jeremijabg
Poznat
- Poruka
- 9.920
Србофобија код Срба – симптоми болести и лечење
3 Votes
Србофобија код Срба
четвртак, 02. јун 2011.
Пише: Дејан Шкобић, Извор: Србски посматрач
Тешко излечива болест која се најчешће јавља код младих људи, српске националности, затрованих од стране сејача мржње и раскола у српском народу назива се Србофобија. Најчешће на мети тровача налазе се млади људи, који без сопственог става о друштву у којем живи, љубави према својој (српској) нацији (што је последица непатријахалног – ”модерног” васпитања у породици) и вери често прилазе разним организацијама које већ двадесет година промовишу и боре се за анационалне и антиверске ”вредности”, јер је бити Православац ”застарела вредност”, а бити Србин и то јавно рећи значи уствари бити ”клерофашиста”. Ова болест која се преноси речима има дубље корене, у комунизму, о којима ја овом приликом нећу писати, јер желим овим чланком да скренем пажњу на узроке садашње Србофобије и њено лечење, поготово код младих људи.
Симптоми ове болести могу се препознати у ставовима оних који на крају од ове болести обољевају, ако им пријатељи и породица не помогну да се од ње излече. Ова болест проузрокује код младог човека мењање карактера, за којег родитељи мисле да је ”сазрео”, а уствари тај млади човек се радикално измени. Код њега уместо смеха видимо мржњу, уместо доброте лицемерје, уместо великодушности – немилосрдност. Србофобија је гора од свих неизлечивих болести, јер наводи човека (поготово младог!) да окрене леђа својој нацији, вери, традицији и националном идентитету који он губи (ако га је икада и имао) попут оних који су му пренели ту болест и оних пре њих…
Заражени Србофобијом своју мржњу према сопственом народу успешно промовишу кроз разне курсеве и школе о ”демократији”, ”људским правима” и др. ”стручним” темама које имају за циљ да полазницима тих курсева и школа наметну мишљење о ”геноцидним” Србима и њиховој улози и кривици у ратовима деведесетих година прошлог века, па и раније, почевши од првог светског рата. О једној од тих школа сам ја једни написао чланак под називом: ”Школа за будуће Хелсиншке војнике”. Већина полазника тих школа касније заступа те наметнуте ставове, а неки од њих импресионирани школом (у којој је све бесплатно, па чак и аутобуска карта до школе!) улазе у организације попут ”Хелсиншког одбора за људска права” о чијој школици сам ја писао.
Uploaded with ImageShack.us
На слици: Србомрзац Наташа Кандић и њен ”велики тата” Џорџ Сорош.
За разлику од психички здравих Срба који породицу сматрају основним стубом друштва, Срби оболели од Србофобије сматрају породицу ”застарелом” и ”конзервативном”, а оболеле од хомосексуализма сматрају људима чија су права угрожена, што је ноторна лаж. Хомосексуалце нико не дира све док своје приватно сексуално опредељење јавно не намећу другим људима!
Особе оболеле од Србофобије сматрају ратним злочинцима све српске официре и политичаре који су деведесетих година прошлог века учествовали у одбрани Срба у РС, РСК и касније у Србији, док с друге стране све оне који су се борили против српског народа сматрају ”браниоцима свог народа”, ”борцима за људска права” и сл.
Србофобија често захвата људе који имају неки проблем у приватном животу. Рецимо Србе у Војводини који захваљујући аутономашкој пропаганди криве за све своје материјалне проблеме Београд и тамошњу власт ”која музе Војвођане”, и на тај начин ствара се мржња између Срба у Војводини и оних у Београду, што проузрокује код оних у Војводини ”Србофобију”, јер су материјално заборављени од Београда, у којем се централизује новац. Али пре две године смо добили још један град за централизацију новца – Нови Сад, који су захваљујући неуставном статуту Војводине преузели аутономаши, као што преузимају мало по мало и остатак Војводине. Србофобија често захвата исфрустриране људе незадовољне својим животом и оним што су (или нису) до сада постигли, хомосексуалце, али често и искомплексиране људе својим физичким или психичким особинама који не могу да се пронађу у заједници у којој живе дружећи се са својим вршњацима.
Србофобија код Срба се може излечити само љубављу, враћањем на путеве Православља, истином, прихватањем да кроз њих тече српска крв вековима проливана за нашу слободу. Оболели од Србофобије морају да схвате да мржњом према свом народу само себе повређују и своје национално достојанство, јер без привржености нацији којој припада, човек се осећа одбаченим, непотребним и бескорисним. Нема новца који може да купи истину, коју носе у себи само људи који осећају љубав према другим људима.
Србофобији код Срба мало је посветити само један чланак, зато ја апелујем на све психологе, политикологе, демографе, историчаре, теологе и др. стручњаке да у складу са својом професијом израде студију о овом проблему који све више погађа Србију и српски народ! Ја сам начинио први корак, драги ”стручњаци”, ”експерти”, на вама је да нам своје знање из угла своје професије прикажете, јер овај проблем погађа све нас који себе сматрамо Србима и ”верујемо у Бога и у Српство”, како је некада говорио Јован Дучић.
3 Votes
Србофобија код Срба
четвртак, 02. јун 2011.
Пише: Дејан Шкобић, Извор: Србски посматрач
Тешко излечива болест која се најчешће јавља код младих људи, српске националности, затрованих од стране сејача мржње и раскола у српском народу назива се Србофобија. Најчешће на мети тровача налазе се млади људи, који без сопственог става о друштву у којем живи, љубави према својој (српској) нацији (што је последица непатријахалног – ”модерног” васпитања у породици) и вери често прилазе разним организацијама које већ двадесет година промовишу и боре се за анационалне и антиверске ”вредности”, јер је бити Православац ”застарела вредност”, а бити Србин и то јавно рећи значи уствари бити ”клерофашиста”. Ова болест која се преноси речима има дубље корене, у комунизму, о којима ја овом приликом нећу писати, јер желим овим чланком да скренем пажњу на узроке садашње Србофобије и њено лечење, поготово код младих људи.
Симптоми ове болести могу се препознати у ставовима оних који на крају од ове болести обољевају, ако им пријатељи и породица не помогну да се од ње излече. Ова болест проузрокује код младог човека мењање карактера, за којег родитељи мисле да је ”сазрео”, а уствари тај млади човек се радикално измени. Код њега уместо смеха видимо мржњу, уместо доброте лицемерје, уместо великодушности – немилосрдност. Србофобија је гора од свих неизлечивих болести, јер наводи човека (поготово младог!) да окрене леђа својој нацији, вери, традицији и националном идентитету који он губи (ако га је икада и имао) попут оних који су му пренели ту болест и оних пре њих…
Заражени Србофобијом своју мржњу према сопственом народу успешно промовишу кроз разне курсеве и школе о ”демократији”, ”људским правима” и др. ”стручним” темама које имају за циљ да полазницима тих курсева и школа наметну мишљење о ”геноцидним” Србима и њиховој улози и кривици у ратовима деведесетих година прошлог века, па и раније, почевши од првог светског рата. О једној од тих школа сам ја једни написао чланак под називом: ”Школа за будуће Хелсиншке војнике”. Већина полазника тих школа касније заступа те наметнуте ставове, а неки од њих импресионирани школом (у којој је све бесплатно, па чак и аутобуска карта до школе!) улазе у организације попут ”Хелсиншког одбора за људска права” о чијој школици сам ја писао.
Uploaded with ImageShack.us
На слици: Србомрзац Наташа Кандић и њен ”велики тата” Џорџ Сорош.
За разлику од психички здравих Срба који породицу сматрају основним стубом друштва, Срби оболели од Србофобије сматрају породицу ”застарелом” и ”конзервативном”, а оболеле од хомосексуализма сматрају људима чија су права угрожена, што је ноторна лаж. Хомосексуалце нико не дира све док своје приватно сексуално опредељење јавно не намећу другим људима!
Особе оболеле од Србофобије сматрају ратним злочинцима све српске официре и политичаре који су деведесетих година прошлог века учествовали у одбрани Срба у РС, РСК и касније у Србији, док с друге стране све оне који су се борили против српског народа сматрају ”браниоцима свог народа”, ”борцима за људска права” и сл.
Србофобија често захвата људе који имају неки проблем у приватном животу. Рецимо Србе у Војводини који захваљујући аутономашкој пропаганди криве за све своје материјалне проблеме Београд и тамошњу власт ”која музе Војвођане”, и на тај начин ствара се мржња између Срба у Војводини и оних у Београду, што проузрокује код оних у Војводини ”Србофобију”, јер су материјално заборављени од Београда, у којем се централизује новац. Али пре две године смо добили још један град за централизацију новца – Нови Сад, који су захваљујући неуставном статуту Војводине преузели аутономаши, као што преузимају мало по мало и остатак Војводине. Србофобија често захвата исфрустриране људе незадовољне својим животом и оним што су (или нису) до сада постигли, хомосексуалце, али често и искомплексиране људе својим физичким или психичким особинама који не могу да се пронађу у заједници у којој живе дружећи се са својим вршњацима.
Србофобија код Срба се може излечити само љубављу, враћањем на путеве Православља, истином, прихватањем да кроз њих тече српска крв вековима проливана за нашу слободу. Оболели од Србофобије морају да схвате да мржњом према свом народу само себе повређују и своје национално достојанство, јер без привржености нацији којој припада, човек се осећа одбаченим, непотребним и бескорисним. Нема новца који може да купи истину, коју носе у себи само људи који осећају љубав према другим људима.
Србофобији код Срба мало је посветити само један чланак, зато ја апелујем на све психологе, политикологе, демографе, историчаре, теологе и др. стручњаке да у складу са својом професијом израде студију о овом проблему који све више погађа Србију и српски народ! Ја сам начинио први корак, драги ”стручњаци”, ”експерти”, на вама је да нам своје знање из угла своје професије прикажете, јер овај проблем погађа све нас који себе сматрамо Србима и ”верујемо у Бога и у Српство”, како је некада говорио Јован Дучић.
??????
Ili Radune? 
