Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
-
- Popularno:
- Kako se desilo da Belorusija i Ukrajina...
- 220 godina bitke na Ivankovcu
- Зашто српски натовци не опросте...
- Како су протести у Бангладешу окончали...
- Imati 4 zene ko na Bliskom istoku
- Uhvatila muža u krevetu sa drugom. Ono...
- Milorad Dodik - opcija da bude kandidat...
- Narode, pogledaj kako te olos pljacka i...
- Srbija nabavila kineski PVO sistem
- Šta je problem sa muškarcima i...
Други светски рат у Југославији (1941-1945)
- Začetnik teme RADAMEL
- Datum pokretanja
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
ZAPISNIK O SPORAZUMU IZMEĐU PREDSTAVNIKA ČETNIČKOG ODREDA »BORJE« I NDH OD 9. JUNA 1942. O PRIZNAVANJU SUVERENITETA NDH I O SARADNJI U BORBI PROTIV NOP-a
ZAPISNIK
sastavljen u velikoj župi Sana i Luka, između predstavnika državnih vlasti Nezavisne Države Hrvatske: velikog župana Dr. Petra Gvozdića, vojnog zapovjednika pješačkog pukovnika Brozovića Ivana i stožernika Beljana Mirka s jedne strane i zapovjednika četničkih postrojbi Radoslava Radića, s druge strane.
Toč. 1.
Pripadnici četničkih postrojbi (vojno četničkog odreda »Borja«) sa prostorije: rieka Vrbas od Štrbca do Gumjere—Jaružani—Crni Vrh—Štrbe—Opsječko—Marjanovo Gnijezdo— Dabovci—Latkovi—Imljani—sjeverna strana Vlašića do rieke Bosne, — Komušina—Vlajići—Čećava—Gojakovac—Bukovica —Rudanka—Pojezna—Ljubić—Vijačani—Gradina—Motajica (do ceste Prnjavor—Derventa), priznaju vrhovničtvo Nezavisne Države Hrvatske i kao pripadnici Nezavisne Države Hrvatske izjavljuju privrženost i odanost državi Hrvatskoj.
Toč. 2.
Radi toga, obavezuju se predstavnici četničkih postrojbi sa svojim postrojbama, sa današnjim danom prekinuti sva neprijateljstva prema vojnim i građanskim vlastima Nezavisne Države Hrvatske.
Toč. 3.
U tu svrhu na gore opisanom području Hrvatskog državnog vrhovničtva, hrvatske državne vlasti uspostavljaju i faktično svoju redovitu vlast i upravu.
Toč. 4.
Predstavnici četničkih postrojbi stavljaju sliedeće primjedbe:
a) Da se očituje privrženost i odanost, koja je spomenuta u toč. 1 zapisnika, žitelji sa označenog područja žele imati upravu svojih obćina.
Radi toga, pri imenovanju obćinskih uprava žele da budu saslušavani i predstavnici gornjih žitelja, a njihovi priedlozi uvaženi pod pretpostavkom, da predloženi ljudi budu ispravni državljani Nezavisne Države Hrvatske.
Odgovornost u prednjem pravcu nosit će lično gornji predstavnik.
b) Da u vezi sa hrvatskom oružanom snagom sudjeluju dobrovoljno na suzbijanju i uništavanju komunističko-boljševičkih bandi, te da u tu svrhu zadrže oružje.
c) Da se vraćenom pučanstvu, koje pokaže privrženost prema državi i državnim vlastima, pruži državna potpora, kao i naknadi šteta učinjena u toku operacije, a napose da se onim udovicama i siročadi, čiji hranioc pogine prilikom akcija oko suzbijanja komunističko-boljševičkih bandi dodijeli odmah potpora sa strane države, a sve u smislu postojećih zakonskih propisa, koji vriede za sve državljane.
d) Da obitelj čiji su hranioci u zarobljeništvu, a koji ne pripadaju komunističkoj partiji, dobivaju potporu u smislu postojećih odredaba i to na ženu po 16 kn,a za dijete po 10 kn dnevno.
e) Da se i dosadanjim pripadnicima četničkih postrojbi prizna pravo na odlikovanje i nagradu, u koliko se osobito istaknu u borbama protiv komunista.
f) Da se omogući pravoslavnom življu prednjeg područja, u koliko bude ispravnog vladanja, zaposlenje i zarada na državnim i drugim javnim radovima.
g) Da se stanovnicima pravoslavne vjere zajamči potpuno slobodno ispovjedanje njihove vjere u smislu postojećih zakona.
h) da se dozvoli ulazak u grad žiteljima pravoslavne vjere radi podmirenja svojih životnih potreba.
Toč. 5.
Gore imenovani predstavnici hrvatske državne vlasti prihvaćaju gornje primjedbe navedenog predstavnika četničkih postrojba, s tim, da će hrvatska oružana snaga kao i građanske vlasti pružiti pravoslavnom življu punu zaštitu osobne slobode, sigurnosti i njihove imovine.
Četničke postrojbe sudjelovat će dobrovoljno u suzbijanju i uništavanju komunističko boljševičkih banda zajedno sa ostalom oružanom snagom, pri čemu će zapovjednici četničkih postrojbi zapovjedati svojim postrojbama.
Četničke postrojbe mogu izvoditi samostalno neophodno potrebne akcije mjestnog značaja, no o svemu će na vrieme izvjestiti zapovjednika oružanih snaga.
Dolazak u grad dozvoljava se samo potpuno lojalnim građanima sa dozvolama, koje će izdavati redovite upravne vlasti prema postojećim propisima, a na temelju svjedožbe o ispravnosti pojedinih lica izdatih od strane dotične obćinske uprave.
Toč. 6.
Četničke postrojbe sa svojim predstavnicima obavezuju se u svakom pravcu pomagati državne vlasti Nezavisne Države Hrvatske u sređivanju obćih prilika na ovome dielu državnog područja, te im u tu svrhu pružiti svaku pomoć, dok se vojne vlasti obavezuju pružati oružje i streljivo kao i ostalim vojnim jedinicama.
Toč. 7.
Prednje odredbe stupaju na snagu odmah po potpisivanju.
U Banjoj Luci, dne 9. lipnja 1942. godine.
ZAPOVJEDNIK ČET. POSTROJBI »BORJE«
Radoslav Radić, v.r.
VELIKI ŽUPAN ŽUPE SANA I LUKA:
Dr. Gvozdić v.r.
ZAPOVJEDNIK BANJALUČKOG ZDRUGA:
Brozović Ivan v.r.
USTAŠKI STOŽERNIK:
M. Beljan v.r.
Da je priepis suglasan sa izvornikom potvrđuje:
Tajnik Velikog Župana:
Maglajlija
M.P.
- - - - - - - - - -
Arhiv VII, Ča, k. 233, reg. br. 5/8 (BH-X-512)
ZAPISNIK
sastavljen u velikoj župi Sana i Luka, između predstavnika državnih vlasti Nezavisne Države Hrvatske: velikog župana Dr. Petra Gvozdića, vojnog zapovjednika pješačkog pukovnika Brozovića Ivana i stožernika Beljana Mirka s jedne strane i zapovjednika četničkih postrojbi Radoslava Radića, s druge strane.
Toč. 1.
Pripadnici četničkih postrojbi (vojno četničkog odreda »Borja«) sa prostorije: rieka Vrbas od Štrbca do Gumjere—Jaružani—Crni Vrh—Štrbe—Opsječko—Marjanovo Gnijezdo— Dabovci—Latkovi—Imljani—sjeverna strana Vlašića do rieke Bosne, — Komušina—Vlajići—Čećava—Gojakovac—Bukovica —Rudanka—Pojezna—Ljubić—Vijačani—Gradina—Motajica (do ceste Prnjavor—Derventa), priznaju vrhovničtvo Nezavisne Države Hrvatske i kao pripadnici Nezavisne Države Hrvatske izjavljuju privrženost i odanost državi Hrvatskoj.
Toč. 2.
Radi toga, obavezuju se predstavnici četničkih postrojbi sa svojim postrojbama, sa današnjim danom prekinuti sva neprijateljstva prema vojnim i građanskim vlastima Nezavisne Države Hrvatske.
Toč. 3.
U tu svrhu na gore opisanom području Hrvatskog državnog vrhovničtva, hrvatske državne vlasti uspostavljaju i faktično svoju redovitu vlast i upravu.
Toč. 4.
Predstavnici četničkih postrojbi stavljaju sliedeće primjedbe:
a) Da se očituje privrženost i odanost, koja je spomenuta u toč. 1 zapisnika, žitelji sa označenog područja žele imati upravu svojih obćina.
Radi toga, pri imenovanju obćinskih uprava žele da budu saslušavani i predstavnici gornjih žitelja, a njihovi priedlozi uvaženi pod pretpostavkom, da predloženi ljudi budu ispravni državljani Nezavisne Države Hrvatske.
Odgovornost u prednjem pravcu nosit će lično gornji predstavnik.
b) Da u vezi sa hrvatskom oružanom snagom sudjeluju dobrovoljno na suzbijanju i uništavanju komunističko-boljševičkih bandi, te da u tu svrhu zadrže oružje.
c) Da se vraćenom pučanstvu, koje pokaže privrženost prema državi i državnim vlastima, pruži državna potpora, kao i naknadi šteta učinjena u toku operacije, a napose da se onim udovicama i siročadi, čiji hranioc pogine prilikom akcija oko suzbijanja komunističko-boljševičkih bandi dodijeli odmah potpora sa strane države, a sve u smislu postojećih zakonskih propisa, koji vriede za sve državljane.
d) Da obitelj čiji su hranioci u zarobljeništvu, a koji ne pripadaju komunističkoj partiji, dobivaju potporu u smislu postojećih odredaba i to na ženu po 16 kn,a za dijete po 10 kn dnevno.
e) Da se i dosadanjim pripadnicima četničkih postrojbi prizna pravo na odlikovanje i nagradu, u koliko se osobito istaknu u borbama protiv komunista.
f) Da se omogući pravoslavnom življu prednjeg područja, u koliko bude ispravnog vladanja, zaposlenje i zarada na državnim i drugim javnim radovima.
g) Da se stanovnicima pravoslavne vjere zajamči potpuno slobodno ispovjedanje njihove vjere u smislu postojećih zakona.
h) da se dozvoli ulazak u grad žiteljima pravoslavne vjere radi podmirenja svojih životnih potreba.
Toč. 5.
Gore imenovani predstavnici hrvatske državne vlasti prihvaćaju gornje primjedbe navedenog predstavnika četničkih postrojba, s tim, da će hrvatska oružana snaga kao i građanske vlasti pružiti pravoslavnom življu punu zaštitu osobne slobode, sigurnosti i njihove imovine.
Četničke postrojbe sudjelovat će dobrovoljno u suzbijanju i uništavanju komunističko boljševičkih banda zajedno sa ostalom oružanom snagom, pri čemu će zapovjednici četničkih postrojbi zapovjedati svojim postrojbama.
Četničke postrojbe mogu izvoditi samostalno neophodno potrebne akcije mjestnog značaja, no o svemu će na vrieme izvjestiti zapovjednika oružanih snaga.
Dolazak u grad dozvoljava se samo potpuno lojalnim građanima sa dozvolama, koje će izdavati redovite upravne vlasti prema postojećim propisima, a na temelju svjedožbe o ispravnosti pojedinih lica izdatih od strane dotične obćinske uprave.
Toč. 6.
Četničke postrojbe sa svojim predstavnicima obavezuju se u svakom pravcu pomagati državne vlasti Nezavisne Države Hrvatske u sređivanju obćih prilika na ovome dielu državnog područja, te im u tu svrhu pružiti svaku pomoć, dok se vojne vlasti obavezuju pružati oružje i streljivo kao i ostalim vojnim jedinicama.
Toč. 7.
Prednje odredbe stupaju na snagu odmah po potpisivanju.
U Banjoj Luci, dne 9. lipnja 1942. godine.
ZAPOVJEDNIK ČET. POSTROJBI »BORJE«
Radoslav Radić, v.r.
VELIKI ŽUPAN ŽUPE SANA I LUKA:
Dr. Gvozdić v.r.
ZAPOVJEDNIK BANJALUČKOG ZDRUGA:
Brozović Ivan v.r.
USTAŠKI STOŽERNIK:
M. Beljan v.r.
Da je priepis suglasan sa izvornikom potvrđuje:
Tajnik Velikog Župana:
Maglajlija
M.P.
- - - - - - - - - -
Arhiv VII, Ča, k. 233, reg. br. 5/8 (BH-X-512)
Poslednja izmena od moderatora:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
давно прежвакано али ти као познати спамер и не читаш шта се поставља...и то што си поставио је доказ комунистичке издаје
u izvestaju od 13. oktobra 1942. general Fortner, komandant 718. nemacke posadne divizije pise o cetnicima u NDH:
Cetnici uopste nisu za ozbiljne protivnike uzimali hrvatske domobrane, nego su ih delimicno cak i trpeli na svojoj teritoriji. Nasuprot tome nastavljali su svim sredstvima ogorcenu borbu protiv ustasa...
pa dalje....Sporazumi domobrana i cetnika se vise ne uzimaju za ozbiljno. Ovde polako ali sigurno ponovo pocunje ratno stanje izmedju cetnika i domobrana (znaci odma cim su cetnici ojacali i dobili sta su hteli). Izmedju cetnika i ustasa nikad nije ni prestajalo.
Strategija prema Hrvatima, posle izdaje komunista na konferenciji s leve obale Vrbasa, 7 juna. 1942.
''Napad komunista prislio je vodje vojno-cetnickih odreda da se osiguraju bar prema Hrvatima i da na taj nacin zastite narod od daljeg klanja.''
Priznavanje NDH u tim sporazumima, koja ne priznaje srpski narod, bila je samo formalna, iz potrebe da se spasi srpski zivalj i kupi vreme, iz nevolje i krivicom komunista koji su prekinuli zajednicku borbu i napali s ledja...Konferencija je zavrsena recima Lazicica da Hrvati za svoja nedela moraju platiti kad-tad...
Gradjanskim ratom koji su zapoceli komunisti ugrozen je bio opstanak Srba u NDH. U trenutku kada se postize najveci vojni uspeh, partizani napustaju svoje polozaje prema Hrvatima i napadju cetnike...zna se o kojim partizanima govorim (na prostoru NDH, citaj Hrvati)...Videvsi da se protiv njih partizani vise ne bore, cetnike istovremeno napadaju i Hrvati. Srpsko civilno drustvo opet biva izlozeno genocidu (pocetkom proleca 1942.). GENOCID JE ZAUSTAVLJEN CETNICKIM (BOSANSKIМ) NAGODBAMA SA HRVATIMA
На твоју жалост, чак ни на хрватским и бошњачким форумима, одакле углавном црпиш информације нећеш наћи конкретан извештај о заједночкој борби усташа и четника против партизана....
немачки извештаји о заједничкој борби усташа и партизана/комуниста против четника...неки су објављени чак и у комунистичким зборницима
Dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.
str. 44-46
Tokom februara, marta i aprila 1942, komunisti i ustase izveli su niz napada na Dangiceve cetnike* koji su polako gubili teren pred bolje snabdevenim i jacim neprijateljima. Otpor vecih razmera tek je skrhan kad je jedan odred 714. divizije nemacke vojske uhvatio Dangica (12-IV) i kada su ustase i titovci zajedno nastupili protiv cetnika u Istocnoj Bosni. Ta njihova saradnja Nemcima je bila poznata i zabelezena u nekoliko nemackih vojnih izvestaja 17. Neke od njih je potpisao general Bader, koji je i dalje komandovao nemackim, ustaskim i domobranskim jedinicama u Bosni.
U desetodnevnom izvestaju, koji je Bader podneo komandi Jugoistoka (20-III), on je skrenuo paznju da ''izmedju hrvatskih komunista, ustasa i iz Crne Gore, nastupajucih delova proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih''. Jedanaest dana docnije, on je javio da se ''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''
U aprilu 1942. polozaj cetnika u Istocnoj Bosni stalno se pogorsavao. Oni nisu mogli da se odrze u Drinjaci koju su ustase od njih uzeli 8. aprila. Zato je Bader mogao da javi (10-IV) da izgleda da je ''cetnicka grupa Dangic jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustasama u saradnji sa komunistima, tako da Dangic sada moze da postigne samo lokalne uspehe.''
Sesnaestog aprila izvestaj komande Srbije spominje da je u vise mahova javljeno da ''ustasi i partizani'' zajedno idu, ali da aktivnost ''Dangicevih formacija'' jos nije ''slomljena'', iako su cetnici prinudjeni da se povlace pred partizanima usled nestasice municije. Sutradan nemacki izvestaj je potvrdio vest da ''partizani i ustasi'' zajedno idu protiv Dangica. Dvadesetog aprila Bader je izvestio svog sefa u Solunu o uspesnom napredovanju ''hrvatskog potpukovnika Francetica'' protiv ''glavnine'' Dangicevih odreda i dodao: ''Stanje na srpsko-hrvatskoj granici i dalje nejasno i zategnuto jer se partizani ne bore protiv ustasa nego samo protiv Dangicevih pristalica. Po podnetim izvestajima treba da su se borili sa hrvatskim komunistima protiv Dangica''. Tridesetog aprila Bader je mogao da javi da su neuspesni napadi na Bratunac i Srebrenicu pokazali da ''ostaci'' Dangiceve ''grupe'' sada vise nisu u stanju da postignu ni lokalne uspehe**
Blagodareci ustasko-komunistickoj sprezi ustanak Srba je tada splasnuo u Istocnoj Bosni. Ono sto Pavelic nije mogao da postigne 1941. godine - ustasama je nekoliko meseci docnije uspelo uz pomoc nemacke vojske i Titovih ljudi. Izvestan broj Dangicevih boraca Nemci i oruzane snage NDH zarobili su u samoj Bosni ili prilikom prelaza preko Drine. Drugi su se provukli u neprohodne planine, odakle su nastavili borbu. Treci deo cetnika nalazio je resenja - u neverovanto zamrsenoj vojnoj i politickoj situaciji kada je mnogima u zbegovima i sumama bilo vrlo tesko da se snadju u lavirintu ustasa, Nemaca, partizana, muslimanskih milicija i legija - u primirjima sa lokalnim okupatorskim posadama. Strah od nemackih kaznenih ekspedicija i novih ustaskih pokolja nadovezao se na pometnju u ustanickim redovima posle izbijanja gradjanskog rata izmedju cetnika i partizana u Bosni. Kad su Srbi u Srednjoj i Istocnoj Bosni osetili sta komunisti rade i spremaju, organizovali su puceve u mnogim partizanskim oderdima. Na Ozrenu, Romaniji, kod Zenice, itd. srpski seljaci su oterali ili pobili komuniste koji su pokusali da im nametnu tudja shvatanja i nacin borbe ne samo protiv okupatora nego i protiv onih bosanskih Srba koji su naginjali Mihailovicu***
____________
Oznake za dokumenta
17 T-501-247-001030, 001067, 001120, 001155, 001157, 001163.
*Akcija titovaca protiv cetnika u kojoj su ucestvovale Prva i Druga proleterska brigada vodjene su u duhu naredbe nacelnika Vrhovnog staba partizanskih odreda od 8. februara 1942: ''Svi odredi treba da usaglase svoja dejstva, a to je: da se teritorija Istocne Bosne ocisti od cetnika i bude van cetnickog uticaja. To znaci: glavno dejstvo treba upraviti ka Drini, a ne ka Sarajevu i r.Bosni, kako je do sada bio slucaj'' (N.d., s. 169.) Sarajevo i dolina Bosne bili su u rukama okupatora i ustasa dok su se cetnicki odredi nalazili prema Drini.
**Po Svetozaru Vukmanovicu Tempu, cetnici su u jednoj borbi protiv ustasa kod Zljebova imali ''oko 100 mrtvih i ranjenih'' (''Zbornik'', IV-3, 1952).
***Po jednom istoricaru partizanskih odreda u Bosni ''cetnicke kolovodje'' ''uspjele su da razbiju iznutra vecinu partizanskih i dobrovoljackih jedinica u Istocnoj Bosni i da ih privedu na stranu cetnika'' (Sarajlic, n.d., s.139.)
Жао ми је прокане....ал за све зашта лажно и без аргумената оптужујеш четнике, цитирајући давно превазиђене комунистичке сплачине, партизани су чинили далеко горе и починили далеко већу и једину издају....а ти њих представљаш овде па немаш права да било кога оптужујеш за било шта
u izvestaju od 13. oktobra 1942. general Fortner, komandant 718. nemacke posadne divizije pise o cetnicima u NDH:
Cetnici uopste nisu za ozbiljne protivnike uzimali hrvatske domobrane, nego su ih delimicno cak i trpeli na svojoj teritoriji. Nasuprot tome nastavljali su svim sredstvima ogorcenu borbu protiv ustasa...
pa dalje....Sporazumi domobrana i cetnika se vise ne uzimaju za ozbiljno. Ovde polako ali sigurno ponovo pocunje ratno stanje izmedju cetnika i domobrana (znaci odma cim su cetnici ojacali i dobili sta su hteli). Izmedju cetnika i ustasa nikad nije ni prestajalo.
Strategija prema Hrvatima, posle izdaje komunista na konferenciji s leve obale Vrbasa, 7 juna. 1942.
''Napad komunista prislio je vodje vojno-cetnickih odreda da se osiguraju bar prema Hrvatima i da na taj nacin zastite narod od daljeg klanja.''
Priznavanje NDH u tim sporazumima, koja ne priznaje srpski narod, bila je samo formalna, iz potrebe da se spasi srpski zivalj i kupi vreme, iz nevolje i krivicom komunista koji su prekinuli zajednicku borbu i napali s ledja...Konferencija je zavrsena recima Lazicica da Hrvati za svoja nedela moraju platiti kad-tad...
Gradjanskim ratom koji su zapoceli komunisti ugrozen je bio opstanak Srba u NDH. U trenutku kada se postize najveci vojni uspeh, partizani napustaju svoje polozaje prema Hrvatima i napadju cetnike...zna se o kojim partizanima govorim (na prostoru NDH, citaj Hrvati)...Videvsi da se protiv njih partizani vise ne bore, cetnike istovremeno napadaju i Hrvati. Srpsko civilno drustvo opet biva izlozeno genocidu (pocetkom proleca 1942.). GENOCID JE ZAUSTAVLJEN CETNICKIM (BOSANSKIМ) NAGODBAMA SA HRVATIMA
На твоју жалост, чак ни на хрватским и бошњачким форумима, одакле углавном црпиш информације нећеш наћи конкретан извештај о заједночкој борби усташа и четника против партизана....
немачки извештаји о заједничкој борби усташа и партизана/комуниста против четника...неки су објављени чак и у комунистичким зборницима
Dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.
str. 44-46
Tokom februara, marta i aprila 1942, komunisti i ustase izveli su niz napada na Dangiceve cetnike* koji su polako gubili teren pred bolje snabdevenim i jacim neprijateljima. Otpor vecih razmera tek je skrhan kad je jedan odred 714. divizije nemacke vojske uhvatio Dangica (12-IV) i kada su ustase i titovci zajedno nastupili protiv cetnika u Istocnoj Bosni. Ta njihova saradnja Nemcima je bila poznata i zabelezena u nekoliko nemackih vojnih izvestaja 17. Neke od njih je potpisao general Bader, koji je i dalje komandovao nemackim, ustaskim i domobranskim jedinicama u Bosni.
U desetodnevnom izvestaju, koji je Bader podneo komandi Jugoistoka (20-III), on je skrenuo paznju da ''izmedju hrvatskih komunista, ustasa i iz Crne Gore, nastupajucih delova proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih''. Jedanaest dana docnije, on je javio da se ''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''
U aprilu 1942. polozaj cetnika u Istocnoj Bosni stalno se pogorsavao. Oni nisu mogli da se odrze u Drinjaci koju su ustase od njih uzeli 8. aprila. Zato je Bader mogao da javi (10-IV) da izgleda da je ''cetnicka grupa Dangic jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustasama u saradnji sa komunistima, tako da Dangic sada moze da postigne samo lokalne uspehe.''
Sesnaestog aprila izvestaj komande Srbije spominje da je u vise mahova javljeno da ''ustasi i partizani'' zajedno idu, ali da aktivnost ''Dangicevih formacija'' jos nije ''slomljena'', iako su cetnici prinudjeni da se povlace pred partizanima usled nestasice municije. Sutradan nemacki izvestaj je potvrdio vest da ''partizani i ustasi'' zajedno idu protiv Dangica. Dvadesetog aprila Bader je izvestio svog sefa u Solunu o uspesnom napredovanju ''hrvatskog potpukovnika Francetica'' protiv ''glavnine'' Dangicevih odreda i dodao: ''Stanje na srpsko-hrvatskoj granici i dalje nejasno i zategnuto jer se partizani ne bore protiv ustasa nego samo protiv Dangicevih pristalica. Po podnetim izvestajima treba da su se borili sa hrvatskim komunistima protiv Dangica''. Tridesetog aprila Bader je mogao da javi da su neuspesni napadi na Bratunac i Srebrenicu pokazali da ''ostaci'' Dangiceve ''grupe'' sada vise nisu u stanju da postignu ni lokalne uspehe**
Blagodareci ustasko-komunistickoj sprezi ustanak Srba je tada splasnuo u Istocnoj Bosni. Ono sto Pavelic nije mogao da postigne 1941. godine - ustasama je nekoliko meseci docnije uspelo uz pomoc nemacke vojske i Titovih ljudi. Izvestan broj Dangicevih boraca Nemci i oruzane snage NDH zarobili su u samoj Bosni ili prilikom prelaza preko Drine. Drugi su se provukli u neprohodne planine, odakle su nastavili borbu. Treci deo cetnika nalazio je resenja - u neverovanto zamrsenoj vojnoj i politickoj situaciji kada je mnogima u zbegovima i sumama bilo vrlo tesko da se snadju u lavirintu ustasa, Nemaca, partizana, muslimanskih milicija i legija - u primirjima sa lokalnim okupatorskim posadama. Strah od nemackih kaznenih ekspedicija i novih ustaskih pokolja nadovezao se na pometnju u ustanickim redovima posle izbijanja gradjanskog rata izmedju cetnika i partizana u Bosni. Kad su Srbi u Srednjoj i Istocnoj Bosni osetili sta komunisti rade i spremaju, organizovali su puceve u mnogim partizanskim oderdima. Na Ozrenu, Romaniji, kod Zenice, itd. srpski seljaci su oterali ili pobili komuniste koji su pokusali da im nametnu tudja shvatanja i nacin borbe ne samo protiv okupatora nego i protiv onih bosanskih Srba koji su naginjali Mihailovicu***
____________
Oznake za dokumenta
17 T-501-247-001030, 001067, 001120, 001155, 001157, 001163.
*Akcija titovaca protiv cetnika u kojoj su ucestvovale Prva i Druga proleterska brigada vodjene su u duhu naredbe nacelnika Vrhovnog staba partizanskih odreda od 8. februara 1942: ''Svi odredi treba da usaglase svoja dejstva, a to je: da se teritorija Istocne Bosne ocisti od cetnika i bude van cetnickog uticaja. To znaci: glavno dejstvo treba upraviti ka Drini, a ne ka Sarajevu i r.Bosni, kako je do sada bio slucaj'' (N.d., s. 169.) Sarajevo i dolina Bosne bili su u rukama okupatora i ustasa dok su se cetnicki odredi nalazili prema Drini.
**Po Svetozaru Vukmanovicu Tempu, cetnici su u jednoj borbi protiv ustasa kod Zljebova imali ''oko 100 mrtvih i ranjenih'' (''Zbornik'', IV-3, 1952).
***Po jednom istoricaru partizanskih odreda u Bosni ''cetnicke kolovodje'' ''uspjele su da razbiju iznutra vecinu partizanskih i dobrovoljackih jedinica u Istocnoj Bosni i da ih privedu na stranu cetnika'' (Sarajlic, n.d., s.139.)
Жао ми је прокане....ал за све зашта лажно и без аргумената оптужујеш четнике, цитирајући давно превазиђене комунистичке сплачине, партизани су чинили далеко горе и починили далеко већу и једину издају....а ти њих представљаш овде па немаш права да било кога оптужујеш за било шта
Poslednja izmena:
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
NDH je sve do oslobodjenja Knina krajem 1944 godine držala u Kninu 2 ustaške bojne koje su mirno saradjivale sa dinarskom divizijom popa djijića...
svi zajedno su se borili pod komandom 264 nemačke divizije
u hrvatskom državnom arhivu se i danas mogu pronaći platne liste, penzije i troškovi lečenja pripadnika dinarske divizije tj kako su ih tada zvala: antikomunistička milicija
svaka grupa ustaša je tada u svom sastavu imala i četnike, kao npr borbena grupa puk jakova potočnika, kad je Knin pao, imala je u poginulima 50% četnika
evo kao prilog pismo popa vojvode djujića svom nemačkom komandantu:
navedeno se nalazi u sledećim knjigama:
"Pop Izdaje"(1988.), stranica 351., autori Jovo Popović, Marko Lolić i Branko Matas, izdavačka kuća "Stvarnost", Zagreb.
Zbornik Dokumenata (1957), knjiga 4., stranice 445-447. Vojni Arhiv Jugoslavenske Narodne Armije, Beograd, Srbija.
Pismo se nalazi i u knjizi profesora Nikole Anića : Povijest 8. dalmatinskog korpusa NoVH 1943.-1945., 2005.
svi zajedno su se borili pod komandom 264 nemačke divizije
u hrvatskom državnom arhivu se i danas mogu pronaći platne liste, penzije i troškovi lečenja pripadnika dinarske divizije tj kako su ih tada zvala: antikomunistička milicija
svaka grupa ustaša je tada u svom sastavu imala i četnike, kao npr borbena grupa puk jakova potočnika, kad je Knin pao, imala je u poginulima 50% četnika
evo kao prilog pismo popa vojvode djujića svom nemačkom komandantu:
"Četničko zapovjedništvo jest sa svim svojim oružanim snagama surađivalo sa njemačkom vojskom iskreno i vjerno u ovom području od rujna prošle godine. Naši zajednički interesi su to zahtijevali. Ova suradnja održala se do dana današnjeg. Četničko zapovjedništvo želi dijeliti sudbinu sa njemačkom vojskom i u budućnosti te zahtijeva da selo Pađen bude sjedište opskrbe naših jedinica do trenutka kada zajednički dogovor ne bude postignut."
navedeno se nalazi u sledećim knjigama:
"Pop Izdaje"(1988.), stranica 351., autori Jovo Popović, Marko Lolić i Branko Matas, izdavačka kuća "Stvarnost", Zagreb.
Zbornik Dokumenata (1957), knjiga 4., stranice 445-447. Vojni Arhiv Jugoslavenske Narodne Armije, Beograd, Srbija.
Pismo se nalazi i u knjizi profesora Nikole Anića : Povijest 8. dalmatinskog korpusa NoVH 1943.-1945., 2005.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
"Ђујићево писмо"
"zapovjedništvo", "surađivalo", "rujna", "opskrbe"
кад би барем читао шта постављаш, мање би се брукао
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Жао ми је прокане али време ваших сплачина је прошло....српски народ у Босни зна ко је био ко....кажем ти, интернет јуначино, дођи тамо па просипај ове бљувотине ако смеш...
Додик на годишњици НАТО бомбардовања...2017.
...У Броду на Дрини...усташе, муслиманска Ханџар дивизија, за 2 дана у Дрину су бацили и побили 6000 Срба...мало се о томе знало јер се ћутало зато што су партизанске јединице тог простора се повукле у Фочу и нису бранили ненаоружани српски народ од усташа и Ханџар дивизије...
3:50
и ти ћеш несретниче неком да солиш памет....ццц
Додик на годишњици НАТО бомбардовања...2017.
...У Броду на Дрини...усташе, муслиманска Ханџар дивизија, за 2 дана у Дрину су бацили и побили 6000 Срба...мало се о томе знало јер се ћутало зато што су партизанске јединице тог простора се повукле у Фочу и нису бранили ненаоружани српски народ од усташа и Ханџар дивизије...
3:50
и ти ћеш несретниче неком да солиш памет....ццц
- Poruka
- 3.700
Наведи ти нама пошто си изгледа савременик дали су ти савременици уопште били на Дреновићевим теренима? Кад је у питању лично богаћење, кукавичлук и профитерство, како то да је он доживио да убију исти ти Њемци и да му жену и мало дијете касније убију бољшевици. Што се тиче лоше команде и неактивности, од момента када је он одвоијо Врбљанску чету из Рибничког одреда, крајем 1941 па до његове погибије у Мају 1944 на његовом простору је настао један корпуса са 4 до 5 бригада, који је стицајем околности водио посљедњу велику битку на простору Југославије (посље Зеленгоре) у Јулу и Августу 1945, да би и након разбијања остало преко 1000 његових људи под оружјем. Такође кад је "неактивност" у питању, ђе су партизани и усташе између Сане и Врбаса током 1942-1944 ? Нема их! Ово за посланика у усташком сабору је врхунац комедије
. То ко да кажеш да је нпр. Рузвелт био члан Хитлеровог Рајхстага.
О овом ђубрету смо већ дискутовали, дакле поред тога што партизани не знају ни ко су присутни четници на фотографији, (а то није тешко сазнати, напротив) тако се тврди да су на фотографији, прво усташе, па сад ти кажеш домобрани, неименовани наравно
. Распитај се мало, четници Босне су имали неколико конференција и савјетовања којима је домаћин углавном био Командант Дреновић. А повика на Уроша Дреновића је јасна, сви на њега сем народа који је он наводно "издао" и "терорисао". Смета што је сахрањен како доликује, што Срби и даље живе тамо гдје их је он бранио и водио, што су ти крајеви и дан данас у Републици Српској, што тамо нема јама и конц.логора ако не рачунамо Мркоњић у јесен 1995. Све смрди на Загребачку кухињу, и наравно "анти-фашисти - Срби" су одма ту да приону и залегну за дом!
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
Prema oceni koju je dao u svom izveštaju major JVUO Slavoljub Vranješević 3. februara 1943. godine, Uroš Drenović je bio bolesno ambiciozan čovek i patio od umišljene veličine te se rado dodvoravao i Hrvatima i Nemcima, a uz to je slao i pokloničku delegaciju patrijarhu Hrvatske pravoslavne crkve Germogenu u Zagreb. Kao borac bio je hrabar ali vrlo slab komandant jer "nema sposobnosti da komanduje većoj jedinici u borbi", kako kaže Vranješević koji dodaje da je Drenović bio pod veoma jakim uticajem svoje žene "koja takoreći njime komanduje".
Major Vranješević zaključuje da su ove Drenovićeve karakteristike dovele do sloma njegovog odreda
- - - - - - - - - -
"ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV, KNJIGA 1"
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
drenović vodi okupatore, nemce po terenu
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Drenovićevi četnici javljaju vlastima NDH i Nijemcima u Mrkonjić Gradu ("Varcar Vakufu") da partizani održavaju zbor u Vrbljanima kod Crkve (na Ilindan, 2. 9. 1943.) i traže njihovo bombardovanje.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Overeni prepis ugovora o lojalnosti i saradnji od 27. aprila 1942. godine između vlasti NDH i vojvode Uroša Drenovića.
(Dokument se nalazi u vojno-istorijskom arhivu, Arhiv VII, Ca, k. 234, reg. br. 3/2)
Major Vranješević zaključuje da su ove Drenovićeve karakteristike dovele do sloma njegovog odreda
- - - - - - - - - -
"ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV, KNJIGA 1"
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
drenović vodi okupatore, nemce po terenu
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Drenovićevi četnici javljaju vlastima NDH i Nijemcima u Mrkonjić Gradu ("Varcar Vakufu") da partizani održavaju zbor u Vrbljanima kod Crkve (na Ilindan, 2. 9. 1943.) i traže njihovo bombardovanje.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Overeni prepis ugovora o lojalnosti i saradnji od 27. aprila 1942. godine između vlasti NDH i vojvode Uroša Drenovića.
(Dokument se nalazi u vojno-istorijskom arhivu, Arhiv VII, Ca, k. 234, reg. br. 3/2)
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Што твоји нису спасили Србе на Козари и Петровој гори?
- Poruka
- 3.700
***** врховну команду која се кроз цијели рат трудила да представи Српске Четнике, борце за слободу и голи живот као некакву Југословенску Војску, а нарочито ***** Вранешевића, предратног официра, за вријеме рата члана којекаквих штабова, који граби себи мјесто и наравно не подноси Дреновића који је иначе Учитељ и Резервни Официр, а кога народ воли, који је учесник устанка од самог почетка, који је борце спасавао од омче Комуниста и њиових комесара, Турака и хрвата, и који је сам са својима творац једног читавог корпуса око кога се пола рата врти Партизански главни штаб и који је једина веза нашима на Динари и даље на Сјевер и Запад.
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
pa kad je takav kako to onda da je doslo do nestanka-sloma njegovog odreda?
- - - - - - - - - -
biće ipak da je draža u pravu kad je rekao:
...........Михајловићеве телеграме у којима је он властитом руком писао да је Дреновић сарађивао са усташама, Немцима и италијанима- што је Михајловић потврдио као истинито- али уз опаску да је за то сазнао тек касније услед немогућнсоти контроле и комуникације
- - - - - - - - - -
izvor: „Full text of "The Trial Of Dragoljub Draza Mihailovic"”. www.archive.org.
- - - - - - - - - -
nemoj sada da si stariji i od draže ..............
- - - - - - - - - -
biće ipak da je draža u pravu kad je rekao:
...........Михајловићеве телеграме у којима је он властитом руком писао да је Дреновић сарађивао са усташама, Немцима и италијанима- што је Михајловић потврдио као истинито- али уз опаску да је за то сазнао тек касније услед немогућнсоти контроле и комуникације
- - - - - - - - - -
izvor: „Full text of "The Trial Of Dragoljub Draza Mihailovic"”. www.archive.org.
- - - - - - - - - -
nemoj sada da si stariji i od draže ..............
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Само што нико нормалан тај твој извор не би узео за озбиљно...чуј, треба да буде меродавно нешто са срамног, монтираног, стаљинистичког процеса у току кога је Дража доказано мучен, дрогиран, уцењиван породицом и шта све не...мислим, теби нико не брани да постављаш те сплачине унедоглед али нису за озбиљну дискусију....и бар су могли да убоду Дражино презиме ако ништа...
остаје једно...и ту ти ништа не можеш, ни твоје црвено-усташке бљувотине...народ добро зна...можеш само да дођеш на гроб и поклониш се
или мислиш да ти боље знаш од народа Мањаче...дођи слободно и реци им то улице пошто нису у току 
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
не да нису спасили него је готово сваки усташки покољ Срба директно или индиректно и њихова "заслуга"...
- Poruka
- 3.700
Човјече каквог нестанка, прочитај чланак о Митру Тривунчићу који сам оставио на овом под-форуму из чега се види колико је Дреновићевих четника остало посље његове смрти да се бори. Једини који су нестали током рата су били Четници Гацке долине у Лици и у македонији с тим да су се Личани опет окупили и наставили борбу, сви остали су опстали до краја рата. А ово да НОБ-овци као цитирају Дражу пљујући другог вођу Четника је фантастично!
Ма они тврде да су Дреновић, Тешановић и Радић криви за Козару зато што су запречивали партизанима са југа да помогну Козари, а истина је да је у то доба , дакле у љето 1942.г партизанска главнина користећи талијанску зону и Усташе бјежала из Херцеговине и Ист.Босне и да нису били у стању да помогну себи а камоли Козари. Међутим могли су помоћи партизани Славоније и Баније, којима је командовао тзв. гл.штаб Хрватске. . . што опет објашњава њихово држање.
- Poruka
- 3.700
„А ТИ СРБИНЕ СЕЉАЧЕ ГИНИ СВУГДЈЕ И ЗА СЕБЕ И ЗА ЊИХ“
РАЗГОВОР ИЗМЕЂУ ДИМИТРИЈА БАЈАЛИЦЕ БАЈЕ, КОМЕСАРА ПРВОГ КНОП ОДРЕДА СА КОМАДАНТОМ БАТАЉОНА МИЋОМ КОЛУНЏИЈОМ:
„- Колико имаш бораца?
-Око 300 – одговорио је Мићо.
-Колико имаш муслимана у батаљону? – било је друго питање.
-Једног муслимана, Зајка Диздаревића, замјеника политичког комесара батаљона.
-Колико имаш Хрвата?
-Једног Хрвата,Иву Хороза, политичког комесара чете.
-Колико имаш радника?
-Једног,Зајка Диздаревића.
-Колико имаш интелектуалаца?
-Ниједног, друже комесаре – одговорио је комадант Мићо.
Тада политички комесар Одреда рече:
-Мићо,треба те другове чувати,јер ће нам они требати касније, послије побједе.
Мићо му на то ништа није одговорио,него само за себе помислио:
-Е, мој Мићо, чувај муслимане, Хрвате, чувај раднике, интелектуалце, а ти, Србине, сељаче, гини свугдје и за себе и за њих.“
Мићо Кулунџија је ово у више наврата причао аутору ове књиге Бранку Бокану.
Бранко Бокан, Скривене намјере, Београд – Бања Лука,2001,254/255.
РАЗГОВОР ИЗМЕЂУ ДИМИТРИЈА БАЈАЛИЦЕ БАЈЕ, КОМЕСАРА ПРВОГ КНОП ОДРЕДА СА КОМАДАНТОМ БАТАЉОНА МИЋОМ КОЛУНЏИЈОМ:
„- Колико имаш бораца?
-Око 300 – одговорио је Мићо.
-Колико имаш муслимана у батаљону? – било је друго питање.
-Једног муслимана, Зајка Диздаревића, замјеника политичког комесара батаљона.
-Колико имаш Хрвата?
-Једног Хрвата,Иву Хороза, политичког комесара чете.
-Колико имаш радника?
-Једног,Зајка Диздаревића.
-Колико имаш интелектуалаца?
-Ниједног, друже комесаре – одговорио је комадант Мићо.
Тада политички комесар Одреда рече:
-Мићо,треба те другове чувати,јер ће нам они требати касније, послије побједе.
Мићо му на то ништа није одговорио,него само за себе помислио:
-Е, мој Мићо, чувај муслимане, Хрвате, чувај раднике, интелектуалце, а ти, Србине, сељаче, гини свугдје и за себе и за њих.“
Мићо Кулунџија је ово у више наврата причао аутору ове књиге Бранку Бокану.
Бранко Бокан, Скривене намјере, Београд – Бања Лука,2001,254/255.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
počele su pripreme za proslavu dana pobede nad fašizmom i njegovim slugama:
- - - - - - - - - -
Ritam Evrope je manifestacija kojom obeležavamo 09. maj, Dan pobede nad fašizmom. Ovu manifestaciju jedanestu godinu za redom organizuje Studentski kulturni centar Novi Sad.
Više informacija o izvođačima uskoro.
Manifestacija Ritam Evrope! obuhvata niz kulturnih dešavanja, od izložbi, tribina, svirki i govornih programa do velikog koncerta na Trgu slobode i tokom godina je postala jedna od najprepoznatljivijih manifestacija tog tipa u regionu.
Zašto 09. maj?
Nakon kolosalnih razaranja, obeleženim najsurovijim stradanjima i zločinima, do tada nepoznatim u ljudskoj istoriji, Nemačka je, 9. maja 1945, potpisala bezuslovnu kapitulaciju. U Drugom svetskom ratu život je izgubilo preko pedeset miliona ljudi. Na samom početku tog 09. maja 1945, u 00.16 časova, u Berlinu je potpisan akt o bezuslovnoj i konačnoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga. U ime poražene nacističke Nemačke, ovaj akt potpisao je feldmaršal Vilhelm Kajtel. Bezuslovnu kapitulaciju Nemačke su, u ime članica antifašističke koalicije, primili i potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder.
Od tada se Deveti maj u svetu obeležava kao Dan pobede nad fašizmom.Tokom proteklih 66 godina, Dan pobede doživeo je i različite transformacije.Pet godina po okončanju Drugog svetskog rata, 9. maja 1950, francuska vlada objavila je Deklaraciju o stvaranju zajednice za ugalj i čelik između Francuske i Nemačke.
Ovaj projekat, upamćen kao Šumanov plan, po tadašnjem ministru spoljnih poslova Francuske, Robertu Šumanu, predstavljao je prvi korak ka stvaranju Evropske ekonomske zajednice, preteči Evropske unije. Zbog toga se Deveti maj obeležava i kao Dan evropskih integracija, kod nas poznatiji kao Dan Evrope
- - - - - - - - - -
Ritam Evrope je manifestacija kojom obeležavamo 09. maj, Dan pobede nad fašizmom. Ovu manifestaciju jedanestu godinu za redom organizuje Studentski kulturni centar Novi Sad.
Više informacija o izvođačima uskoro.
Manifestacija Ritam Evrope! obuhvata niz kulturnih dešavanja, od izložbi, tribina, svirki i govornih programa do velikog koncerta na Trgu slobode i tokom godina je postala jedna od najprepoznatljivijih manifestacija tog tipa u regionu.
Zašto 09. maj?
Nakon kolosalnih razaranja, obeleženim najsurovijim stradanjima i zločinima, do tada nepoznatim u ljudskoj istoriji, Nemačka je, 9. maja 1945, potpisala bezuslovnu kapitulaciju. U Drugom svetskom ratu život je izgubilo preko pedeset miliona ljudi. Na samom početku tog 09. maja 1945, u 00.16 časova, u Berlinu je potpisan akt o bezuslovnoj i konačnoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga. U ime poražene nacističke Nemačke, ovaj akt potpisao je feldmaršal Vilhelm Kajtel. Bezuslovnu kapitulaciju Nemačke su, u ime članica antifašističke koalicije, primili i potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder.
Od tada se Deveti maj u svetu obeležava kao Dan pobede nad fašizmom.Tokom proteklih 66 godina, Dan pobede doživeo je i različite transformacije.Pet godina po okončanju Drugog svetskog rata, 9. maja 1950, francuska vlada objavila je Deklaraciju o stvaranju zajednice za ugalj i čelik između Francuske i Nemačke.
Ovaj projekat, upamćen kao Šumanov plan, po tadašnjem ministru spoljnih poslova Francuske, Robertu Šumanu, predstavljao je prvi korak ka stvaranju Evropske ekonomske zajednice, preteči Evropske unije. Zbog toga se Deveti maj obeležava i kao Dan evropskih integracija, kod nas poznatiji kao Dan Evrope
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
SUSRET SA ISTORIJOM
Na bombama - "Srećan Uskrs" ćirilicom!
Ivan Miladinović | 09. april 2017. 19:01 | Komentara: 24
Savezničko bombardovanje, pri kraju rata, ostaje najveća misterija naše novije istorije. Beograd bio obogaljen, a nemački objekti ostali netaknuti
Saveznici nisu štedeli centar Beograda
BESOMUČNO anglo-američko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varoši i sela, započeto 20. oktobra 1943. a okončano 18. septembra 1944. godine, uoči Staljinove invazije na Srbiju, jedna je od najvećih misterija naše novije istorije. O ovoj velikoj vazdušnoj operaciji, koja je progutala živote hiljada nevinih ljudi, čak i tek rođenih, za Titovog života niko se nije usuđivao da kaže ni jednu jedinu reč. Niko to nije ozbiljnije pokušao da uradi ni posle njegove smrti, pa čak ni posle raspada Titove Jugoslavije.
Misterija kojom je ova akcija Engleza i Amerikanaca obavijena istrajava tako i do današnjih dana. Ključne karike te velike enigme potpuno su zamagljene. Još se pouzdano ne zna ni ko je tu operaciju zahtevao, a ko odobravao. Sve je to normalno činjeno pod firmom isterivanja Nemaca iz Srbije i Crne Gore, a ni danas se ne zna ni šta je bio pravi cilj ove invazije, ni kakvi su bili njeni pravi efekti. Još manje se zna zašto su Englezi i Amerikanci ovu operaciju izvodili "na poseban način". Zašto su Srbiju i Crnu Goru zasipali tepih-bombama, zašto su na našim gradovima i selima uvežbavali ono što će kasnije primenjivati na tvrđavama nacističkog režima Adolfa Hitlera u Nemačkoj?
TEK u poslednje vreme razvejane su neke od ovih enigmi. U Leskovcu, verovatno najvećoj žrtvi ove "pomoći" anglo-američkih "saveznika i oslobodilaca", organizovan je naučni skup, gde je ta tabu tema formalno načeta, ali pravi smisao i cilj ove operacije još nije otkriven. Veliki doprinos istorijskom pomaku ka otkrivanju pozadine ovog tragičnog čina za srpski narod dao je dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. Njegovom radu možemo da dodamo i poneki novinski tekst, ali sve to stvara utisak da se ta misterija i ne može do kraja rasvetliti.
Bilans višemesečnog anglo-američkog razaranja velikih gradova Srbije nikad niko nije ni pokušao da sačini, a kamoli da dostojno obeleži stratišta desetina hiljada nevinih žrtava. Međutim, jedna depeša Josipa Broza Tita, upućena 5. oktobra 1944. godine Glavnom štabu NOV i PO Srbije, polako razvejava istorijsku maglu o tome ko je naređivao bombardovanja srpskih i crnogorskih gradova.
TITO u ovoj depeši svoje poverenike u Srbiji najpre obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im, od reči do reči, kaže: "Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak odlučiti da li će predloženi cilj da se bombarduje".
Titova depeša koja razvejava sve enigme
Ovaj dokument ukazuje na to da je sve te razorne akcije odobravao sam Tito. Njegovi izaslanici u Srbiji i Crnoj Gori prijavljivali su svoje želje, a on, verovatno sa još nekolicinom saradnika iz Vrhovnog štaba, odlučivao kad će one, biti realizovane, kako i s koliko aviona i bombi.
VAZDUŠNA kanonada Srbije je sistemski produžavana iz meseca u mesec, iako se od samog početka znalo da Nemci u Srbiji i Crnoj Gori "nemaju gotovo nikakve gubitke", a da je njen jedini efekat "na hiljade naših mrtvih ljudi". Ove poslednje reči napisaće Edvard Kardelj, čovek od velikog Titovog poverenja, u pismu Centralnom komitetu Komunističke partije Slovenije, 29. jula 1944. godine. Podsećajući svoje saradnike da je Glavni štab u Sloveniji tih dana "predlagao da se bombarduje Ljubljana", Kardelj u ovom pismu ljutito kaže:
"Ne razumem koje vas potrebe teraju na to i u čiju korist bi bilo to bombardovanje. Nema sumnje da bi u Ljubljani bilo na hiljade naših mrtvih ljudi, a neprijatelj ne bi pretrpeo gotovo nikakve gubitke. U TOME IMAMO ISKUSTVO IZ CELE JUGOSLAVIJE."
Na kraju ovog pisma, Kardelj je rukom dopisao nekoliko rečenica, uz molbu da se preda njegovoj supruzi Pepci Kardelj, kojima tvrdi: "BOMBARDOVANjE GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB."
U MEĐUVREMENU, dok Kardelj ne da da se bombarduje Ljubljana, Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog štaba, pored Niša, koji su razarali čak 15 puta, i Beograda, na koji su se obrušili 11 puta, istraumirali su i masakrirali praktično sve veće gradove i naselja po Srbiji i Crnoj Gori. Kraljevo su gađali šest puta, Podgoricu, Zemun i Alibunar četiri puta, Novi Sad tri puta, Smederevo, Nikšić, Ćupriju i Popovac kod Paraćina po dva puta.
Kakva je Titova i Kardeljeva uloga u bombardovanju 1944.
Na njihovoj meti našli su se i bespomoćni civili Sremske Mitrovice, Rume, Velikog Bečkereka, Kruševca, Peći, Kragujevca, Kovina, Pančeva, Velike Plane, Bijelog Polja, Prijepolja, Kuršumlije, Prokuplja, Vučja, Lebana, Grdelice, Podujeva, Raške, Stalaća, Mitrovice, Prištine, Novog Pazara, Podgorice, Nikšića...
SVE je počelo u sredu, 20. oktobra 1943. Časovnici pokazuju 13 časova i 3 minuta. Nebo je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera. S pomešanim osećanjima, lebdeći između straha i nade, Nišlije upiru poglede ka plavom svodu iznad grada. Samo koji sekund kasnije neverica prerasta u šok. Zaglušujući huk avionskih motora meša se sa potmulim eksplozijama, koje se čuju sa svih strana. Iz guste prašine, koja je prekrila ceo grad, čuju se samo vapaji. Niš će gotovo istovetnu sliku doživeti još 14 puta... Na ucveljeni Niš bačeno je nekoliko hiljada bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren.
I BEOGRAD je bio obogaljen, nemački objekti ostali su tamo gde su i bili. Nemački gubici u Beogradu bili su sto puta manji od žrtava nevinog civilnog stanovništva.
U jedanaest naleta na Beograd bolnice su pretvorene u ruševine. Razoreno je i prvo beogradsko porodilište i prekraćeni životi nekoliko porodilja sa tek rođenim bebama.
Srušene su Terazije, Srpsko narodno pozorište, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je desetine beogradskih ulica. Razorne "savezničke" bombe pogodile su Glavnu železničku stanicu, Palatu "Albanija", Poštu broj 2, Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom... Samo u uskršnjem bombardovanju 16. aprila 1944. život je izgubilo oko 2.000 ljudi, žena i dece, teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana.
Beograđani su bili preneraženi kada su na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, otkrili poruku koju im šalju Englezi i Amerikanci i oni koji su odobrili njihovo suludo masakriranje. Na bombi je krupnim ćiriličkim slovima bila poruka: "Srećan Uskrs".
ZAPADNI "saveznici i oslobodioci" po porudžbini Koče Popovića i maršala Tita, krenuće i na Leskovac, koji je razoren više nego bilo koji grad na Balkanu. Dan pakla osvanuo je 6. septembra 1944. godine: "Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina..."
Pašino brdo posle bombardovanja ostalo u pepelu
Peko Dapčević se šifrovanom porukom javio svom vrhovnom komandantu 30. marta 1944. On je maršalu prijavio svoju želju:
"Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić!"
Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom! U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao.
U četiri naleta, engleske i američke bombe ubile su svakog šestog žitelja današnjeg glavnog grada Crne Gore. Nemačke žrtve bile su gotovo 200 puta manje od gubitaka nevinog civilnog stanovništva Podgorice.
KONSTATIN Koča Popović 21. jula predlaže Vrhovnom štabu na Visu šta sve anglo-američkim bombama treba gađati u Beogradu, Nišu, Niškoj Banji, Boru, Vranju, Vladičinom Hanu, Leskovcu, Vučju, Lebanu i Grdelici. Uz nekolicinu vojnih i privrednih objekata, spisak beogradskih meta je vrlo precizan: "Zahvatiti žensku učiteljsku školu i gimnaziju u Kraljice Natalije ulici, Narodnu skupštinu, ul. Kralja Aleksandra, pa Trgovačku akademiju, ul. Žorža Klemansoa pa Palatu "Albanija", pa školu Kralja Aleksandra na Topčiderskom brdu, pa jugozapadnu stranu groblja na Banovom brdu..."
Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih "saveznika", koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada sovjetskih vojnika.
Tako je Srbija pala na kolena...
Na bombama - "Srećan Uskrs" ćirilicom!
Ivan Miladinović | 09. april 2017. 19:01 | Komentara: 24
Savezničko bombardovanje, pri kraju rata, ostaje najveća misterija naše novije istorije. Beograd bio obogaljen, a nemački objekti ostali netaknuti
Saveznici nisu štedeli centar Beograda
BESOMUČNO anglo-američko razaranje desetina srpskih i crnogorskih gradova, varoši i sela, započeto 20. oktobra 1943. a okončano 18. septembra 1944. godine, uoči Staljinove invazije na Srbiju, jedna je od najvećih misterija naše novije istorije. O ovoj velikoj vazdušnoj operaciji, koja je progutala živote hiljada nevinih ljudi, čak i tek rođenih, za Titovog života niko se nije usuđivao da kaže ni jednu jedinu reč. Niko to nije ozbiljnije pokušao da uradi ni posle njegove smrti, pa čak ni posle raspada Titove Jugoslavije.
Misterija kojom je ova akcija Engleza i Amerikanaca obavijena istrajava tako i do današnjih dana. Ključne karike te velike enigme potpuno su zamagljene. Još se pouzdano ne zna ni ko je tu operaciju zahtevao, a ko odobravao. Sve je to normalno činjeno pod firmom isterivanja Nemaca iz Srbije i Crne Gore, a ni danas se ne zna ni šta je bio pravi cilj ove invazije, ni kakvi su bili njeni pravi efekti. Još manje se zna zašto su Englezi i Amerikanci ovu operaciju izvodili "na poseban način". Zašto su Srbiju i Crnu Goru zasipali tepih-bombama, zašto su na našim gradovima i selima uvežbavali ono što će kasnije primenjivati na tvrđavama nacističkog režima Adolfa Hitlera u Nemačkoj?
TEK u poslednje vreme razvejane su neke od ovih enigmi. U Leskovcu, verovatno najvećoj žrtvi ove "pomoći" anglo-američkih "saveznika i oslobodilaca", organizovan je naučni skup, gde je ta tabu tema formalno načeta, ali pravi smisao i cilj ove operacije još nije otkriven. Veliki doprinos istorijskom pomaku ka otkrivanju pozadine ovog tragičnog čina za srpski narod dao je dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. Njegovom radu možemo da dodamo i poneki novinski tekst, ali sve to stvara utisak da se ta misterija i ne može do kraja rasvetliti.
Bilans višemesečnog anglo-američkog razaranja velikih gradova Srbije nikad niko nije ni pokušao da sačini, a kamoli da dostojno obeleži stratišta desetina hiljada nevinih žrtava. Međutim, jedna depeša Josipa Broza Tita, upućena 5. oktobra 1944. godine Glavnom štabu NOV i PO Srbije, polako razvejava istorijsku maglu o tome ko je naređivao bombardovanja srpskih i crnogorskih gradova.
TITO u ovoj depeši svoje poverenike u Srbiji najpre obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im, od reči do reči, kaže: "Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak odlučiti da li će predloženi cilj da se bombarduje".
Titova depeša koja razvejava sve enigme
Ovaj dokument ukazuje na to da je sve te razorne akcije odobravao sam Tito. Njegovi izaslanici u Srbiji i Crnoj Gori prijavljivali su svoje želje, a on, verovatno sa još nekolicinom saradnika iz Vrhovnog štaba, odlučivao kad će one, biti realizovane, kako i s koliko aviona i bombi.
VAZDUŠNA kanonada Srbije je sistemski produžavana iz meseca u mesec, iako se od samog početka znalo da Nemci u Srbiji i Crnoj Gori "nemaju gotovo nikakve gubitke", a da je njen jedini efekat "na hiljade naših mrtvih ljudi". Ove poslednje reči napisaće Edvard Kardelj, čovek od velikog Titovog poverenja, u pismu Centralnom komitetu Komunističke partije Slovenije, 29. jula 1944. godine. Podsećajući svoje saradnike da je Glavni štab u Sloveniji tih dana "predlagao da se bombarduje Ljubljana", Kardelj u ovom pismu ljutito kaže:
"Ne razumem koje vas potrebe teraju na to i u čiju korist bi bilo to bombardovanje. Nema sumnje da bi u Ljubljani bilo na hiljade naših mrtvih ljudi, a neprijatelj ne bi pretrpeo gotovo nikakve gubitke. U TOME IMAMO ISKUSTVO IZ CELE JUGOSLAVIJE."
Na kraju ovog pisma, Kardelj je rukom dopisao nekoliko rečenica, uz molbu da se preda njegovoj supruzi Pepci Kardelj, kojima tvrdi: "BOMBARDOVANjE GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB."
U MEĐUVREMENU, dok Kardelj ne da da se bombarduje Ljubljana, Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog štaba, pored Niša, koji su razarali čak 15 puta, i Beograda, na koji su se obrušili 11 puta, istraumirali su i masakrirali praktično sve veće gradove i naselja po Srbiji i Crnoj Gori. Kraljevo su gađali šest puta, Podgoricu, Zemun i Alibunar četiri puta, Novi Sad tri puta, Smederevo, Nikšić, Ćupriju i Popovac kod Paraćina po dva puta.
Kakva je Titova i Kardeljeva uloga u bombardovanju 1944.
Na njihovoj meti našli su se i bespomoćni civili Sremske Mitrovice, Rume, Velikog Bečkereka, Kruševca, Peći, Kragujevca, Kovina, Pančeva, Velike Plane, Bijelog Polja, Prijepolja, Kuršumlije, Prokuplja, Vučja, Lebana, Grdelice, Podujeva, Raške, Stalaća, Mitrovice, Prištine, Novog Pazara, Podgorice, Nikšića...
SVE je počelo u sredu, 20. oktobra 1943. Časovnici pokazuju 13 časova i 3 minuta. Nebo je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera. S pomešanim osećanjima, lebdeći između straha i nade, Nišlije upiru poglede ka plavom svodu iznad grada. Samo koji sekund kasnije neverica prerasta u šok. Zaglušujući huk avionskih motora meša se sa potmulim eksplozijama, koje se čuju sa svih strana. Iz guste prašine, koja je prekrila ceo grad, čuju se samo vapaji. Niš će gotovo istovetnu sliku doživeti još 14 puta... Na ucveljeni Niš bačeno je nekoliko hiljada bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren.
I BEOGRAD je bio obogaljen, nemački objekti ostali su tamo gde su i bili. Nemački gubici u Beogradu bili su sto puta manji od žrtava nevinog civilnog stanovništva.
U jedanaest naleta na Beograd bolnice su pretvorene u ruševine. Razoreno je i prvo beogradsko porodilište i prekraćeni životi nekoliko porodilja sa tek rođenim bebama.
Srušene su Terazije, Srpsko narodno pozorište, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je desetine beogradskih ulica. Razorne "savezničke" bombe pogodile su Glavnu železničku stanicu, Palatu "Albanija", Poštu broj 2, Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom... Samo u uskršnjem bombardovanju 16. aprila 1944. život je izgubilo oko 2.000 ljudi, žena i dece, teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana.
Beograđani su bili preneraženi kada su na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, otkrili poruku koju im šalju Englezi i Amerikanci i oni koji su odobrili njihovo suludo masakriranje. Na bombi je krupnim ćiriličkim slovima bila poruka: "Srećan Uskrs".
ZAPADNI "saveznici i oslobodioci" po porudžbini Koče Popovića i maršala Tita, krenuće i na Leskovac, koji je razoren više nego bilo koji grad na Balkanu. Dan pakla osvanuo je 6. septembra 1944. godine: "Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina..."
Pašino brdo posle bombardovanja ostalo u pepelu
Peko Dapčević se šifrovanom porukom javio svom vrhovnom komandantu 30. marta 1944. On je maršalu prijavio svoju želju:
"Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić!"
Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom! U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao.
U četiri naleta, engleske i američke bombe ubile su svakog šestog žitelja današnjeg glavnog grada Crne Gore. Nemačke žrtve bile su gotovo 200 puta manje od gubitaka nevinog civilnog stanovništva Podgorice.
KONSTATIN Koča Popović 21. jula predlaže Vrhovnom štabu na Visu šta sve anglo-američkim bombama treba gađati u Beogradu, Nišu, Niškoj Banji, Boru, Vranju, Vladičinom Hanu, Leskovcu, Vučju, Lebanu i Grdelici. Uz nekolicinu vojnih i privrednih objekata, spisak beogradskih meta je vrlo precizan: "Zahvatiti žensku učiteljsku školu i gimnaziju u Kraljice Natalije ulici, Narodnu skupštinu, ul. Kralja Aleksandra, pa Trgovačku akademiju, ul. Žorža Klemansoa pa Palatu "Albanija", pa školu Kralja Aleksandra na Topčiderskom brdu, pa jugozapadnu stranu groblja na Banovom brdu..."
Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih "saveznika", koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada sovjetskih vojnika.
Tako je Srbija pala na kolena...
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
TITO TRAŽIO BOMBARDOVANjE
PRVI izveštaj o minimalnim nemačkim gubicima u bombardovanju Srbije šalje američki ambasador iz Grčke, 15. maja 1944. godine:
"Našim bombardovanjem jugoslovenskih civila, u jednom slučaju, kako je to Radio London objavio, bombardovanje je izvršeno na Titovo traženje, mi idemo naruku neprijatelju, a ne samo što to ogorčava jednog vrlo zaslužnog saveznika, nego otuđuje od nas narod koji bi želeo da se na našoj strani bori kada dođe veliki dan. Neameričko delo činimo mešanjem u jedan besni građanski rat i time odbijamo od sebe naše prijatelje".
U svojim memoarskim zapisima, general Maklin, govoreći o vazdušnoj kampanji u Srbiji, uopšte ne pominje ometanje nemačkog povlačenja iz Grčke, već piše o pomoći komunistima da "ponovo osvoje Srbiju".
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...ml:659384-Na-bombama---Srecan-Uskrs-cirilicom
PRVI izveštaj o minimalnim nemačkim gubicima u bombardovanju Srbije šalje američki ambasador iz Grčke, 15. maja 1944. godine:
"Našim bombardovanjem jugoslovenskih civila, u jednom slučaju, kako je to Radio London objavio, bombardovanje je izvršeno na Titovo traženje, mi idemo naruku neprijatelju, a ne samo što to ogorčava jednog vrlo zaslužnog saveznika, nego otuđuje od nas narod koji bi želeo da se na našoj strani bori kada dođe veliki dan. Neameričko delo činimo mešanjem u jedan besni građanski rat i time odbijamo od sebe naše prijatelje".
U svojim memoarskim zapisima, general Maklin, govoreći o vazdušnoj kampanji u Srbiji, uopšte ne pominje ometanje nemačkog povlačenja iz Grčke, već piše o pomoći komunistima da "ponovo osvoje Srbiju".
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...ml:659384-Na-bombama---Srecan-Uskrs-cirilicom
- Poruka
- 3.700
"Окупирана" Сарајевска ćaršija.
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
- - - - - - - - - -
Hrabrom oficiru dva znamenja
J. SIMIĆ | 19. april 2017. 09:21 | Komentara: 0
U bačkom selu Gložan obeležena stogodišnjica sećanja na Božidara Žugića. Meštani Slovaci pre nekoliko godina podigli i drugi spomenik na ćirilici
- - - - - - - - - -
NOVI SAD - U Gložanu, nedaleko od Novog Sada, minulog vikenda okupili su se članovi porodice Žugić, iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, da ponovo odaju počast Božidaru Žugiću, hrabrom poručniku Vojske Kraljevine Jugoslavije.
- - - - - - - - - -
Došli su da se poklone senima dičnog pretka i još jednom upute zahvalnost gložanskim Slovacima što su svih ovih decenija, bolje od njih samih, čuvali i sačuvali uspomenu na Božidara Žugića.
Na oba spomenika koje su meštani ovog bačkog sela podigli u razmaku od nekoliko decenija položeni su venci i cveće. Oficir Žugić, rodom Durmitorac, 13. aprila 1941. u Gložanu je ubio dvojicu vojnih komandanata da bi sprečio predaju opkoljenog srpskog 10. puka. Naime, u hortijevskoj invaziji na Bačku, aprila 1941, jugoslovenska kraljevska vojska povlačila se od severa ka jugu kroz priobalje Dunava. Videvši da nema izlaza, komandant puka Božidar Ristić istakao je belu zastavu.
- Zar se tako brani otadžbina? Ja se ne predajem! - povikao je tada poručnik Božidar Žugić, i hicima iz pištolja ubio oba komandanta.
Mađarski soldati su uzvratili paljbom i usmrtili hrabrog poručnika i još 16 srpskih boraca.
Uspomenu na taj tragičan događaj već decenijama neguju prvenstveno Slovaci, ali se poslednjih nekoliko godina ovde okupljaju i mnogobrojni Žugići. Među nešto više od 2.000 meštana Gložana, Slovaka ima više od 90 odsto. Oni su podigli spomenik hrabrom srpskom poručniku odmah posle Drugog svetskog rata. A pre nekoliko godina, tik uz taj spomenik, podignut je još jedan bez petokrake, sa ćiriličnim natpisom, i to na inicijativu profesora Borislava Miloševića iz Bačke Palanke. Tako generacije Gložanjana već 76 godina stasavaju uz legendu o časnom oficiru nekadašnje Vojske Kraljevine Jugoslavije.
Žugići iz tri države okupljeni kod spomen-obeležja,Foto Privatna arhiva
HEROJ ZA UDžBENIKE
- ŽELjA nam je da Božidar Žugić bude uvršten u đačke udžbenike kao jedan od svetlih primera na kojem će mlađe generacije učiti kako treba voleti i braniti domovinu - kaže Krsto Žugić, organizator okupljanja bratstva u Gložanu.
- - - - - - - - - -
nije bitna boja uniforme, nego je najbitnija borba protiv okupatora...
bolje i poginuti nego služiti okupatora i čekati, čekati, čekati... a onda je bilo dockan
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Dražini prvi pucali na Nemce
Ivan Miladinović | 02. april 2017. 20:15 | Komentara: 10
Zašto Srbija ne obeležava dan početka antifašističke borbe? Četnici 28. maja 1941. napali nemačku kolonu kod sela Ljuljaci. U Beloj Crkvi 7. jula počeo građanski i bratoubilački rat među Srbima
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:658239-Drazini-prvi-pucali-na-Nemce
Ivan Miladinović | 02. april 2017. 20:15 | Komentara: 10
Zašto Srbija ne obeležava dan početka antifašističke borbe? Četnici 28. maja 1941. napali nemačku kolonu kod sela Ljuljaci. U Beloj Crkvi 7. jula počeo građanski i bratoubilački rat među Srbima
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:658239-Drazini-prvi-pucali-na-Nemce
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
a dalje u istom tekstu piše:
- - - - - - - - - -
VALjA, međutim, na kraju spomenuti da je u maju 1941. postojala još jedna gerilska organizacija u Srbiji, na čijem se čelu nalazio Kosta Milovanović Pećanac, vrhovni starešina takozvanih starih četnika.
"Svoj rad na organizovanju četničkih odreda za borbu protiv okupatora", dokazuje se, "on je počeo odmah po ulasku Nemaca u Jugoslaviju". Što je on ubrzo pokleknuo, o čemu će tek biti govora u poglavlju o građanskom ratu među Srbima, što se stavio na raspolaganje nemačkom okupatoru i predsedniku od njega naimenovane vlade, Milanu Nediću, drugo je pitanje, koje ne može, međutim, potrti navedeno.
Pećanac se znatno pre Draže obreo "u šumi". O postojanju organizacije Koste Milovanovića Pećanca i akcijama četnika pod njegovom komandom, govore i izveštaji 60. nemačke pešadijske divizije iz prve polovine maja 1941. godine. U jednom od tih izveštaja kaže se da su se "mestimično okupili srpski politički fanatici pod imenom četnika".
Međutim, Kosta Pećanac će ubrzo pokleknuti i staviti se na raspolaganje nemačkoj vlasti i kvislinškoj vladi Milana Nedića.
- - - - - - - - - -
kako god okreneš, i jedni i durgi su bili četnici i isto su na kraju završili
tako da je sve to krajnje nebitno...
datum ustanka se računa po dana kad je pobednik krenuo u rat
- - - - - - - - - -
VALjA, međutim, na kraju spomenuti da je u maju 1941. postojala još jedna gerilska organizacija u Srbiji, na čijem se čelu nalazio Kosta Milovanović Pećanac, vrhovni starešina takozvanih starih četnika.
"Svoj rad na organizovanju četničkih odreda za borbu protiv okupatora", dokazuje se, "on je počeo odmah po ulasku Nemaca u Jugoslaviju". Što je on ubrzo pokleknuo, o čemu će tek biti govora u poglavlju o građanskom ratu među Srbima, što se stavio na raspolaganje nemačkom okupatoru i predsedniku od njega naimenovane vlade, Milanu Nediću, drugo je pitanje, koje ne može, međutim, potrti navedeno.
Pećanac se znatno pre Draže obreo "u šumi". O postojanju organizacije Koste Milovanovića Pećanca i akcijama četnika pod njegovom komandom, govore i izveštaji 60. nemačke pešadijske divizije iz prve polovine maja 1941. godine. U jednom od tih izveštaja kaže se da su se "mestimično okupili srpski politički fanatici pod imenom četnika".
Međutim, Kosta Pećanac će ubrzo pokleknuti i staviti se na raspolaganje nemačkoj vlasti i kvislinškoj vladi Milana Nedića.
- - - - - - - - - -
kako god okreneš, i jedni i durgi su bili četnici i isto su na kraju završili
tako da je sve to krajnje nebitno...
datum ustanka se računa po dana kad je pobednik krenuo u rat
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
А што ви комунци упорно затварате очи пред чињеницом да сте каснили месец дана са устанком за херцеговачким и косметским Србима?
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
a dalje u istom tekstu piše:
- - - - - - - - - -
VALjA, međutim, na kraju spomenuti da je u maju 1941. postojala još jedna gerilska organizacija u Srbiji, na čijem se čelu nalazio Kosta Milovanović Pećanac, vrhovni starešina takozvanih starih četnika.
"Svoj rad na organizovanju četničkih odreda za borbu protiv okupatora", dokazuje se, "on je počeo odmah po ulasku Nemaca u Jugoslaviju". Što je on ubrzo pokleknuo, o čemu će tek biti govora u poglavlju o građanskom ratu među Srbima, što se stavio na raspolaganje nemačkom okupatoru i predsedniku od njega naimenovane vlade, Milanu Nediću, drugo je pitanje, koje ne može, međutim, potrti navedeno.
Pećanac se znatno pre Draže obreo "u šumi". O postojanju organizacije Koste Milovanovića Pećanca i akcijama četnika pod njegovom komandom, govore i izveštaji 60. nemačke pešadijske divizije iz prve polovine maja 1941. godine. U jednom od tih izveštaja kaže se da su se "mestimično okupili srpski politički fanatici pod imenom četnika".
Međutim, Kosta Pećanac će ubrzo pokleknuti i staviti se na raspolaganje nemačkoj vlasti i kvislinškoj vladi Milana Nedića.
- - - - - - - - - -
kako god okreneš, i jedni i durgi su bili četnici i isto su na kraju završili
tako da je sve to krajnje nebitno...
datum ustanka se računa po dana kad je pobednik krenuo u rat
како год окренеш лупаш ко Максим по дивизији!
комичан си са овим болдовањем, као да је неко блесав....све ту јасно пише...против историјских чињеница се не може...ваши секташки дани су одавно прошли...када су убијена два Србина, можда се као дан устанка у Југославији прославља у твојој ендехазији....Срби добро знају ко је ко
