ovo nije tačno jer novorođenče nema razvijen intelektualni mehanizam kojim bi razlikovalo rasnu ili bilo kakvu drugu pripadnost. taj mehanizam mu se ugrađuje kroz odrastanje, preko roditelja ili nekih društvenih ustanova sa kojim se dete susreće u odrastanju (vrtić, škola, crkva itd).
Верујеш да се дискриминација учи. То је тачно, али не на начин на који мислиш. Погледај, рецимо, ово -
A visual preference procedure was used to examine preferences among faces of different ethnicities (African, Asian, Caucasian, and Middle Eastern) in Chinese 3-month-old infants exposed only to Chinese faces. The infants demonstrated a preference for faces from their own ethnic group. Alongside previous results showing that Caucasian infants exposed only to Caucasian faces prefer same-race faces (Kelly et al., 2005) and that Caucasian and African infants exposed only to native faces prefer the same over the other-race faces (Bar-Haim, Ziv, Lamy, & Hodes, 2006), the findings reported here (a) extend the same-race preference observed in young infants to a new race of infants (Chinese), and (b) show that cross-race preferences for same-race faces extend beyond the perceptually robust contrast between African and Caucasian faces.
Укратко, кинеска новорођенчад од три месеца, претходно у контакту само са етничким Кинезима, показују преференцију за кинеска лица на фотографијама људи различитих раса. Или ово -
The other-race effect in face processing develops within the first year of life in Caucasian infants. It is currently unknown whether the developmental trajectory observed in Caucasian infants can be extended to other cultures. This is an important issue to investigate because recent findings from cross-cultural psychology have suggested that individuals from Eastern and Western backgrounds tend to perceive the world in fundamentally different ways. To this end, the current study investigated 3-, 6-, and 9-month-old Chinese infants’ ability to discriminate faces within their own racial group and within two other racial groups (African and Caucasian). The 3-month-olds demonstrated recognition in all conditions, whereas the 6-month-olds recognized Chinese faces and displayed marginal recognition for Caucasian faces but did not recognize African faces. The 9-month-olds’ recognition was limited to Chinese faces. This pattern of development is consistent with the perceptual narrowing hypothesis that our perceptual systems are shaped by experience to be optimally sensitive to stimuli most commonly encountered in one’s unique cultural environment.
Кинеска новорођенчад од три месеца препознају сва лица, са шест месеци маргинално препознају бела али не и црна лица, а са девет месеци препознају само кинеска лица. Овакви резултати се понављају кроз читаве серије експеримената разних тимова, од лакшег препознавања емоција код расно сличних до могућности да се разликују лица сопствене расе два до три дана после рођења. Све је део истог адаптивног механизма. Или, рецимо, пређемо са визуелног домена на један још интересантнији -
Newborn infants whose mothers were monolingual speakers of Spanish or English were tested with audio recordings of female strangers speaking either Spanish or English. Infant sucking controlled the presentation of auditory stimuli. Infants activated recordings of their native language for longer periods than the foreign language.
Укратко, два дана стара новорођенчад показују више интересовања за снимке матерњег језика (енглески или шпански). Или ово -
Three experiments investigated the ability of French newborns to discriminate between sets of sentences in different foreign languages. The sentences were low-pass filtered to reduce segmental information while sparing prosodic information. Infants discriminated between stress-timed English and mora-timed Japanese (Experiment 1) but failed to discriminate between stress-timed English and stress-timed Dutch (Experiment 2). In Experiment 3, infants heard different combinations of sentences from English, Dutch, Spanish, and Italian. Discrimination was observed only when English and Dutch sentences were contrasted with Spanish and Italian sentences. These results suggest that newborns use prosodic and, more specifically, rhythmic information to classify utterances into broad language classes defined according to global rhythmic properties. Implications of this for the acquisition of the rhythmic properties of the native language are discussed.
Укратко, француска новорођенчад користе прозодију и ритам (вероватно) да би разликовала међу језичким паровима (енглески и јапански, германски и романски језици)
Шта је поента? Поента је да су новорођенчад опремљена
урођеним когнитивним механизмима који им омогућавају да разликују блиско од страног, при чему је мајчин језик близак итд. Визуални механизми, фонетски механизми, могуће и олфакторни мада нисам читао студије - скоро читав спектрум чула је у игри. Биолошки трошкови оваквог улагања у способност ране дискриминације нису занемарљиви, тако да је јасно да дете на овај начин стиче предности.
Да се вратим на почетак. Кинеско новорођенче нема генетску склоност кинеским лицима или кинеском језику. Та склоност се учи у првим данима живота; изложеност језику почиње још у материци. Према томе, дете јесте почело са процесом учења о сопственој групи, етничкој, расној, итд. Оно што је битно, међутим, јесте да је нека склоност
предиспонирана да се формира. Оно што је битно јесте да је дете способно за ту врсту учења. Детињство је неуролошки детерминисано стање ума. Све могућности дечијег ума су ту из битних еволутивних разлога. Механизми који омогућавају врсту дискриминације о којој сам писао горе су присутни од самог почетка, активни су од самог почетка, и дискриминација је тиме неизбежна.
Зашто је то тако? Зашто постоје овакви механизми, и зашто се са годинама и учењем фокусирају уместо да губе на важности? Зато што је битно разликовати свог од туђег. Тиме стичеш предности. Што више сличности, то су веће шансе сродства. Што ближе сродство, то мање опасности, више разлога за сарадњу, веће предности од алтруизма, и сл. То су основе етологије, али и психологије.
svoj stav kasnije kreira u zavisnosti od društvene grupe u kojem je kontejnirana njegova intelektuana svest. tako, ako razgovara o nacionalizmu, svoj stav će kreirati na osnovu kontejnirane intelektuane svesti nacionalnog kontejnera kojem pripada (srbin, rus, francuz, albanac i sl.)
Не разумем шта значи 'контејнирана интелектуална свест' или 'национални контејнер'. На шта мислиш?
ovo je opet pogrešno rasuđivanje nastalo iz uverenja kreiranog kroz civilizacijski proces, a koji nas dresira da je jedina vrednost čovekovog života sadržana u konstantnom takmičenju i borbi za dokazivanje svoje ličnosti. upravo ta ličnost, koja je kreirana vezivanjem i indentifikacijom sa spoljnim životom, a kojim upravlja njegovo visočanstvo ego, prouzrokuje sve psihološke probleme s kojim se čovek susreće u životu, kao strah, tuga, patnja, briga isl.
Вредност и смисао човековог живота су субјективни. Твоја, рекло би се, будистичка начела су једнако добар одговор на питање смисла као и сваки други. Биолошки, смисао живота је продужетак врсте. Човек без деце је промашио своју биолошку улогу и на тај начин је, еволутивно гледано, безвредан, осим кроз алтруизам изражен кроз већ поменуте Хамилтонове једначине (баналним примером, генетски је исплативо скочити у ватру за два брата али не за једног, за осам сестара од тетке али не за седам, итд). Механизми дискриминације код новорођенчади су вредни и неопходни из ове перспективе. Перспектива субјективне моралности за њих нема значаја. Политичке идеологије такође.
Што се такмичења и сукоба тиче, и они су урођени, али о томе можемо сутра.