- Poruka
- 19.509
http://www.manastir-lepavina.org/ar...lika_vernika_u_srbiji_promenila_se_radikalno/
Bez nevolje nema bogomolje
Vernici osamdesetih bili su bez škole i živeli su na selu. Ljudi su poceli masovno da se vraćaju Bogu, bilo da ga slave ili kude zbog
nevolja koje su ih snašle
Slika vernika u Srbiji promenila se radikalno
Bez nevolje nema bogomolje
Ako se u Srbiji poslednje decenije 20. veka išta promenilo, onda se to svakako dogodilo u oblasti religije, tvrde sociolozi i tu tezu potkrepljuju rezultatima istraživanja i podacima sa poslednjeg popisa stanovništva, prema kojima je tipicna slika vernika danas potpuno izmenjena. Sve što se u državi događalo minulih godina pokazalo je da su ljudi poceli masovno da se vraćaju Bogu, ako ne da ga slave, a ono bar da ga krive za sve nevolje koje su ih zadesile.
Ova formulacija sociologa religije dr Zorice Kuburić, možda najplasticnije opisuje naš odnos prema svevišnjem, a taj sažetak svakako može da se dopuni i poznatom tezom akademika Vladete Jerotića da “bez nevolje nema bogomolje”. Tako se bar pokazalo na ovdašnjim prostorima.
Kameleonsko ponašanje
Vrlo je interesantno da se i antiteisti kao borbeni protivnici religije veoma pridržavaju tradicionalnih religioznosti, cak jedna trećina tvrdi da je oduvek slavila verske praznike i danas to cini. Na osnovu toga sam zakljucila- kaže sociolog Dragana Radisavljević-Ćiprizanović- da se radi o inerciji prouzrokovanoj poluvekovnom ateistickom propagandom koja je ucinila da promena ponašanja ide ispred promene svesti. Ako neko izjavljuje da je antiteista, a krsti dete, ide u crkvu, sahranjuje bližnje sa opelom, onda tu nešto nije u redu?!
Dok su vernici osamdesetih bili mahom ljudi sa sela, marginalizovani, žene, stariji, uglavnom bez škole, danas imamo sasvim suprotnu situaciju. Vernici su stanovnici grada, muškarci, obrazovani i mladi. Zapravo, po objašnjenju sociologa Dragane Radisavljević Ćiparizović došlo je do velike ujednacenosti, vezanosti za religiju i crkvu po mestu stanovanja, polu, školskoj spremi i zanimanju, sa karakteristi�cnom tendencijom da mladi sve više postaju religiozni. Revitalizacija religije vezana za grad u skladu je sa svetskim trendom, a razlike u religioznosti žena i muškaraca skoro da više ne postoje.
Broj vernika u odnosu na 1991. povećao se pocetkom trećeg milenijuma sa 92,7 na 95 odsto, a broj onih koji su izjavili da nisu vernici manji je cetiri puta (pre jedne decenije bilo ih je 160.000, a sada je ta “knjiga” spala na 40.000 “nevernika").
Međutim, sociolozi upozoravaju da izjašnjavanje o verskoj pripadnosti nije isto što i religioznost. Po istraživanju koje je objavljeno u Zborniku pod naslovom “Srbija krajem milenijuma, razaranje društva, promene i svakodnevni život” religiozno je oko 60 odsto ljudi, nereligiozno 19 odsto, a neopredeljena je petina anketiranih.
- U najnereligiozniju grupaciju spadaju ljudi između 41 i 50 godina, što nimalo ne cudi jer je ova generacija odrastala u doba najveće ateizacije tadašnjeg jugoslovenskog društva. Religioznost je ponovo na uzlaznoj liniji u starosnoj grupi od 51 i 60 godina, dok je dve trećine religioznih starije od 61 godinu. U najreligioznije spadaju i oni između 20 i 40 godina. I ta cinjenica više nije iznenađujuća. Rezultati pokazuju da je religija prvo pitanje naše mladosti i poslednje pitanje naše starosti.
Ne treba zanemariti ni neopterećenost mladih ateistickom propagandom, a dužina trenda pokazuje da njihova religioznost nije samo prolazno pomodarstvo koje će brzo proći, kako se nekima u prvi mah u�cinilo- kaže Dragana Radisavljević-Ćiparizović, uz ocenu da religioznost nije u potpuno obrnutom odnosu sa stepenom strucne spreme anketiranih, što je bilo opšte pravilo u prethodnim istraživanjima.
Najviše “pometnje” u stavovima izazvali su visokoškolci, odnosno najobrazovaniji, kao i oni bez škole, odstupivši donekle od ocekivanog. Podaci pokazuju ne samo da je opšta populacija postala religioznija, već i da 46 odsto mladih bez ikakvih ograda prihvata sve što ih crkva uci.
Nije moda
Za Draganu Radisavljević Ćiparizović trend koji traje preko 10 godina je dovoljno dug vremenski period i argument protiv pojednostavljenih tvrdnji kako se ljudi vraćaju crkvi iz pomodarstva.
- Evo, ovde imamo pokazatelje za molitvu i post i ne vidim da se neko moli ili posti iz pomodarstva. Ako dve trećine studenata praktikuje molitvu, a ako 16 odsto njih redovno posti, a 40,6 posto povremeno pred verske praznike, onda to pokazuje da je zaista došlo do preokreta u ponašanju- dokazuje Dragana.
- Ono što je ranije predstavljalo “naucnu fantastiku” , sada je pocelo da se ostvaruje, uvedena je veronauka u škole, sveštenici su ušli u kasarne i zatvore (što je najnormalnija praksa na Zapadu) i pocetkom trećeg milenijuma postaje realnost u Srbiji. Da se ne radi o “klerikalizaciji” srpskog društva potvrđuje i procentualna slicnost naše sadašnje religijske situacije sa Zapadnoevropskom sa pocetka osamdesetih godina prošlog veka. Tada se po Galupovom istraživanju religioznosti, religioznim deklarisalo 63 odsto ispitanika, nereligioznih je bilo 24 odsto, a samo pet odsto je izjavilo da su uvereni ateisti- objašnjava istraživac Radisavljević-Ćiparizović.
U trećem milenijumu radikalno se promenio i položaj, ali i osećanja teista i ateista koja se odnose na sigurnost i samopouzdanje. Došlo je naprosto do rokade uloga. Dok su se ranijih decenija neverujući u Srbiji osećali zaštićeno zvanicnim, državnim, otklonom u doba komunisticke vladavine prema crkvi, sada se stvara povoljna atmosfera u kojoj vernici mogu da “dignu glavu”. Kada je Marksova doktrina potisnuta na margine, a religija se više ne propagira kao “opijum za narod” ateisti se sada osećaju ugroženo i pocinju da se bore za svoje pravo da ne veruju. Koliko je promena odnosa prema religiji dobra ili loša?
Nisam sklona o tome da govorim na taj nacin, da li je to dobro ili loše. To je cinjenica, to se dogodilo, verovatno iz potrebe i ne možemo negirati te procese u stilu- ne toga nema. Sećam se kad sam pre osam godina radila doktorsku disertaciju, moj profesor je bio ateista i mislio je da su svi ateisti. I kada sam prikazala procente da se sredinom devedesetih u svetu svega 17 odsto ljudi izjašnjavaju kao ateisti i nerelgiozni, on je rekao- to je nemoguće, to je tako malo. Mislio je da je ceo svet već sekularizovan. Danas vidimo da se i taj procenat smanjio. I, ako gledate postkomunisticki svet i mi smo doprineli da se na svetskoj sceni ti procenti promene- kaže dr Zorica Kuburić, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Javno obraćanje Bogu
Amerikanci i dalje idu u crkvu svake nedelje, i mole se Bogu i dalje, to je njihov stil života. Naravno, imate i one koji ne idu u crkvu i kojima nidocega nije stalo, ali i sataniste. Svega ima i svako se moli ... Bila sam u Americi baš posle 11. septembra i u toj nevolji povećao se stepen obraćanja Bogu, na televiziji, javno, non- stop su išle emisije gde su se javno molili Bogu, imali su maltene predstave, vernici su se molili za Ameriku, za opstanak njihove države. Na reklamama sa bilbordima, piše da Bog cuva Ameriku i da bude prisutan i u zahvalnosti i u nevolji- prica prof. Zorica Kuburić.
U Centru za istraživanje religije u Novom Sadu na velikom uzorku ispitivan je odnos srednjoškolaca prema religiji u selu i gradu, u Centralnoj Srbiji i Vojvodini i utvrđeno je da su skoro svi mladi religiozni i da se vrlo mali broj deklariše suprotno. Postoji i jedan sloj mladih koji razmišljaju o religiji, ali nisu sigurni da li veruju ili ne veruju i naravno, to je povezano s porodicom, mada se pokazalo da su mladi religiozniji nego njihovi roditelji, objašnjava dr Kuburić, uz opasku da je mladima religija jako potrebna i da su oni spremni da istražuju i preko postavljenih granica.
Ubeđena je da mladi mogu da prepoznaju manipulacije i zloupotrebe religije i da u njihovoj svesti postoji opredeljenje da znaju šta je sekta po intuitivnom razumevanju problema zla. Njihovi stavovi prema religiji su orijentacija ka dobru, ka moralnosti, redu, ljubavi… Problem je u tome što je među srednjoškolcima sve više onih koji odustaju od borbe za vlastiti život i lako se priklanjaju trenutnim uživanjima, drogi i alkoholu.... Dobra vest je da je među njima još uvek više onih koji su zdraviji. Mada se, gledano iz ugla socijalne ili individualne patologije, sve više povećava broj mladih koji imaju probleme, koji su u krizi i gube perspektivu.
Olga Nikolić
Bez nevolje nema bogomolje
Vernici osamdesetih bili su bez škole i živeli su na selu. Ljudi su poceli masovno da se vraćaju Bogu, bilo da ga slave ili kude zbog
nevolja koje su ih snašle
Slika vernika u Srbiji promenila se radikalno
Bez nevolje nema bogomolje
Ako se u Srbiji poslednje decenije 20. veka išta promenilo, onda se to svakako dogodilo u oblasti religije, tvrde sociolozi i tu tezu potkrepljuju rezultatima istraživanja i podacima sa poslednjeg popisa stanovništva, prema kojima je tipicna slika vernika danas potpuno izmenjena. Sve što se u državi događalo minulih godina pokazalo je da su ljudi poceli masovno da se vraćaju Bogu, ako ne da ga slave, a ono bar da ga krive za sve nevolje koje su ih zadesile.
Ova formulacija sociologa religije dr Zorice Kuburić, možda najplasticnije opisuje naš odnos prema svevišnjem, a taj sažetak svakako može da se dopuni i poznatom tezom akademika Vladete Jerotića da “bez nevolje nema bogomolje”. Tako se bar pokazalo na ovdašnjim prostorima.
Kameleonsko ponašanje
Vrlo je interesantno da se i antiteisti kao borbeni protivnici religije veoma pridržavaju tradicionalnih religioznosti, cak jedna trećina tvrdi da je oduvek slavila verske praznike i danas to cini. Na osnovu toga sam zakljucila- kaže sociolog Dragana Radisavljević-Ćiprizanović- da se radi o inerciji prouzrokovanoj poluvekovnom ateistickom propagandom koja je ucinila da promena ponašanja ide ispred promene svesti. Ako neko izjavljuje da je antiteista, a krsti dete, ide u crkvu, sahranjuje bližnje sa opelom, onda tu nešto nije u redu?!
Dok su vernici osamdesetih bili mahom ljudi sa sela, marginalizovani, žene, stariji, uglavnom bez škole, danas imamo sasvim suprotnu situaciju. Vernici su stanovnici grada, muškarci, obrazovani i mladi. Zapravo, po objašnjenju sociologa Dragane Radisavljević Ćiparizović došlo je do velike ujednacenosti, vezanosti za religiju i crkvu po mestu stanovanja, polu, školskoj spremi i zanimanju, sa karakteristi�cnom tendencijom da mladi sve više postaju religiozni. Revitalizacija religije vezana za grad u skladu je sa svetskim trendom, a razlike u religioznosti žena i muškaraca skoro da više ne postoje.
Broj vernika u odnosu na 1991. povećao se pocetkom trećeg milenijuma sa 92,7 na 95 odsto, a broj onih koji su izjavili da nisu vernici manji je cetiri puta (pre jedne decenije bilo ih je 160.000, a sada je ta “knjiga” spala na 40.000 “nevernika").
Međutim, sociolozi upozoravaju da izjašnjavanje o verskoj pripadnosti nije isto što i religioznost. Po istraživanju koje je objavljeno u Zborniku pod naslovom “Srbija krajem milenijuma, razaranje društva, promene i svakodnevni život” religiozno je oko 60 odsto ljudi, nereligiozno 19 odsto, a neopredeljena je petina anketiranih.
- U najnereligiozniju grupaciju spadaju ljudi između 41 i 50 godina, što nimalo ne cudi jer je ova generacija odrastala u doba najveće ateizacije tadašnjeg jugoslovenskog društva. Religioznost je ponovo na uzlaznoj liniji u starosnoj grupi od 51 i 60 godina, dok je dve trećine religioznih starije od 61 godinu. U najreligioznije spadaju i oni između 20 i 40 godina. I ta cinjenica više nije iznenađujuća. Rezultati pokazuju da je religija prvo pitanje naše mladosti i poslednje pitanje naše starosti.
Ne treba zanemariti ni neopterećenost mladih ateistickom propagandom, a dužina trenda pokazuje da njihova religioznost nije samo prolazno pomodarstvo koje će brzo proći, kako se nekima u prvi mah u�cinilo- kaže Dragana Radisavljević-Ćiparizović, uz ocenu da religioznost nije u potpuno obrnutom odnosu sa stepenom strucne spreme anketiranih, što je bilo opšte pravilo u prethodnim istraživanjima.
Najviše “pometnje” u stavovima izazvali su visokoškolci, odnosno najobrazovaniji, kao i oni bez škole, odstupivši donekle od ocekivanog. Podaci pokazuju ne samo da je opšta populacija postala religioznija, već i da 46 odsto mladih bez ikakvih ograda prihvata sve što ih crkva uci.
Nije moda
Za Draganu Radisavljević Ćiparizović trend koji traje preko 10 godina je dovoljno dug vremenski period i argument protiv pojednostavljenih tvrdnji kako se ljudi vraćaju crkvi iz pomodarstva.
- Evo, ovde imamo pokazatelje za molitvu i post i ne vidim da se neko moli ili posti iz pomodarstva. Ako dve trećine studenata praktikuje molitvu, a ako 16 odsto njih redovno posti, a 40,6 posto povremeno pred verske praznike, onda to pokazuje da je zaista došlo do preokreta u ponašanju- dokazuje Dragana.
- Ono što je ranije predstavljalo “naucnu fantastiku” , sada je pocelo da se ostvaruje, uvedena je veronauka u škole, sveštenici su ušli u kasarne i zatvore (što je najnormalnija praksa na Zapadu) i pocetkom trećeg milenijuma postaje realnost u Srbiji. Da se ne radi o “klerikalizaciji” srpskog društva potvrđuje i procentualna slicnost naše sadašnje religijske situacije sa Zapadnoevropskom sa pocetka osamdesetih godina prošlog veka. Tada se po Galupovom istraživanju religioznosti, religioznim deklarisalo 63 odsto ispitanika, nereligioznih je bilo 24 odsto, a samo pet odsto je izjavilo da su uvereni ateisti- objašnjava istraživac Radisavljević-Ćiparizović.
U trećem milenijumu radikalno se promenio i položaj, ali i osećanja teista i ateista koja se odnose na sigurnost i samopouzdanje. Došlo je naprosto do rokade uloga. Dok su se ranijih decenija neverujući u Srbiji osećali zaštićeno zvanicnim, državnim, otklonom u doba komunisticke vladavine prema crkvi, sada se stvara povoljna atmosfera u kojoj vernici mogu da “dignu glavu”. Kada je Marksova doktrina potisnuta na margine, a religija se više ne propagira kao “opijum za narod” ateisti se sada osećaju ugroženo i pocinju da se bore za svoje pravo da ne veruju. Koliko je promena odnosa prema religiji dobra ili loša?
Nisam sklona o tome da govorim na taj nacin, da li je to dobro ili loše. To je cinjenica, to se dogodilo, verovatno iz potrebe i ne možemo negirati te procese u stilu- ne toga nema. Sećam se kad sam pre osam godina radila doktorsku disertaciju, moj profesor je bio ateista i mislio je da su svi ateisti. I kada sam prikazala procente da se sredinom devedesetih u svetu svega 17 odsto ljudi izjašnjavaju kao ateisti i nerelgiozni, on je rekao- to je nemoguće, to je tako malo. Mislio je da je ceo svet već sekularizovan. Danas vidimo da se i taj procenat smanjio. I, ako gledate postkomunisticki svet i mi smo doprineli da se na svetskoj sceni ti procenti promene- kaže dr Zorica Kuburić, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Javno obraćanje Bogu
Amerikanci i dalje idu u crkvu svake nedelje, i mole se Bogu i dalje, to je njihov stil života. Naravno, imate i one koji ne idu u crkvu i kojima nidocega nije stalo, ali i sataniste. Svega ima i svako se moli ... Bila sam u Americi baš posle 11. septembra i u toj nevolji povećao se stepen obraćanja Bogu, na televiziji, javno, non- stop su išle emisije gde su se javno molili Bogu, imali su maltene predstave, vernici su se molili za Ameriku, za opstanak njihove države. Na reklamama sa bilbordima, piše da Bog cuva Ameriku i da bude prisutan i u zahvalnosti i u nevolji- prica prof. Zorica Kuburić.
U Centru za istraživanje religije u Novom Sadu na velikom uzorku ispitivan je odnos srednjoškolaca prema religiji u selu i gradu, u Centralnoj Srbiji i Vojvodini i utvrđeno je da su skoro svi mladi religiozni i da se vrlo mali broj deklariše suprotno. Postoji i jedan sloj mladih koji razmišljaju o religiji, ali nisu sigurni da li veruju ili ne veruju i naravno, to je povezano s porodicom, mada se pokazalo da su mladi religiozniji nego njihovi roditelji, objašnjava dr Kuburić, uz opasku da je mladima religija jako potrebna i da su oni spremni da istražuju i preko postavljenih granica.
Ubeđena je da mladi mogu da prepoznaju manipulacije i zloupotrebe religije i da u njihovoj svesti postoji opredeljenje da znaju šta je sekta po intuitivnom razumevanju problema zla. Njihovi stavovi prema religiji su orijentacija ka dobru, ka moralnosti, redu, ljubavi… Problem je u tome što je među srednjoškolcima sve više onih koji odustaju od borbe za vlastiti život i lako se priklanjaju trenutnim uživanjima, drogi i alkoholu.... Dobra vest je da je među njima još uvek više onih koji su zdraviji. Mada se, gledano iz ugla socijalne ili individualne patologije, sve više povećava broj mladih koji imaju probleme, koji su u krizi i gube perspektivu.
Olga Nikolić
) trazi prekomandu, jalovo je ovo tlo za tu tvoju besedu.
