Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže za Press da bi Srbija ušla u red totalitarnih država ukoliko bi Skupština Srbije usvojila predloženi zakon o elektronskim telekomunikacijama
On ističe da bi usvajanje ovog zakona koji službama bezbednosti omogućava da bez odluke suda kontrolišu ko, s kim, kada i koliko komunicira telefonom ili mejlom, doveo Srbiju pred Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu.
Šabić upozorava da bi usvajanje ovog zakona značilo drastično kršenje Ustava Srbije i prava svakog građanina na privatnost. Šabić ističe da u civilizovanim društvima nema primera da se donosi zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom, ali dodaje da je takvih primera bilo u SSSR za vreme Staljina.
Šabić: Poturena nova verzija zakona
- U ovom zakonu je sporan član 130 kojim se isključuje poverenik iz kontrole obrade „zadržanih podataka", odnosno telefonske i komunikacije mejlom. Umesto toga se navodi da je za kontrolu zadužen „organ nadležan za zaštitu tajnih podataka". Ako se to usvoji, obrađivači podataka kontrolisali bi sami sebe - kaže Šabić.
Na naše pitanje ko ima pravo da kontroliše i dobije „zadržane podatke", Šabić kaže da su to „službe bezbednosti, odnosno BIA i policija"!
On dodaje da u „zadržanim podacima" ima toliko informacija gotovo kao i u samom sadržaju komunikacije.
- Zato mislim da se ustavna garancija, po kojoj se od nepovredivosti tajnosti sredstava komuniciranja može odstupiti samo na osnovu odluke suda, odnosi i na „zadržane podatke". Bojim se da bi, ako se ovaj zakon usvoji, građani koji sumnjaju da se na njih primenjivao, mogli da zaštitu svojih prava potraže pred Međunarodnim sudom u Strazburu. I Srbija bi u tom slučaju mogla da izgubi spor - kaže Šabić.
On negira izjavu ministarke za telekomunikacije Jasne Matić da je tekst zakona usaglašan i sa poverenikom i ombudsmanom i tvrdi da je u Skupštini sasvim druga verzija zakona!
- To apsolutno nije tačno! Postojala je usaglašavana verzija predloga ovog zakona, ali ona se po spornim pitanjima potpuno razlikuje od ove koja je predložena parlamentu. Uostalom, o toj „usaglašenosti" najbolje govore upravo amandmani koje je podneo ombudsman Saša Janković - ističe Šabić.
Janković: Samo uz odluku suda
Ombudsman Saša Janković zatražio je juče da „policija i tajne službe za uvid u podatke o elektronskoj komunikaciji građana prethodno treba da pribave odluku suda". On dodaje da se predloženim amandmanima otklanja i mogućnost da se zakon tumači na način koji sužava ovlašćenja poverenika za informacije u obavljanju nadzora nad zakonitošću obrade tih podataka.
- Uvid u podatke s kim određeni građanin komunicira, u kom periodu, koju vrstu veze i aparata koristi, kao i podatak sa koje lokacije komunicira, a pogotovo svi zajedno, predstavljaju odstupanje od načela koje štiti privatnost komunikacija. Ustav Srbije takva odstupanja dozvoljava samo na osnovu odluke suda, a zakonom se ne mogu snižavati ustavne garancije poštovanja ljudskih prava - kaže Janković.
Jovan Stojić, BIA: Nemamo nova ovlašćenja, to je zamena teza
Odgovarajući na kritike da će službe bezbednosti na osnovu ovog zakona moći da kontrolišu građane, u BIA tvrde da je u pitanju „zamena teza" . Šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić navodi da odredbe zakona o elektronskim komunikacijama koji određuje pristup zadržanim podacima, bez uvida u sadržaj, već postoje u Zakonu o BIA, VBA i VOA.
- Nema većih ovlašćenja, a ne može ih ni biti. Predlog zakona o elektronskim komunikacijama se ne bavi i ne može se baviti delokrugom rada, poslovima i ovlašćenjima službi bezbednosti i policije - kaže Stojić. On dodaje da postoji telo za nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka i zove se Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka.
Saopštenje za javnost Bezbednosno informativne agencije
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) izražava žaljenje i čuđenje povodom napisa u dnevnim novinama "Blic" od 08.06.2010. pod naslovom "BIA hoće da prati sve naše razgovore". Pomenuti članak ukazuje na najmanje dve neprihvatljive činjenice:
1. zamenu teza;
2. nepoznavanje materije o kojoj je reč.
Kad je u pitanju Predlog novog zakona o elektronskim komunikacijama, odredbe koje uređuje pitanje pristupa zadržanim, statističkim podacima o ostvarenim elektronskim komunikacijama, bez uvida u sadržaj komunikacije, u potpunosti podržavaju postojeći pravni režim u ovoj oblasti (videti: Zakon o BIA, Zakon o VBA i VOA i Zakon o policiji), koji je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Nema nikakvih novih rešenja u Predlogu zakona koja bi davala veća ovlašćenja nadležnim organima u tom pogledu od postojećih, a ne može ih ni biti, s obzirom da se novim pravnim aktom iste snage (zakon) ne mogu menjati odredbe važećih zakona, koji su sistemski u toj oblasti, tim pre što se Predlog zakona o elektronskim komunikacijama ne bavi i ne može se baviti delokrugom rada, poslovima i ovlašćenjima službi bezbednosti i policije.
Rešenje o Predlogu zakona u pogledu pristupa zadržanim podacima je vrlo precizno i predviđa mogućnost pristupa po dva osnova, u zavisnosti od svrhe pristupa:
1. kada su statistički podaci (zadržani podaci) potrebni za vođenje krivičnog postupka, njima se pristupa isključivo na osnovu zahteva (odluke) nadležnog istražnog sudije, da bi se mogli koristiti kao dokaz u krivičnom postupku;
2. u preventivne svrhe, radi sprečavanja nastupanja pretnji bezbednosti Republike Srbije, u kom slučaju navedene pozitivne pravne norme predviđaju, kao dovoljan osnov, odluku rukovodioca službe bezbednosti, odnosno MUP.
Aktuelno rešenje u Republici Srbiji je istovetno rešenjima u mnogim državama EU sa razvijenim bezbednosnim sistemima, recimo u Nemačkoj, ali i u državama regiona (pogledati uporedna rešenja država članica EU).
Istine radi, dozvolite da istaknemo još nekoliko činjenica:
* BIA nije jedini državni organ koji ima ovlašćenje pristupa zadržanim podacima - čak nije ni organ koji tu mogućnost najviše koristi u našoj zemlji (pitati šta o tome misle VBA ili Uprava kriminalističke policije MUP).
* Ustavni sud nije ocenjivao sa stanovišta ustavnosti odredbe važećeg Zakona o telekomunikacijama u pogledu pristupa zadržanim, statističkim podacima bez odluke suda, već odredbu o mogućnosti presretanja elektronskih komunikacija sa uvidom u njihov sadržaj.
Za neupućene, u Republici Srbiji postoji telo na nacionalnom nivou, nadležno za nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka i zove se Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka (videti Zakon o tajnosti podataka).
* BIA nije učestvovala u pisanju tekst Nacrta zakona o elektronskim komunikacijama, već oni koji ga danas kritikuju (pogledati sastav radne grupe na sajtu Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo).
* BIA jeste, kao posebna organizacija, dostavila mišljenje na tekst Nacrta, zbog toga što je to njeno pravo i zakonska obaveza kao zainteresovanog organa (videti Zakon o državnoj upravi i dr.).
Pravo na bezbednost pojedinca, građanina je takođe pravo garantovano Ustavom i obaveza je države da to pravo obezbedi svojim građanima (pogledati Ustav).
Šef kabineta direktora BIA
Jovan Stojić
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...vrdi:+Država+uvodi+totalitarnu+kontrolu!.html
On ističe da bi usvajanje ovog zakona koji službama bezbednosti omogućava da bez odluke suda kontrolišu ko, s kim, kada i koliko komunicira telefonom ili mejlom, doveo Srbiju pred Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu.
Šabić upozorava da bi usvajanje ovog zakona značilo drastično kršenje Ustava Srbije i prava svakog građanina na privatnost. Šabić ističe da u civilizovanim društvima nema primera da se donosi zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom, ali dodaje da je takvih primera bilo u SSSR za vreme Staljina.
Šabić: Poturena nova verzija zakona
- U ovom zakonu je sporan član 130 kojim se isključuje poverenik iz kontrole obrade „zadržanih podataka", odnosno telefonske i komunikacije mejlom. Umesto toga se navodi da je za kontrolu zadužen „organ nadležan za zaštitu tajnih podataka". Ako se to usvoji, obrađivači podataka kontrolisali bi sami sebe - kaže Šabić.
Na naše pitanje ko ima pravo da kontroliše i dobije „zadržane podatke", Šabić kaže da su to „službe bezbednosti, odnosno BIA i policija"!
On dodaje da u „zadržanim podacima" ima toliko informacija gotovo kao i u samom sadržaju komunikacije.
- Zato mislim da se ustavna garancija, po kojoj se od nepovredivosti tajnosti sredstava komuniciranja može odstupiti samo na osnovu odluke suda, odnosi i na „zadržane podatke". Bojim se da bi, ako se ovaj zakon usvoji, građani koji sumnjaju da se na njih primenjivao, mogli da zaštitu svojih prava potraže pred Međunarodnim sudom u Strazburu. I Srbija bi u tom slučaju mogla da izgubi spor - kaže Šabić.
On negira izjavu ministarke za telekomunikacije Jasne Matić da je tekst zakona usaglašan i sa poverenikom i ombudsmanom i tvrdi da je u Skupštini sasvim druga verzija zakona!
- To apsolutno nije tačno! Postojala je usaglašavana verzija predloga ovog zakona, ali ona se po spornim pitanjima potpuno razlikuje od ove koja je predložena parlamentu. Uostalom, o toj „usaglašenosti" najbolje govore upravo amandmani koje je podneo ombudsman Saša Janković - ističe Šabić.
Janković: Samo uz odluku suda
Ombudsman Saša Janković zatražio je juče da „policija i tajne službe za uvid u podatke o elektronskoj komunikaciji građana prethodno treba da pribave odluku suda". On dodaje da se predloženim amandmanima otklanja i mogućnost da se zakon tumači na način koji sužava ovlašćenja poverenika za informacije u obavljanju nadzora nad zakonitošću obrade tih podataka.
- Uvid u podatke s kim određeni građanin komunicira, u kom periodu, koju vrstu veze i aparata koristi, kao i podatak sa koje lokacije komunicira, a pogotovo svi zajedno, predstavljaju odstupanje od načela koje štiti privatnost komunikacija. Ustav Srbije takva odstupanja dozvoljava samo na osnovu odluke suda, a zakonom se ne mogu snižavati ustavne garancije poštovanja ljudskih prava - kaže Janković.
Jovan Stojić, BIA: Nemamo nova ovlašćenja, to je zamena teza
Odgovarajući na kritike da će službe bezbednosti na osnovu ovog zakona moći da kontrolišu građane, u BIA tvrde da je u pitanju „zamena teza" . Šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić navodi da odredbe zakona o elektronskim komunikacijama koji određuje pristup zadržanim podacima, bez uvida u sadržaj, već postoje u Zakonu o BIA, VBA i VOA.
- Nema većih ovlašćenja, a ne može ih ni biti. Predlog zakona o elektronskim komunikacijama se ne bavi i ne može se baviti delokrugom rada, poslovima i ovlašćenjima službi bezbednosti i policije - kaže Stojić. On dodaje da postoji telo za nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka i zove se Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka.
Saopštenje za javnost Bezbednosno informativne agencije
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) izražava žaljenje i čuđenje povodom napisa u dnevnim novinama "Blic" od 08.06.2010. pod naslovom "BIA hoće da prati sve naše razgovore". Pomenuti članak ukazuje na najmanje dve neprihvatljive činjenice:
1. zamenu teza;
2. nepoznavanje materije o kojoj je reč.
Kad je u pitanju Predlog novog zakona o elektronskim komunikacijama, odredbe koje uređuje pitanje pristupa zadržanim, statističkim podacima o ostvarenim elektronskim komunikacijama, bez uvida u sadržaj komunikacije, u potpunosti podržavaju postojeći pravni režim u ovoj oblasti (videti: Zakon o BIA, Zakon o VBA i VOA i Zakon o policiji), koji je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Nema nikakvih novih rešenja u Predlogu zakona koja bi davala veća ovlašćenja nadležnim organima u tom pogledu od postojećih, a ne može ih ni biti, s obzirom da se novim pravnim aktom iste snage (zakon) ne mogu menjati odredbe važećih zakona, koji su sistemski u toj oblasti, tim pre što se Predlog zakona o elektronskim komunikacijama ne bavi i ne može se baviti delokrugom rada, poslovima i ovlašćenjima službi bezbednosti i policije.
Rešenje o Predlogu zakona u pogledu pristupa zadržanim podacima je vrlo precizno i predviđa mogućnost pristupa po dva osnova, u zavisnosti od svrhe pristupa:
1. kada su statistički podaci (zadržani podaci) potrebni za vođenje krivičnog postupka, njima se pristupa isključivo na osnovu zahteva (odluke) nadležnog istražnog sudije, da bi se mogli koristiti kao dokaz u krivičnom postupku;
2. u preventivne svrhe, radi sprečavanja nastupanja pretnji bezbednosti Republike Srbije, u kom slučaju navedene pozitivne pravne norme predviđaju, kao dovoljan osnov, odluku rukovodioca službe bezbednosti, odnosno MUP.
Aktuelno rešenje u Republici Srbiji je istovetno rešenjima u mnogim državama EU sa razvijenim bezbednosnim sistemima, recimo u Nemačkoj, ali i u državama regiona (pogledati uporedna rešenja država članica EU).
Istine radi, dozvolite da istaknemo još nekoliko činjenica:
* BIA nije jedini državni organ koji ima ovlašćenje pristupa zadržanim podacima - čak nije ni organ koji tu mogućnost najviše koristi u našoj zemlji (pitati šta o tome misle VBA ili Uprava kriminalističke policije MUP).
* Ustavni sud nije ocenjivao sa stanovišta ustavnosti odredbe važećeg Zakona o telekomunikacijama u pogledu pristupa zadržanim, statističkim podacima bez odluke suda, već odredbu o mogućnosti presretanja elektronskih komunikacija sa uvidom u njihov sadržaj.
Za neupućene, u Republici Srbiji postoji telo na nacionalnom nivou, nadležno za nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka i zove se Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka (videti Zakon o tajnosti podataka).
* BIA nije učestvovala u pisanju tekst Nacrta zakona o elektronskim komunikacijama, već oni koji ga danas kritikuju (pogledati sastav radne grupe na sajtu Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo).
* BIA jeste, kao posebna organizacija, dostavila mišljenje na tekst Nacrta, zbog toga što je to njeno pravo i zakonska obaveza kao zainteresovanog organa (videti Zakon o državnoj upravi i dr.).
Pravo na bezbednost pojedinca, građanina je takođe pravo garantovano Ustavom i obaveza je države da to pravo obezbedi svojim građanima (pogledati Ustav).
Šef kabineta direktora BIA
Jovan Stojić
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...vrdi:+Država+uvodi+totalitarnu+kontrolu!.html
