Смедерево, 5. јун 1941.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Dan-secanja-na-smederevsku-tragediju.sr.html

Дан сећања на смедеревску трагедију


Пи­ском ло­ко­мо­ти­ве на же­ле­знич­кој ста­ни­ци, си­ре­на­ма и лу­па­њем цр­кве­них зво­на, сва­ке го­ди­не тач­но у 14.14 са­ти град се на тре­ну­так „па­ра­ли­ше” у знак се­ћа­ња на жр­тве овог до­га­ђа­ја


Смедеревска тврђава Фото А. Васиљевић



Сме­де­ре­во – Екс­пло­зи­ја му­ни­ци­је у сме­де­рев­ској твр­ђа­ви, 5. ју­на 1941. го­ди­не, за са­мо не­ко­ли­ко се­кун­ди срав­ни­ла је го­то­во цео град са зе­мљом, а пре­ма не­зва­нич­ним про­це­на­ма, у не­за­пам­ће­ној тра­ге­ди­ји стра­да­ло је из­ме­ђу хи­ља­ду и че­ти­ри хи­ља­де љу­ди. Од 2400 ку­ћа, са­мо 25 ни­је оште­ће­но, док су ку­ће у преч­ни­ку од де­се­так ки­ло­ме­та­ра од твр­ђа­ве по­ру­ше­не до те­ме­ља, по­да­ци су та­да­шње ко­ми­си­је за об­но­ву Сме­де­ре­ва. Стра­вич­на екс­пло­зи­ја му­ни­ци­је ко­ја је у то вре­ме ла­ге­ро­ва­на у древ­ном зда­њу Бран­ко­ви­ћа на­пра­ви­ла је на том ме­сту кра­тер преч­ни­ка пе­де­сет и ду­би­не око де­вет ме­та­ра, а на град се сру­чи­ло нај­ма­ње че­ти­ри хи­ља­де то­на ка­ме­на из зи­ди­на твр­ђа­ве.
Тог да­на Сме­де­ре­во је за­ви­је­но у цр­но, а до да­нас ни­су по­зна­те мно­ге чи­ње­ни­це. Узрок екс­пло­зи­је још увек се на­га­ђа, као и ко­на­чан број жр­та­ва. Прет­по­ста­вља се да је до не­сре­ће до­шло са­мо­за­па­љи­ва­њем му­ни­ци­је, а по­сто­је и вер­зи­је исто­ри­ча­ра о на­вод­ној ко­му­ни­стич­кој ди­вер­зи­ји, за шта не­ма кон­крет­них до­ка­за.
Пре­ма из­ја­ва­ма пре­жи­ве­лих и ду­го­го­ди­шње исто­риј­ске гра­ђе, из­ве­сно је да је тог коб­ног 5. ју­на био пи­јач­ни дан у Сме­де­ре­ву. Ле­по вре­ме из­ма­ми­ло је мно­ге гра­ђа­не на ули­цу, гу­жва у гра­ду би­ла је не­за­пам­ће­на. На не­сре­ћу, у Сме­де­ре­во су тог да­на до­шли и мно­ги ме­шта­ни окол­них се­ла, па и гра­до­ва. При­ча се да је то био дан ка­да су сме­де­рев­ски гим­на­зи­јал­ци до­би­ја­ли ди­пло­ме, а учи­те­љи из сре­за по­зва­ни да при­ме пла­ту. Се­дам­на­ест глу­ма­ца Срп­ског на­род­ног по­зо­ри­шта из Но­вог Са­да го­сто­ва­ло је у гра­ду на Ду­на­ву и сви су ов­де на­стра­да­ли.
На же­ле­знич­кој ста­ни­ци ис­пред са­ме твр­ђа­ве, у пут­нич­ком во­зу 4714 за Ве­ли­ку Пла­ну ко­ји је по ре­ду во­жње тре­ба­ло да кре­не два ми­ну­та пре тра­ге­ди­је, по­ги­ну­ло је, не­зва­нич­но, ви­ше од 1500 пут­ни­ка из Сме­де­ре­ва и окол­них ме­ста. Због гу­жве и пре­ко­број­них пут­ни­ка воз је ка­снио ка­ко би се при­ка­чи­ла још јед­на ло­ко­мо­ти­ва. На­жа­лост, сви ко­ји су се ти­ска­ли да у жур­би на­пу­сте Сме­де­ре­во, игром суд­би­не, за­у­век су оста­ли у ње­му.
Пи­ском ло­ко­мо­ти­ве на же­ле­знич­кој ста­ни­ци, си­ре­на­ма и лу­па­њем цр­кве­них зво­на, сва­ке го­ди­не тач­но у 14.14 са­ти град се на тре­ну­так „па­ра­ли­ше“ у знак се­ћа­ња на жр­тве тра­ге­ди­је. Та­ко је би­ло и ју­че у Сме­де­ре­ву, 69 го­ди­на на­кон овог до­га­ђа­ја.
Па­ра­стос жр­тва­ма пе­то­јун­ске тра­ге­ди­је слу­жи­ло је све­штен­ство пра­во­слав­не цр­кве у Сме­де­ре­ву код Спо­мен-ко­стур­ни­це на ста­ром гро­бљу по­диг­ну­те 1942. го­ди­не. На њој је уре­за­но 485 име­на по­зна­тих жр­та­ва, без име­на пут­ни­ка из во­за 4714.
Ју­че су по­ло­же­ни и вен­ци на спо­ме­ник „5. јун“, не­да­ле­ко од же­ле­знич­ке ста­ни­це, а при­ре­ђен је и при­го­дан про­грам уз уче­шће сме­де­рев­ских гим­на­зи­ја­ла­ца и град­ског жен­ског хо­ра „Кир Сте­фан Ср­бин“.
Дан се­ћа­ња на жр­тве екс­пло­зи­је нај­пре је на­зван „За­вет­ни дан“, по иде­ји та­да­шњег ко­ме­са­ра за об­но­ву гра­да Ди­ми­три­ја Љо­ти­ћа. По­сле Дру­гог свет­ског ра­та па све до 1981. го­ди­не до­га­ђај је но­сио на­зив „5. јун“, а од та­да до да­нас „Дан не­за­бо­ра­ва“.

О. Ми­ло­ше­вић

[објављено: 06/06/2010]

комунистичка диверзија...

Smederevo, moj rodni grad, najlepsi grad na svetu ))) Postoje raznorazne teorije vezane za taj dogadjaj. Tipa da je ruski bombarder bacio bombu, da je to komunisticka diverzija (u sta ja licno verujem) i navodno postoji teorija da je uvidjajem utvrdjeno da je svetlosna ziza izazvana optickim nisanom detonirala jedan metak i da je to izazvalo lancanu reakciju...

у не­за­пам­ће­ној тра­ге­ди­ји стра­да­ло је из­ме­ђу хи­ља­ду и че­ти­ри хи­ља­де љу­ди.

Kliknite za proširenje...

Zalosno je koliko je kod nas sve neorganizovano bilo da se broj zrtava rasteze od 1000 do 4000. Pa sta je bilo sa tim zrtvama? Valjda su barem trebale da budu propisno sahranjene. Po meni vaznije je znati imena tih ljudi nego kako i zasto je doslo do eksplozije. Na kraju, na spomen ploci se nalazi nekih 500 imena ... a moguce da ih ima barem jos 3500. Po meni ne radi se o pukom brojanju zrtava, kao sto je to kod nas cesto slucaj u blizoj i daljoj istoriji.

Detalji iz knjige Dr. Leontija Popovica "Istorija Smedereva u slici i reci""

-Poginulo je oko 2500 ljudi
-Takodje navodi da je smederevska tvrdjava, inace najvise ostecena prilikom eksplozije (ali i zahvaljujuci kojoj broj zrtava nije bio znacajnije veci) bila bombardovana od strane 'saveznika' (i ostecena) jos tri puta:

11Jun, 16,17 Jul, 3 Oktobar 1944.

I takodje u I Sv. ratu.

Ovaj događaj nemačke okupacione trupe tokom čitave okupacije koristile su u propagandne svrhe, dokazujući tobožnje prijateljstvo i brigu o Srbiji i srpskom narodu, o nastojeći da pridobiju srpski narod navodeći ulogu nemačkih vojnika u spašavanju i zbrinjavanju postradalog stanivništva. Evo jednog članka iz "Novog vremena" od 25. juna 1941. godine, kojim je ustvari preneto pismo zahvalnosti Komesara Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Milana Aćimovića:

"Prilikom poslednje velike nesreće u Smederevu... nemački vojnici pružili su nov dokaz o svom visokom shvatanju opšteljudskih dužnosti. Pregorevši na trenutak bol za svojim izginulim i osakaćenim drugovima, nemački vojnici, mnogi i sami ranjeni, sklonili su žene i decu na bezbedna mesta... Ovakva humana akcija, za vreme koje su nemački vojnici često stavljali na kocku vlastiti život, učinila je da su se sve nemačke i srpske žrtve ove nesreće našle združene podjednakim staranjem nemačke oružane sile..."

Interesuje me da li postoje neki dokazi u prilog ovome, ili je to samo još jedna u nizu propagandnih obmana, pošto ja, osim u propagandnom materijalu, nisam našao nijednu potvrdu

Rechke:

Ovaj događaj nemačke okupacione trupe tokom čitave okupacije koristile su u propagandne svrhe, dokazujući tobožnje prijateljstvo i brigu o Srbiji i srpskom narodu, o nastojeći da pridobiju srpski narod navodeći ulogu nemačkih vojnika u spašavanju i zbrinjavanju postradalog stanivništva. Evo jednog članka iz "Novog vremena" od 25. juna 1941. godine, kojim je ustvari preneto pismo zahvalnosti Komesara Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Milana Aćimovića:

"Prilikom poslednje velike nesreće u Smederevu... nemački vojnici pružili su nov dokaz o svom visokom shvatanju opšteljudskih dužnosti. Pregorevši na trenutak bol za svojim izginulim i osakaćenim drugovima, nemački vojnici, mnogi i sami ranjeni, sklonili su žene i decu na bezbedna mesta... Ovakva humana akcija, za vreme koje su nemački vojnici često stavljali na kocku vlastiti život, učinila je da su se sve nemačke i srpske žrtve ove nesreće našle združene podjednakim staranjem nemačke oružane sile..."

Interesuje me da li postoje neki dokazi u prilog ovome, ili je to samo još jedna u nizu propagandnih obmana, pošto ja, osim u propagandnom materijalu, nisam našao nijednu potvrdu

Kliknite za proširenje...

а зашто није могуће да се тако догодило,него је све одмах пропаганда ?

Nisam rekao da nije nemoguće, već da sam o tome čitao samo u propagandnom materijalu. A kao drugo, rekoh već da je to intenzivno eksploatisano u propagandi pridobijanja stanovništva tokom čitavog trajanja okupacije, nije to moja negativna kvalifikacija, već činjenica

Lautner:

комунистичка диверзија...

Kliknite za proširenje...

Komunisti su do 22.juna bili u ljubavi sa okupatorom.

Та прича о диверзији ме мало подсетила на експлозију у ужичким трезорима за време тзв Ужичке републике. Ту се народ скривао за време проглашене ваздушне опасности. Било је доста деце. Партизанска верзија је гласила да је у питању била четничка диверзија.

То је било овако: трезори су били у облику латиничног слова ха (Н), где је у једном паралелном објекту била (партизанска) фабрика муниције, а у другом је било склониште за цивиле. Постојао је ходник који је повезивао та два објекта и, како изгледа, катастрофа међу цивилима се догодила када су се отровни гасови из фабрике кроз ходник проширили до склоништа.

По свему судећи, највероватније је ипак да је до експлозије дошло услед неодговарајућег руковања, а крунско питање је зашто су трезори у том часу били затворени јер би иначе жртава било мање. То је такође предмет теорија завере.

То је још једна од занемарених трагедија из 1941.

Постоји теорија да је Тито намерно обавио диверзију да би уклонио свог главног супарника Мустафу Голубића, генерала НКВД којег је лично Стаљин послао у Југославију.

Najnovija informacija je da je Mustafa Golubic organizovao eksploziju municije u Smederevu. Otvoren je njegov arhiv i iz prilozenog se vidi:

http://tomislavdretar.info/otvoren-dosije-mustafe-golubica-staljinova-naredba-draza-umesto-tita/

Lautner:

комунистичка диверзија...

Kliknite za proširenje...

Slazem se u potpunosti.

"SRPSKA HIROŠIMA" 75 godina otkad je od Smedereva ostao samo PRAH I PEPEO

Miroslav Đorđević | 06. 06. 2017 - 10:22


Kao i svakog 5. juna, Smederevci su se i ovog okupili da odaju poštu na taj datum nastradalim sugrađanima. Tog četvrtka, 5. juna 1941. u 14 sati i 14 minuta, u vazduh je odletelo skladište eksploziva i municije u Tvrđavi, a s njim i gotovo celo Smederevo.

​

Ovo je jedan od misterioznijih događaja s početka rata: ni tri četvrt veka kasnije ne zna se koliko je ljudi nastradalo niti šta je bilo uzrok eksplozije. Po nekim podacima nemačke vojske poginulo je oko 4.000 ljudi, po gradskim hroničarima stradalo je 2.500 Smederevaca, toliko je i imena na spomen kosturnici, a ukupan broj poginulih i ranjenih procenjen je, od strane lokalnih vlasti odmah po eksploziji, na oko 4 i po hiljade.

- Najpre je došlo do eksplozije puščane municije, potom su usledile eksplozije one za teška oružja. Detonacija je bila strahovita, grad je utonuo u potpuni mrak, vazduhom su leteli delovi vagona, železničke stanice, kamenje, čak i ljudska tela – svedočio je gotovo pola veka po eksploziji David Stevanović, penzioner Železnice, koji je u to vreme radio na smederevskoj železničkoj stanici kao dežurni telegrafista, Slavku Domazetu za knjigu „Od onih koji su ostali“.

​

​

Baš to, što se eksplozija dogodila na bukvalno pedesetak metara od železničke stanice, mada su ljudi ginuli i na obodima Smedereva, desetak kilometara daleko, prouzrokovalo je najveći broj žrtava. Jer, baš tad je kretao voz za Veliku Planu, bio je pazarni dan, seljaci su se vraćali sa pijace. Na stanici je bio i veliki broj maturanta, tog dana su deljene diplome, a slilo ih se s raznih strana jer je Smederevo bilo sedište Kraljevske banske uprave Dunavske banovine.
- Kada sam se osvestio, ležao sam na ruševinama neke zgrade. To je bila zgrada železničke stanice, udaljen sam bio od koloseka 30 metara. Svuda je bio mrak, samo jedna ogromna, visoko uzdignuta pečurka od dima natkrila je prostor oko tvrđave stanice. Zahvaljujući tome što sam pokrio dlanovima oči sačuvao sam vid inače bih ostalo slep, jer su posekotina na šakama bile duboke i velike. Pipnuo sam se po glavi, kose više nisam imao. I nikada nije nikla nova. Od odela, kaiš na pantalonama sačuvao je deo donjeg veša… Sve drugo je sa mene nestalo – prisećao se Višeslav Joza Miloradović, tada maturant smederevske gimnazije.

​

Gimnazija je uskoro po eksploziji objavila umrlicu: stradao je 41 maturant. Koliko je bilo ostalih đaka koji su se zatekli na stanici – ne zna se.
Izginuo je i najveći deo ansambla novosadskog Narodnog pozorišta, koji je prethodne večeri igrao „Đida“ u Smederevu, a došli su i da podignu zaostale plate! I oni su krenuli vozom.
A voz je kasnio dva minuta. Fatalna dva minuta!

​

Nemci su se, naravno, više bavili materijalnom štetom i brojem njihovih ljudi koji su izginuli, mada ni taj nije baš najjasniji. Po izveštaju Feldkomandature u momentu eksplozije bilo je 30 čuvara u Tvrđavi, a ukupno oko 200 nemačkih vojnika stacionirano u smederevskom području. Brinulo ih je i rasuto oružje i municija, da ne padne u ruke „pobunjenika“. Da ova briga nije bila bez osnova govori i to da se i dan-danas, gotovo prilikom svakog novog raskopavanja smederevskih ulica pronađe poneka zaostala neeskplodirana granata, o sitnijoj municiji i da ne pričamo.
Ako broj žrtava, iz ovog ili onog razloga, nikada nije definitivno utvrđen, ono što se pouzdano zna jeste da je od 2.393 kuće, koliko ih je bilo tada u Smederevu, samo 25 ostalo neoštećeno.. Ovaj podatak je znan zahvaljujući činjenici da je na čelu Komesarijata za obnovu bio Dimitrije Ljotić, ratni zločinac, kontroverzna ličnost ili spasitelj – zavisi s kim pričate. U svakom slučaju, grad je, u tome se ipak mnogi slažu, zahvaljujući baš Ljotiću i njegovim vezama do kraja rata gotovo u celosti obnovljen.

​

Grad, koji je tada imao oko 11 hiljada stanovnika, godinama se oporavljao od goleme nesreće – i, barem, u građevinskom smislu, uspeo.
Zašto tolika eksplozija? Po nekim izvorima, u Smederevu je lagerovana municija zarobljena tokom aprilskog rata, po drugim tu je bilo čvorište za snabdevanje trupa koje su se kretale dalje na istok. Zbog toga procene o tome koliko je bilo eksplozivnih materija u Smederevskoj tvrđavi tog 5. juna variraju od 350 do čak 12 hiljada vagona.
Po kasnijoj rekonstrukciji udarne sile, utvrđeno je da je to bilo oko 10 miliona konjskih snaga! Jačina atomske bombe, koja će se pojaviti tek četiri i po godine kasnije nad Hirošimom i Nagasakijem. Eksplozija u Smederevu se osetila 200-30 kilometara dalje, čuli su je na Kosmaju, a znatno su postradala sela desetak kilometara od grada.
Od broja žrtava ništa manje nepozanica nije uzrok eksplozije. Postoje čak četiri teorije.
Prva je najbenignija; da je bila velika vrućina i da je došlo do samozapaljenja. Toplo jeste bilo, ali ne baš toliko: u Beogradu je tog dana izmereno 26 stepeni, Smederevo nije imalo meteorološku stanicu, ali je mogao da bude stepen-dva razlike.
Druga je ljudski faktor. U Tvrđavi su bili zarobljenici, Srbi, lokalni živalj koji je opsluživao magacine s nagomilanom municijom. Navodno je neko do njih bacio opušak. Podvarijacija je da je opušak bacio Nemac.

​

Više Smederevaca je posle rata tvrdilo da se neposredno pre eksplozije čuo avion, sumnja se saveznički. Bilo je i onih koji su, s manje ili više uverljivosti, govorili da je „nešto iz tog aviona poletelo i palo u tvrđavi“.
Na kraju, onaj razlog koji je gotovo pola veka bio tema o kojoj se nije pričalo.
Neposredno pre eksplozije u tvrđavi već su bile izvršene dve diverzije u Smederevu.
Učinili su to, navodno, radnici „Sartida“, za onu na rezervoarima sa benzinom to je gotovo izvesno. Za diverziju u Tvrđavi „sumnjiče“ se i Mustafa Golubić i Mato Vidaković, istaknuti članovi KPJ. Posredno je, ovog prvog, za diverziju u Smederevu „kvalifikovao“ i sam Josip Broz Tito, rekavši da je na početku rata „učinio neke važne stvari“, „zadužio našu Partiju“. Golubića su Nemci uhvatili 7. juna 1941, onako „reda radi“ mučili, ne znajući o kome je reč, zaintrigiralo ih je kada ništa nije priznavao, pa su se baš potrudili, no bez rezultata. Streljali su ga 26 juna tako da se ovaj trag tu završava. Kako bilo, ni danas se ne zna šta je prouzrokovalo eksploziju. Ostala su samo nagađanja.
Po tradiciji, obeležavanje godišnjice tragedije i ovog 5. juna počelo je u podne parastosom kod spomen kosturnice na Starom groblju, a tačno u 14 i 14, uz zvona sa crkve Svetog Đorđa, nakon minuta ćutanja, na spomenik žrtvama 5. juna gradski čelnici položili su vence i cveće.


- - - - - - - - - -

http://www.blic.rs/riznica/srpska-h...-od-smedereva-ostao-samo-prah-i-pepeo/nrb0q0e

- - - - - - - - - -

Kasnije je proračunato da je unutar kamenih zidina bilo deset miliona konjskih snaga razorne moći, snaga kojom raspolaže jedna atomska bomba.

kakva Hirošima ?
jel trpe zdravstveno danas stanovnici Smedereva ? Jel se rađaju deca sa deformitetima, jel ima genetske mutacije ?
nesuvislo poređenje

Терористички напад у организацији КПЈ.

Blau:

Терористички напад у организацији КПЈ.

Kliknite za proširenje...

Сумњам,хвалили би се они да су имали икакве везе с тим догађајем.

antoanko:

Сумњам,хвалили би се они да су имали икакве везе с тим догађајем.

Kliknite za proširenje...

Хвалили се што су побили толики народ? а нанели минорне штете Немцима,не верујем.
Иначе тада је страдао и једини син Ђенерала Милана Недића са женом и малим дететом.

Blau:

Хвалили се што су побили толики народ? а нанели минорне штете Немцима,не верујем.
Иначе тада је страдао и једини син Ђенерала Милана Недића са женом и малим дететом.

Kliknite za proširenje...

jbt đeneral...

Rigel:

jbt đeneral...

Kliknite za proširenje...

Jbt Tito...

Слава свим жртвама терористичког акта у режији црвених бандита.

Rigel:

jbt đeneral...

Kliknite za proširenje...

Замисли,најодликованији Српски официр до рата.