protiv Nemaca, iz saveznickih izvora...samo jedan kratak period ukazuje na splacinu od tvog posta koji si prepisao s nekog foruma, a koji nema trunke argumenata i dokaza u sebi, samo beskonacno lupetanje i koji nikako ne moze da bude deo pdf Istorija...eventualno Politika ili Sci Fi

Avgust-decembar 1943 - Izvestaji iz britanskih i amrickih izvora koji se odnose na akcije i sabotaze Mihailovicevih snaga i na represalije protiv Mihailovicevih Srba

Nisam istoricar ali me jako zanimaju neke stvari. Naime procitao sam negde da cetnici za citavo creme II SR nisu imali nijedan jedini ozbiljan sukob sa okupatorom. Tamo se tvrdi da od cetnicke ruke nije stradao nijedan jedini Nemac. Molim strucnjake za misljenje.

Licno ne verujem da je bilo bas tako i mislim da su cetnici ipak bili antifasisti. Mozda su cekali svoju priliku ili podrsku saveznika, neki signal. Ili je to samo bila njihova politika, ali sam siguran da su bili antifasisti i da im je namera bila dobra.

A posto je iste splacine sabljar vec masu puta postavljao na forum u nameri da do besvesti troluje svaku temu jer u zivotu nema pametnija posla, prenosim dogovor koji je Nenad davno postavio:

Идемо даље.
Наиме, комунисти тврде да је Дража Павелићу послао Владимира Предавеца, Ранка Брашића(не Јанко!), и генерала Светислава Ђукића(не Светомир!).
Шта је у свему овоме тачно?
Тачно је следеће: фебруара 1945. одлучено је да се у Загреб пошаље Владимир Предавец, а у Љубљану Богдан Бојкић, са лажним ллегитимацијама, писменим овлашћењима и писмом за Мачека.(тада им није успело да се пребаце на хрватску територију.) Ранко Брашић је марта 1945. од Драже добио овлашћење преговора са ХСС-ом и домобранима у Загребу, са упозорењем да се пази да не буде ликвидиран од усташа јер је био препознатљив по флеци на лицу.51)
Е сад ћемо да видимо како је Предавец прешао на хрватску територију и отишао у Загреб у његовом писму Живку Топаловићу лета 1945. (са њим је Дража послао и генерала Ђукића):
,,Прилика се за то(прелазак) пружила изненада. 15.4. о.год. усташе су у околини Брода изазвале сукоб са одредима ЈВУО који је имао врло тешке последице за домаће становништво. На иницијативу католичког свећеника др Марка из једног села код Дубочца дошло је са мјесним властима до разговора о томе како да се избјегне пролијевање крви и уништавање имовине цивилног становништва до чега нам је нарочито стало јер је пријетила опасност да се поново оживи српско-хрватски сукоб на терену, од чега би наравно само партизани имали користи. У тим разговорима учествовао је и вел. жупан из Брода који није био усташки расположен, др Урурмовић. Разговарао сам са њим изм. осталога и о потреби контакта изм. Д.М. и др Мачека и он је обећао да ће настојати да ми ту везу омогући. Од ген. Михаиловића и ЦНК добио сам тада 16.4. о.год. нове пуномоћи које сам вам већ показао и вратио се у Брод др Урумовићу који је у међувремену разговарао са својим познаницима у Загребу и добио од њих обећање да ће ми омогућити да одем код др Мачека и да са њим разговарам. О писму које носим разуме се да ни тада ни касније усташама нисам ништа рекао.
Упозорен сам од др Урумовића да он не зна тачно преко кога ће та веза ићи али да у том погледу не смем имати никаквих скрупула. Тај сам услов на своју руку прихватио и дао се превести у Загеб где сам на врло фин начин стављен под контролу војног редарства и одведен др Павелићу. Он је већ био о цијелој ствари обавијештен и покушао је увјеравати како се споразум треба са њим правити.''49).
Пре него што наставим са писмом, рећи ћу да оно обара сва Павелићева писанија о ономе што му је Предавец рекао. Пре тога да се подсетимо шта је према Павелићу рекао Предавец: Као убеђени Југословен приступио сам четницима...Тако је било до пре неколико мјесеци када се састао конгрес кога је ген. Михаиловић сазвао у својству члана југословенске владе, те му и предсједавао...Након довршеног конгреса, позвао ме је ген. Михаиловић и саобћио ми да се више не води борба за Југославију него само за Краљевину Србију и да се нема више ни након побједе савезника успоставити Југославија него обновити Краљевина Србија. Затим је додао да услед тога престаје и моја функција у његовом главном стожеру као Хрвата...''59)
Итд, итд. Ту ни једна ставка није тачна:
1. конгрес се састао 27.1.1944.
2. председавао је др Живко Топаловић
3. Предавец је учествовао па Дража није морао да му преноси закључке.
4. Закључено је да се обнови југословенска краљевина.
5. Предавец је одлучен да представља Хрвате, јер они једини нису довели никога на Конгрес.
6. Предавец је имао пуну слободу кретања.
7. Предавец није иступио из покрета.
Све то значи да је Павелић лажов.
Наставак Предавчевог писма:
Ја у том погледу нисам имао никаквих овлашћења па према томе у те преговоре нисам ни могао ући. Тражио сам од њега само то да одобри контакт са др Мачеком. Он том приликом није дао никакав одговор него ме је вратио опет војном редарству. Након неколико дана поднио сам му у заједници са г. Ранком Брашићем (који је од већ раније био у Загребу) писмен захтјев да нам везу одобри да јући му једно оббразложење са свим могућим обзирима. Негде послије 20.4. он је коначно одобрио да можемо поћи до г. др Мачека. Тада се међутим супротставила једна нова препрека: др Мачек је одбио да нас прими(вјеројатно сумњајући у исправност такве везе.) Након тога није нам преостало ништа него да др Мачеку поново поднесемо писмени меморандум у коме смо настојали да му објаснимо став Д.М. и ЦНК уколико је то било могуће обзиром на чињеницу да је писмо ишло преко потпуно непоузданих људи. Ја сам у међувремену затражио од војног редарства да ме према датој ријечи и обећању од др Урумовића пусти да одем у Љубљану...То је сва истина о неким преговорима са Антом Павелићем. Ко год тврди нешто више од тога или чак иде тако далеко да претпоставља и закључивање неког споразума, чини то или из необавештености или злонамјерности.''

Kliknite za proširenje...

nastavak....

Дакле, Предавец изричито тврди да је послат код Мачека, а не Павелића.
Док је Павелићев запис састављен од неистина када је у питању разговор са Предавцем.

Е сад да видимо о Брашићу и генералу Ђукићу.

Саме усташе не помињу сарадњу са четницима, већ говоре да је Дража послао молбу да пропусте његове јединице у Италију. И о томе Павелић пише да је одобрио пролажење четника кроз Хрватску. Наравно, Дражине јединице нису проведене кроз Хрватску. Павелић је вероватно по том питању помешао Дражине и Ђуришићеве људе, који су заиста прошли кроз НДХ.
Што се тиче генерала Ђукића, он је био на лошем гласу. Примера ради, ево шта је писао начелник штаба Северних покрајина Петра Чолак-Антић:,,...Болесно амбициозан, смешан и опасан, проба на свим странама само да замаже прљљаве трагове из рата...Даје врло ружну слику о целом покрету...Молим одредите га само и искључиво за бугарско питање на место Драшкића(пензионисани генерал Панта Драшкић) а даље од народа и пара, те разрешити свих садањих и видети за њега картотаку Жаркову за 1942.(потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, водио досије о генералу Ђукићу).'' 62) Постоји још неколико сличних дијаграма, па је зато исти коришћен само за питање бугарских велчевиста и касније мачековаца.
Генерал Ђукић је објавио 2 чланка у Буенос Аиресу, под насловима ,,Из шуме у емиграцију.'' Љотићевски историчар Карапанџић их је цитирао, али је прескочио део који каже да се генерал Ђукић изненадио када је код Павелића видео Брашића, јер тако Карапанџићева и комунистичка прича о делегатима за преговоре са Павелићем не важе. Наиме, љотићевци тврде да је Брашић био стална веза Драже и Павелића, а да су Предавец и Ђукић послати за преговоре, док су према комунистима делегати за преговоре били Брашић и Ђукић. То је запазио др Радоје Вукчевић па је написао:,, За Михаиловићеву судбину Ђукићеви наводи нису важни, јер су обелодањени годинама после суђења и извршења смртне казне. Али су важни у једној чињеници која из темеља обара комунистичкје доказе о 2 делегата за преговоре са Павелићем. Кад би било који од делегата заиста долазио од Михаиловића с његовим овлашћењем, они се не би могли чудити откуд овај други, кад сусе код Павелића срели, јер би знали да су двојица, те би ту заједно и дошли или би им то Михаиловић саопштио ради усклађивања и мандата мисије''64)
Ђукић каже како му је Дража поверио да ухвати везу са Савезницима и да уз пут пролазећи кроз Загреб испита могућност сарадње са Павелићевим јединицама. Међутим, касније када набраја задатке каже да му је задатак бр. 1 био да обезбеди пролазак четника кроз НДХ. 65) Опет, та верзија не иде ни комунистима у прилог јер се они у њиховој верзији заробљавања Драже хвале да су већ тада убедили Дражу да остане у земљи уместо да иде у иностранство(а Дража како знамо, није ни намеравао да иде у иностранство). Све у свему, због тих противречности и контрадикција, (типа како прво наводи да му је Дража наредио да ухвати истовремено везу и са Савезницима и са усташама, а онда касније говори како му је први задатак био да обезбеди пролаз Дражиним јединицама), као и због докумената из раније периода, његови записи се не могу узети за озбиљно.

Што се тиче Брашића, др Радоје Вукчевић сматра да се он представио као Дражин делегат за преговоре са Павелићем(ако се тако представио, што баш и није сигурно имајући у виду неистине које је Павелић изнео о Предавецу), да би се домогао Италије. Ова верзија има додуше неког смисла, с обзиром на то како се он домогао Италије, што је описао војвода Јевђевић:,,...У том легендарном походу(пробијање кроз комунисте преко Алпа Караванки), наши борци су успели да ухвате и целу Павелићеву владу која је бежала са усташким јединицама. Од тог корпуса живих је у емиграцији још око 700 људи и СВИ СУ ОНИ ЖИВИ СВЕДОЦИ(у оригиналу великим словима) овог што ћемо сад да саопштимо. Кад су наши авизирани да долази усташка колона...спремили су заседу усташама. Кад су наишле усташке трупе у предводници...налазио се је онај ист Ранко Брашић. Кад су наши опколили усташе и ови бацили оружје, издвојио се и рекао да је он Дражин командант, да је направљен споразум са усташама и да он у име Драже забрањује да икоме буде скинута длака са главе. Наш ком. официр по професији, кад је видео фалсификовану пуномоћ, разоружао је усташе и пустио их да прођу. Тако је Ранко Брашић спасао целу Павелићеву владу од смрти и сад тај бедник комеморира Дражу...''66)

У Клисолдовој верзији коју Карапанџић такође саопштава Павелић је само дао дозволу проласка, али није прихватио сарадњу итд, у Бајтовој верзији су Рачић и Недић ишли да преговарају са Лером о предаји Немаца четницима, али је његов начелник штаба одбио преговоре итд. За ове тврдње документованих покрића нема осим Дражиних изјава у Озниним подрумима, за које је питање да ли су верно пренете, да ли су дате и под којим околностима итд.

Према томе догађаји су се одвијали овако.

1. 19.2.1945. на седници ЦНК долучено је да се у Љубљану пошаље Богдан Бојкић, а у Загреб Владимир Предавец ради ступања у везу са Мачеком и словеначким клерикалцима.
2. Марта 1945. Брашић добија овлашћење за преговоре са ХСС-ом и домобранима у Загребу и одлази у исти.
3. Априла 1945. као чланови делегације за преговоре са Мачеком одлазе Предавец и генерал Ђукић.
4. Предавец, Ђукић и Брашић бивају спроведени код Павелића.
5. Мачек одбија преговоре.
6. Ако је Ђукић заиста тражио пропуштање четника кроз Италију, то је могло бити само ради заваравања трага, јер су четници увелико марширали ка Србији, а вести од Ђукића никада нису нис стигле.
7. Брашић фалсификује Дражино пуномоћје за преговоре са усташама да би се тако домогао емиграције(као што сам горе објаснио наводно Дражино писмо Брашићу је фалсификовано, што опет оставља могућност да га је исти фалсификовао).
8. Предавец бива пуштен из затвора неколико дана пре него што усташе напуштају Загреб, у Љубљану стиже 2.5.1945.

Самарџић користи следеће изворе.

47. ВА, ЧА. К-297, рег.бр.25/1
49. Књижевни лист, 1.12.2007.
52. Рат и мир ђенерала, 364, према мемоарима Јосипа Хрнчевића ,,Свједочанства.''
53. Радоје Вукчевић, На страшном суду, 124-5
54. Иста књига као под 52, 365.
55. Зборник докумената, том 14, књига 4, 989-0
56. Иста књига као под 53, 127.
59. Боривоје Карапанџић, Грађански рат у Србији1941-45, 436.
62. ВА, ЧА, К-277, рег.бр.2/1
64. Исто као 53.
65. Исто као 59, 437-8
66. Војвода Доброслав Јевђевић, У служби српском народу, 173.

Kliknite za proširenje...

Zloupotreba zaplenjene dokumentacije

Blanko naredbe Vrhovne komande JVuO korištene su za dokazivanje priča o naredbama sa najvišeg nivoa u vezi zločina nad civilnim stanovništvom i odobravanja saradnje sa okupatorom.
Ovo je samo jedan od tih dokumenata, koji svedoči da su mnogi (zaplenjeni) dokumenti mogli biti predmet zloupotrebe “kreatora istine”, a potom u “naučne svrhe” upotrebljeni i od posleratnih pisaca istorije.
Na primeru ovog blanko dokumenta, koji je tokom rata zaplenjen od strane partizana moguće je dokazati mnoge falsifikate, koje je posleratna komunistička istorijografija koristila, želeći da dokaže svoje tvrdnje o “zločinačkom pokretu generala Mihailovića.”
Ovakvi dokumenati u blanko formi, uredno obeleženi u arhivu CK SKJ i zavedeni u Vojnoistorijskom institutu JNA – arhiva neprijateljskih jedinica, pečaćeni pečatom Komande Jugoslovenske vojske u otadžbini – Gorski štab broj 1 i sa potpisom generala Dragoljuba M. Mihailovića, korišteni su prilikom pravljenja falsifikovanih naredbi, a koje se tiču uglavnom odmazdi nad civilima ili saradnji sa okupatorom, a sve u cilju kompromitacije pokreta generala Mihailovića, odnosno Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Takvih falsifikata pune su knjige posleratnih “istoričara” ili Zbornici NOR-a, kojima je potkrepljivano pisanje o kolaboraciji ili zločinima nad civilima.

http://1.***************/-ste5cxPFCKM/UBGsrXk5wsI/AAAAAAAAD9k/wH8lGoGIQDA/s1600/False+document.jpg

Takvi dokumenti najčešće su korišćeni na procesu generalu Mihailoviću, ali i ostalim njegovim saradnicima kako bi se tobože pružio krunski dokaz o pokoljima ili saradnji sa okupatorom. Ovi dokumenti su nešto kasnije korišćeni i od strane komunističkih memoarista, publicista i istoričara, koji su na osnovu tih falsifikata opisivali savremene istorijske tokove i događaje prikazujući ih u crno belim tonovima. Svojim nekritičkim odnosom i prema drugoj dostupnoj dokumentaciji, kao i njenim odabirom naprevljena je jedna loša istorijska predstava naše ne tako davne prošlosti, koja na žalost traje već više 70 godina.

U članku «Jedan dokument iz 1942.» od 09.07. 2012. pokazali smo kako je upravo ona druga partizanska strana u pojedinim slučajevima radila na raspirivanju međunacionalnih i međuverskih sukoba u krajevima gde su razumni ljudi jedne ili druge nacije, jedne ili druge vere pokušavali da sačuvaju kakav takav mir.

http://savremenaistorija.com/?p=747

U tom članku smo pomenuli i onaj čuveni falsifikat u kojem major Pavle Đurišić izveštava Vrhovnu komandu da su njegove snage u akciji u Gornjem Podrinju pobili više od 8000 civila.

Taj dokument je korišćen na suđenju generalu Mihailoviću kao jedan od krunskih dokaza zločina njegove vojske, a bio je samo nevešto urađen falsifikat od strane komunističkih vlasti.

Da sve ovo nije samo priča radi priče, potvrđuje jedan nedavno pronađen dokument u Vojnom arhivu u kome general Mihailović izveštava pukovnika Bejlija, šefa savezničkih misija kod Mihailovića o ranjavanju i streljanju majora Mirića na Dinari jula 1943., kod koga su komunisti pronašli «30 blanko potpisanih tabaka sa mojim potpisom i originalnim pečatom.» Ovaj dokument samo potvrđuje na koji način su komunisti dolazili do dokumenata, koje su kasnije po potrebi ispisivali i na osnovu njih sudili i presuđivali, a kasnije i montirali istorijsku predstavu koju generacije mladih i danas gledaju kroz filmske predstave.

Dokument dajemo u prepisu pod brojem pod kojim je pronađen u Arhivu, kao jedan od dokaza za njihovu moguću zloupotrebu.

Војни архив
Архива (Четничка) Врховне команде
Југословенске војске
Бр. рег. 25/3, к-20, вк-у-731

Пуковнику Беjлиј-у
Шефу војне мисије Велике Британије
при штабу Врховне команде Југословенске војске

Господине Пуковниче

Нашом депешом бр. 1850 од 4. августа 1943. јавили смо нашој Влади да је код мајора Мирића, кога су комунисти ранили на Динари, остало 30 бланко потписаних табака са мојим потписом и оригиналним печатом. Депеша број 1850 предата је 7. јула у 12 часова.

Молим Вас предузмите потребно и известите нас кад је ова депеша уручена нашој Влади. Ово нам је важно да знамо због тога што су доцније комунисти стрељали мајора Мирића и код њега пронашли и узели бланко потписане табаке са оригиналним печатима, те није искључена њихова злоупотреба од стране комуниста.

Изволите примите, Господине пуковниче, изразе мога поштовања.


Ђенерал Михаиловић
17. август 1943. год.


________________

Evo sabljar, na osnovu ovog blanko potpisanog dokumenta i ti mozes da napravis neki novi falsifikat, poznat si po tome

Usled prelaska 2. i 5. divizije NOVJ u Srbiju sredinom marta 1944, snage NOVJ u Sandžaku su oslabljene. Nemačko-četničke snage pokušale su da iskoriste ovo slabljenje, zauzmu oblast između Lima i Tare, i uspostave vezu između Podgorice i Prijepolja preko Kolašina. Pošto je nemački 21. brdski korpus raspolagao nedovoljnim snagama, oni su učestvovali uglavnom oklopnim i motorizovanim delovima, dok su snage JVuO pod komandom Pavla Đurišića predstavljale glavninu pešadije.

Napad je počeo 9. aprila 1944. iz Pljevalja prema jugu. 11. aprila nastupila je iz Brodareva prema Bijelom Polju nemačka motorizovana kolona uz podršku četnika. Ove snage zauzele su Bijelo Polje 12. aprila i nastavile napredovanje prema Mojkovcu. Iskoristivši ovaj prodor, četnici su 13. aprila zauzeli Berane.

Do 16. aprila snage 37. divizije NOVJ potisnute su preko Tare od Mojkovca nizvodno. Tu je zaustavljeno naspupanje Nemaca i četnika, izvršeno sređivanje i uz pomoć pojačanja 17. aprila započet protivnapad. Nakon početnih uspeha, napredovanje je kompromitovano prodorom četničkih kolona u pozadinu levog krila, pa je štab korpusa naredio povlačenje tokom noći 18/19. aprila, levim krilom na levu obalu Tare, a desnim na masiv Bjelasice.

Na južnom pravcu ofanziva je počela 14. aprila nastupanjem delova 181. nemačke divizije i četnika iz Podgorice prema Bioču. Posle višednevnih borbi, 9. crnogorska brigada uspela je da blokira ovaj napad 19. aprila, što je omogućilo prebacivanje glavnine 3. divizije prema Mojkovcu radi protivudara.

Novim protivudarom koji je počeo 23. april/24. aprila razbijena je nemačko-četnička odbrana. Ovaj uspeh razvijen je u protivofanzivu, u kojoj su ponovo zauzeti Bijelo Polje (29. aprila) i Berane (5. maja), a takođe je zauzeto i Brodarevo 5. maja.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Операција_Фрилингсервахен_априла_1944

Spisak stanovnika čačanskog kraja (bivši Jelički, Ljubićki, Trnavski i Takovski srez) koji su ubijeni izvan borbe od strane četnika Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata.
(Izvod iz knjige ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA Radisava S. Nedovića, Čačak 2009.)
http://www.znaci.net/00001/44_1.htm

Spisak stanovnika čačanskog kraja koje su četnici Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata uhvatili i predali Nemcima, koji su ih zatim ubili.
http://www.znaci.net/00001/44_2.htm

toz972:

Četnički pokret bio kolaboracionistički ne antifašistički
Tanjug – pre 29 minuta BEOGRAD - Pred Višim sudom u Beogradu danas je svedočenjem istoričara Branka Latasa nastavljen postupak za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Draže Mihailovića.

Latas, koji je u Višem sudu Beogradu saslušan na predlog SUBNOR-a, rekao je da u krivičnom postupku protiv Mihailovića ne zna mnogo, ali da je tokom svog rada u Vojno-istorijskom institutu došao do "zaključka da je četnički pokret kolaboracionistički, a nikako antifašistički".
"Mihailović nije izdao nijednu naredbu za borbu protiv okupatora", naveo je svedok i dodao da kao laik u pravnoj materiji ne može da komentariše pravna pitanja u vezi sa suđenjem Mihailoviću.

Ispričao je i da je Mihailović 28. oktobra 1941, na sastanku s Nemcima u mestu Divci, ponudio da se četničke snage okupatoru stave na raspolaganje u borbi protiv komunista.

Upitan kako objašnjava poternicu koju su Nemci raspisali 1941. za Mihailovićem, Latas se u odgovoru pozvao na Mihailovićeve reči da su to marifetluci. On, međutim, nije mogao da odgovori na pitanje predsednika Sudskog veća Aleksandra Ivanovića da li je u izveštajima iz Vašingtona i Londona našao podatke u kojima se konstatuje saradnja pripadnika Mihailovićevog četničkog pokreta s Nemcima, ubistva Muslimana i saradnja sa ustašama.
"U engleskom izveštaju konstatovano je da je nad Muslimanima bilo zločina, jer je Turska reagovala kod vlade Velike Britanije da se zločini nad Muslimanima zaustave, pa je vlada Velike Britanije u svojim izveštajima i preko (predsednika vlade u egzilu) Slobodana Jovanovića tražila od Mihailovića da to prestane", rekao je Latas.

On će nastaviti izlaganje 22. februara.

Kliknite za proširenje...

Postoje i kolaboracionisti koji su antifašisti...postoji više strana sa kojih treba sagledavati stvari...

SUBNOR nije svestan kakvu je protivuslugu sebi napravio svedocenjem Latasa...covek je kao sto pise Lekizian ostao u 45-oj.

Izneo je notorne neistine koje je danas lako opovrgnuti i upravo se sprema odgovor koji ce biti prilozen sudu za sledece rociste, a koji ce nepobitno dokazati da je Latas iznosio neistinu, cime bi sud morao da zabrani njegovo dalje svedocenje. Neverovatno koliko je isti neupucen i neinformisan. Pored notorne gluposti da djeneral Mihailovic nije izdao ni jednu naredbu za borbu protiv okupatora (sto smo samo ovde olako opovrgnuli) optuzio je JVuO da su predali Nemcima kapetana Lorensa Krisitja i Nila Selbija, kao i da su ubijali americke avijaticare i engleske clanove vojnih misija, iako je za to vec bio opomenut...

Komunizam od samih svojih pocetaka ima sistemsku gresku jer se oslanjao na ideologiju nespojivu sa ljudskom prirodom. Zbog tako fundamentalnih gresaka koje su sputavale ljudski duh i kreaciju, od samog pocetka se oslanjao na najmusavije i najtupavije slojeve drustva, kolokvijalno nazvanim olosem i talogom i do vlasti je dolazeno iskljucivo pucevima, gradjanskim ratovima - nasiljem i krvlju.
Zbog takve "baze" pristalica i pogresnih ideoloih premisa, komunizam je i propao gde god se zapatio a retke preostale komuniste je lako prepoznati po idolopoklonstvu koje se granici sa imbecilnoscu i obicajem da u raspravu ulaze neobrazovani, neinformisani i bez ikakve vere u vrednost argumenata i dokaza.


Zato sa komunistima ne vredi razgovarati nego iskljucivo ismevati kao ruznu i stetnu drustvenu pojavu.

BGHighlander:

Komunizam od samih svojih pocetaka ima sistemsku gresku jer se oslanjao na ideologiju nespojivu sa ljudskom prirodom. Zbog tako fundamentalnih gresaka koje su sputavale ljudski duh i kreaciju, od samog pocetka se oslanjao na najmusavije i najtupavije slojeve drustva, kolokvijalno nazvanim olosem i talogom i do vlasti je dolazeno iskljucivo pucevima, gradjanskim ratovima - nasiljem i krvlju.
Zbog takve "baze" pristalica i pogresnih ideoloih premisa, komunizam je i propao gde god se zapatio a retke preostale komuniste je lako prepoznati po idolopoklonstvu koje se granici sa imbecilnoscu i obicajem da u raspravu ulaze neobrazovani, neinformisani i bez ikakve vere u vrednost argumenata i dokaza.


Zato sa komunistima ne vredi razgovarati nego iskljucivo ismevati kao ruznu i stetnu drustvenu pojavu.

Kliknite za proširenje...

Bravo majstore, najbolji si.

BGHighlander:

Komunizam od samih svojih pocetaka ima sistemsku gresku jer se oslanjao na ideologiju nespojivu sa ljudskom prirodom. Zbog tako fundamentalnih gresaka koje su sputavale ljudski duh i kreaciju, od samog pocetka se oslanjao na najmusavije i najtupavije slojeve drustva, kolokvijalno nazvanim olosem i talogom i do vlasti je dolazeno iskljucivo pucevima, gradjanskim ratovima - nasiljem i krvlju.
Zbog takve "baze" pristalica i pogresnih ideoloih premisa, komunizam je i propao gde god se zapatio a retke preostale komuniste je lako prepoznati po idolopoklonstvu koje se granici sa imbecilnoscu i obicajem da u raspravu ulaze neobrazovani, neinformisani i bez ikakve vere u vrednost argumenata i dokaza.
Zato sa komunistima ne vredi razgovarati nego iskljucivo ismevati kao ruznu i stetnu drustvenu pojavu.

Kliknite za proširenje...

Комунизам је једино могућ у диктатури, која само по себи спутава грађанске слободе и кративност друштва, а позната је србска жеља за слободом зато се није ни одржао међу Србима који се увек боре против било каквих ограничења чак и када она долазе од стране сопствених владајућих слојева.

Borbe sa ciljem etničkog čišćenja i genocida pri čemu je kvislinški garnizon kolateralna šteta

Kliknite za proširenje...

Класично комуњарско објашњавање борби четника и усташа, у немогућности да се објасни смртно непријатељство истих.

Dve-tri čarke nastale u haosu prilikom italijanske kapitulacije

Kliknite za proširenje...

Четници су у Санџаку и Источној Босни ангажовали 20 000 људи против Немаца, док су партизани њих нападали у леђа.

Gotovo svi Mihailovićevi odredi u Srbiji počev od jeseni 1943. imali su sa Nemcima pismene sporazume

Kliknite za proširenje...

Немци наводе само 4 споразума, и то су их сами фалсификовали.

Tako je, na primer, Četvrta grupa jurišnih korpusa pod komandom majora Dragoslava Račića (sa još gomilom drugih, "ne-jurišnih" korpusa), tokom celog septembra 1944. ratovala rame uz rame sa ljotićevcima, nedićevcima i slabim nemačkim snagama, pokušavajući da spreče prodor NOVJ do Beograda

Kliknite za proširenje...

Пре доласка Црвене Арммије партизани од пролећа до јесени 1944. нису имали ниједну већу битку са Немцима у Србији.

Да скратим и да завршимо ову причу.

Са правне тачке гледишта, као легална војска, четници су имали право преговарања и искришћавања непријатеља. Преговарање са непријатељем се може означити државна издаја једино ако су циљеви у рату борба против леглане војске и легалне власти. Уколико се преговори са непријатељем воде ради елиминисања другог непријатеља, у овом случају паравојне формације, онда се то правно не може посматрати као државна издаја већ као убацивање и искоришћавање једног непријатеља против другог, за шта је генерал Михаиловић имао подршку од Владе, а у првом делу рата и Савезника. Према томе контакти четника са окупаторима и квислинзима правно се не могу означити државном издајом јер немају за циљ државни преврат.
Са друге стране деловање комуниста правно је државна издаја по следећим тачкама:1. партијски рад у рату 2. оснивање паравојне формације 3. борба против леглане војске 4. Рушење законитог поретка 5. стављање под команду стране државе 6. проглашавање делова државе деловима стране државе.

Исто тако, правно не може да се каже да је свако убиство од стране четника ратни злочни. Као легална војска четници су имали право оснивања ратних судова, па пресуде истих нису ратни злочини. Убиства ван пресуда ратних судова или наредби команданата(што се радило ако је у питању особа коју је немогуће изести пред ратни суд) јесу.
Са друге стране, како су партизани до марта 1945. били паравојна формација, тако је свако убиство од стране њих до формирања Уједињене владе ратни злочин.

Mole se korisnici da se drže diskusije i razmjene mišljenja; sve fotografije treba postavljati u SPOILER, i izbaciti obimno citiranje - dovoljno je samo navesti gdje se podatak nalazi / postaviti link.
Za postavljanje sadržaja postoje personalizovani Blogovi.

Svako odstupanje od ovog mog upozorenja rezultovaće momentalnim zatvaranjem teme.

Војска Драже Михаиловића је извела жесток напад на Вишеград и ослободила га. Пало је толико фажиста да су данима вукли лешеве у Дрину.

Сарадње са Немцима против комуниста је било, што не треба да буде спорно Србима. Немце из Југославије ионако нису истерали партизани него Совјети, а тешко је било између два зла изабрати мање. Мислим, између тактизирања и сарадње са Немцима или подршке комунистичким терористима који су спроводили револуцију.
Зашто се упуштати у убеђивање са поштоваоцима партизана?
Све одмазде над становништвом које су се догодиле биле су заслуга партизанских акција са циљем да се одмазде догоде како би се народ натерао на устанак и попуну партизанских јединица - у крајњем случају победу бољшевизма.

Са правне тачке гледишта, као легална војска, четници су имали право преговарања и искришћавања непријатеља. Преговарање са непријатељем се може означити државна издаја једино ако су циљеви у рату борба против леглане војске и легалне власти. Уколико се преговори са непријатељем воде ради елиминисања другог непријатеља, у овом случају паравојне формације, онда се то правно не може посматрати као државна издаја већ као убацивање и искоришћавање једног непријатеља против другог, за шта је генерал Михаиловић имао подршку од Владе, а у првом делу рата и Савезника. Према томе контакти четника са окупаторима и квислинзима правно се не могу означити државном издајом јер немају за циљ државни преврат.
Са друге стране деловање комуниста правно је државна издаја по следећим тачкама:1. партијски рад у рату 2. оснивање паравојне формације 3. борба против леглане војске 4. Рушење законитог поретка 5. стављање под команду стране државе 6. проглашавање делова државе деловима стране државе.

Исто тако, правно не може да се каже да је свако убиство од стране четника ратни злочни. Као легална војска четници су имали право оснивања ратних судова, па пресуде истих нису ратни злочини. Убиства ван пресуда ратних судова или наредби команданата(што се радило ако је у питању особа коју је немогуће изести пред ратни суд) јесу.
Са друге стране, како су партизани до марта 1945. били паравојна формација, тако је свако убиство од стране њих до формирања Уједињене владе ратни злочин.

Kliknite za proširenje...

1 .To mora da je neko ad-hoc pravo po tebi, upravo izmisljeno za akomodaciju propagandnog materijala gore navedenog

2. Vojska Kraljevine Jugoslavije (ne drzava, samo vojska) , je najlegalnije kapitulirala 17. aprila 1941 godine.
3. JVuO je gerilska formacija, oruzana banda , isto kao i NOVJ.To sto je kralj Petar u novembru 1941 , na papiru , odlucio da ta banda dobije status jugoslovenske vojske, se Nemaca ,sa strane medjunarodnog prava savrseno ne tice.Okupatorska sila zamenjuje legalnu vlast do zavrsetka rata
4. Isti taj kralj Petar je ukinuo JVuO u augustu 1944, kada je potpisan sporazum Subasic-Tito.U septembru 1944 kralj Petar poziva sve da se stave pod komandu "marsala tita"
5. Ako je kraljevska vlada priznala Tita, i s njim sklopila sporazum, i na koncu formirana zajednicka vlada, nema govora o nikakvom "rusenju zakonitog poretka"
6.Operacije u Sandzaku su operacije cetnika pod talijanskom komandom, za vreme nemacke operacije Weiss, gde su cetnici bili na strani Nemaca,i Talijana, a major Lukacevic bio oficir za vezu u nemackom stabu, gde je prema potrebi sledovao i municiju.To je toliko puta istaknuto i citirano, cak na ovom forumu

sabljar:

1 .To mora da je neko ad-hoc pravo po tebi, upravo izmisljeno za akomodaciju propagandnog materijala gore navedenog

2. Vojska Kraljevine Jugoslavije (ne drzava, samo vojska) , je najlegalnije kapitulirala 17. aprila 1941 godine.
3. JVuO je gerilska formacija, oruzana banda , isto kao i NOVJ.To sto je kralj Petar u novembru 1941 , na papiru , odlucio da ta banda dobije status jugoslovenske vojske, se Nemaca ,sa strane medjunarodnog prava savrseno ne tice.Okupatorska sila zamenjuje legalnu vlast do zavrsetka rata
4. Isti taj kralj Petar je ukinuo JVuO u augustu 1944, kada je potpisan sporazum Subasic-Tito.U septembru 1944 kralj Petar poziva sve da se stave pod komandu "marsala tita"
5. Ako je kraljevska vlada priznala Tita, i s njim sklopila sporazum, i na koncu formirana zajednicka vlada, nema govora o nikakvom "rusenju zakonitog poretka"
6.Operacije u Sandzaku su operacije cetnika pod talijanskom komandom, za vreme nemacke operacije Weiss, gde su cetnici bili na strani Nemaca,i Talijana, a major Lukacevic bio oficir za vezu u nemackom stabu, gde je prema potrebi sledovao i municiju.To je toliko puta istaknuto i citirano, cak na ovom forumu

Kliknite za proširenje...

1. Не него међународно пераво
2. Капитулација коју потпишу ратни заробљеник(који није имао овлашћења за преговоре о капитулацији већ примирју) и политичар без функције,није легална.
3. Четници су легална војска КЈ, призната од легалне владе, Краља и Западних Савезника.
4. И поништио споразум и све своје одлуке јануара 1945.
5. Тек марта 1945. је формирана уједињена влада која је комунистима требала само зато да би на легалан начин укинули монархију, они су у рат и ушли са прокламованом тежњом рушења поретка
6. Операција Вајс се није десила у Санџаку, побркао си лончиће. Ако причаш о бици на Неретви, која такође није била у Санџаку(а различит је догађај од операције Вајс), Немци су у њој ангажовали само извиђачки батаљон Анакер од 600 људи, а Италијани групуп Скоти од 2000 људи. Нису они командовали четницима, већ обрнуто-они су били под формалном командом четника(те две јединице нису учесвовале ни у једној иоле већој борби, имали су само пар чарки).

2. Капитулација коју потпишу ратни заробљеник(који није имао овлашћења за преговоре о капитулацији већ примирју) и политичар без функције,није легална.

Kliknite za proširenje...

U ime Vrhovne komande, a zbog neuspjeha na svim frontovima i raisula vojske, general Danilo Kalafatović je 14. aprila u 9,30 časova izdao naređenje da se na cijeloj još neokupiranoj teritoriji prekinu neprijateljstva i poduzmu mjere za zaključenje primirja sa njemačkim i italijanskim trupama. Na osnovu ove instrukcije, istog dana od komandanta 5. armije primljen je izvještaj da štab 2. njemačke armije zahtijeva da se jugoslavenska delegacija, ovlaštena za vođenje pregovora, uputi u Kraljevo. Sutradan je imenovana delegacija u sastavu: general Mihailo Bodi, pukovnik Franc Tomše i pukovnik Radmilo Trojanović, i ona je 16. aprila 1941. godine u štabu 2. njemačke armije u Beogradu vodila pregovore o uslovima primirja. Njemačke oružane snage na pregovorima zastupao je komandant 2. armije general Maksimilijan fon Vajks (Maximilien v. Weichs), dok je italijanski Generalštab predstavljao kraljevski vojni ataše u Jugoslaviji pukovnik Bonafati (Bonafatti).Mađarsku vladu admirala Hortija predstavljao je potpukovnik Vašvari (Vasvary) — također vojni izaslanik u Beogradu. U ime njemačke Vrhovne komande general Vajks je zahtijevao bezuslovnu predaju jugoslavenskih oružanih snaga. Jugoslavenska delegacija imala je ovlaštenja da vodi samo pregovore o uslovima primirja. Ona nije mogla prihvatiti zahtjeve njemačke Vrhovne komande, pa su pregovori prekinuti istoga dana. U međuvremenu, dok su vođeni pregovori u Beogradu, načelnik Vrhovne komande general Kalafatović je preko specijalnog njemačkog izaslanika primio na Palama pismene zahtjeve o predaji oružanih snaga. Ovaj njemački zahtjev bio je potpuno jednak zahtjevu koji je general Vajks postavio jugoslavenskoj delegaciji.
Jugoslavenska vojska se i dalje raspadala, pa su njemačke i italijanske trupe sprovodiile okupaciju zemlje bez borbe. Bezuslovna kapitulacija morala je biti prihvaćena. Armijski general Danilo Kalafatović, kao opunomoćeni predstavnik vlade za vođenje daljih pregovora, odredio je nove delegate, i to: ranijeg ministra inostranih poslova Cincar-Markovića i brigadnog generala Radivoja Jankovića. Jugoslavenska delegacija je 17. aprila 1941. u 21 čas potpisala bezuslovnu kapitulaciju jugoslavenske oružane sile. Veći dio jugoslavenske vojske odveden je poslije kapitulacije u njemačko i italijan sko ropstvo. Nijemci su zarobili 6.298 oficira i 337.864 podoficira i vonika srpske, crnogorske i slovenačke narodnosti (vojnici Hrvati i Makedonci pušteni su kućama). Akt o bezuslovnoj kapitulaciji jugoslavenske vojske predstavljao je za Osovinu završni čin rata s Jugoslavijom, pa su Njemačka i Italija uskoro zatim raskomadale Kraljevinu Jugoslaviju. Okupacija Jugoslavije završena je 18. aprila 1941. godine.
Kalafatovic nije bio zarobljenik.Jedna od novih lazi , toliko potrebna nastavljacima cetnickog pokreta . koji pokusavaju da izmisle istoriju, koja ce pasovati politici

4. И поништио споразум и све своје одлуке јануара 1945.

Kliknite za proširenje...

Sporazum između Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i Kraljevske jugoslovenske vlade
potpisan je 1. novembra 1944. godine, a potpisali su ga Josip Broz i dr Ivan Šubašić. Rešeno je bilo da
jednim ustavnim aktom kralj imenuje Namesništvo. I odlučeno je da Namesništvo položi zakletvu kralju,
a vlada ‐ narodu. Ovaj sporazum je objavljen u Službenom listu DFJ, u petak, 9. marta 1945. godine.
U Londonu je, zatim, dana 29. januara 1945, jugoslovenski kralj Petar Drugi potpisao Odluku (Pov. br. 54)
kojom je svoju (Ustavom Kraljevine Jugoslavije zagarantovanu) „kraljevsku vlast, do odluke Ustavotvorne
skupštine, preneo na kraljevsko namesništvo". Odluka je objavljena u Službenom listu DFJ, u petak, 9.
marta 1945. na strani 122, broj 11, pod brojem 135.
Time je, dakle prenošenjem svojih prerogativa na namesnike, kralj podneo ostavku ne samo na svoj
položaj već i na monarhiju.
Zatim, 2. marta 1945. godine kralj je imenovao kraljevske namesnike: dr Srđana Budisavljevića, dr Antu
Mandića i ing. Dušana Serneca. Namesnici su položili zakletvu 8. marta 1945. u Beogradu. I ovo je
objavljeno u Službenom listu br 11, str. 122, u petak, 9. marta 1945. Namesnicima je kraljevska vlada dr
Ivana Šubašića podnela ostavku 5. marta 1945.
Dalje, 7. marta 1945. na predlog Predsedništva AVNOJ‐a kraljevi namesnici su imenovali novu vladu.
Predsednik Ministarskog saveta je postao Josip Broz! Objavljeno u Službenom listu broj 11, petak, 9.
mart 1945, broj 139. Broz je požurio da odmah odlikuje sva tri namesnika svojim Ordenom zasluga za
narod prvog reda („za savesno i požrtvovano vršenje svoje dužnosti u korist naroda Jugoslavije")!
I onda, u Londonu je 17. jula 1945. godine, kao sin bivšeg kralja i bivše kraljice Jugoslavije, rođen
Njegovo kraljevsko visočanstvo princ Aleksandar, do pre izvesnog vremena pretendent na jugoslovenski
presto, zatim na presto SCG i sad na srpski.
I to nije sve. U Beogradu je 29. novembra 1945. godine Ustavotvorna skupština, na zajedničkoj sednici
Savezne skupštine i Skupštine naroda, proglasila FNRJ i donela odluku kojom se „konačno, u ime svih
naroda Jugoslavije, ukida monarhija u Jugoslaviji, a Petar Drugi Karađorđević s celom dinastijom
Karađorđevića lišava se svojih prava koja su njemu i dinastiji Karađorđevića pripadala" (Deklaracija o
proglašenju FNRJ objavljena je u Službenom listu FNRJ br. 93, u petak, 30. novembra 1945. godine u
Beogradu).

Kralj Petar nijezakonski mogao da ponisti vise nista jer je prestao biti kralj, kada je preneo svoje prerogative na namesnistvo

Тек марта 1945. је формирана уједињена влада која је комунистима требала само зато да би на легалан начин укинули монархију, они су у рат и ушли са прокламованом тежњом рушења поретка

Kliknite za proširenje...

"privremena vlada" ne bi mogla postojati da nije postojala privremena narodna skupstina vec proglasene DFJ, koja je bazirana na sporazumu Tito-Subasic, gde su u kraljevsku vladu usli predstavnici NKOJ-a

PRIVREMENA VLADA DEMOKRATSKE FEDERATIVNE JUGOSLAVIJE, formirana je 7. marta 1945. kao koaliciona vlada od predstavnika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i predstavnika kraljevske jugosl.vlade dr Ivana Šubašića. Stvaranje koalicione vlade došlo je kao rezultat velikih vojnih pobeda NOV i POJ I drugih uspeha NOP i afirmacije nove Jugoslavije u svetu, s jedne, i nastojanja izbegličke vlade i saveznika, koja su posebno formulisana na konferenciji u Jalti, da dođe do kompromisa između kraljevske vlade i rukovodstva NOP, s druge strane. Posle sporazuma Tito-Šubašić od 16. juna 1944. i dopune tog sporazuma od 1. nov. iste
godine, uspostavljena je institucija Namesništva , kao i niza drugih sporazuma, dogovora i žive diplomatske aktivnosti, u kojoj je bilo i dramatičnih trenutaka zbog pokušaja kralja i njegovih savetnika da izigraju sporazum došlo je, na osnovu preporuke Staljina,
Čerčila i Ruzvelta (konferencija u Jalti febr. 1945), do obrazovanja Privremene vlade DFJ. Pored toga, konferencija u Jalti preporučila je da se AVNOJ proširi narodnim poslanicima koji su izabrani 1938. god. a za vreme rata nisu bili kompromitovani kao saradnici okupatora. Organizaciona struktura Privremene vlade bila je predviđena ranije, sporazumom između Tita I Šubašića, tako da je, posle preporuke iz Jalte, trebalo
rešiti samo njen personalni sastav. Prethodnim ostavkama Nacionalnog komiteta i kraljevske vlade, prilikom obrazovanja Privremene vlade, onemogućen je njen sastav po principu delegiranja. No, iako nije bila podeljena na dve kategorije predstavnika, P. ipak nije bila monolitni organ, jer su Šubašić i njegovi ministri nastojali da onemoguće dalji razvoj NOP. Na predlog Predsedništva AVNOJ Namesništvo je imenovalo vladu DFJ. Vlada je položila zakletvu AVNOJ kao predstavniku naroda. Sastav vlade DFJ na dan njenog formiranja 7. marta 1945. izgledao je ovako: predsednik Ministarskog saveta
i ministar narodne odbrane maršal Jugoslavije Josip Broz Tito; potpredsednik Ministarskog saveta Milan Grol (24. avg. 1945. podneo je ostavku, s namerom da
izazove krizu vlade i onemogući rad Privremene narodne skupštine); potpredsednik Ministarskog saveta i ministar za konstituantu Edvard Kardelj; ministar inostranih
poslova dr Ivan Šubašić; ministar bez portfelja dr Josip Smodlaka; ministar unutrašnjih poslova Vlado Zečević; ministar pravosuđa Frane Frol; ministar prosvete Vladislav Ribnikar; ministar finansija Sreten Zujović; ministar bez portfelja dr Juraj Šutej; ministar industrije Andrija Hebrang; ministar trgovine i snabdevanja inž. Nikola Petrović; ministar poljoprivrede dr Vaso Cubrilović; ministar šumarstva Sulejman Filipović; ministar rudarstva Bane Andreev; ministar socijalne politike dr.Anton Kržišnik; ministar kolonizacije Sreten Vukosavljević; ministar narodnog zdravlja dr Zlatan Sremec;ministar pošta, telegrafa i telefona dr Drago Marušić; ministar građevina Steva Zečević; ministar informacija Sava Kosanović; ministar Srbije Jaša Prodanović; ministar Hrvatske dr Pavle Gregorić; ministar Slovenije Edvard Kocbek; ministar BiH Rodoljub Čolaković; ministar Makedonije Emanuel Čučkov; ministar CG Milovan Đilas. Dva dana po svom obrazovanju, Vlada je obnarodovala Deklaraciju, koju je predsednik Tito pročitao
preko Radio-Beograda. U Deklaraciji su izneti: politička linija, principi, program i ciljevi Privremene vlade.Podvučena je rešenost da se sve snage zemlje što jače angažuju za pobedonosni završetak rata i proterivanje neprijatelja, za ulaganje svih snaga za privrednu obnovu,za dalji razvoj narodne vlasti, izražene u sistemu NOO, za ravnopravnost naroda i rešavanje svih pitanja u uzajamnoj saradnji sa federalnim jedinicama, za jačanje i proširivanje polit, prava građana, zatim za rešavanje raznih ekonom, i socijalnih problema. Podvučena je I rešenost Vlade da sve teritorije naseljene jugosl. Življem priključi Jugoslaviji.

toz972:

Četnički pokret bio kolaboracionistički ne antifašistički
Tanjug – pre 29 minuta BEOGRAD - Pred Višim sudom u Beogradu danas je svedočenjem istoričara Branka Latasa nastavljen postupak za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Draže Mihailovića.

Latas, koji je u Višem sudu Beogradu saslušan na predlog SUBNOR-a, rekao je da u krivičnom postupku protiv Mihailovića ne zna mnogo, ali da je tokom svog rada u Vojno-istorijskom institutu došao do "zaključka da je četnički pokret kolaboracionistički, a nikako antifašistički".
"Mihailović nije izdao nijednu naredbu za borbu protiv okupatora", naveo je svedok i dodao da kao laik u pravnoj materiji ne može da komentariše pravna pitanja u vezi sa suđenjem Mihailoviću.

Ispričao je i da je Mihailović 28. oktobra 1941, na sastanku s Nemcima u mestu Divci, ponudio da se četničke snage okupatoru stave na raspolaganje u borbi protiv komunista.

Upitan kako objašnjava poternicu koju su Nemci raspisali 1941. za Mihailovićem, Latas se u odgovoru pozvao na Mihailovićeve reči da su to marifetluci. On, međutim, nije mogao da odgovori na pitanje predsednika Sudskog veća Aleksandra Ivanovića da li je u izveštajima iz Vašingtona i Londona našao podatke u kojima se konstatuje saradnja pripadnika Mihailovićevog četničkog pokreta s Nemcima, ubistva Muslimana i saradnja sa ustašama.
"U engleskom izveštaju konstatovano je da je nad Muslimanima bilo zločina, jer je Turska reagovala kod vlade Velike Britanije da se zločini nad Muslimanima zaustave, pa je vlada Velike Britanije u svojim izveštajima i preko (predsednika vlade u egzilu) Slobodana Jovanovića tražila od Mihailovića da to prestane", rekao je Latas.

On će nastaviti izlaganje 22. februara.

Kliknite za proširenje...

Jedva čekam da nastavi izlaganje.
A šta mislite da li bi komunisti ikad poveli borbu proziv okupatora da nije došlo do napada Njemačke na SSSR?

toz972,

na forumu je obavezno učešće u diskusiji; ovo nije blog.

U slučaju da se nastavi ovako samo bezraspravno postavljanje dokumenata, tema ide pod ključ.