Tribali

Stanislav...:
Niti su svi postali hriscani a niti je su svi hriscani najureni. Ljudi ostaju na istom prostoru,seobe su manje usljed osvajackih ratova a Serbi se najbrze pokrecu kao ratnici,a trgovci privremno pa se vrate kuci.
Kliknite za proširenje...
Ипак је морало бити померања становништва због борби. Трибу је јеврејски термин за племе а оно је време хришћанства кад је било много јеврејских термина у употреби, зато је могуће да су то била српска племена које су Бугари побугарили, или тако нешто.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Видим да је наша званична историја оптерећена Динаридима, али Трибали су везани за Поморавље пре свега и занимљиво је да су увек Трибалија и Србија синоними одувек, а уз саму сличност имена мало је невероватно да Срби и Трибали немају баш никакве везе, тј. да су се Срби случајно доселили на простор који су раније насељавала племена сличног имена и да се континуитет назива баш на том подручју очувао од римског доба. Занимљива је и веза Трибала и Келта и да се многи називи у Поморављу могу тумачити и келтским речима (Авала, Космај, Јухор, Морава, Лепеница итд.). Такође имамо и народна предања о црним коњаницима са Јухора, где је недавно пронађен келтски град.
 
Упамћени:
Црни Ђорђе је користио тај грб зато што су и он и Правителствујушчи совјет били трговци свиња пре устанка. Или су хтели да подсете Турке шта не смају да једу... Сланина ;)
Kliknite za proširenje...

између осталог:) можда је то пресудило, али и због тога што је то био грб српског краљевства током аустријске управе 1718.-1739.
 
Hrastko:
Видим да је наша званична историја оптерећена Динаридима, али Трибали су везани за Поморавље пре свега и занимљиво је да су увек Трибалија и Србија синоними одувек, а уз саму сличност имена мало је невероватно да Срби и Трибали немају баш никакве везе, тј. да су се Срби случајно доселили на простор који су раније насељавала племена сличног имена и да се континуитет назива баш на том подручју очувао од римског доба. Занимљива је и веза Трибала и Келта и да се многи називи у Поморављу могу тумачити и келтским речима (Авала, Космај, Јухор, Морава, Лепеница итд.). Такође имамо и народна предања о црним коњаницима са Јухора, где је недавно пронађен келтски град.
Kliknite za proširenje...

Da, ali ti nazivi su od naziva oblasti najverovatnije. Ne naroda ... Mnogi su prošli tim prostorom pre nego što su ga Srbi naselili i kolonizovali i kasnije napravili države...
 
Battlecat:
Da, ali ti nazivi su od naziva oblasti najverovatnije. Ne naroda ... Mnogi su prošli tim prostorom pre nego što su ga Srbi naselili i kolonizovali i kasnije napravili države...
Kliknite za proširenje...

да али Морава, Лаб, Лепеница, Млава итд. су везане за Србе, како на северу у Немачкој тако и на југу код нас. А речи које се могу тумачити келтским језицима на балкану су распрострањене само на српском етничком простору (од Софије до Купе)
 
Hrastko:
да али Морава, Лаб, Лепеница, Млава итд. су везане за Србе, како на северу у Немачкој тако и на југу код нас. А речи које се могу тумачити келтским језицима на балкану су распрострањене само на српском етничком простору (од Софије до Купе)
Kliknite za proširenje...

Mislim da je Morava vezana za Rimljane i njihove nazive ... Nisam siguran doduše. Kelte imaš od Britanije do Turske današnje ... Srbi stižu mnogo posle Kelta. Srpski etnički prostor (istorijski ) bi bio negde današnja Dalmacija i Bosna otprilike gde su prvo naselili, ostalo na istok je kolonizovano kroz srednji vek...
 
Battlecat:
Mislim da je Morava vezana za Rimljane i njihove nazive ... Nisam siguran doduše. Kelte imaš od Britanije do Turske današnje ... Srbi stižu mnogo posle Kelta. Srpski etnički prostor (istorijski ) bi bio negde današnja Dalmacija i Bosna otprilike gde su prvo naselili, ostalo na istok je kolonizovano kroz srednji vek...
Kliknite za proširenje...
По Ранки Куић, Морава на би на Келтском била мирна, спокојна. Ми имамо мора (ноћна мора), уморен (мртав) успокојен. Моруна је риба, али и богиња смрти код Словена.
Ђорђе Јанковић у теорији о громилама, даје претпоставку, у одсуству трагова сахрањивања, да су стари Срби, пепео покојника могли просипати у реке.

Такође Ђорђе Јанковић, за пеиод тзв сеобе даје археолошке доказе континуитета простора, односо паралеле у налазима код Брзе Паланке и Пријепоља.
 
Poslednja izmena:
Занимљива је и веза Трибала и Келта и да се многи називи у Поморављу могу тумачити и келтским речима (Авала, Космај, Јухор, Морава, Лепеница итд.
Kliknite za proširenje...
Avala? Avala je turski naziv, tacnije arapski za osmatracnicu jer su odatle Turci osmatrali Beograd, tacnije sa grada Zrnova.
 
sokolska:
Avala? Avala je turski naziv, tacnije arapski za osmatracnicu jer su odatle Turci osmatrali Beograd, tacnije sa grada Zrnova.
Kliknite za proširenje...
1442. је турски паша заузео Жрнов и направио тврђаву и назвао је "Хавала"... Знам да је већина у Србији опседнута Турцима и све се тумачи турским речима (тако је ваљда најлакше), само се превиђа да се неки тзв. "турцизми" налазе у немањићким повељама који век пре доласка Турака (овде не мислим на Авалу). Е сад јел зна неко арапски да ми каже шта тачно значи реч "хавала", јер налазим на разна тумачења: висок, велик, устав, препрека, видиковац...

Иначе на келтском једноставно значи ЈАБУКА, што је чест назив за планине облог врха. И да рекао сам могу се тумачити
 
Battlecat:
Mislim da je Morava vezana za Rimljane i njihove nazive ... Nisam siguran doduše. Kelte imaš od Britanije do Turske današnje ... Srbi stižu mnogo posle Kelta. Srpski etnički prostor (istorijski ) bi bio negde današnja Dalmacija i Bosna otprilike gde su prvo naselili, ostalo na istok je kolonizovano kroz srednji vek...
Kliknite za proširenje...

Морава се јавља на местима где су становали Словени. Моравска у Чешкој или Померанији тешко да има везе са Римљанима. И зашто је нема на пример у Шпанији или Италији?

Откуд смо сигурни да су Срби прво населили Босну? По Порфирогениту? Тамо пише да су прво дошли око Солуна.
 
Ahil71:
По Ранки Куић, Морава на би на Келтском била мирна, спокојна. Ми имамо мора (ноћна мора), уморен (мртав) успокојен. Моруна је риба, али и богиња смрти код Словена.
Ђорђе Јанковић у теорији о громилама, даје претпоставку, у одсуству трагова сахрањивања, да су стари Срби, пепео покојника могли просипати у реке.

Такође Ђорђе Јанковић, за пеиод тзв сеобе даје археолошке доказе континуитета простора, односо паралеле у налазима код Брзе Паланке и Пријепоља.
Kliknite za proširenje...

Да а ава је на келтском вода, река. Док се мора може тумачити и као "велика". А ово за пепео и Јанковића нисам знао, али гледао сам нека истрживања о Стоунхенџу професора мислим из Њукасла. Невероватне су сличности са нашим Божићним обичајима и да тамо каже да су носили пепео покојника и просипали у оближњу реку (која се случајно зове Авон) (иначе оближњи град је Сорвиодунум, област се зове данас Вилтшајр...)
 
Ahil71:
У мом креју постоји обичај да се преостала гардероба покојника спали поред Мораве.
Kliknite za proširenje...


овде има о стоунхенџу, чак и прасићи су исти: млађи од 9 месеци -)

иначе извињавам се професор је из Шефилда (Mike Parker Pearson)

- - - - - - - - - -

Ahil71:
У мом креју постоји обичај да се преостала гардероба покојника спали поред Мораве.
Kliknite za proširenje...

и код нас је тај обичај, само поред реке (није нам близу Морава)
 
Hrastko:

овде има о стоунхенџу, чак и прасићи су исти: млађи од 9 месеци -)

иначе извињавам се професор је из Шефилда (Mike Parker Pearson)

и код нас је тај обичај, само поред реке (није нам близу Морава)
Kliknite za proširenje...
Oво је значајније него што изгледа на први поглед, нисам био сигуран да ли је ово изолован случај. Занимљиво је и да ово није нешто где присуствује више људи, о чему се прича. То уради нека старица, све је обавијено велом тајне. Могуће да црква није благонаколно гледала на овај обичај.
Наши срењовековни археолози ово нису обрадили, а чини се да је управо ово одговор, где су недостајући посмртни остатци, од Винче, па до средњег века.
Видим да је овде популарнија теорија да је у питању источна традиција излагања лешева стрвинама.
Међутим у нашој традицији нема ништа што би указивало на овакав обичај. Тај обичај је пследица Заратрустових реформи. Кажу да је на том простору спаљивање било ризочно, због пожара, па је забрањено. Ово нам говори и да је одичај спаљивања покојника настао на неком другом простору, где су ризици од пожара мањи. Негде поред Дунава.
 
Poslednja izmena:
Late Latin tribulationem (nominative tribulatio) "distress, trouble, affliction" (c.200), from tribulatus, past participle of tribulare "to oppress, afflict," a figurative use by Christian writers of Latin tribulare "to press," also possibly "to thresh out grain," from tribulum "threshing sledge," from stem of terere "to rub" (see throw) + -bulum, suffix forming names of tools.


http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=tribulation&searchmode=none
 
. Prije nego nastavimo dalje korisno je podsjetiti se toga događaja kroz ulomak moga romana Saga o dva mača, gdje sam literarizirao Plutarhov životopis Aleksandara velikog.

Kada je Aleksandar uspio poraziti pobunjene Tribale, napravio je brzi manevar prema močvarama oko Istara i tu se prvi puta susrete s neobičnim ratnicima, ratobornim Keltima koji su već bili prešli Istar i ukorijenili se u nepristupačnim močvarama. Odatle su vršili upade i prepade na sve strane i povlačili se u močvare, dok ih ne bude više da mogu krenuti dalje.
Bradati keltski poglavice u kožnim jahaćim hlačama, sa spletenom kosom što im je padala niz leđa, dođoše pred Aleksandra s darovima. Šutke su položili oružje i posjedali jedan do drugoga gledajući začuđeno mladog kralja.
Aleksandar je hodao ispred njih čekajući da počnu govoriti. No, izgledalo je da oni nemaju namjeru početi razgovor.
- Ovi se izgleda tebe ne boje – promrmlja Hefestion.
- Tumaču, pitaj ih čega se najviše boje?! – uzviknu Aleksandar.
Kelti su se gledali kao da ne razumiju pitanje. Najstariji među njima dodirnu rukom čelo i pogleda uvis.
- Najviše se plašimo da bi se nebo moglo srušiti na nas.
Oran se zbunio od odgovora keltskog ratnika, ali kada ču da se svi smiju i on se nasmija. Tada onaj isti dade znak da želi još nešto reći.
- Mi smo došli vidjeti velikog kralja i ponuditi mu svoje prijateljstvo.
- Prijateljstvo ratnika koji se boje samo neba nad njima dobro će doći ovome kralju – reče Aleksandar, a onda zapovjedi da se keltske poglavice daruju.
- Napast će nas Kelti i to podmuklo – reče Hefestion.
Drugi se nisu slagali s njime, a Aleksandar ostade zamišljen.
Kada je Oran izišao s Hefestionom iz velikog šatora, ovaj mu zapovjedi neka sa svojim ljudima pozorno osmatra okolicu s jednog brdašca sve dok padne duboka noć.
Oran je svoje ljude odveo do brdašceta i zapovjedio im da se popnu na drveće te odozgor motre. Tada je s druge strane močvare primijetio da se Kelti okupljaju. Poslao je glasnika Hefestionu, a ovaj je po istom glasniku poručio da ostane skriven na svome mjestu i da propusti Kelte te u pogodnom trenutku napadne s leđa.
Predvečer su Kelti napali, ali kada naiđoše na čvrst i postojan otpor makedonske falange počeše se kolebati. U tom trenutku Oran zaurla sa svojim ratnicima iza njihovih leđa i oni se zbuniše te nasta bježanija. Aleksandar se razbjesni i zapovjedi gonjenje. Kelti se domogoše velike rijeke i na čamcima i splavovima pobjegoše na drugu obalu gdje je bilo njihovo glavno uporište.
Kada se Oran vratio u tabor već su gorjele velike vatre na kojima su se okretali janjci. No, kod Aleksandrova šatora se nije slavilo. Svi zapovjednici su bili kod njega, a on je pošao izvijestiti Herestiona o onomu što je vidio dok je bio visoko na drveću. Kad je Herestion čuo da je Oran pred šatorom osobno je izišao i uveo ga unutra.
- Oranovi izvidnici su danas dobro obavili zadatak! – pohvali on Orana pred najvišim zapovjednicima koji su sjedili oko Aleksandra. – No, reci nam Orane koliko je keltsko naselje preko rijeke i kako je utvrđeno?
- Naselje je golemo kao četiri koja smo vidjeli s ove strane rijeke. Okolo je kružno ograđeno i zaštićeno visokim zašiljenim palisadama. S jedne strane je močvara a s druge gusta šuma. Između palisada i šume je čist prostor a udaljenost je veća od dometa strijele najvećega luka.
- Orane, ti sa svojim ljudima odmah pređi rijeku i pronađi siguran put do ruba šume. Kelti vas ni slučajno ne smiju čuti. Svoje ljude rasporedi tako da dočekaju i provedu bez ikakve buke naše snage u šumu oko naselja – reče Aleksandar Oranu i on iziđe.
Oran je volio čuti što je Aleksandar zamislio, jer se iz njegova glasa dalo naslutiti da ima neku lukavu zamisao, ali sama činjenica da ga je odmah poslao na zadatak upućivala je na rješenje koje se trebalo žurno dogoditi.
Iste noći Oran je shvatio Aleksandrovu zamisao. Preko noći Aleksandar je s nekoliko tisuća ljudi prešao rijeku na čamcima koje su prikupili uz obalu i pred zoru bio nadomak utvrđenog naselja. Pješaštvo je sa sobom prenijela i tri laka katapulta koji su se lako montirali. Jedan je izbacivao zapaljive strijele a druga dva su i počela selo gađati zapaljivim kuglama od vune, smole i kudjelje natopljene maslinovim uljem, koje su padale iz neba i rasprskavale se raznoseći iskre na sve strane. Krovovi od trstike odmah su planuli. Nenaviknuti da se brane već da napadaju, Kelti počeše vrištati i puhati u rogove te bježati na sve strane kao da se nebo sručilo na njih.
- Što se ovo događa? – upita jedan Ilir Orana.
- Kelti su jučer Aleksandru rekli da se jedino plaše da se nebo ne sruči na njih. Upravo im se to i dogodilo.
Poslije ove lekcije sujevjernim Keltima zadugo više nije padalo na pamet da prelaze veliku rijeku Istar.
 
"Prvi deo trilogije o Tribalima radjen po knjizi Vladari Tribala, Zivojina Andrejic. Tribali su bili narod nastanjen na prostoru danasnje Srbije, odnosno u Pomoravlju, Podunavlju i Panoniji. Istorija Tribala pocinje relativno rano sa periodom prelaza iz Bronzanog u Gvozdeno doba, oko 1300. godine p.n.e.
O njima se vrlo malo zna. Prve znacajnije podatke o njima imamo u vreme Filipa i Aleksandra Velikog. Takodje se pominju cesto i za vreme dominacije rimske imperije da bi zatim volsebno nestali ??? Zvanicnoj istoriji nije dovoljno to sto srbske dinastije u srednjem veku nazivaju arhontima Tribala. Odbacuje to sto dinastija Nemanjica izvodi svoju geneologiju od rimskog cara Likinija i Konstantina Velikog... Ovo i jos mnogo vise, pogledajte u video klipu Srbi - Tribali."

Изгледа да овде имамо једну грешку Praisdens Trebellicaoe је Максимин Трачанин а не Максимијан Херкулије
 
"Much of the territory occupied by the Celts in the area of todays’ Serbia / northern Bulgaria had previously been controlled by the Thracian Triballi tribe. Of all the Thracians, the Triballi had been most affected by the Celtic migrations of the 4th / 3rd c. BC. This tribe had previously inhabited an area which extended from the Morava river in the west, where Herodotus located the Triballian plain, to the Oescus (Iskar) river in the east. The Triballi appear to have been a formidable force and in 329 BC, for example, defeated Philip II’s Macedonian army as he returned from his Scythian campaign.
In the wake of the Celtic ‘invasion’ of 279/278 BC Roman authors inform us that the Triballi suffered greatly at the hands of the newly arrived Celts (Justinius XXV,1; Appian Illyr. 3) Indeed, Appianus informs us that the Thracians were ‘destroyed’ and that ‘the remnant of the Triballi took refuge with the Getæ on the other side of the Danube’ (Appian op. cit). However, the accuracy of these Roman accounts of ‘ethnic cleansing’ against the Thracians during this period has recently been called into question by a number of factors.
...
As far as the ‘destruction’ of the Thracian Triballi by the Celts is concerned, it is interesting to note that during the Scordisci Wars of the II – I c. BC a number of Thracian tribes joined the Celts in the war with Rome. These included the Bessi, Maidi, Denteletes, and the aforementioned Triballi – who were one of the main Scordisci allies during this conflict (On the Scordisci Wars see article by the same name)."
https://balkancelts.wordpress.com/page/9/
 
Poslednja izmena:
Ahil71:
"As far as the ‘destruction’ of the Thracian Triballi by the Celts is concerned, it is interesting to note that during the Scordisci Wars of the II – I c. BC a number of Thracian tribes joined the Celts in the war with Rome. These included the Bessi, Maidi, Denteletes, and the aforementioned Triballi – who were one of the main Scordisci allies during this conflict (On the Scordisci Wars see article by the same name)."
https://balkancelts.wordpress.com/page/9/
Kliknite za proširenje...

Аха...
И колико тракиjиски гробови се налазе у Србији? :think:
 
Овде Трибале сврставају у Трачане. Чешће их сврставју у Илире, и то као сродне са Скордисцима.
Најпре ће бити да припадају ономе што Срејовић назива Дакомезијском, етничком, групом. Нисам сигуран да је термин добар. Можда би требали послушати Апијана. Ово би могла бити Ауторијатова "деца и унуци" Понци, Панонци, Трибали и Скордисци.
 
Poslednja izmena:
Трачани и Трибали нису исто. Међусобно су ратовали, а Александар и са једнима и са другима. Ту нема дилеме.
Ко је с ким сродан, то је већ компликованије питање.
Ahil71:
Када говоримо о етничким заједницама на Балкану и Апијану, чини са да је управо теорија о пореклу Илира, коју он преноси најбоља слика сродности појединих племена.
“Kažu da je zemlja nazvana po Iliriju, Polifemovu sinu, da su, naime, Kelt, Ilirij i Galo, sinovi kiklopa Polifema i Galateje, napustili svoju domovinu Siciliju i zavladali onima koji su po njima nazvani Kelti, Iliri i Galati. Ta vijest mi se najviše sviđa, premda se puno što drugo pripovijeda. Iliriju su se rodili sinovi Enhelej, Autarijej, Dardan, Med, Taulan i Poreb i kćeri Parto, Daorto i Dasaro i još nekoliko drugih. Od njih potječu Taulantioi, Perraiboi, Enhelees, Autaries, Dardanoi, Parthenoi, Dasaretioi i Darsioi. Misli se da se Autarijeju rodio sin Panonije ili Pajon, a Pajonu Skordisk i Tribal, od kojih od kojih su na sličan način nastala istoimena plemena. Ali to treba pustiti onima koji istražuju starinu…”
И један коментар на овај цитат "Očigledno je ova legenda nastala kasnije, kada je na dnevno političkoj razini trebalo riješiti pitanje suživota, a za te svrhe najbolje je naći zajedničkog mitskog pretka, braću Kelta, Iliriosa i Gala."
Или
"Кад набраја те балканске староседиоце, М. Орбини се позива на митолошке одреднице, тако су: од Илирија сина Кадмова (неки мисле - сина Полифемовог) настали Ахилej (затим његов син Паноније), Дардан (његов син Скордиск), Таулантије (његов син Трибал).
Полазећи од овакве генеалогије, произилази да су ови разнородни народи, као потомци Кадма, један исти народ (очито je видљив утицај набрајања народа према I Moj. гл. 9)"
https://sr.wikipedia.org/sr/Корисник:Domatrios/Беси_по_Орбинију
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7653/2002/0350-76530233049M.pdf
(Питање илирске компоненте код становништва југоисточне Паноније).
Kliknite za proširenje...
Александар је са поносом рекао: „Покорио сам Тракију, Илирик, са господарима Трибалима и Мезима."
По интернету налазим и "господарим Трибалима и Медима."
Има ли ко оргинални цитат?

Заборавилои смо на трибалског Краља Халеса https://en.wikipedia.org/wiki/Hales_(king)

Још једна веза Срба и Трибала:
Ahil71:
http://forum.krstarica.com/showthre...-naš-jezik?p=25853074&viewfull=1#post25853074

И даље ме копкају суфикси личних имена Порфирогенитових Срба.
Бугарска имена и истом поглављу нам говоре да то није његова конструкција.

Није ми баш блиска ова област, али да ли је могуће да су ови суфикси последица романизације?
Додуше, наставци би требали бити *ус, а не *ос.
То би онда значило да су Срби и пре 7. века живели у оквиру граница Римског царства.
Kliknite za proširenje...
Ahil71:
Покушавајући да нађем одговор на мистериозни наставак *бос код порфирогенитових Срба, наишао сам на следеће тумачење, везано за старогрчки:
"Greek personal names could also be 2-item compounds of nouns, adjectives, verbs or adverbs, in 2, 3, 4 or more syllables. Often, there were 2 syllables in each section, or 4 total. You see this in Demo-kritos (combining a word that can be approximated in English by "the people" + "judge", in some form or another) and Alex-andros (defend/help + man). Other times there were 2 syllables in the second part of the name, and one in the first (or vice versa). You see this in Dem-archos (the people + rule [among other meanings, based on arche]) and Krat-ippos (power + horse). Turning these names into meaningful English is sometimes tricky.

The order of compounds could be switched (Aristo-nikos [best + victory] or Nik-aristos), with the notable exception of names that contained the name of a god. In such cases, the god came first. Dio-genes contains the god Zeus (the root is Dio-) plus a form of the Greek for "birth". Apollo-dotos contains the name of the god Apollo and some form of the word "gift". Theo-kles contains the Greek for "god" + "fame" or "glory of," as we see also in Herakles ("the glory of Hera") or Plato's real name."
http://ancienthistory.about.com/od/greeksociety/a/101010-Ancient-Greek-Personal-Names.htm

Обзиром да су наведено срби господари, да ли се овај наставак може довести у везу са германвком речи boos

Занимљиво је да практично исти наставак имамо код трибалског краља Сирма - Σύρμος (уз "трачки" помак м/б). Имамо и другог краља Трибала, Халуса (немам у грчком оргиналу).
PS.
Прегледао сам даоста језика и нашао сам још само наставке код неких Мађарских личних имена на *ош, и то код имена српског поркла (Месарош, Јанош).
На крају сам дошао да савременог српског, где имао, код презимена наставак *вић.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Ahil71:
Трачани и Трибали нису исто. Међусобно су ратовали,
Kliknite za proširenje...

Па да, Словени и Срби ниje исто, али Срби су Словени, зар не?
И Хрвати су ратовали са Срби, и Бугари су ратовали са Срби... и?
Зар нису Срби, Бугари и Хрвати Словени? :mrgreen:


Ahil71:
а Александар и са једнима и са другима. Ту нема дилеме.
Ко је с ким сродан, то је већ компликованије питање.

Александар је са поносом рекао: „Покорио сам Тракију, Илирик, са господарима Трибалима и Мезима."
По интернету налазим и "господарим Трибалима и Медима."
Kliknite za proširenje...

:dontunderstand:

Александар ратовал са разни трачки племена, укључујући Трибали и Мизи... И шта?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top