Наставак...
По налогу комунисте М. Кнежевића кога сам већ спомињао
http://forum.krstarica.com/threads/385490 равногорци су константно нападали Недићеве националне формације
Највећа зла међу националистима у Србији, нанели су
добро при-
кривени комунисти у разним Михаиловићевим јединицама. Од свих
њих, најфаталније су улоге одиграли:
Миле Кнежевић, директор гим-
назије у Краљеву, иначе политички саветник Драгутина Кесеровића;
Влајковић - Стиб, шеф пропаганде Ваљевског четничког корпуса, и,
нарочито, Радослав Ђурић, командант Јужноморавског четничког
корпуса.
Директор Кнежевић је био предратни члан Комунистичке Парти-
је. Као притворан човек и још већи демагог, Кнежевић је успео да се
одлично пласира у штабу једног од најистакнутијих Дражиних коман-
даната Драгутина Кесеровића, чији је политички саветник био. Кне-
жевић је потпуно овладао Кесеровићевом личношћу. Отуда је
Драгу-
тин Кесеровић био под сталним утицајем комунисте Кнежевића, који
је с планом распиривао братоубилачку борбу у том крају Србије.
Зато
су Кесеровићеве јединице биле међу онима, које су стално водиле
борбу противу Српских добровољаца.
Тешко је било, и жалосно, када су Кесеровићеви четници напада-
ли добровољце у отвореним борбама, али је још теже и жалосније би-
ло, када су четници сачекивали добровољце у заседама и убијали их
на најзверскији начин. Једна оваква заседа, постављена баш у време
боравка у Србији Англо-америчке Инспекционе Комисије, стала је
живота и самог команданта добровољачких снага у Крушевцу, којом
приликом је погинуло још и око десетак добровољаца. То је једна од
најтежих добровољачких трагедија, која је проузрокована директним
утицајем превејаног комунисте Кнежевића - с једне, и пусте жеље Ке-
серовића, да Англо-американци виде борбеност његове четничке тру-
пе - с друге стране. Трагедија се догодила на овај начин.
У Крушевцу је стационирао Трећи батаљон Српског Доброво-
љачког Корпуса (тада, у лето 1943. године, још нису постојали пуко-
ви), чији је командант био мајор Душан Марковић, један од најистак-
нутијих предратних антикомунистичких бораца у Банату. Марковић
је, уједно, био и Недићев Окружни Начелник за Округ крушевачки. У
лето 1943. године, Марковић је у својству Окружног Начелника вр-
шио обилазак срезова Округа крушевачког. Начелник Марковић је пу-
товао аутобусом у пратњи од око двадесетак Српских добровољаца и
неколико припадника Српске Државне Страже. Поред осталих, Мар-
ковић је обишао Среско Начелство у Трстенику. Тамошњи Срески
Начелник Милојко Бискуповић, који је био Недићев службеник а чет-
нички доушник, одмах је обавестио Кесеровићев штаб о правцу крета-
ња Окружног Начелника Марковића. Када је ово обавештење стигло
Кесеровићу,
комуниста Кнежевић је без двоумљења предложио, да се
побију добровољци на челу с Марковићем, јер да им се таква прилика
више неће указати. А Кесеровићу, наравно, много није ни требало, по-
готову што је и савезничким посматрачима требало пружити доказа о
борбености четника. Зато је Драгутин Кесеровић, знајући правац Мар-
ковићевог кретања, одмах издао наређење Богдану Гордићу, Коман-
данту Расинског корпуса, кроз чији су терен добровољци требали да
прођу, да их сачека и побије.
Четници су сачекали аутобус на једном завијутку код с. Богдања
и бомбама и митраљеским рафалима побили око десетак добровоља-
ца, а неколико ранили. Том приликом тешко је био рањен и сам Би-
скуповић. Њега је Окружни Начелник Марковић, када је полазио из
Трстеника, повео у последњем тренутку, премда се Бискуповић опи-
рао, јер је знао шта ће се десити. Марковић је повео Бискуповића у
уверењу, да га четници успут неће смети напасти кад је у друштву тог
њиховог истакнутог шпијуна, о чијем су раду добровољци били врло
добро обавештени. Међутим, Бискуповићеви пријатељи нису могли
тако брзо да обавесте четнички штаб, да је и он у аутобусу са добро-
вољцима. Тако је Милојко Бискуповић остао богаљ целог живота, но-
сећи у себи четничке куршуме.
Исто тако, попут Кнежевића,
фаталан је са својом комунистичком
акцијом и Влајковић - Стиб, који је у реону где је радио наговарао
четнике да врше најобичнија безумља.
У Ваљевском крају, где је
Влајковић - Стиб дејствовао, четници су нападали на добровољачке
посаде, из заседе пуцали на органе Недићеве власти, вршили нападе
на возове и убијали добровољце а не Немце, итд. А када се у септем-
бру месецу 1944. године водила борба за Ваљево, које су пред пре-
моћним комунистичким снагама бранили добровољци, ваљевски чет-
ници су код с. Словца напали на воз, којим је добровољац ђак наред-
ник Драган Ранковић спроводио из Београда муницију добровољцима
у Ваљево. Четници су убили добровољца Ранковића, а муницију му
запленили (иако ни пушку нису испалили у одбрани Ваљева), те тиме
допринели да Ваљево падне у комунистичке руке, о чему ће бити ре-
чи доцније, када се буде говорило о трагичним догађајима у јесен
1944. године.
Најфаталнији човек у четничком покрету, који је и самом ђенера-
лу Михаиловићу највише стао главе, јесте мајор Радослав Ђурић. Он
је био високи комунистички функционер у редовима Драже Михаило-
вића. Отуда за Тита није постојало тајне у четничком покрету. Ђурић
га је о свему најревносније обавештавао.
А главна Ђурићева шпијунка
и обавештајка била је чувена Вера Пешић, пред чијим ногама су пада-
ли многи и четнички и немачки команданти. Преко ове раскалашне
лепотице, добро увежбане у њеноме послу, мајор Ђурић је дознавао
све тајне, које је било потребно да зна Тито.
Радослав Ђурић се вешто извлачио испод контроле ђенерала Ми-
хаиловића, прикривајући своје издајство према њему својим непреста-
ним акцијама, које је водио противу добровољаца. Ђурићу су једнако
пристизали у помоћ, уствари као попуна његовој јединици, партизани
из Санџака, из Јужне Србије, па чак и из Бугарске. И Српски добро-
вољци, борећи се противу партизана у Топлици, просто су били запа-
њени да, и после искуства из 1941. године, имају противу себе опет
заједно комунисте и четнике.
Уствари, цео Ђурићев Јужноморавски
корпус је био партизански и вршио је улогу Тројанског коња у Миха-
иловићевој организацији, а да Дража то уопште није могао да види.Ђенералу Михаиловићу и целом четничком покрету је пукло пред
очима тек у лето 1944. године, када је цео Јужноморавски корпус
ушао у састав Титове "Народно ослободилачке Војске и Партизанских
Одреда Југославије", а мајор Радослав Ђурић постављен за Помоћни-
ка Начелника штаба Партизанских Одреда за Србију. Овај догађај је
катастрофално деловао на Михаиловићев покрет као целину. Британ-
ски посматрачи су то својим надлежним описали овако:
"ЂУРИЋЕВО ПРЕЛАЖЕЊЕ ПАРТИЗАНИМА ДОВРШИЛО ЈЕ РАСПА-
ДАЊЕ ЧЕТНИЧКИХ СНАГА У ЦЕНТРАЛНОЈ И ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ.
Они четници који нису следовали његовом примеру, или су пришли
отворено Немцима у Лесковцу, или су задржали сумњиву верност
мајору Ранку Стошићу, који је био наименован да наследи Ђурића.
Чак и пре пребега Ђурића, овај човек је познат по томе што је
добијао оружје од Немаца, посредством капетана Зотовића, ло-
калног Недићевог команданта."
Тако су деловали комунисти у разним јединицама ђенерала Ми-
хаиловића, које су четници не само трпели у својој средини, већ их и
слепо слушали. Разуме се, било је још доста сличних случајева, али
поменути исувише рељефно приказују улогу комуниста у четничком
покрету. Овај рушилачки комунистички рад, који је вршен кроз разне
четничке јединице, изазивао је у народу гнушање.
Što je Neško Nedić napao III puk u Valjevo baš u trenutku kada su se komunisti približivali Valjevu? Kako bi ti to nazvao a 1944 godina je ?
