Маријан Ристичевић:Наивно је и недопустиво да странци буду државници Србије!
Cрбија је позната као изузетно толерантна држава када су грађанска права и слободе у питању са у свету јединственим Уставом који дозвољава буквално свакоме па и страним туристима и држављанима,азилантима,емигрантима,гастарбајтерима и избеглицама да уживају равноправно сва права као и домицилно становништво Србије па чак и у сфери додељивања високих државних функција.Актуелни Устав Србије гарантује двојним и тројним (страним) држављанима сва права па чак и да се кандидују за председника Србије што је рецимо био случај са Борисом Тадићем,рођеним Сарајлијом и држављанином БиХ,Црне Горе и Србије.Такође је бивши министар у бившој Влади Србије Оливер Дулић двојни држављанин (Србије и Хрватске) па се намеће логично питање: чије државне интересе заступају државни функционери Србије са двојним и тројним држављанством односно има ли сукоба интереса у случајевима када лице са више држављанства обавља јавну функцију у Србији ?
Јавности је саопштено да су Оливеру Дулићу, због сумње да је злоупотребио положај, одузета три пасоша. Један дипломатски, један српски, и један хрватски пасош, тачније путовница. Е сад та хрватска путовница ми ништа не би значила да уз путовницу не иде и домовница. Господин Дулић је обављао највише државне функције, био је председник Народне скупштине и министар у Влади Републике Србије и све време је био хрватски држављанин, а ја бих се усудио рећи странац.
Приликом ступања на функцију, добро се сећам, господин Дулић је тврдио да је по националности Југословен. Даклле Југословен по националности а по држављанству Хрват. Чисто сумњам да су му Хрвати дали држављанство као грађанину Србије а по националности Југословенском. То хрватски прописи и недозвољавају. Хрвати, по закону путовницу дају, готово искључиво, својим држављанима и држављанима који су рођени ван територије Хрватске а који су у обавези да приликом добијања држављанства докажу припадност Хрватском народу. Дакле ту је ствар јасна, с обзиром да нема уговора између Хрватске и Србије о двојном држављнству, мишљења сам да је Оливер Дулић, још једном, свесно кршио законе ове земље и највероватније припремао себи одступницу за бег у лијепу њихову којој је морао доказати припадност Хрватском народу!
Закон о путним исправама Србије каже, да грађанин може да поседује само једну путну исправу исте врсте. Дакле могао је имати један дипломатски пасош и један обични. Он је ипак имао два пасоша исте врсте, из две државе, али ипак исте врсте чиме је прекршио и Закон о путним исправама.
Да би неко добио наш пасош морао би бити наш држављанин, или лице држављанин СФРЈ које је избегло или прогнано. Пошто се не ради о томе бојим се да је Дулић, што закон и налаже, да би поседовао наше држављанство, а самим тим и пасош, требао тражити отпуст из држављанства друге државе. Било како било са сигурношћу можемо утврдити да господин Дулић има чудну Југословенску националност са хрватском домовницом, или најблаже речено, господин Дулић није говорио истину ни када је постао председник Народне скупштине, као ни сада. Довољно је да се Дулић прошверцује у Хрватску и да као хрватски држављанин, највероватније, не може бити изручен земљи у којој је био председник Народне скупштине (где се за посланика кандидовао као српски држављанин) и министар у Влади.
Све ово што сам написао не говори само о наивности Демократске странке која је господину Дулићу поверила највише државне функције. Овде се ради о наивности целе нације, а посебно о наивности и пропустима безбедносних служби ове земље, а које су у потпуности заказале. О моралу господина Дулића, и о његовој љубави према земљи која му је све дала, како њему тако његовој ближој и даљој фамилији, не треба трошити речи. Лично бих волео да одгмиже у лијепу њихову по цену да чак избегне и кривичну одговорност. А тужни тужилац Миљко требало би да познаје законе ове земље макар колико и један земљорадник тј. моја маленкост.
На крају Дулић је могао мирно да запева:
Три пасоша имам ја
Нећу један, нећу два
Три пасоша имам ја
За Хрватску палим ја
Из Србије одох ја
Браћо Срби па па па
http://onlinereporter.webnode.com/p...soki-drzavnici-srbije-!/#.UNRAxvk3POU.twitter
Cрбија је позната као изузетно толерантна држава када су грађанска права и слободе у питању са у свету јединственим Уставом који дозвољава буквално свакоме па и страним туристима и држављанима,азилантима,емигрантима,гастарбајтерима и избеглицама да уживају равноправно сва права као и домицилно становништво Србије па чак и у сфери додељивања високих државних функција.Актуелни Устав Србије гарантује двојним и тројним (страним) држављанима сва права па чак и да се кандидују за председника Србије што је рецимо био случај са Борисом Тадићем,рођеним Сарајлијом и држављанином БиХ,Црне Горе и Србије.Такође је бивши министар у бившој Влади Србије Оливер Дулић двојни држављанин (Србије и Хрватске) па се намеће логично питање: чије државне интересе заступају државни функционери Србије са двојним и тројним држављанством односно има ли сукоба интереса у случајевима када лице са више држављанства обавља јавну функцију у Србији ?
Јавности је саопштено да су Оливеру Дулићу, због сумње да је злоупотребио положај, одузета три пасоша. Један дипломатски, један српски, и један хрватски пасош, тачније путовница. Е сад та хрватска путовница ми ништа не би значила да уз путовницу не иде и домовница. Господин Дулић је обављао највише државне функције, био је председник Народне скупштине и министар у Влади Републике Србије и све време је био хрватски држављанин, а ја бих се усудио рећи странац.
Приликом ступања на функцију, добро се сећам, господин Дулић је тврдио да је по националности Југословен. Даклле Југословен по националности а по држављанству Хрват. Чисто сумњам да су му Хрвати дали држављанство као грађанину Србије а по националности Југословенском. То хрватски прописи и недозвољавају. Хрвати, по закону путовницу дају, готово искључиво, својим држављанима и држављанима који су рођени ван територије Хрватске а који су у обавези да приликом добијања држављанства докажу припадност Хрватском народу. Дакле ту је ствар јасна, с обзиром да нема уговора између Хрватске и Србије о двојном држављнству, мишљења сам да је Оливер Дулић, још једном, свесно кршио законе ове земље и највероватније припремао себи одступницу за бег у лијепу њихову којој је морао доказати припадност Хрватском народу!
Закон о путним исправама Србије каже, да грађанин може да поседује само једну путну исправу исте врсте. Дакле могао је имати један дипломатски пасош и један обични. Он је ипак имао два пасоша исте врсте, из две државе, али ипак исте врсте чиме је прекршио и Закон о путним исправама.
Да би неко добио наш пасош морао би бити наш држављанин, или лице држављанин СФРЈ које је избегло или прогнано. Пошто се не ради о томе бојим се да је Дулић, што закон и налаже, да би поседовао наше држављанство, а самим тим и пасош, требао тражити отпуст из држављанства друге државе. Било како било са сигурношћу можемо утврдити да господин Дулић има чудну Југословенску националност са хрватском домовницом, или најблаже речено, господин Дулић није говорио истину ни када је постао председник Народне скупштине, као ни сада. Довољно је да се Дулић прошверцује у Хрватску и да као хрватски држављанин, највероватније, не може бити изручен земљи у којој је био председник Народне скупштине (где се за посланика кандидовао као српски држављанин) и министар у Влади.
Све ово што сам написао не говори само о наивности Демократске странке која је господину Дулићу поверила највише државне функције. Овде се ради о наивности целе нације, а посебно о наивности и пропустима безбедносних служби ове земље, а које су у потпуности заказале. О моралу господина Дулића, и о његовој љубави према земљи која му је све дала, како њему тако његовој ближој и даљој фамилији, не треба трошити речи. Лично бих волео да одгмиже у лијепу њихову по цену да чак избегне и кривичну одговорност. А тужни тужилац Миљко требало би да познаје законе ове земље макар колико и један земљорадник тј. моја маленкост.
На крају Дулић је могао мирно да запева:
Три пасоша имам ја
Нећу један, нећу два
Три пасоша имам ја
За Хрватску палим ја
Из Србије одох ја
Браћо Срби па па па
http://onlinereporter.webnode.com/p...soki-drzavnici-srbije-!/#.UNRAxvk3POU.twitter
