Sad cu zvucati kao stric Albert Troter i ono njegovo cuveno: "During the war..."
Za vreme proslog rata prisustvovao sam sastanku staresina moje jedinice na kom nas je visoki oficir upoznao sa planom po kome bi delovali u slucaju kopnene invazije NATO agresora. Pokrivali smo prilaze glavnom gradu, ocekivao se prodor sa severoistoka u vise pravaca. Pomenuti visoki oficir je bio dodeljen nasoj brigadi i zaduzen je bio za planove, nesto kao Grujin Bole, strateg.
Sve je on bio do detalja razradio, iscrtao kartu kao deca blok broj 5, i nakon sto je demonstrirao plan pred nama vise reda radi je upitao ima li ko neko pitanje ili ne daj boze primedbu ne ocekujuci da se iko javi i iznese opasku u vezi genijalnog plana.
U takvoj situaciji koju bi nasi preci opisali recima "kad upre sila pamet prdi" plan nije lose delovao iako mnogi faktori nisu bili uzeti u obzir. Medjutim mi okupljeni smo "mudro" cutali, znajuci da se u totalitarnom sistemu strcanje iz mase i drugacije misljenje skupo placa. No jedan covek je istupio, na opste cudjenje. On je bio izbeglica iz Krajine, ali nas drzavljanin, imao je neke rodjake u Generalstabu u Beogradu i boleo ga je "stojan", nije morao da ima dlake na jeziku. Samo je visokom oficiru rekao da bi komunikacije duz kojih bi mi trebali da dejstvujemo bile zakrcene uspanicenim civilima koji beze sa severa zemlje pred najezdom neprijatelja i ostacima prvog eselona nasih snaga koje bi primile pocetni udar, i da mi ne bi uspeli da zauzmemo predvidjene polozaje, agresor bi nas najverovatnije preduhitrio. Ono sto je visilo u vazduhu je to da je nase stanovnistvo etnicki nehomogeno i da se u slucaju agresije na nasu zemlju mogla ocekivati reakcija onog dela stanovnistva koje ne bi ostalo lojalno, vec bi podrzalo neprijatelja. To bi svakako zakomplikovalo stanje. U sastavu nase jedinice bilo je i do cetrdeset procenata vojnika pripadnika nacionalnih manjina, vecina njih su bili veterani iz prethodnih sukoba na podrucju bivse Jugoslavije, pouzdani i iskusni, medjutim pitanje je kako bi u ratnim uslovima koji pogadaju porodice, prijatelje, komsije, dakle nama najblize osobe podneli psiholoski pritisak i Srbi medju nama, a kamoli oni nasi saborci koji ne moraju da budu patriote.
