Агарта
Poznat
- Poruka
- 8.355
... кажу зилоти (или како се већ зове та екипа око ЦПС-а). Требало би онда, посматрајући природу, да се доживи епифанија и поверује се несумњиво у постојање Бога, али не било каквог него баш (углавном) старозаветног Јахвеа. Не знамо да ли се ико тако "посматрајући природу" дозвао к себи, те поверовао да је свака реч Библије дословна истина, учланио у "природњаке", одбацио настраног Дарвина, поверовао да се светлост кретала 10.000.000.000 пута брже, одбацио сваки уплив медицине и (за припаднице лепшег спола) похитрио полако да се породи у штали. Не, ово не измишљам, то су изјаве неких на овом форуму где једино може да води посматрање природе.
У чему је ствар? Факат је да уређеност света, пре свега природних закона (човек је ту да квари) нам говори да тешко да је то све настало случајно. Но, управо нам посматрање природе говори колико је веровање (дословно) у бога Библије незрело. Данашња наука се мучи да открије тајне Стварања, које увек некако измичу, па ето ни Хигсов бозон не помаже много. А требало би да се, све посматрајући природу, прихвати као апсолутна истина нешто што су писали углавном необразовани људи пре две до три хиљаде година. Многима од њих свет се сводио на басен Средоземног мора, а на небесима је на фиксним сферама кружило око Земље седам небеских тела. Стари завет је писан из те перспективе, то је перспектива "Бога" који је по њима стварио цео свет (Универзум). Логично, кад им је свет тада био мали.
Дакле, кад ми каже "посматрај природу", ја њој или њему одговарам питањем - а јел знаш ти колика је природа, колика је стварно Васељена?!
У толикој Васељени помало је блескасто веровати да би се Космократор бавио директним учешћем у сукобима племена на трећој стени од једног сунца на периферији једне галаксије. Па још да застане пред "гвозденим колима", како пише у њиховој књизи
У чему је ствар? Факат је да уређеност света, пре свега природних закона (човек је ту да квари) нам говори да тешко да је то све настало случајно. Но, управо нам посматрање природе говори колико је веровање (дословно) у бога Библије незрело. Данашња наука се мучи да открије тајне Стварања, које увек некако измичу, па ето ни Хигсов бозон не помаже много. А требало би да се, све посматрајући природу, прихвати као апсолутна истина нешто што су писали углавном необразовани људи пре две до три хиљаде година. Многима од њих свет се сводио на басен Средоземног мора, а на небесима је на фиксним сферама кружило око Земље седам небеских тела. Стари завет је писан из те перспективе, то је перспектива "Бога" који је по њима стварио цео свет (Универзум). Логично, кад им је свет тада био мали.
Један амандман! Ипак постоји Традиција где од давнина људи имају знања која одговорају чак најмодернијој космологији и космогонији. Чак и у Библији има понешто од те мудрости. Али никако не све, рецимо став да је Земља настала пре Сунца. О Традицији, древном извору Сазнања, било је већ речи...
Дакле, кад ми каже "посматрај природу", ја њој или њему одговарам питањем - а јел знаш ти колика је природа, колика је стварно Васељена?!
У толикој Васељени помало је блескасто веровати да би се Космократор бавио директним учешћем у сукобима племена на трећој стени од једног сунца на периферији једне галаксије. Па још да застане пред "гвозденим колима", како пише у њиховој књизи
