Jeremiah Jacques, US:
Ovde mi idemo ponovo
Here We Go Again
Antisemitizam raste sirom Evrope ponovo.
Anti-Semitism is on the rise across Europe once again. By Jeremiah Jacques
www.thetrumpet.com/index.php?q=7594.6164.0.0
2010 Godina je svedok ostrog pomeranja ka ekstremistickoj politici sirom Evrope. Antiislamsko, antiimigrantsko raspolozenje javnosti prozima kontinent dajuci politicku legitimnost ultradesnicarskim politicarima i pokretima sirom Evrope, od kojih su mnogi takodje centar antisemitskih ideologija. Ovaj fenomen antiislamskog raspolozenja, koji neki analiticari nazivaju “novi antisemitizam”, je trend koji je u toku u Evropi, ali iste ideologije vodilje antimuslimanskih i antiimigrantskih pokreta lako se mogu preusmeriti prema jevrejskom stanovnistvu. Dakle, “novi antisemitizam” je put koji se utire za ozivljavanje tradicionalnog antisemitizma.
Svedska
Svedska tradicionalno vidjena kao tvrdjava tolerancije i liberalizma, je usred prekrajanja svoje politicke mape sto do juice malo koji Svedjani su mogli zamisliti. Dana 19 septembra, zemlja je dozivela politicki pomak kada je krajnja desnica, Svedski demokrati (SD, kakvo ime?), stranka sa neonacistickom istorijom, osvojila 20 mesta na parlamentarnim izborima, sto predstavlja podrsku 300000 gradjana. Pobeda, znacajna dovoljno da se napusti vodeca koalicija desnog centra bez vladajuce vecine, sokirala je mnoge liberale.
Pobeda oznacava “Svedskim demokratama” prvi ulaz u svedsku nacionalnu skupstinu, i, prema Musalman Times je “siguran znak da se menjaju vremena”.
“Ovo je neonacisticka partija...opredeljena, i talentovana ... ali vrlo opasna,” Posner je rekla. “Mi znamo odakle ovi ljudi dolaze. Oni su simpatizeri nacista, koji pod njihovim jaknama, jos uvek nose svoje braon kosulje”.
Madjarska
Madjarska je pretrpela jos krupnije pomeranje ka desnici ove godine, sa njenim glavnim gradom Budimpestom koji iskusava sta je nemacki Der Spiegel nazvao “preporod antisemitizma”. Ranije ovog meseca, Madjarska je videla kako desnicarski populisti Fides partije grabe dvotrecinsku vecinu u parlamentu, dok otvorena antisemitska partija Jobbik je postala treca najveca partija u zemlji, osvojivsi 16,7 posto glasova.
Dana 14 maja, predsedavajuci Jobbik partije Gábor Vona pojavio se obucen u madjarskom parlamentu u onom sto je nemacki list nazvao “vrsta nacisticke odece”, sokirajuci mnoge nacionalne liberale. Erich Follath, izvestac Der Spiegel casopisa, objasnjava filozofiju Jobbika kao “sirovu mesavinu kompleksa inferiornosti i megalomanije, uz jasan skup zastrasivanja drugih, ukljucujuci i Jevreje...”
U medjuvremenu, vandali u Madjarskoj oskrnavili su sa krvavim nogama od svinja Spomenik secanja na zrtve holokausta u Budimpesti. Novi zakon daje vladi kontrolu nad 80 posto madjarskih medija. Televizijski kanal Echo tv nedavno je prikazao sliku prezivelog iz Ausvica Imre Kertésza uz glas pacova. A glavni grad je upravo izabrao István Tarlósa, njegovog prvog desnicarskog gradonacelnika.
“Kada vidim politicke pobednike u ovoj zemlji, ja predosecam kulturni rat,” rekao je sedamdesetosedmogodisnji madjarski Jevrej, pisac György Konrád. “Preziveo sam dve diktature. Moguce je da je treca sada na putu.”
Clan Evropskog parlamenta Krisztina Morvai iz Jobbika rekla je skoro “liberali boljsevici cionisti” treba da pocnu da misle “gde da beze i gde da se sakriju”.
Ostali
Trend isuvise prodire i u druge evropske nacije.
Francuska
U avgustu, Dzeruzalem Post je napisao da u Francuskoj, antisemitski napadi su tako cesti da se smatraju “normalnom pojavom”.
Austrija
Austrijska desnicarska “Partija slobode (ponovo kakvo ime?) vise je nego duplirala njena mesta u lokalnoj vladi Beca prosle nedelje, ostro smanjujuci vladajucu Socijaldemokratsku stranku i njenu sposobnost da nastavi svoju politicku liniju.
Spanija
Anketa objavljena 24 oktobra zakljucila je da antijevrejske predrasude u Spaniji je negovalo 34 posto ispitanika.
Belgija
U Belgiji, dogadjaj je bio skoro odrzan u Anterpvenu od strane koledza finansiranog vladinog “Sveto srce”. Aktivnost je bila “prepuna antisemitskih referenci i aktivnosti za mlade”, ukljucujuci i stand “baciti vojnika u more” gde je mladima bilo nalozeno da bace modele jevrejskih vojnika u dve velike cisterne (Barcelona Nes Net, 18 oktobar).
Holandija
U Holandiji, Gert Vilders je jahao grebenom politickog cunamija da postane jedan od najpopularnijih politicara u zemlji. Slobodarska partija (ponovo kakvo ime?) koju on vodi sada drzi 24 od 150 sedista u skupstini, a koaliciona vlada se oslanja na njegovu podrsku da se donesu zakoni. Dok je Vilders otvoreni kriticar prisustva islama u Evropi on tvrdi da je odlucno proizraelski. Medjutim mnoge jevrejske vodje sa oprezom govore njihovim ljudima po pitanju podrske njegovoj partiji. Ron van der Wieken, predsednik liberalne jevrejske zajednice u Amsterdamu, rekao je da posto se Vildersova partija zestoko protivi Halalu, ni Kosher klanje (po jevrejskom pravilu) nece postojati mnogo duze. I ako se marame (hidzab) zabrane sta je sa jevrejskim kapama? I obrezivanjem?
Lena Posner komentarisala je o holandskoj Partiji slobode rekavsi, “Mi smo veoma uznemireni o tome da ta stranka (u skupstini), kaze da se ona bavi samo muslimanima i imigracijom. Istorija nas uci gde ovo moze odvesti, i ovo nije dobro za Jevreje.
Ali od najvece je vaznosti Nemacka, dom nacistickog rezima koji je satro 6 miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu. Skorasnji trendovi obelodanjuju da Nemacka nije imuna na desnicarska osecanja koja se sire po Evropi.
Nemacka
Studija objavljena od strane Friedrich Ebert Fondacije 13 oktobra otkrila je da 13 posto Nemaca bi volelo “Firera” – izabrana rec anketara zbog povezanosti sa Adolfom Hitlerom – da vlada nacijom “sa cvrstom rukom.” Ista anketa je nasla da 17 posto Nemaca misli da Jevreji imaju “isuvise mnogo uticaja”. Mada ovi procenti ne predstavljaju vecinu, oni obelodanjuju da antisemitski pogledi se ne vide vise kao ograniceni samo na nemacku ekstremnu desnicu sa obrijanim glavama i koznim jaknama. Izvestaj kaze da ekstremizam u Nemackoj nije na vrhu politickog spektruma, ali “u svim drustvenim grupama i u svim generacijama, bez obzira na status, obrazovni nivo ili pol.
Istrazivaci su rekli da istrazivanje ukazuje da posle godina pada, pogledi koji favorizuju ksenofobiju, diktaturu i antisemitizam su u porastu po popularnosti.
“U proslosti, baza za ekstremnu desnicu u Nemackoj, mada je postojala, je bila latentna po prirodi,” Oliver Deker, jedan od autora studije, je rekao Irish Timesu. “Sada se ovi pogledi izrazavaju cesce. ... Ekonomska kriza izgleda da je dozvolila agresiji (da) izbije na povrsinu. Izmedju tih koji traze ventil, stranci uopste i muslimani posebno, popunjavaju tu ulogu”.
Jevrejski odgovor
Evropski jevrejski kongres (EJC) obelodanio je izjavu 14 oktobra govoreci da, u sred skorasnjeg porasta antisemitizma na kontinetu, odredjene evropske jevrejske zajednice su u “ozbiljnoj opasnosti”. Medju primerima izjava naveden je dogadjaj u oktobru organizovan za jevrejsku decu u Malmeu, Svedska, koja je napadnuta od grupe nasilnika koji su vikali “jevrejske svinje” i “Hajl Hitler”, posto su usli na mesto aktivnosti i opaljackali imovinu.
EJC predsednik Mose Kantor izrekao njegove o trendu: “Male jevrejske zajednice se suocavaju sa situacijom gde im se preti fizicki, verbalno i psiholoski od fundamentalistickih elemenata i njihovih ekstrema i desnicarskih neonacistickih elemenata na drugoj strani. Ako oni ne mogu primiti zastitu ili prekid takve prakse od glavnih zvanicnika, onda mi ulazimo u vrlo mracan period za Jevreje u Evropi.
Evropa ima dugu istoriju gledanja u pravcu ekstremistickih vodja u toku vremena ekonomskih nemira. Sadasnja klima ostaje manje ekstremna nego porazavajuce tragedije u dvadesetim i tridesetim godinama proslog veka koje su ishodile od ekstremistickih pokreta koji su uzleteli do moci u Spaniji, Italiji, Poljskoj i Nemackoj. Ali, ipak, desnica po Evropi raste, i sa evropskim prilagodjenim na podelu vlasti koalicionim vladama, mnogi desni pokreti sada imaju znatnu moc glasaca u vladama sirom Evropske Unije.
Predvidjanja cine jasnim da ovaj trend omogucava da se zgusne konacno ponovno ozivljavljavanje Svetog rimskog carstva – Cetvrtog rajha.
Ovde mi idemo ponovo
Here We Go Again
Antisemitizam raste sirom Evrope ponovo.
Anti-Semitism is on the rise across Europe once again. By Jeremiah Jacques
www.thetrumpet.com/index.php?q=7594.6164.0.0
2010 Godina je svedok ostrog pomeranja ka ekstremistickoj politici sirom Evrope. Antiislamsko, antiimigrantsko raspolozenje javnosti prozima kontinent dajuci politicku legitimnost ultradesnicarskim politicarima i pokretima sirom Evrope, od kojih su mnogi takodje centar antisemitskih ideologija. Ovaj fenomen antiislamskog raspolozenja, koji neki analiticari nazivaju “novi antisemitizam”, je trend koji je u toku u Evropi, ali iste ideologije vodilje antimuslimanskih i antiimigrantskih pokreta lako se mogu preusmeriti prema jevrejskom stanovnistvu. Dakle, “novi antisemitizam” je put koji se utire za ozivljavanje tradicionalnog antisemitizma.
Svedska
Svedska tradicionalno vidjena kao tvrdjava tolerancije i liberalizma, je usred prekrajanja svoje politicke mape sto do juice malo koji Svedjani su mogli zamisliti. Dana 19 septembra, zemlja je dozivela politicki pomak kada je krajnja desnica, Svedski demokrati (SD, kakvo ime?), stranka sa neonacistickom istorijom, osvojila 20 mesta na parlamentarnim izborima, sto predstavlja podrsku 300000 gradjana. Pobeda, znacajna dovoljno da se napusti vodeca koalicija desnog centra bez vladajuce vecine, sokirala je mnoge liberale.
Pobeda oznacava “Svedskim demokratama” prvi ulaz u svedsku nacionalnu skupstinu, i, prema Musalman Times je “siguran znak da se menjaju vremena”.
“Ovo je neonacisticka partija...opredeljena, i talentovana ... ali vrlo opasna,” Posner je rekla. “Mi znamo odakle ovi ljudi dolaze. Oni su simpatizeri nacista, koji pod njihovim jaknama, jos uvek nose svoje braon kosulje”.
Madjarska
Madjarska je pretrpela jos krupnije pomeranje ka desnici ove godine, sa njenim glavnim gradom Budimpestom koji iskusava sta je nemacki Der Spiegel nazvao “preporod antisemitizma”. Ranije ovog meseca, Madjarska je videla kako desnicarski populisti Fides partije grabe dvotrecinsku vecinu u parlamentu, dok otvorena antisemitska partija Jobbik je postala treca najveca partija u zemlji, osvojivsi 16,7 posto glasova.
Dana 14 maja, predsedavajuci Jobbik partije Gábor Vona pojavio se obucen u madjarskom parlamentu u onom sto je nemacki list nazvao “vrsta nacisticke odece”, sokirajuci mnoge nacionalne liberale. Erich Follath, izvestac Der Spiegel casopisa, objasnjava filozofiju Jobbika kao “sirovu mesavinu kompleksa inferiornosti i megalomanije, uz jasan skup zastrasivanja drugih, ukljucujuci i Jevreje...”
U medjuvremenu, vandali u Madjarskoj oskrnavili su sa krvavim nogama od svinja Spomenik secanja na zrtve holokausta u Budimpesti. Novi zakon daje vladi kontrolu nad 80 posto madjarskih medija. Televizijski kanal Echo tv nedavno je prikazao sliku prezivelog iz Ausvica Imre Kertésza uz glas pacova. A glavni grad je upravo izabrao István Tarlósa, njegovog prvog desnicarskog gradonacelnika.
“Kada vidim politicke pobednike u ovoj zemlji, ja predosecam kulturni rat,” rekao je sedamdesetosedmogodisnji madjarski Jevrej, pisac György Konrád. “Preziveo sam dve diktature. Moguce je da je treca sada na putu.”
Clan Evropskog parlamenta Krisztina Morvai iz Jobbika rekla je skoro “liberali boljsevici cionisti” treba da pocnu da misle “gde da beze i gde da se sakriju”.
Ostali
Trend isuvise prodire i u druge evropske nacije.
Francuska
U avgustu, Dzeruzalem Post je napisao da u Francuskoj, antisemitski napadi su tako cesti da se smatraju “normalnom pojavom”.
Austrija
Austrijska desnicarska “Partija slobode (ponovo kakvo ime?) vise je nego duplirala njena mesta u lokalnoj vladi Beca prosle nedelje, ostro smanjujuci vladajucu Socijaldemokratsku stranku i njenu sposobnost da nastavi svoju politicku liniju.
Spanija
Anketa objavljena 24 oktobra zakljucila je da antijevrejske predrasude u Spaniji je negovalo 34 posto ispitanika.
Belgija
U Belgiji, dogadjaj je bio skoro odrzan u Anterpvenu od strane koledza finansiranog vladinog “Sveto srce”. Aktivnost je bila “prepuna antisemitskih referenci i aktivnosti za mlade”, ukljucujuci i stand “baciti vojnika u more” gde je mladima bilo nalozeno da bace modele jevrejskih vojnika u dve velike cisterne (Barcelona Nes Net, 18 oktobar).
Holandija
U Holandiji, Gert Vilders je jahao grebenom politickog cunamija da postane jedan od najpopularnijih politicara u zemlji. Slobodarska partija (ponovo kakvo ime?) koju on vodi sada drzi 24 od 150 sedista u skupstini, a koaliciona vlada se oslanja na njegovu podrsku da se donesu zakoni. Dok je Vilders otvoreni kriticar prisustva islama u Evropi on tvrdi da je odlucno proizraelski. Medjutim mnoge jevrejske vodje sa oprezom govore njihovim ljudima po pitanju podrske njegovoj partiji. Ron van der Wieken, predsednik liberalne jevrejske zajednice u Amsterdamu, rekao je da posto se Vildersova partija zestoko protivi Halalu, ni Kosher klanje (po jevrejskom pravilu) nece postojati mnogo duze. I ako se marame (hidzab) zabrane sta je sa jevrejskim kapama? I obrezivanjem?
Lena Posner komentarisala je o holandskoj Partiji slobode rekavsi, “Mi smo veoma uznemireni o tome da ta stranka (u skupstini), kaze da se ona bavi samo muslimanima i imigracijom. Istorija nas uci gde ovo moze odvesti, i ovo nije dobro za Jevreje.
Ali od najvece je vaznosti Nemacka, dom nacistickog rezima koji je satro 6 miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu. Skorasnji trendovi obelodanjuju da Nemacka nije imuna na desnicarska osecanja koja se sire po Evropi.
Nemacka
Studija objavljena od strane Friedrich Ebert Fondacije 13 oktobra otkrila je da 13 posto Nemaca bi volelo “Firera” – izabrana rec anketara zbog povezanosti sa Adolfom Hitlerom – da vlada nacijom “sa cvrstom rukom.” Ista anketa je nasla da 17 posto Nemaca misli da Jevreji imaju “isuvise mnogo uticaja”. Mada ovi procenti ne predstavljaju vecinu, oni obelodanjuju da antisemitski pogledi se ne vide vise kao ograniceni samo na nemacku ekstremnu desnicu sa obrijanim glavama i koznim jaknama. Izvestaj kaze da ekstremizam u Nemackoj nije na vrhu politickog spektruma, ali “u svim drustvenim grupama i u svim generacijama, bez obzira na status, obrazovni nivo ili pol.
Istrazivaci su rekli da istrazivanje ukazuje da posle godina pada, pogledi koji favorizuju ksenofobiju, diktaturu i antisemitizam su u porastu po popularnosti.
“U proslosti, baza za ekstremnu desnicu u Nemackoj, mada je postojala, je bila latentna po prirodi,” Oliver Deker, jedan od autora studije, je rekao Irish Timesu. “Sada se ovi pogledi izrazavaju cesce. ... Ekonomska kriza izgleda da je dozvolila agresiji (da) izbije na povrsinu. Izmedju tih koji traze ventil, stranci uopste i muslimani posebno, popunjavaju tu ulogu”.
Jevrejski odgovor
Evropski jevrejski kongres (EJC) obelodanio je izjavu 14 oktobra govoreci da, u sred skorasnjeg porasta antisemitizma na kontinetu, odredjene evropske jevrejske zajednice su u “ozbiljnoj opasnosti”. Medju primerima izjava naveden je dogadjaj u oktobru organizovan za jevrejsku decu u Malmeu, Svedska, koja je napadnuta od grupe nasilnika koji su vikali “jevrejske svinje” i “Hajl Hitler”, posto su usli na mesto aktivnosti i opaljackali imovinu.
EJC predsednik Mose Kantor izrekao njegove o trendu: “Male jevrejske zajednice se suocavaju sa situacijom gde im se preti fizicki, verbalno i psiholoski od fundamentalistickih elemenata i njihovih ekstrema i desnicarskih neonacistickih elemenata na drugoj strani. Ako oni ne mogu primiti zastitu ili prekid takve prakse od glavnih zvanicnika, onda mi ulazimo u vrlo mracan period za Jevreje u Evropi.
Evropa ima dugu istoriju gledanja u pravcu ekstremistickih vodja u toku vremena ekonomskih nemira. Sadasnja klima ostaje manje ekstremna nego porazavajuce tragedije u dvadesetim i tridesetim godinama proslog veka koje su ishodile od ekstremistickih pokreta koji su uzleteli do moci u Spaniji, Italiji, Poljskoj i Nemackoj. Ali, ipak, desnica po Evropi raste, i sa evropskim prilagodjenim na podelu vlasti koalicionim vladama, mnogi desni pokreti sada imaju znatnu moc glasaca u vladama sirom Evropske Unije.
Predvidjanja cine jasnim da ovaj trend omogucava da se zgusne konacno ponovno ozivljavljavanje Svetog rimskog carstva – Cetvrtog rajha.
