Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
i za ove dane, pon, sre, pet
pročitah Bilo jednom na Dorćolu, Siniša Živković
neočekivano dobra, i suze i smijeh i odlično napisana, puno nekih lijepih i manje lijepih likova i situacija, diiivna...podsjetilo me jako na SSelenića, ali je malo mekče, nije onako sirovo i oporo, kao što Selenić zna da udari
znači, za preporuku
Gledala sam juče emisiju ''Dobro veče, Beograde'' u kojoj su gošće bile Mirjana Bobić Mojsilović i Gorica Nešović, koje su osule paljbu po ljudima koji kritikuju voditeljke-spisateljice. Nisam sve odgledala, ali mi je bilo smešno videti Bobićku kako u prepoznatljivom maniru mlatara rukama i živo objašnjava dok voditelji jedva uspevaju da dođu do reči. Simpatična mi je, za razliku od Gorice koja deluje nadobudno i koja se ubi objašnjavajući kako nju ne dotiče šta drugi govore i kako ona piše zbog sebe, a ne da bi se to nekom svidelo, bla bla... I ja pomislih kako se mnogo nešto buni za nekog koga nije briga.
Znači, nema nam Rade par dana. Meni nema putovanja narednih par meseci, dok mi kuče ne primi sve vakcine. Onda ću moći da je ostavim kod svekrve koja ima mini-farmu
Slažem se s Esteritom za ''Bilo jednom na Dorćolu'', mislim da sam je već pominjala ovde.
Ja sam načela onu gomilu Laguninih knjiga (10 koje sam kupila na akciji + one sa Sajma), tako da ću to čitati bar do kraja godine. Rekla sam sebi da neću ništa kupiti bar do Božića, ali sam juče uzela ''Putovanje jednog slona''.
Procitala sam ROGOVE! Taman mi je legla.
Ko voli dobar triler, dramu, sa malim primesama fantastike (glavni lik je preko noci dobio prave rogove na glavi), ali i za to postoji objasnjenje) bice odusevljen!
I naravno tu je i interesantna ljubavna prica,
Ja sam je procitala za dan.
Ja sam odusevljena.
- - - - - - - - - -
Sad ne znam sta cu. Idem u biblioteku tek u utorak.
U ponedeljak je koliko sam cula praznik, pa se ne radi.
Il` cu Keruaka ``Na putu`` ili Hakslija ``Ostrvo``?
Ne znam.
Gledala sam juče emisiju ''Dobro veče, Beograde'' u kojoj su gošće bile Mirjana Bobić Mojsilović i Gorica Nešović, koje su osule paljbu po ljudima koji kritikuju voditeljke-spisateljice. Nisam sve odgledala, ali mi je bilo smešno videti Bobićku kako u prepoznatljivom maniru mlatara rukama i živo objašnjava dok voditelji jedva uspevaju da dođu do reči. Simpatična mi je, za razliku od Gorice koja deluje nadobudno i koja se ubi objašnjavajući kako nju ne dotiče šta drugi govore i kako ona piše zbog sebe, a ne da bi se to nekom svidelo, bla bla... I ja pomislih kako se mnogo nešto buni za nekog koga nije briga.
Znači, nema nam Rade par dana. Meni nema putovanja narednih par meseci, dok mi kuče ne primi sve vakcine. Onda ću moći da je ostavim kod svekrve koja ima mini-farmu
Slažem se s Esteritom za ''Bilo jednom na Dorćolu'', mislim da sam je već pominjala ovde.
Ja sam načela onu gomilu Laguninih knjiga (10 koje sam kupila na akciji + one sa Sajma), tako da ću to čitati bar do kraja godine.
Rekla sam sebi da neću ništa kupiti bar do Božića, ali sam juče uzela ''Putovanje jednog slona''.
Tako nešto i ja sebi često kažem, a šta ispadne druga je priča ( vidi se na punim policama) razumem skroz
Ja ću da ostanem na području Nemačke što se knjiga tiče, uzela sam neki triler Jedan nerešen slučaj, Folker Kučer (radnja se odvija u Berlinu 1929.god). To ću da čitam posle, a sad odo' na kaficu sa drugaricama
Nisam rekla, procitala sam Marukabijev roman ,,Juzno od granice, zapadno od sunca''. I uopste ne znam sta bih rekla.
Bila sam naizmenicno razocarana stilom pisanja, dijalozima, objasnjenjem motiva u nekim trenucima, malo mi je bio problem da povezem Japance sa nekim osobinama, mrzovoljom recimo, stras mi nikako ne ide uz njih.
A naizmenicno sam bila i zatecena kako tacno opisuje neka stanja svesti i imala sam sve vreme u glavi tacno film koji bi mogao da se snimi po romanu, i bar i dzez muziku i atmosferu u filmu... A kraj me je potpuno zatekao, nisam mogla da zaspim naredna dva sata razmisljajuci o tome kako treba shvatiti procitano...
Sad sam presla na drugi deo Pekicevih skakavaca koje cekaju vec duze vreme svoj red na polici, taman dok prodju neradni dani i otvori se biblioteka. Volim Pekica, ali ovaj format knjige je samo lep na oko, toliko me zamara dok citam... Format kao ovde na krstarici, predugacki redovi, a ne umem da kliknem na enter.
Gledala sam juče emisiju ''Dobro veče, Beograde'' u kojoj su gošće bile Mirjana Bobić Mojsilović i Gorica Nešović, koje su osule paljbu po ljudima koji kritikuju voditeljke-spisateljice. Nisam sve odgledala, ali mi je bilo smešno videti Bobićku kako u prepoznatljivom maniru mlatara rukama i živo objašnjava dok voditelji jedva uspevaju da dođu do reči. Simpatična mi je, za razliku od Gorice koja deluje nadobudno i koja se ubi objašnjavajući kako nju ne dotiče šta drugi govore i kako ona piše zbog sebe, a ne da bi se to nekom svidelo, bla bla... I ja pomislih kako se mnogo nešto buni za nekog koga nije briga.
Znači, nema nam Rade par dana. Meni nema putovanja narednih par meseci, dok mi kuče ne primi sve vakcine. Onda ću moći da je ostavim kod svekrve koja ima mini-farmu
Slažem se s Esteritom za ''Bilo jednom na Dorćolu'', mislim da sam je već pominjala ovde.
Ja sam načela onu gomilu Laguninih knjiga (10 koje sam kupila na akciji + one sa Sajma), tako da ću to čitati bar do kraja godine. Rekla sam sebi da neću ništa kupiti bar do Božića, ali sam juče uzela ''Putovanje jednog slona''.
Nisam rekla, procitala sam Marukabijev roman ,,Juzno od granice, zapadno od sunca''. I uopste ne znam sta bih rekla.
Bila sam naizmenicno razocarana stilom pisanja, dijalozima, objasnjenjem motiva u nekim trenucima, malo mi je bio problem da povezem Japance sa nekim osobinama, mrzovoljom recimo, stras mi nikako ne ide uz njih.
A naizmenicno sam bila i zatecena kako tacno opisuje neka stanja svesti i imala sam sve vreme u glavi tacno film koji bi mogao da se snimi po romanu, i bar i dzez muziku i atmosferu u filmu... A kraj me je potpuno zatekao, nisam mogla da zaspim naredna dva sata razmisljajuci o tome kako treba shvatiti procitano...
Sad sam presla na drugi deo Pekicevih skakavaca koje cekaju vec duze vreme svoj red na polici, taman dok prodju neradni dani i otvori se biblioteka. Volim Pekica, ali ovaj format knjige je samo lep na oko, toliko me zamara dok citam... Format kao ovde na krstarici, predugacki redovi, a ne umem da kliknem na enter.
Ti kao jedna moja drugarica.
Razgovaramo jednom tako i ja kažem kako ni jednog Kineza ne bih mogla da doživim kao muškarca.
A ona kaže, "pa ono stvarno, zamisli da mi nešto zapreti, umrla bih od smeha"
(Inače je ona sama dosta visoka i krupna osoba)
Drage moje, evo konačno da napišem utiske o romanu Vazdušni ljudi, moje koleginice Sonje Atanasijević, Prosveta, 203 strane. Ne zato što je znam, pa hoću da je reklamiram, nego mi se roman zaista izuzetno dopao.
Irina je imala abortus i posle toga počinje da joj se "javlja" njena nerodjena ćerka u uzrastu od nekih 6 godina. A onda se priseća da joj se i u detinjstvu dešavalo da "vidi" ponekog koga drugi ne vide.
Nije to ni nalik na onu seriju Šaptačica duhovima, mada se ti njeni "vazdušni ljudi" slično pojavljuju, sa slabom svetlošću oko sebe.
Jeste da se roman zove po njima, ali oni su sporedna priča i pojava u romanu. Ono glavno je priča o detinjstvu i odrastanju, praktično autobigrafija.
A ono što je meni bilo fascinantno je to što su neki dogadjaji skoro istovetni nekima iz mog života. Kao npr. kada joj komšinica Mira buši uši iglom i kroz njih provuče crveni konac, a Irini se uši inficiraju i zagnoje.
Ja sam dozvolila da mi sa 18 godina tadašnji momak probuši uši zbog jednih crvenih mindjuša iz izloga Fontane. Ko se seća te prodavnice u Knez Mihajlovoj, sa slikama, bižuterijom, stranim pićima....
I samo sa 18 godina i kad si zaljubljena možeš da dozvoliš da ti momak buši uši, pa je počeo spreda, pa nastavio straga, pa mi je sad ta rupica neravna i evo danima se mučim i ne uspevam da stavim mindjušu jer dugo nisam nosila pa mi je izgleda zaraslo. A ne mogu ni da nadjem svoje zlatne mindjuše jer sam ih dala ćerki, i bogzna gde ih je ona spremila. A imam/imala sam od belog zlata sa brilijantima, iste kakve je u to vreme nosio i Bajaga
Uglavnom, stavila sam te crvene iz Fontane i isto su mi se uši zagnojile i ko zna koliko bih ja tako trpela bolove i čekala da samo prodje, da to nije primetila moja drugarica, čiji je tata radio u Galenici i odmah mi je tutnula neku mast i naredila da smesta izvadim mindjuše. Tako da sam ja to mazala i prošlo je.
Eeeto malo i moje biografije.
Pa onda Irinin odnos sa drugaricom Irenom, nisu se volele, ali porodične situacije (roditelji prosvetni radnici), pa čak i imena su im bila slična, pa se nekako samo nametalo da su se družile i to je trajalo dobar deo život do jednog momenta sumnje koji Irina nije mogla da prevazidje.
Junakinja je završila muzičku akademiju tako da u romanu ima mnogo "muzičkih" momenata, oda Šopenovim valcerema i drugim delima.
Mnogo zanimljivih detalja ima u ovom romanu. Neki su samo usput pomenuti, nekima je posvećeno više pažnje i dato više prostora. Dosta je ljudi pomenuto, deca iz ulice iz škole, roditelji, drugarice, njihove porodice. Kao ono kad se i sami sećamo detinjstva, pa neke dogadjaje i ljude pamtimo do najsitnijih detalja, a neke samo ovlaš, da su se dogodili ili da su postojali.
Ne znam koliko je za moje oduševljenje ovim romanom bitno to što smo autorka i ja sličnih godina, što smo odrastale u sličnom okruženju, pa iako se nismo poznavale, kao da delimo neke iste uspomene. Uglavnom, meni je roman baš legao i od srca ga preporučujem.
Bi tako si zanimljivo predstavila knjigu da je kupujem cim stignem!
Moram jos da kazem da ja nikog nisam volela toliko da bih trpela busenje uziju, evo i sad se jezim na samu pomisao
Bi tako si zanimljivo predstavila knjigu da je kupujem cim stignem!
Moram jos da kazem da ja nikog nisam volela toliko da bih trpela busenje uziju, evo i sad se jezim na samu pomisao
Mogu samo da napisem da je to bila bas ``jaka`` ljubav kod Bi.
To razumem i postujem, jer sam i ja radila neke stvari slicnog tipa, sve za ljubav... Ehhhh...
Jos jednom, Bi, sjajan komentar si napisala za knjigu. I ja sam pozelela da je procitam.
Zavrsih Lavirint uzdaha Dzejn Dzonson. Istorijsko ljubavni roman, meni se dopao. Vladavina sultana Mule Ismaila u Maroku krajem XVII v, desavanja na dvoru, haremi, spletke, raskos na istocnjacki nacin..i u svemu tome i jedna ljubavna prica..
Moram da priznam da pre ove knjige nikad cula za tog sultana, ali sad mi je drago da znam bar malo vise o istoriji Maroka.
Duzna sam vam drage moje devojke svoj komentar knjige Davni sati.
Citala sam je duuuugo al ne zato sto je ona dosadna nego zato sto sam ja dosadna.
Dve strane pročitam pa zaspim...i tako valjda mesecima.
A onda sam zapala u onaj deo kad ne mozes da ostavis knjigu i zavrsila je ocas.
Nerazmno veliki broj strana je njena najveca mana.
Sve to moglo je u bar 200 strana manje.
Ali ako zanemarite to - knjiga je lepa, topla, zivotna i jednim delom duboko potresna.
Volim te knjige o porodicama, starim tajnama, sestrinskoj ljubavi i prijateljstvu.
Preporucila bih je svakoj zeni, ni jednom muskarcu i nikom mladjem od 25 godina.
Svakako je vredi procitati jer lep je jezik, lepa je energija koju nosi, sve vreme sam osecala neku emociju, ovakvu ili onakvu ali emociju.
I zatvorila sam je nocas daleko iza ponoci sa cudnim osecajem sete.
Meni je Mekol Smit i dalje dosadan. Pročitala sam skoro četvrtinu. Tupi s nekom istorijom, filozofijom.... možda se moj mozak malo ulenjio, ali neće se aktivirati tako. Sve mi je to malo nategnuto. Nastaviću još malo, ako ne postane zanimljivo, bye,bye.
I one knjige iz Bocvane su spore i nema neke žestoke akcije, ali se stalno nešto dogadja.
Možda mi nije momenat za nju.
Duzna sam vam drage moje devojke svoj komentar knjige Davni sati.
Citala sam je duuuugo al ne zato sto je ona dosadna nego zato sto sam ja dosadna.
Dve strane pročitam pa zaspim...i tako valjda mesecima.
A onda sam zapala u onaj deo kad ne mozes da ostavis knjigu i zavrsila je ocas.
Nerazmno veliki broj strana je njena najveca mana.
Sve to moglo je u bar 200 strana manje.
Ali ako zanemarite to - knjiga je lepa, topla, zivotna i jednim delom duboko potresna.
Volim te knjige o porodicama, starim tajnama, sestrinskoj ljubavi i prijateljstvu.
Preporucila bih je svakoj zeni, ni jednom muskarcu i nikom mladjem od 25 godina.
Svakako je vredi procitati jer lep je jezik, lepa je energija koju nosi, sve vreme sam osecala neku emociju, ovakvu ili onakvu ali emociju.
I zatvorila sam je nocas daleko iza ponoci sa cudnim osecajem sete.
Duzna sam vam drage moje devojke svoj komentar knjige Davni sati.
Citala sam je duuuugo al ne zato sto je ona dosadna nego zato sto sam ja dosadna.
Dve strane pročitam pa zaspim...i tako valjda mesecima.
A onda sam zapala u onaj deo kad ne mozes da ostavis knjigu i zavrsila je ocas.
Nerazmno veliki broj strana je njena najveca mana.
Sve to moglo je u bar 200 strana manje.
Ali ako zanemarite to - knjiga je lepa, topla, zivotna i jednim delom duboko potresna.
Volim te knjige o porodicama, starim tajnama, sestrinskoj ljubavi i prijateljstvu.
Preporucila bih je svakoj zeni, ni jednom muskarcu i nikom mladjem od 25 godina.
Svakako je vredi procitati jer lep je jezik, lepa je energija koju nosi, sve vreme sam osecala neku emociju, ovakvu ili onakvu ali emociju.
I zatvorila sam je nocas daleko iza ponoci sa cudnim osecajem sete.
Ja čitam ovu Jedan nerešen slučaj al' mi nešto traljavo ide.. Danas sam predala diplomski rad, branim ga za ravno dve nedelje , pa sam više onda čitala stručne knjige
Meni je Mekol Smit i dalje dosadan. Pročitala sam skoro četvrtinu. Tupi s nekom istorijom, filozofijom.... možda se moj mozak malo ulenjio, ali neće se aktivirati tako. Sve mi je to malo nategnuto. Nastaviću još malo, ako ne postane zanimljivo, bye,bye.
I one knjige iz Bocvane su spore i nema neke žestoke akcije, ali se stalno nešto dogadja.
Možda mi nije momenat za nju.
Evo ja sam skoro pročitala Zaboravljena umetnost zahvalnosti iz te edinburške edicije, i mislim da sam se sada zasitila.
Jedino ako mi raspoloženje i koncentracija ponovo padnu na taj najniži nivo, onda ću se ponovo latiti neke. (A vrlo verovatno da će toga biti )
Jer kada ne mogu ništa da čitam, ja onda Mekol Smita mogu.
I tako Bi, nemoj mnogo da se dvoumiš. Ako ti se bataljuje, bataljuj!
Nemam pojma šta sam ti napisala u reputaciji.... jel može to negde da se vidi? Šta smo napisali?
Pa ako neće biti zanimljivije, onda da ne oduzimam vreme nekoj boljoj knjizi.
.. gde ja zivim ... 
razumem skroz
Format kao ovde na krstarici, predugacki redovi, a ne umem da kliknem na enter. 
)