Dobar dan.
Šta učiniti ako se na vama zapati krpelj
Ako nađete krpelja (ili više komada) na sebi, blago ga obuhvatite za njegovo od popijene krvi (vaše!
) nabubrelo tijelo, i okrećite polako malo levo, malo desno. Krpelj će kanda dobiti vrtoglavicu i otkačiti se. Krpelja baciti u klozetsku šolju. Ako se zeznete pa ga grublje izuvrćete, postoji 99% šanse da ga obezglavite, tj da mu otkinete trbu a rilica ostane pod vašom kožom. Tu nastaje problem: krpelj, iako giljotiniran, i dalje prodire, i teško ćete mu sami iščupati minijaturnu glavu, osim ako niste mazohista koji uživa da kopa i secka mesto uboda.
U celoj priči krpelj ne bi bio posebno značajan da ne prenosi Lajmsku bolest. Kažu da je svega 30% krpelji na teritoriji Bgd-a zaraženo, ali se savetuje mera predostrožnosti, tj odlazak kod lekara koji će vam uzeti krv na analizu a u međuvremenu, dok ne dobijete razultate, nakljukati vas antibiotikom. Vi podlegnete pritiscima najbližih, koji vas upaničeno teraju kod lekara, mada SLUTITE da ta minijatuirna krvopija pod vašom kožom nije zaslužila da joj posvećujete pažnju.
Pozovete najbliži DZ, a oni vam kažu da je najbolje otići na Infektivnu, i to ODMAH. Međutim, niste overili knjižicu, pa ne možete baš odmah, nego se sledećeg jutra uputite prvo u socijalno, pa na Infektivnu. U međuvremenu porodica insistira da zagleda crnu tačkicu pod vašom kožom: da li je mesto oteklo, pocrvenelo, da li vam je, kojim čudom, procurela utroba.
Stignete do Infektivne (oko nje se šetkaju neki čudni ljudi, pa vam neminovno padne na pamet film «Variola vera») koja izgleda isto kao što je izgledala pre 40 godina, kada ste tamo ležali zbog mononukleoze i molili boga da vam se ne prikaki i ne pripiški.
Kažete «dobar dan», objasnite zbog čega ste došli, a sestra na šalteru vas pita: «Koliki je bio krpelj?» «Krpelj k'o krpelj, malecni», odgovorite. «Aha ... A je l izvađen?» «Delimično.» Sestra se osmehuje: «E, onda morate na Kožnu. Mi ne vadimo krpelje. Ali i ne morate, glava će kad-tad sama ispasti...» (Deda iza vas zabezeknuto pita: «Čija glava?»)
Vi se potom raspitujete o merama predostrožnosti, tj eventualnom uzimanju krvi na analizu. Sestra odgovara: «Ne, ne ... Mi to ne radimo.» «Kako ne radite? Rekli su mi u Domu zdravlja ... » Odmahuje rukom: «Sigurno ste pogrešno razumeli; krv vadimo samo kada se posumnja na Lajmsku bolest. Ako vam se za 4-6 nedelja pojavi prstenasto crvenilo, onda dođite.» Dodaje: "Eee, koliko sam ja puta na sebi pronašla krpelj ... ihahaaaaj ... Pa mi ništa ne fali."
S olakšanjem napuštate Infektivnu, dok deda ponavlja pitanje sestri: «A o čijoj glavi ste razgovarale?»
Usput svratite na pijacu, kupite jagode i uživate u šetnji, iako ste krpeljasti.
Znači, kad zaradite krpelja, pravite se da ga ne vidite: em sam otpadne, em ionako ništa ne možete učiniti dok se ne pojave znaci bolesti.
samo opusteno..
...ti znaš....
Da neko nije manjkalo?
