Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Na prodaju nisu samo RTS, manastiri i SANU
Na prodaju u Srbiji ne mogu biti još samo manastiri, SANU i RTS, a sve ostalo što ima cenu mogu da kupe bilo domaći, bilo strani kupci. I to važi sve dok trgovinom upravlja tržišna, a ne neka druga logika, kažu ekonomisti i intelektualci sa kojima je razgovarao Press nedelje
Nakon što je hrvatska „Atlantik grupa" kupila nekoliko značajnih srpskih brendova i najava da će u doglednoj budućnosti biti prodata i javna preduzeća od strateškog značaja, poput „Telekoma" i EPS-a, postavlja se pitanje da li u Srbiji uopšte postoji nešto što nije na prodaju, bilo zbog razloga moralne prirode, istorijskog kontinuiteta, bilo zbog zaštite nacionalnih interesa. Na primer, grčka vlada je uprkos dugovima od više stotina milijardi kategorično odbila mogućnost da proda ili „iznajmi" u dugoročni zakup neko od svojih mnogobrojnih ostrva jer „nacionalni interesi nemaju cenu".
SIV kao poslovni prostor
U Srbiji se množi kapital u rukama stranih investitora, a skeptici šire bojazan da će uskoro cela Srbija biti rasprodata. U javnosti su se pojavljivale ozbiljne ideje za unovčavanje gotovo svega - od Velikog ratnog ostrva, koje bi uz adekvatnu naknadu bilo ustupljeno na korišćenje nekom velikom lancu kockarnica, pa do toga da se Narodna skupština ili zgrada starog SIV-a izdaju kao poslovni prostor.
Ekonomista Danijel Cvijetićanin kaže da pitanje da li postoji nešto u Srbiji što nije na prodaju nije tržišnog, već isključivo moralno-religioznog karaktera i da predmet trgovine može biti sve ono što ima cenu.
- Ako se trguje preduzećima, onda su sva na prodaju. Sve što može da se kupi, može i da se proda. I ne postoje podobni i nepodobni kupci. Ako neko u Srbiji misli da neko vlasništvo treba da ostane u srpskim rukama, neka ih slobodno kupi, samo treba ponuditi dobru cenu - kaže Cvijetićanin.
Cvijetićanin se slaže da je teoretski moguće da, na primer, albanski lobisti uđu sa kapitalom u srpske medije i „iznutra" utiču na mnjenje povodom pitanja nezavisnosti Kosova, ali ističe da čak i ako dođe do takve neverovatne situacije, tu na scenu stupa tržište sa svojim zakonitostima.
- Ako neki albanski tajkun dođe ovde i promoviše ideju nezavisnog Kosova, ljudi će prestati da kupuju te novine. Ostaće bez prihoda, bankrotiraće i onda ćemo po bagatelnoj ceni kupiti nazad naše novine. On će pokušavati da utiče na javno mnjenje, ali tržište je otvoreno i pojaviće se neki drugi list koji će ga pobediti na tržišnoj utakmici, jer će pisati ono što odgovara našoj javnosti. Dakle, jedini je spas u samoregulaciji tržišta - kaže Cvijetićanin.
Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, ističe da u našoj državi ne postoji bilo kakav sistem zaštite nacionalnih interesa u procesu privatizacije.
- Ako imamo primer Šarića, koji je državi ispred nosa pokupovao sve i svašta, logično se postavlja pitanje ko sve može bez ikakve kontrole da kupi nešto u Srbiji - kaže Zdravković.
On ističe da jedino što stranci ne mogu da kupe jesu mali preduzetnici i male trgovine. Zato kao problem vidi to što veliki lanci u urbanim centrima „ubijaju" male trgovce.
- Strani investitor bez problema može da dođe i kupi jedan veliki lanac. Ali ne bi mogao da ovlada tržištem ako bi se trgovina zasnivala na malim trgovcima. Međutim, kada je „Merkatoru" data lokacija na Novom Beogradu, oni su uništili male trgovine. Svuda u svetu veliki šoping-molovi su deset ili petnaest kilometara od centra grada, kao što na celom Menhetnu ne postoji nijedan šoping-mol - kaže Zdravković.
Britaniju pokupovali stranci
Književnik Vladimir Arsenijević kaže da se previše uzbuđujemo jer nismo navikli na strani kapital.
- Slična stvar je zadesila Veliku Britaniju pre dvadesetak godina, kada je čuvenu londonsku kuću „Herods" kupio egipatski milijarder Mohamed el Fajed. „Herods" spada u atrakcije Londona i po poseti turista nalazi se odmah iza Britanskog muzeja i galerije „Tejt", pa zbog toga Englezima nije bilo svejedno što jedna ikona odlazi u ruke strancu. I „Rover", ponos britanske automobilske industrije, kupio je pre nekoliko godina nemački BMW, koji ga je kasnije prodao američkom „Fordu". Setimo se koliko je prašine digla prodaja Čelzija ruskom milijarderu Romanu Abramoviču. Sada je postalo normalno da su svi najveći klubovi u rukama stranaca, pa i da se stadion Arsenala zove po aviokompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Tako su se Englezi navikli da im najpoznatije brendove kupuju stranci - zaključuje Arsenijević.
Ne prodajte monopole!
Miroslav Zdravković kaže da sistemski mora da se reši da se ne prodaju monopoli na tržištu, nego isključivo da se prodaju konkurentne firme.
- Priča se o prodaji „Telekoma", a tu mora da se vodi računa o strateškim interesima. Može državi da ostane u vlasništvu i deset odsto „Telekoma", ali u kupoprodajnom ugovoru mora da stoji opcija da država može da utiče na politiku preduzeća i da ga upravlja u smeru državnih interesa. Ni elektroprivreda ne bi smela da se proda. Ništa ne sme da se proda što ima monopolistički položaj i što će nekom sa strane davati mogućnost da na osnovu monopola izvlači profit iz zemlje i uz to da ima jak adut u rukama da nas ucenjuje na političkom planu - zaključuje Zdravković.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...+prodaju+nisu+samo+RTS,+manastiri+i+SANU.html
******************
Navali narode, jos malo pa nestalo.
Specijalna ponuda, polovna tvrdjava u centru Beograda, poklon kupcu neka tvrdjava u centralnoj Srbiji, platis jednu dobijes dve.
Novi rudnici, neotpakovani, garancija 10 godina.
Navali narode
Na prodaju u Srbiji ne mogu biti još samo manastiri, SANU i RTS, a sve ostalo što ima cenu mogu da kupe bilo domaći, bilo strani kupci. I to važi sve dok trgovinom upravlja tržišna, a ne neka druga logika, kažu ekonomisti i intelektualci sa kojima je razgovarao Press nedelje
Nakon što je hrvatska „Atlantik grupa" kupila nekoliko značajnih srpskih brendova i najava da će u doglednoj budućnosti biti prodata i javna preduzeća od strateškog značaja, poput „Telekoma" i EPS-a, postavlja se pitanje da li u Srbiji uopšte postoji nešto što nije na prodaju, bilo zbog razloga moralne prirode, istorijskog kontinuiteta, bilo zbog zaštite nacionalnih interesa. Na primer, grčka vlada je uprkos dugovima od više stotina milijardi kategorično odbila mogućnost da proda ili „iznajmi" u dugoročni zakup neko od svojih mnogobrojnih ostrva jer „nacionalni interesi nemaju cenu".
SIV kao poslovni prostor
U Srbiji se množi kapital u rukama stranih investitora, a skeptici šire bojazan da će uskoro cela Srbija biti rasprodata. U javnosti su se pojavljivale ozbiljne ideje za unovčavanje gotovo svega - od Velikog ratnog ostrva, koje bi uz adekvatnu naknadu bilo ustupljeno na korišćenje nekom velikom lancu kockarnica, pa do toga da se Narodna skupština ili zgrada starog SIV-a izdaju kao poslovni prostor.
Ekonomista Danijel Cvijetićanin kaže da pitanje da li postoji nešto u Srbiji što nije na prodaju nije tržišnog, već isključivo moralno-religioznog karaktera i da predmet trgovine može biti sve ono što ima cenu.
- Ako se trguje preduzećima, onda su sva na prodaju. Sve što može da se kupi, može i da se proda. I ne postoje podobni i nepodobni kupci. Ako neko u Srbiji misli da neko vlasništvo treba da ostane u srpskim rukama, neka ih slobodno kupi, samo treba ponuditi dobru cenu - kaže Cvijetićanin.
Cvijetićanin se slaže da je teoretski moguće da, na primer, albanski lobisti uđu sa kapitalom u srpske medije i „iznutra" utiču na mnjenje povodom pitanja nezavisnosti Kosova, ali ističe da čak i ako dođe do takve neverovatne situacije, tu na scenu stupa tržište sa svojim zakonitostima.
- Ako neki albanski tajkun dođe ovde i promoviše ideju nezavisnog Kosova, ljudi će prestati da kupuju te novine. Ostaće bez prihoda, bankrotiraće i onda ćemo po bagatelnoj ceni kupiti nazad naše novine. On će pokušavati da utiče na javno mnjenje, ali tržište je otvoreno i pojaviće se neki drugi list koji će ga pobediti na tržišnoj utakmici, jer će pisati ono što odgovara našoj javnosti. Dakle, jedini je spas u samoregulaciji tržišta - kaže Cvijetićanin.
Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, ističe da u našoj državi ne postoji bilo kakav sistem zaštite nacionalnih interesa u procesu privatizacije.
- Ako imamo primer Šarića, koji je državi ispred nosa pokupovao sve i svašta, logično se postavlja pitanje ko sve može bez ikakve kontrole da kupi nešto u Srbiji - kaže Zdravković.
On ističe da jedino što stranci ne mogu da kupe jesu mali preduzetnici i male trgovine. Zato kao problem vidi to što veliki lanci u urbanim centrima „ubijaju" male trgovce.
- Strani investitor bez problema može da dođe i kupi jedan veliki lanac. Ali ne bi mogao da ovlada tržištem ako bi se trgovina zasnivala na malim trgovcima. Međutim, kada je „Merkatoru" data lokacija na Novom Beogradu, oni su uništili male trgovine. Svuda u svetu veliki šoping-molovi su deset ili petnaest kilometara od centra grada, kao što na celom Menhetnu ne postoji nijedan šoping-mol - kaže Zdravković.
Britaniju pokupovali stranci
Književnik Vladimir Arsenijević kaže da se previše uzbuđujemo jer nismo navikli na strani kapital.
- Slična stvar je zadesila Veliku Britaniju pre dvadesetak godina, kada je čuvenu londonsku kuću „Herods" kupio egipatski milijarder Mohamed el Fajed. „Herods" spada u atrakcije Londona i po poseti turista nalazi se odmah iza Britanskog muzeja i galerije „Tejt", pa zbog toga Englezima nije bilo svejedno što jedna ikona odlazi u ruke strancu. I „Rover", ponos britanske automobilske industrije, kupio je pre nekoliko godina nemački BMW, koji ga je kasnije prodao američkom „Fordu". Setimo se koliko je prašine digla prodaja Čelzija ruskom milijarderu Romanu Abramoviču. Sada je postalo normalno da su svi najveći klubovi u rukama stranaca, pa i da se stadion Arsenala zove po aviokompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Tako su se Englezi navikli da im najpoznatije brendove kupuju stranci - zaključuje Arsenijević.
Ne prodajte monopole!
Miroslav Zdravković kaže da sistemski mora da se reši da se ne prodaju monopoli na tržištu, nego isključivo da se prodaju konkurentne firme.
- Priča se o prodaji „Telekoma", a tu mora da se vodi računa o strateškim interesima. Može državi da ostane u vlasništvu i deset odsto „Telekoma", ali u kupoprodajnom ugovoru mora da stoji opcija da država može da utiče na politiku preduzeća i da ga upravlja u smeru državnih interesa. Ni elektroprivreda ne bi smela da se proda. Ništa ne sme da se proda što ima monopolistički položaj i što će nekom sa strane davati mogućnost da na osnovu monopola izvlači profit iz zemlje i uz to da ima jak adut u rukama da nas ucenjuje na političkom planu - zaključuje Zdravković.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...+prodaju+nisu+samo+RTS,+manastiri+i+SANU.html
******************
Navali narode, jos malo pa nestalo.
Specijalna ponuda, polovna tvrdjava u centru Beograda, poklon kupcu neka tvrdjava u centralnoj Srbiji, platis jednu dobijes dve.
Novi rudnici, neotpakovani, garancija 10 godina.
Navali narode
Poslednja izmena:
Стани у ред.
