Taj romanticni Balasevic

Pomislim nekad na bivša jutra
na bivše ljude i bivša mesta
al` put me vodi samo u sutra
Život je jednosmerna cesta
Pamtim detinjstvo.Dom.Svaki kutak.
Krov poslije kiše crven ko krijesta
ne mogu tamo ni na trenutak
Život je jednosmerna cesta
Svi idu dalje,i ja sa njima
životni pravac moram da pratim,
a toliko divnih časova ima
u koje želim da se vratim...
Đ. Balašević​
 
Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju, i to je najvažnije. A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta. U tom Ćupu je štos...Kada ono prestaje detinjstvo? Kada ti netko prvi put na ulici kaže "Vi"? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno... Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ...
 
Odlutaš ponekad i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokušavam.
I uvek dođe d-moll.

Spusti se k o lopov po žicama,
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i teško prođe sve to.

Jedan d-moll me dobije kako odeš ti. U sobi je.
Glupi d-moll uvek sazna kad je to.

Uhvati me čvrsto i ne popušta.
Lud je za tišinom, to ne propušta.
Vodi me u svoj plavičasti dom.

Jedan d-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, šta je tuga za d-moll?

Ponekad te nema i sasvim sam
izmišljam način da malo smuvam dan,
ali je lukav d-moll.

Pusti da se svetla svud priguše,
sačeka poslednje zvezde namiguše
- vuče mi rukav: "Idemo!"

Plaši me on, gde si ti? Hiljadu se stvari moglo desiti...
Glupi d-moll, za kim tuguje svu noć.

Uzme me u svoju tamnu kočiju.
Nebo primi boju tvojih očiju.
Znam taj put, to je prečica za bol.

Jedan d-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, šta je tuga za d-moll?

Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana
i neke stvarčice od herendi porcelana.
I jedan pulover u kom si bila...

I ostala je ploča "Best of Ru Cooder"
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao željan,
dok me bude
moja mila...
 
"..Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojim sam joj doticao kožu i
pratio besprekornu liniju glatkih ramena, tragajući uzalud za malom,
najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri
su virili iz tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi
laki drhtaj, jeku jedne davne groznice za koju sam mislio da umire kad
te obuzme i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš.
Da, želeo sam je, jako sam je želeo...
Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušao da nadlanicom
uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni
raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa...
I trgao se.Uplašen...Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih želeo
da poljubim? Ali ne sad. Jednom. Možda...
Ja sam momak staromodan. Prevaziđen. Po mojoj religiji, moja želja je
samo pola želje...
Lepo sanjaj, mali mišu nabareni. Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu?
Možda ću se kajati, možda ću morati da se napijem svaki put kad se
setim ove noći...Neka...
Ako ikad budemo spavali zajedno, to će biti onako kako sam zamislio.
I kako Bog zapoveda. I niko neće spavati za vreme tog spavanja...
Laku noć, njene pospane oči... "

Tri posleratna druga
 
Samo još jedna od onih noći kad ti baš ne ide... I to se mora negde ispucati... Preslušao sam "sekretaricu", tri zadnje poruke bile su bez reči, no, neke glasove i ne moram čuti da bi ih prepoznao... Laku noć, Ti Mala Breskvo, kako si samo mogla da pomisliš da te neću otkriti po načinu na koji zadržavaš dah? Mirno spavaj, moja mila, sanjaj da si perce na krilu galeba skitnice kog praskozorje zatiče nadomak obala Biševa... Ja sam inače sasvim OK, ako si to htela da saznaš? Ovih dana mi, doduše, svi govore da im delujem nekako umorno, ali ti znaš da je to kod mene pobrkano kao instalacije u ruskom soliteru, i da retko pokazujem ono što stvarno osećam, vrag da me nosi... Eto... Godinama sam se ponosio time što moje lice nije izlog mojih emocija, a to mi je izgleda pre pravilo probleme nego što ih je rešavalo? Ne, pile, tebe ću teško prevariti, kad sam "takav" onda sam u stvari prosto pomalo tužan, sećaš se, no, ja to obično prezdravim na nogama, sutra ću već zviždukati niz stepenište... S Tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija... I nikad te više neće zaobići...
 
Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom' svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna



Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas
dvoje nije valjalo

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sta su reci, kremen sto se izlize
kad tad

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije znacilo

Ponekad jos u moj filcani sesir
spustis osmeh k'o carobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali
ja sam samo tvoj licni Harlekin
ponekad jos suza razmaze tintu
i k'o domina padne zid u lavirintu
tako prosto, ponekad jos
stignemo do nas

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo
 

1ded837aac529d1f7fb53bf5184c6e80.jpg
 
Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu...

Đurđe Balašević
 
DEVOJKA SA CARDAS NOGAMA

Nosila je jelek svileni, kao u pesmi narodnoj.
I krstic, znak na lancicu, da nekog ceka, navodno?
O, to su bili svatovi, sve kiceni i zlaceni,
A mi smo bolje svirali, neg sto smo bili placeni...
Al, dobro sad...

Nosio sam sal od kasmira i prsluk protkan tajnama.
Bas od takvih su je cuvale, tetke sa ladnim trajnama.
Ko srna me je gledala, zalosnom pesmom sludena...
Cije si, pile pirgavo? Sto nisi meni sudena?
Eh, da...

Hej,
Pusti kose pune polena!
Ajde,
Bas u inat baba-rogama!
Opla,
Digni suknju iznad kolena,
Znam da krijes cardas u tim lepim nogama!

Rekoh joj:Bezi, mani se, i trazi bolje partije,
Premala je moja tambura, da te od kise sakrije...
Rekoh joj: Ja sam samo tu da vreme brze proleti,
Ja nosim cizme skitaljke, mene je tesko voleti...
Badava...

Hej,
Doleti mala senice,
Tu
Na moje zlatne civije!
Vatra sara tvoje zenice,
Razbij nesto,
I zaigraj ludo,
Div’je...

Đorđe Balašević
 
Malo moje cudljivo pusti sta je bilo ne budi zlopamtilo obici svet je zbog tog uzbudljivo da bi se ovde vratilo digni tu lepu glavu pogledaj me bar u suzici sto blista cuda se trista vide tvoja je sreca samo tvoja stvar al' zato tvoja tuga to je vec prica druga to na moj racun ide Pipnes jedared slingu u becaruse pa cela veka snevas divlje jagode zbog nje se rime raspare i naruse i sve bi htele da se njoj prilagode i sad vec znam Lako je kad te neko ni ne zavoli tad samo tamna strana srca zaboli tesko je kad za nekog jedinog i svog postanes zrnce soli tesko je kad tvoj neko prestane da te voli
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top