O bojama, ili vuk je zelen
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 37

Tema: O bojama, ili vuk je zelen

  1. #1
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano O bojama, ili vuk je zelen

    Jedna tema na pdf. književnost me motivisala da pokrenem raspravu tome kako su se razvijali nazivi boja u pojedinim jezicima:

    Negdje sredinom godine učiteljica nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom upitati:

    - Djeco, ko zna kakve je boje vuk?

    Ja prvi digoh ruku.

    - Evo ga, Branko će nam kazati.

    - Vuk je zelen! - okidoh ja ponosito.

    Učiteljica se trže i začuđeno nadiže obrve.

    - Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo?

    - Kaže moj djed - odvalih ja samouvereno.

    - Nije tačno, vuk nije zelen.

    - Jeste, zelen je! - neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade.

    Učiteljica mi priđe sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo.

    - Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti
    .



    Odlomak je iz pripovetke "Bašta sljezove boje" Branka Ćopića.

    Zašto djed kaže da je vuk zelen?

    Podsetimo se da se za konja sive boje kaže "zelenko". U narodnoj epskoj poeziji "zelenl" je stalni atribut uz imenicu mač. "On opasa mača zelenoga".

    Izgleda da se nekada u prošlosti za sivu boju koristila reč "zeleno"

    U slovenačkom, "rumena" je žuta boja.

    Za ljude svetle puti i kose, i to u praktično svim evropskim jezicima, ber onima za koje ja znam, kaže se da imaju plavu kosu. Jasno je da njihova kosa nije plava, nego je, ako ćemo tačno, uglavnom žuta.

    Međutim, kažu knjige starostavne, a nismo proveravali, reč "plav" je nekada značila "svetao". Reč "plavo" očigledno ima prastar koren, u francuskom je bleu, u engleskom blue, u nemačkom blau... Logično je pretpostaviti da je u svim tim jezicima do tranzicije značenja od "svetlokosog" do "plavokosog" došlo još u prajezičkoj epohi. I svi jezici koji su iz njega nastali su bez izuzetka zadržali "plavo" u značenju "svetlo" uprkos očiglednom neskladu sa stvarnim stanjem stvari, a to je da niko nema kosu koja je zaista plava. Meni je to fascinantno.

    Zanimljivo je i proučiti zašto dolazi do promene u značenjima reči koja označavaju boje, i to tako drastičnim (žuto - rumeno, zeleno - sivo...)

    Po čemu je baš reč "plavo" tako izuzetna da se sačuvala iz doba prajezika, a nazivi za druge boje nisu, bilo da su menjali značenje, bilo da nisu? Npr. "crvena", navodno, potiče od reči "crv", ali je crvene boje bez sumnje bilo i pre nego što su stari Sloveni otkrili da se iz crva može dobiti crvena boja.

    Zatim, ne vidim etimološku vezu npr. reči "crno" sa rečju za bilo koju boju u bilo kojem neslovenskom jeziku. Pa ni za belo, smeđe... zeleno. zašto je palva izuzetna?
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."



  2. #2
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.451
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Jedna tema na pdf. književnost me motivisala da pokrenem raspravu tome kako su se razvijali nazivi boja u pojedinim jezicima:

    Negdje sredinom godine učiteljica nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom upitati:

    - Djeco, ko zna kakve je boje vuk?

    Ja prvi digoh ruku.

    - Evo ga, Branko će nam kazati.

    - Vuk je zelen! - okidoh ja ponosito.

    Učiteljica se trže i začuđeno nadiže obrve.

    - Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo?

    - Kaže moj djed - odvalih ja samouvereno.

    - Nije tačno, vuk nije zelen.

    - Jeste, zelen je! - neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade.

    Učiteljica mi priđe sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo.

    - Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti
    .



    Odlomak je iz pripovetke "Bašta sljezove boje" Branka Ćopića.

    Zašto djed kaže da je vuk zelen?

    Podsetimo se da se za konja sive boje kaže "zelenko". U narodnoj epskoj poeziji "zelenl" je stalni atribut uz imenicu mač. "On opasa mača zelenoga".

    Izgleda da se nekada u prošlosti za sivu boju koristila reč "zeleno"
    Та реч ЗЕЛЕН за вука или ЗЕЛЕНКО за коња је у ствари САВРШЕНО ПРЕЦИЗНА ЗА ОЗНАЧАВАЊЕ ТЕ БОЈЕ, а ево како, да би ти добио сиву боју узећеш црну у коју ћеш додавати беле ... е сада, зависи од чега је направљена та црна(која у ствари представља ОДСУСТВО БОЈЕ као и БЕЛА) неке црне боје додавањем беле постају ПЛАВКАСТЕ, неке ЖУЋКАСТЕ, а неке ЗЕЛЕНКАСТЕ - тако да је тај деда био 100% у праву када је рекао за вука да је зелен тј.прецизније би било да је рекао ЗЕЛЕНКАСТ...


    U slovenačkom, "rumena" je žuta boja.
    У овом случају реч РУМЕНА употребљена је због СУНЦА - свако дете које хоће да наслика сунце СЛИКА ГА ЖУТОМ БОЈОМ...

    Za ljude svetle puti i kose, i to u praktično svim evropskim jezicima, ber onima za koje ja znam, kaže se da imaju plavu kosu. Jasno je da njihova kosa nije plava, nego je, ako ćemo tačno, uglavnom žuta.
    Када се за људе каже ПЛАВ или ПЛАВОКОС - мислим да је до тог израза дошло ЗБОГ ОЧИЈУ јер скоро увек људи са светлом косом имају плаве очи, понекад зелене...

    Međutim, kažu knjige starostavne, a nismo proveravali, reč "plav" je nekada značila "svetao". Reč "plavo" očigledno ima prastar koren, u francuskom je bleu, u engleskom blue, u nemačkom blau... Logično je pretpostaviti da je u svim tim jezicima do tranzicije značenja od "svetlokosog" do "plavokosog" došlo još u prajezičkoj epohi. I svi jezici koji su iz njega nastali su bez izuzetka zadržali "plavo" u značenju "svetlo" uprkos očiglednom neskladu sa stvarnim stanjem stvari, a to je da niko nema kosu koja je zaista plava. Meni je to fascinantno.
    То СВЕТАО тј. ПЛАВ је у вези са НЕБОМ...са НЕБЕСКИМ...
    Zanimljivo je i proučiti zašto dolazi do promene u značenjima reči koja označavaju boje, i to tako drastičnim (žuto - rumeno, zeleno - sivo...)

    Po čemu je baš reč "plavo" tako izuzetna da se sačuvala iz doba prajezika, a nazivi za druge boje nisu, bilo da su menjali značenje, bilo da nisu? Npr. "crvena", navodno, potiče od reči "crv", ali je crvene boje bez sumnje bilo i pre nego što su stari Sloveni otkrili da se iz crva može dobiti crvena boja.

    Zatim, ne vidim etimološku vezu npr. reči "crno" sa rečju za bilo koju boju u bilo kojem neslovenskom jeziku. Pa ni za belo, smeđe... zeleno. zašto je palva izuzetna?
    Бело је такође ОДСУСТВО БОЈЕ...

    п.с. Наравно, напред изнето је САМО МОЈЕ МИШЉЕЊЕ...
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  3. #3
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku

    Када се за људе каже ПЛАВ или ПЛАВОКОС - мислим да је до тог израза дошло ЗБОГ ОЧИЈУ јер скоро увек људи са светлом косом имају плаве очи, понекад зелене...

    .
    Тако сам и ја мислио, док нисам нашао да "плав" је значило "светао".
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  4. #4
    Primećen član M. Rokvić (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    549
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Плав изворно значи светао, блед (не у смислу исијавања светлости). Плаво је ведро небо, плава је светла коса, плаве су светле очи. "Зелени" нису само вук, коњ и мач, и за сиву мачку се каже да је зелена, а и за сивог пса ("зељов"). Реч је о прљаво-сивој боји која на тренутке подсећа на боју осужене маслине и због тога се вероватно није називала сивом, већ поетски, зеленом. У народној свести је појам "сив" више везиван за боју сувог пепела.

    Називање жуте боје руменом у словеначком је неправилно и оно има слично објашњење као и наше називање жуте боје плавом. Румен је у вези са коренима руд, руђ, руј који се односе на црвену боју, а код нас су очувани у руди (превенствено се мисли на црвенкасту руду гвожђа), рујан (рујна зора, рујно вино), румен, рђа, рудити, руменило. "Зора руди" значи да се зора црвени, мислећи се на црвену боју Сунца и неба при свитању. У зору и при заласку, Сунце заиста јесте румено (црвено), а вероватно се одатле у словеначком језику пренело на сваку боју Сунца и жуту боју уопште, као што се и код нас појам плавоће пренео на боју неба, а не на, на пример, боју плаве косе. Упоредити са тиме да се код нас у народном стваралаштву никад не каже да је Сунце жуто, већ само да је светло. Жутим се назива једино Месец.

    Савремен језик је што се боја тиче врло прецизан. Тако данас знамо и да бела, црна и сива заправо нису боје, да је коса жута, вино црвено, а вук сив. У она старија времена људи једноставно нису имали потребу за толико прецизним изражавањем, нити се на томе толико инсистирало као данас. Зато у тим старим изразима можемо пронаћи много још старијих речи, које би се вероватно изгубиле да су се људи и онда, као и данас, међусобно непрестано исправљали и опомињали шта је правилно, а шта није.
    Као да су звезде мале све у твоје очи стале
    Тако твоје очи горе, лепше него рујне зоре

    - М. Роквић

  5. #5
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.939
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio M. Rokvić Pogledaj poruku
    Плав изворно значи светао, блед (не у смислу исијавања светлости). Плаво је ведро небо, плава је светла коса, плаве су светле очи.
    Stěpan/Stefan; Tripun/Trifun; Plava/Flava

    ✧ prasl. *polvъ: běo, žućkast (stsl. plavъ, rus. dijal. polóvyj, polj. płowy), lit. palvas: blijed ← ie. *polwo-: blijed (lat. pallidus, grč. poliós: siv)

    lat. flav(us) = žut

    Još jedan slověnizam u latinskom?
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 18.04.2010. u 18:50

  6. #6
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio M. Rokvić Pogledaj poruku
    Плав изворно значи светао, блед (не у смислу исијавања светлости). Плаво је ведро небо, плава је светла коса, плаве су светле очи. "Зелени" нису само вук, коњ и мач, и за сиву мачку се каже да је зелена, а и за сивог пса ("зељов"). Реч је о прљаво-сивој боји која на тренутке подсећа на боју осужене маслине и због тога се вероватно није називала сивом, већ поетски, зеленом. У народној свести је појам "сив" више везиван за боју сувог пепела.

    Називање жуте боје руменом у словеначком је неправилно и оно има слично објашњење као и наше називање жуте боје плавом. Румен је у вези са коренима руд, руђ, руј који се односе на црвену боју, а код нас су очувани у руди (превенствено се мисли на црвенкасту руду гвожђа), рујан (рујна зора, рујно вино), румен, рђа, рудити, руменило. "Зора руди" значи да се зора црвени, мислећи се на црвену боју Сунца и неба при свитању. У зору и при заласку, Сунце заиста јесте румено (црвено), а вероватно се одатле у словеначком језику пренело на сваку боју Сунца и жуту боју уопште, као што се и код нас појам плавоће пренео на боју неба, а не на, на пример, боју плаве косе. Упоредити са тиме да се код нас у народном стваралаштву никад не каже да је Сунце жуто, већ само да је светло. Жутим се назива једино Месец.

    Да, али не само и код нас. Тако је у словенским, германским и романским језицима (могуће је да има изузетака али ја их не знам). Логично је питање када се то десило (разложно је претпоставити, прадавно) и зашто се то десило. Такође, занимљиво је да се та трансформација, иако очигледно не одговара стварности (људи са стварно плавом косом не постоје) очувала у свим тим језицима и скоро да бих смео да кажем да представља индоевропску баштину.

    Промене у називима боја су се дешавале у вези са технологијом бојења. За црвену сам већ рекао - негде сам нашао да је у вези са именицом црв. А многи увезени називи боја су се појавили и нестали, вероватно онако како је и та технологија постајала превазиђена и нестајала. Нпр. пембава боја или мавена боја. (Узгред, не могу да одгонетнем које су то заправо боје - пембава је, могуће, ружичаста?)

    До пре коју деценију се за сиву (али само тканину) говорило грао, што је нестало, али се задржало драп, а још више браон који се опет (мада несвесно) користи углавно за именовање вештачких ствари. Нпр. аутомобил или патанталоне су браон, али коса или очи су чешће смеђе или кестењасте.

    Неке боје мењају значење чистом заблудом. На пример, за гримизну се раширило уверење да је нека од нијанси црвене, а заправо је реч о нијанси зелене (што је било и један од предмета књижевне полемике између Данила Киша и опонената).

  7. #7
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Stěpan/Stefan; Tripun/Trifun; Plava/Flava

    ✧ prasl. *polvъ: běo, žućkast (stsl. plavъ, rus. dijal. polóvyj, polj. płowy), lit. palvas: blijed ← ie. *polwo-: blijed (lat. pallidus, grč. poliós: siv)

    lat. flav(us) = žut

    Još jedan slověnizam u latinskom?

    Сасвим уверљиво!

    Само, како смо сигурни да је словенизам прешао у латински а не обрнуто?

    Зубно-уснени Ф (flava) у иницијалној позицији прелази у уснени П (Филип - Пилип). То се дешава у српском, а да ли се у латинском дешава супротно?

    И значи, Веспазијан Флавије је Жути Веспазијан? Нисам то знао.
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  8. #8
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.451
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Гримизна боја[/B][/U] је мешавина јарко црвене са врло мало плаве боје чиме се добија нијанса слична пурпурној. Потиче из Медитерана од једне врсте инсекта (Kermes vermilio) из које је добијана. Користи се у књижевности као епитет, раније се поистовећивала са нијансом крви, док је због сличности са пурпурном често коришћена као симбол племства или суверенитета, што се одржало у облику њеног имена у пољском језику(Karmazyn) који такође означава и припадника племства.

    vde
    пре
    Kermes Vermilo makes the colour VERMILION or can be spelt VERMILLON.
    Кермес Вермило чини боју руменом или може бити написано ВЕРМИЛИОН.
    Mostly used in China so many people call it China red because of this.
    Углавном се користи у Кини толико људи га зову Кини црвена због тога.


    **********************


    Не знам за ту расправу, имаш ли неки линк...

    ДРАП боја је у ствари КАКИ-боја, имаш овде под "интернет каки-боја"
    http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0...BE.D1.98.D0.B0

    ГРАО боја је у ствари СИВА...
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  9. #9
    Primećen član M. Rokvić (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    549
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Stěpan/Stefan; Tripun/Trifun; Plava/Flava

    ✧ prasl. *polvъ: běo, žućkast (stsl. plavъ, rus. dijal. polóvyj, polj. płowy), lit. palvas: blijed ← ie. *polwo-: blijed (lat. pallidus, grč. poliós: siv)

    lat. flav(us) = žut

    Još jedan slověnizam u latinskom?
    Не знам како то може бити "још један славизам у латинском", када наведени примери уопште не представљају славизме, већ грчка имена прилагођена словенском изговору. Није Стефан и Трифун постало од Степан и Трипун, већ обрнуто. Вероватно сте хтели да питате да можда плав није латинизам од флав? Није ни то, јер се ради о општем индоевропском корену.

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Да, али не само и код нас. Тако је у словенским, германским и романским језицима (могуће је да има изузетака али ја их не знам). Логично је питање када се то десило (разложно је претпоставити, прадавно) и зашто се то десило. Такође, занимљиво је да се та трансформација, иако очигледно не одговара стварности (људи са стварно плавом косом не постоје) очувала у свим тим језицима и скоро да бих смео да кажем да представља индоевропску баштину.
    У енглеском језику имате израз blond који је у етимолошкој вези са blue, слично и у немачком. Не знам за све германске језике, али оваквих паралела нема у свим словенским језицима. У западнословенским језицима преовлађује реч "модар" за плаву боју, у источнословенским "сињ", док је плав (у значењу боје косе) рус, светао или једноставно - бео. А Вашу дилему не разумем. Очито је да плав изворно значи светао, и то не само у словенским језицима, већ исто важи и за корен речи у германским, те се реч употребљавала за описивање светлине косе, очију и неба, где се временом проширила на боју неба која је плава. Приметите да ни у енглеском ни у немачком језику blond не означава плаву боју, већ једино светлину косе, без обзира на то што је у етимолошкој вези са blue/blau. Видите да се у латинском није пројектовало на боју очију и неба, него на боју косе и попримило значење - жут. Појава јесте интересантна, али заиста ми промиче да у њој видим нешто толико чудновато или неуобичајено, такве ствари су саставни део развоја језика.

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Промене у називима боја су се дешавале у вези са технологијом бојења. За црвену сам већ рекао - негде сам нашао да је у вези са именицом црв. А многи увезени називи боја су се појавили и нестали, вероватно онако како је и та технологија постајала превазиђена и нестајала. Нпр. пембава боја или мавена боја. (Узгред, не могу да одгонетнем које су то заправо боје - пембава је, могуће, ружичаста?)

    До пре коју деценију се за сиву (али само тканину) говорило грао, што је нестало, али се задржало драп, а још више браон који се опет (мада несвесно) користи углавно за именовање вештачких ствари. Нпр. аутомобил или патанталоне су браон, али коса или очи су чешће смеђе или кестењасте.

    Неке боје мењају значење чистом заблудом. На пример, за гримизну се раширило уверење да је нека од нијанси црвене, а заправо је реч о нијанси зелене (што је било и један од предмета књижевне полемике између Данила Киша и опонената).
    Грао је германизам и та реч се кратко користила код нас, углавном у прошлости. Колико је нашим прецима било интересантно да се прецизно изражавају о бојама и колико су пажње постављали томе, видимо и на томе што у српском језику уопште није очувана словенска реч за боју, већ користимо турцизам. Реч боја није словенског порекла, а њен словенски пар се у српском језику није очувао чак ни као синоним. Такве речи, истина, постоје у речницима, али их у свакодневном говору нико и не би препознао као речи са значењем боје.
    Као да су звезде мале све у твоје очи стале
    Тако твоје очи горе, лепше него рујне зоре

    - М. Роквић

  10. #10
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio M. Rokvić Pogledaj poruku
    Приметите да ни у енглеском ни у немачком језику blond не означава плаву боју, већ једино светлину косе, без обзира на то што је у етимолошкој вези са blue/blau.


    .

    Исто и у француском.


    QUOTE=M. Rokvić;13619440] Видите да се у латинском није пројектовало на боју очију и неба, него на боју косе и попримило значење - жут. Појава јесте интересантна, али заиста ми промиче да у њој видим нешто толико чудновато или неуобичајено, такве ствари су саставни део развоја језика.

    /QUOTE]

    Да, али не једног језика, него саставни део неколико сасвим различитих језика.

    Не знам да ли нашим јужнословенским прецима боје нису биле важне; када би се заиста то могло доказати, било би доста занимљиво. Као народи који знају да броје само до четири, јер им више од тога није било важно.

    Али из чињенице да смо за боју узели туђу реч (занимљиво, нисам знао да је то турцизам) а заборавили своју мислим да не можемо закључити да препознавање боја није било важно. И за толике друге ствари смо узели турцизме, па не кажемо да је то због тога што нису биле важне. И најзад, па пре турске речи смо ипак имали своју, зар не? Што значи да нисмо узели туђу реч, него смо своју заменили.

    А што се тиче словенизма у латинском, ја сам схватио да се та спекулација односи само на реч плав.
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  11. #11
    Primećen član M. Rokvić (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    549
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Нешто слично причи о бојама имамо и на другим пољима. Као што су плави и небо и коса боје жита, или зелени и вук и трава, тако су љути и бибер и пеперминт, а ради се о различитим укусима.

    Реч љут значи жесток. И човек може бити љут, а љута може бити и зима. Љута је и јака препечена ракија. Љут укус није јасно дефинисан, јер имамо и љуте бомбоне које су освежавајућег укуса и љут бибер или љуту паприку који су, како се чешће каже у западнијим крајевима, "папрени".

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    И најзад, па пре турске речи смо ипак имали своју, зар не? Што значи да нисмо узели туђу реч, него смо своју заменили.
    Ако смо имали своју, како је гласила? Занимљиво је што реч "боја" на турском не означава боју као појам, већ фарбу. За појам боје, у турском се користи сасвим друга реч.
    Poslednji put ažurirao/la M. Rokvić : 14.05.2010. u 02:13
    Као да су звезде мале све у твоје очи стале
    Тако твоје очи горе, лепше него рујне зоре

    - М. Роквић

  12. #12
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Врло интерсантан пример. Запазио сам то и пре али нисам размишљао. Мада нисам сигуран да је поређење плав/љут сасвим одговарајуће. Али случај је сасвим занимљив.

    Нама Србима (Хрвате овога пута да прескочимо ) то са укусима делује једноставно: послоји слано, слатко, горко, кисело и љуто. Међутим, није тако у свим језицима, а поготову није у примеру речи коју ми означавамо као љуто, у смислу укуса.

    Прошао сам мало кроз речнике и потврдио да је у енглеском ствар сасвим слична као и код нас. Љуто може значити и жестоко и оштро, а ако треба нагласити да је реч о укусу постоји реч сасвим слична нашој речи папрено.

    Али зато је у француском различито. Такорећи и немају реч за љуто, то јест, ако треба нагласити да је реч о јелу користе реч коју смо и ми преузели у форми пикантно. Не знам како би они рекли "паприка је љута". У француском је овај појам у вези са појмом горак или можда тачније огорчен у смислу љута битка и огорчена битка.


    Заједничко речницима јесте да се појам љуто у значењу укуса појављује тек споредно, а у српском речнику, барем овом на Крстарици, уопште се и не појављује . Углавном је љута гуја, љута рана итд а храна као да никад није љута.

    Шта је закључак? Па оно што М.Роквић и каже, да је очигледно перцепција укуса љуто различита, док за она преостала четири укуса мање-више постоји сагласност. Нама то изгледа можда чудно, али долазимо до тога да љуто и није укус, него само назив који ми у српскохрватском користимо да означимо оно што нам пали слузокожу у устима, било да је паприка или ракија. Било би врло занимљиво видети које речи користе народи који код којих се традиционално одвајкада једе љута храна. Као што Ескими имају тридесет речи за снег, тако можда Мексиканци имају широк дијапазон назива за љуту храну
    .
    И питање за сваког ко зна одговор: да ли је паприка у етимолошкој вези са пеперминтом?



    Citat Original postavio M. Rokvić Pogledaj poruku

    Ако смо имали своју, како је гласила? Занимљиво је што реч "боја" на турском не означава боју као појам, већ фарбу. За појам боје, у турском се користи сасвим друга реч.
    Оно што сам хтео да кажем је да ако нема јасно одређене речи у значењу боја, значи да нам то говори колико су боје мало значиле у животу тих људи. Па ипак, делује ми невероватно да није постојао неки начин да се означи појам боје.

  13. #13
    Primećen član M. Rokvić (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    549
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Оно што сам хтео да кажем је да ако нема јасно одређене речи у значењу боја, значи да нам то говори колико су боје мало значиле у животу тих људи. Па ипак, делује ми невероватно да није постојао неки начин да се означи појам боје.
    Напротив. То уопште не значи да су боје мало значиле у животу тих људи, већ евентуално само да није постојала развијена идеја боје као апстракције, као јединственог појма који ће да обухвати сваки појединачни колоритет, замишљени или стварно постојећи. Отприлике као што је свако знао шта је бес, љутња, туга, радост итд., али није постојао појам емоције који би их изоловао и сместио у исти скуп, већ је свака од њих појединачно била везана за личност и конкретну ситуацију. Пример је само сликовит, јер имамо реч осећање, а поента је у томе да иако је свест о конкретним бојама постојала, није била развијена апстрактна идеја боје као својства. За утеху треба рећи да наши преци нису изолован феномен, велик број европских језика на сличан начин користи латинску реч колор. Да би се развила свест о боји као апстрактном појму, мора се радити са њом, а то није била одлика целог народа, већ само истакнутих појединаца у изолованим крајевима. Због тога су се на истоку, западу и југу словенства развили различити термини за појам боје. Ствар отежава и то што се заправо није ни могло знати шта је то боја, јер су сазнања о боји и њеном везом са светлосним спектром, таласним дужинама и, што је најновије, РГБ параметрима (у савременој графици, као скуп интензитета црвене, зелене и плаве боје у једној конкретној боји) и сличним. Дуња није могла бити другачија него жута, док данас сваки основац може да електронску слику дуње мења вршећи измене у РГБ параметрима и чинећи да мења све боје из спектра. И да је постојала идеја боје као општег својства, она се могла развити једино међу древним сликарима и уметницима, а и они би њен назив највероватније извели из имена материјала који наносе на дрво, платно, зидове или грнчарију. И сама реч колор је изведене из речи која означава прекривач и упућује на то да се ради о материјалу који је нанесен. Прве апстракције боје су се могле догодити једино међу сликарима који су неки предмет могли да насликају помоћу више различитих мазива. У природи су боје углавном биле константа и везиване су за оне који се њима одликују, нису биле изоловане као аутономно својство.
    Као да су звезде мале све у твоје очи стале
    Тако твоје очи горе, лепше него рујне зоре

    - М. Роквић

  14. #14
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    25.04.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Rivendell
    Poruke
    242
    Tekstova u blogu
    16
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Interesuje me da li je pravilno riđokos ili crvenokos ? Koja je etimologija reči riđokos, da li su drugi slovenski jezici ograničeni na iste reči ?

  15. #15
    Ističe se VoSlavu (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Буян
    Poruke
    2.737
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio Dominuss Pogledaj poruku
    Interesuje me da li je pravilno riđokos ili crvenokos ? Koja je etimologija reči riđokos, da li su drugi slovenski jezici ograničeni na iste reči ?
    Riđ je malo narandžastiji

    HPJ kaže:
    rȋđ prid. 〈odr. -ī〉
    koji je boje rđe; riđast, crvenožućkast
    prasl. *rydjь (rus. rýžij, polj. rydzy) ≃ v. ruda1

    Evo pojma riđokos u drugim slovenskim jezicima:

    sl: rdečelaska
    hr: riđokos
    mk: црвенокосиот
    bg: червенокос
    cz: ryšavý
    sk: ryšavec
    pl: rudowłosy
    ru: рыжеволосый
    ua: рудоволосий
    bl: рудавалосы


    Скажи мнѣ, кудесникъ, любимецъ боговъ,
    Что сбудется въ жизни со мною?

  16. #16
    gost 246399 nije na forumu
    Трѣбайу ни поворке мушкараца у чизмах а не на штиклах.
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.11.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    И2а1б Л621 Л147.2 динарска - йуг
    Poruke
    1.543
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio Dominuss Pogledaj poruku
    Interesuje me da li je pravilno riđokos ili crvenokos ? Koja je etimologija reči riđokos, da li su drugi slovenski jezici ograničeni na iste reči ?
    Рѣчи "риђ" и "рудити" (црвенети се) су од индоевропскога корѣна " *роудх-".
    Истога корѣна су наравно и нѣмачко "рот", енглеско "ред" и латинско "руфус".

  17. #17
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Мислим да је већ неко написао да је црвена добила име од црва. Пре неко вече гледао на поучним ТВ-каналима о историјату прављења боја. Једна од револуција догодила се након што је у Јужној Америци откривено да Индијанци добијају црвену боју управо тако - од црва. То је ларва неке врсте бубамаре. Што значи да је реч о вештини која је у Европи већ била заборављена, иако је кроз назив боје остало запамћено да се црвена добија од црва.

    Било би занимљиво видети да ли и у другим језицима постоји неки назив за црвену боју који би је повезивао са црвима.
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  18. #18
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.939
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Pada mi na pamet vermilion... Its name is derived from the French vermeil which was used to mean any red dye, and which itself comes from vermiculum, a red dye made from the insect Kermes vermilio.[

    http://en.wikipedia.org/wiki/Vermilion

  19. #19
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.939
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen


  20. #20
    Ističe se VoSlavu (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Буян
    Poruke
    2.737
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Zanimljivo mi je kako su kod nas ostali neki nazivi za crvenu samo u nekim izrazima.
    Rujna zora ili rujno vino.
    Kad zora zarudi.
    Скажи мнѣ, кудесникъ, любимецъ боговъ,
    Что сбудется въ жизни со мною?

  21. #21
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.939
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio VoSlavu Pogledaj poruku
    Zanimljivo mi je kako su kod nas ostali neki nazivi za crvenu samo u nekim izrazima.
    Rujna zora ili rujno vino.
    Kad zora zarudi.
    Isti koren imaju riđ, ruditi, rujan, ruda, oruđe, rđa.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 30.06.2011. u 00:23

  22. #22
    Veoma poznat Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.963
    Reputaciona moć
    640

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Бели свет, бело Врање...
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  23. #23
    Primećen član
    Učlanjen
    19.01.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    944
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Мислим да је већ неко написао да је црвена добила име од црва. Пре неко вече гледао на поучним ТВ-каналима о историјату прављења боја. Једна од револуција догодила се након што је у Јужној Америци откривено да Индијанци добијају црвену боју управо тако - од црва. То је ларва неке врсте бубамаре. Што значи да је реч о вештини која је у Европи већ била заборављена, иако је кроз назив боје остало запамћено да се црвена добија од црва.
    Ne bih rekao da je zaboravljena kao sto je zaboravljena, na primer, tehnika izrade majansko plavog pigmenta, tek nedavno rendgenskom analizom rastumacena kao kombinacija indigo biljke i paligorskit gline. Nego kadа su Evropljani stigli u Mezoameriku otkrili su kosinela vasi na stablima kaktusa iz kojih se dobija jarko crvena boja, kroz istoriju koriscena uglavnom za bojenje pamuka i vune. Danas se boja dobijena od ovih parazita najvise koristi u kozmetici (za bojenje karmina, na primer). Onda su u Evropi, zbog snaznijeg koloristickog efekta kosinela parazita, napustili dobro poznatu, ali u novim okolnostima manje efikasnu tehniku eksploatacije insekata vrste kermes vermilio od koje se u Srednjem veku dobijala luksuzna boja tirskog purpura.

  24. #24
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Sasvim slučajno, na užičkom forumu, naiđem na ovu studiju.






    O izrazima PLAV i MODAR
    « poslato: 27.08.2005. 12:00:46 »

    Milka Ivić
    O izrazima PLAV i MODAR:
    Nova saznanja
    Južnoslovenski filolog, 1996; Ogledi o lingvistici 3



    Već su odavno vodeći semantičari sveta (Palmer, na primer - v. Palmer 1977:74-75) zapazili da je sudbina leksike boja u jezicima u velikoj meri određena time što čovek, pri susretu s nekom datom kolorističkom stvarnošću, ne uočava samo njenu konkretnu hromatsku vrednost, već i to kako se ta vrednost u datom slučaju ustrojava: u svojoj bleđoj ili zagasitijoj verziji, s izvesnim sjajem u sebi ili bez ikakvog sjaja. Upravo ta okolnost takvog vizuelnog registrovanja fenomena boje i "otvara vrata" mogućnostima nesaobraznih leksičkih rešenja - kolorističke datosti moguće je, naime, imenovati i bez vođenja računa, i sa vođenjem računa o prisustvu / odsustvu sjaja u njima, a ima i prilika kad je komunikacijski relevantno saopštiti samo toliko da li je boja ostvarena u svetloj ili u tamnoj nijansi, bez ulaženja u to o kakvoj se hromatskoj posebnosti u datom slučaju radi.

    Za uspešno bavljenje nazivima boja najvažnije je ne gubiti iz vida činjenicu da su čulna opažanja stvarnosti i njeno perceptualno kategorizovanje dve neidentične pojave - poručuje nam Konklin, proslavljeni proučavalac principa po kojima se boje iskazuju u filipinskom jeziku hanuno (Conklin 1964: 192). Govorni predstavnici toga jezika,po civilizaciji drugačiji od nas, uočavajući boju određenog bilja, zanemaruju dosledno njenu hromatsku dimenziju, pa se usredsređuju na dimenziji svetline / tamnoće i na onome što se u datom slučaju, iz ostvarenog svetlog / tamnog kolorita, "iščitava" o fiziološkoj situaciji biljke o čijoj se boji radi: da li je ona u punoj svežini, u naponu bujanja, ili naprotiv - u procesu gubljenja svojih životnih sokova, odnosno u stanju uvelosti, sasušenosti (v. Conklin 1964:191).

    Podaci koje je K onklin pribavio veoma su impresionirali mnoge istaknute semantičare. Tako je, na primer, povodom tih podataka, još početkom sedamdesetih godina, Apresjan (Aпресян 1974:59) veoma umesno upozorio na potrebu što detaljnijeg istraživanja značenja kolorističkog vokabulara najrazličitijih jezika, uveren u mogućnost otkrića, na tom problemskom području, i novih dokaza o pojavi marginalizovanja hromatske datosti boje u korist nekih drugih diferencijalnih obeležja (koja se, u nekim jezicima, pod određenim okolnostima, smatraju prioritetnim s komunikacijske tačke gledišta).

    Ne smemo zaboravljati da su nam, poodavno već, pojedini indoevropeisti - Špeht, na primer, predočili, a na osnovu svojih uvida u leksički fond davnašnjih indoevropskih plemena, kako su ti naši prastari preci imali mnogo ravnodušniji odnos prema boji od nas ("den Indogermanen offenbar der Farbenton an und für sich sehr viel gleichgültiger als uns war" - Specht 1944:213). Ova opaska je u punom saglasju s indikativnim podacima prikupljenim iz vokabulara najrazličitijih jezika, i živih, i mrtvih, koji svi upućuju na isti zaključak: ljudi koji su bili / koji su još uvek civilizacijski veoma neslični tehnološki visoko razvijenom svetu današnjice nisu imali / nemaju naviku urbanog čoveka našeg doba da se usredsređuju na samu boju kao takvu. Suočeni s bojom, oni su obraćali / oni obraćaju najviše pažnje na to kakav je stepen njene svetline, odnosno zagasitosti, i da li ona ima ili nema nekog sjaja u sebi.

    Karakteristično je, na primer, da su u izražajnom fondu predstavnika latinskog jezika postojale dve reči za 'belo' i 'crno': candidus = 'belo sa sjajem' / albus = 'belo bez sjaja'; niger = 'crno sa sjajem' / ater = 'crno bez sjaja', a da se takva leksička dvojnost nije dosledno reprodukovala i kasnije, u romanskim jezicima - iako je i francuskom noir, i italijanskom nero, i rumunskom negru latinsko niger leksički "predak", sva ta tri izraza služe danas iskazivanju crne boje kao takve, "bez ikakve primisli na blesak" ("sans aucune idée d'éclat" - Marcu 1965:304). Još krajem osamdesetih godina, zaslugom Borisa Hlebeca, upozoreni smo na činjenicu da i srpski vokabular boja nosi u sebi vidljiv trag te izrazite sklonosti ljudi prethodnih razvojnih epoha ka pomnom vođenju računa o prisustvu / odsustvu sjaja u boji; suočavajući upotrebu prideva crn s upotrebom prideva vran u srpskom jeziku, Hlebec je izveo pravilan zaključak: "vran je 'sjajno crn' i ide poglavito uz imenice u značenju dlake" (Hlebec 1988:149). U ovom kontekstu razmatranja umesno je podsetiti se i antičkih Grka: kod Homera se opaža naglašeno nastojanje ka obelodanjivanju blistavog / ugašenog izgleda boje, kao i stepena otvorenosti / zatvorenosti nijanse u kojoj je ona u datom slučaju ostvarena - tvrdi nam Helmut Dirbek, vrsni poznavalac Homerovih jezičkih postupaka u tom pogledu (v. Dürbeck 1977:17).


    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  25. #25
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: O bojama, ili vuk je zelen

    Nastavak

    Za ljude koji su civilizacijski potpuno okrenuti ka osmatranju prirode i mena u njoj, čak i veću važnost od prisustva / odsustva sjaja u boji može imati, pod određenim okolnostima, njena upadljivo svetla / upadljivo tamna otelotvorenost. Potvrdu takvom zaključku doneli su sobom stručni izveštaji, pristigli pred naučnu javnost tokom proteklih decenija, o stanju stvari u leksikonu boja pojedinih etničkih skupina nastanjenih na zabitim geografskim prostorima. U znamenitoj studiji Berlina i Keja o tome kako se boje imenuju širom jezičkog sveta[1] nalazi se, na primer, pored mnogih drugih, i ovo obaveštenje: u nekim domorodačkim govorima Nigerije postoje dve reči - pupu i ii - od kojih prva pokriva značenjski sobom sve nijanse najsvetlijeg plavog i sivog, dok je drugom iskaziv svaki taman kolorit, uključujući tu i onaj najtamniji - 'crno', pa stoga njih pojedinci i ne smatraju nazivima boje kao takve, već izrazima specijalizovanim za iskazivanje njene svetline, odnosno tamnoće (Berlin/Kay 1969:30). Još je ranih pedesetih godina Nensi Hikerson (Hickerson 1953:186-187) zapazila kako su u indijanskom jezikn lokono (iz južnoameričke jezičke porodice aravak) nazivi boja namenjeni prvenstveno iskazivanju sjaja, svetline, a početkom sedamdesetih, imajući za sobom još bogatije iskustvo sa vokabularima civilizacijski zaostalijih etničkih sredina, ista autorka, u svom kritičkom osvrtu na upravo pomenuti rad Berlina i Keja, izjavljuje kako je definitivno sklona uverenju da takva namena tih naziva preovlađuje na vrlo širokim geografskim prostranstvima, u mnogim urođeničkim jezicima sa tla Amerike, Australije i Polinezije (Hickerson 1971:268). Kad se svemu tome doda i ono ovde već pominjano Konklinovo obaveštenje o leksičkoj situaciji u hanuno jeziku, nema mesta sumnji u umešnost zaključka o civilizacijskom "uzrastu" kao faktoru koji presudno utiče na psihološki odnos ljudi prema boji, što na razini izražajnih mogućnosti vokabulara neizbežno nalazi sebi odgovarajuće pokazatelje.

    U svome radu Plava boja kao lingvistički problem (koji je objavljen 1994. na stranicama Južnoslovenskog filologa, a zatim preštampan u Ivić 1995) ja sam, pokušavajući da rekonstruišem razvojni put izraza plav u srpskom jeziku, pošla od pretpostavke da je taj izraz prvobitno služio kao odredba otvorenosti, bledoće boje, a ne nje same kao takve. Da je u pradavnim vremenima bilo upravo tako kako sam pretpostavila, potvrdu mi je pribavio, neočekivano, sam jezik.

    Naime, među inovacijama kojima je, u protoku brojnih stoleća, podlegala prvobitna upotreba prideva plav na tlu srpskih narodnih govora zasvedočena je i jedna do koje nikako ne bi moglo doći da se pridevom plav nije prvobitno ukazivalo na svojstvo svetline, bledoće : u Lici je, krajem XIX veka, postojao priloški oblik plavo čija se uloga sastojala u bližem određivanju boje kao otvorene, svetle . O tome nas obaveštava antropolog Vid Vuletić-Vukasović u svome napisu o narodnom bojadisanju,[2] koji je objavljen 1899. godine u Bosanskoj vili.[3] Konstatujući, prvo, da "Ličanin poznaje", sem bele boje, još i "crljenu, zelenu, modru, žutu i crnu", naš izveštač nastavlja ovako: "glavnoj vrsti boje narod dodaje: crljenilo mrko, plavo, a tako biva i zelenilo. Modrilo je vazda modrilo, a samo se plavijemu kaže: slabo se omodrilo - a ako je jako, t.j. skurije:[4] dobro se omodrilo. Žutilo može biti po sili boje [prored je moj - M.I.] plavo, puno plavo, mrko (čanjgasto) [5] ".

    U istom je smislu rečit, autentičan, impresivan i podatak koji je objavio Miodrag Marković (Marković 1986, odrednica zagasan) o tome šta znače izrazi zagasan i plav u njegovom zavičajnom govoru Malog Izvora u Crnoj Reci - a taj se lokalitet nalazi upravo na suprotnom, istočnom delu srpske jezičke teritorije: "zagasan, sna, sno, tamno crven (ovaj se izraz upotrebljava za boje koje se žele iskazati kao zatvorene, kao što se izraz plav upotrebljava za oznaku da je boja otvorena, kao na pr.: sinja[6] zagasna, sinja plava, žuta zagasna, žuta plava)".

    Pošto naši dijalektolozi, neupućeni u problem, nisu do sada bili okrenuti ka tome da, idući na jezički teren, tragaju, pored ostalog, i za eventualnim postojanjem ovde opisane determinativne upotrebe izraza plav, mi ne možemo znati ni dokle je takva upotreba bila prisutna na ličkim dijalekatskim prostorima, ni ima li je danas još gde izvan Crne Reke. Iz istih razloga ostaje nam zasad samo da nagađamo hoće li ili neće još s neke strane pristići verodostojne informacije o onom istom o čemu nas obaveštava Marković opisujući crnorečki princip upotrebe izraza zagasan: da se leksičkom oznakom tamno crvenog mogu, na odgovarajući način, determinisati nazivi onih boja "koje se žele iskazati kao zatvorene". Jedno, međutim, znamo pouzdano: izrazu modar (čije je značenje ne samo u standardnom jeziku, već i u mnogim narodnim govorima: "koji je tamnoplave, zatvorenoplave boje (obično s primesom ljubičastog)" - RSANU, odrednica modar) dodeljuje se u pirotskom govoru uloga priloške odredbe u smislu 'tamno'. O tome nas obaveštava Novica Živković (Živković 1987, odrednica modro) ovim rečima: "modro: uz reči koje označavaju boju ima značenje tamno, zatvoreno: modro-zeleno tamno zeleno; modro-plavo tamno plavo i sl." Na dijalektolozima je sada da provere postoji li takva ista upotreba reči modro još negde na dijalektološkom terenu ili je "pirotski slučaj" sasvim usamljen fenomen.

    Godine 1993. naučna javnost je obaveštena, zaslugom dr Nedeljka Bogdanovića (Bogdanović 1993:38), da se u selu Bučumu (svrljiški kraj) "za žito bujna vlaća" kaže "modro ko oričina (alga)", odnosno "modrije se". Od dr Vilotija Vukadinovića, koji je takođe lingvista i takođe iz svrljiškog kraja, ali iz drugog sela - Beloinja, doznala sam da i u Beloinju "reči modro i modrije se označavaju ono što je tamnozeleno (uprkos činjenici da postoje reči zelen, zeleni se za označavanje zelene boje): Njiva nađubrena, žito modro, dobro napreduje; Nasejali đubre na vreme, pa se žito modrije"[7]. Mr Milosav Tešič, autor monografije o govoru Lještanskog (kod Bajine Bašte), obavestio me je da se u selu čiji je jezik opisao kaže: Modri se raž. I za Bosnu sam imala najkompetentnije informatore - dijalektologe, a pri tom Bosance: dr Slobodana Remetića i mr Milorada Simića. Prvi mi je potvrdio da se u njegovom rodnom selu Kovačići (kod Kladnja) narod služio izrazom modri se onda kad se radilo "o bujnom rastinju koje ima tamno zelene listove, odnosno stabljike", prenoseći mi uz to doslovno ove reči svoje majke (izbeglice iz Kovačića): "Za kokuruze obično kažemo: modre se kokuruzi, kolko su, biva, dobri", dok mi je drugi moj informator, mr Simić, uz obaveštenje da se u njegovom rodnom mestu Obadi (kod Srebrenice) kaže: "modri se kukuruz, bie mrak iz njega", preneo i informaciju Mile Štulić, izbeglice iz sela Žlij**ac (kod Bratunca): "Modri se šenica, žito, ako je previše zeleno".[8]

    Ispostavilo se, dakle: taj (iz perspektive naših urbanih jezičkih navika gledano gotovo neverovatan) fenomen iskazivanja zagasitosti zelenog nazivom za tamno plavo nije ni tako redak kako bi neupućeni mogli pomisliti - izveštaji o njemu pristigli su nam i sa istoka, i sa zapada, i iz centra teritorije na kojoj se protežu srpski (ekavski i jekavski) narodni govori. Čim se, međutim, u osmatranje uključe sasvim drukčiji, opštelingvistički usmereni saznajni vidici, postaje jasno da nikakvom njegovom kvalifikovanju u smislu "neverovatan" mesta, u stvari, nema. Jer - za pojave slične ovoj koju upravo razmatramo znaju i neki drugi indoevropski jezici, slovenski i neslovenski. Dovoljno je, recimo, podsetiti se ovih dveju činjenica: reč синий , kojom se u današnjem ruskom označava tamno plavo, korišćena je, u ranijim razvojnim epohama ruskoga jezika, ne toliko kao naziv određene boje, koliko kao leksička oznaka zagasitosti bilo kojeg kolorita ("moins une couleur précise, que la coloration sombre applicable à toute couleur" - Unbegaun 1963:90), dok je u savremenom velškom reč glas, koja inače funkcioniše kao prevodni ekvivalent engleskog blue (= naše plav u sintaksičkim spojevima tipa plav šešir, plavo nebo i sl.), upotrebiva i za imenovanje zelenog kolorita, ukoliko se radi o travi i bilju uopšte ("Modern Welsh ... uses the word glas to refer to grass and other growing things, though glas otherwise translates English blue" - Palmer 1977:75-76).

    Mada je dovoljno upućenima u opštelingvističku problematiku poznato, dakle, da su, tu i tamo u jezičkom svetu, leksici boja dostupne, u odnosu na biljke, neke specifične determinacione mogućnosti, ipak - punu obaveštenost o tom fenomenu tek treba dostignuti. U ovom pogledu stručnjaci još uvek nisu prevazišli fazu prikupljanja odgovarajućeg leksičkog materijala, ali je već na osnovu onog što se dosad pribavilo sasvim jasno da će taj materijal, kad bude svestrano razmotren i uverljivo protumačen, otvoriti neke značajne uvide u psihu i komunikacione potrebe onog dela čovečanstva koji je životno najtešnje povezan s prirodom, što ujedno podrazumeva da će glavni korisnik tih novostečenih uvida biti ne toliko nauka o jeziku, koliko nauka o ljudskom stvoru u celini. Odlučivši se da objavim ovaj svoj izveštaj o stanju stvari na našim govornim prostorima, ja sam, priznajem, imala pre svega na umu tu okolnost (a ne samo, i ne toliko dobrobit naše domaće - dijahrone i sinhrone - dijalektologije).

    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

Slične teme

  1. Prstići u bojama duge :)
    Autor gost 185738 u forumu Kozmetika
    Odgovora: 1361
    Poslednja poruka: 05.12.2017., 15:26
  2. Biram po bojama
    Autor Brajan Koen u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 27
    Poslednja poruka: 17.12.2008., 23:59
  3. Smajlovićka obrala zelen bostan
    Autor Gold Fish u forumu Politika
    Odgovora: 109
    Poslednja poruka: 30.03.2008., 14:29
  4. Caka sa ujanim bojama?
    Autor MallaPaint u forumu Likovna umetnost
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 15.04.2005., 16:31

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •