SSSR_
Ističe se
- Poruka
- 2.056
Северна Кореја – Здраво расуђивање пре свега!
Државе које су саме одредиле свој политички курс,теже да искористе земљу,радну снагу,природне ресурсе и тржиште на погодан начин,ослобођене смртносног загрљаја америчког корпоративног поретка.Оне често у тим ситуацијама постају предмет клеветања.Здрав разум њихових лидера константно се доводи у питање од стране америчких званичника и медија,што је био случај у различитим периодима и са : Кастром,Нориегом,Ортегом,Гадафијем,Аристидом,Милошевићем,Садамом Хусеином,Угом Чавезом...итд.
Због тога није нимало изненађујуће што је владајућа гарнитура Демократске Народне Републике Кореје, (Северне Кореје) у више наврата описивана као ментално неуравнотежена.Званичници министарства одбране САД сматрају да је Северна Кореја држава ''са друге планете'' вођена од стране ''дисфункционалних'' аутократа.Један од америчких званичника се у ''New Yorker” магазину запитао ''да ли су они потпуно полудели''.Поменути магазин им је такође налепио етикету ''будала'',док је у вечерњем термину гледане америчке ТВ станица Дејвид Летерман назвао Ким Џонг Ила ''лудим манијаком''.
Сигурно да постоје појединости у вези са Северном Корејом које би требало преиспитати,укључујући ту владајући систем династије,исувише круто партијско вођство,а затим и хаос имплементиран у само средиште ''планске'' економије.
Иако покушава да се представи као нуклеарна сила,Северна Корејa показује више здравог разума него што се то можда на први поглед чини.Изгледа да актуелно вођство из Пјонгјанга зна нешто више о америчкој глобалној политици од наших политичара који су превидели неке чињенице.Једном речју,САД никада нису извршиле инвазију ни на једну нацију која поседује нуклеарни арсенал.
Државе директно погођене америчким војним акцијама у последњих пар деценија (Панама,Ирак,Либија,Сомалија,Југославија,Авганистан...) заједно са многим другим државама којима се претило због тога што су ''анти-америчке'' и ''анти-западне'' (Иран,Куба,Јужни Јемен,Венцуела,Сирија,С.Кореја...) имају нешто заједничко: ниједна није претила да ће искористити у самоодбрани нуклеарну силу.
Хајде да видимо шта се налази у позадини свега тога.Оставићемо по страни Корејски рат (1950-1953) у коме је америчка авијација уништила већи део севернокорејске инфраструктуре,односно побила на десетине хиљада цивила и фокусирати се на скорашње догађаје.Оно што је уследило након напада на Светски Трговински Центар и Пентагон 11. септембра 2001 је тврдња америчког председника Џорџа Буша како он има право да покрене војну акцију против сваке ''терористичке'' државе,организације или индивидуе по свом избору.Таква тврдња представља насиље над међународним правом и повељом УН-а.Апсолутно је неприхватљива и трансформација америчког уставног система у коме председник добија овлашћења апсолутног монарха.На тај начин он има ингеренције да одлучује о животу и смрти сваког становника на планети.Није потребно наглашавати да се положај многих држава,укључујући ту и Северну Кореју,значајно погоршао захваљујући самопроглашењу америчког председника за Краља Планете.
Године 2008 председник Буш је коначно уклонио Северну Кореју са листе држава које наводно спонзоришу тероризам.Међутим постоји још једна паклена листа чији опозив тражи Пјонгјанг.Децембра 2001 године,два месеца након 11. септембра,вицепредседник Дик Чејни ладно је саопштио како је неопходно ''четрнаест или петнаест земаља војно дисциплиновати''.Почетком 2002 године,листа је сведана на три злочиначке државе - Ирак,Иран и Северна Кореја су назване ''осовином зла''.
Jако je чудно како неко може да споји ове три нације,с обзиром да оне имају мало тога заједничког.У Ираку је вођство било секуларно,у Ирану се власт сводила на исламску теократију.Не смемо да заборавимо ни то да су поменуте исламске државе најљући непријатељи.Када је реч о ДНР Кореји,она није ни историјски,ни културно,ни географски повезана са Ираком и Ираном.Међутим,сви смо сведоци онога што се догодило.
Први је погођен Ирак,нација број 1. на америчкој листи злочиначких држава.Пре Заливског рата 1990-1991 Ирак је имао највиши животни стандард на Средњем Истоку.Након вишегодишњих санкција,рата и окупације већи део инфраструктуре је уништен,док је популацију запљуснуо талас крвавог насиља и сиромаштва.
Да Ирак није био толико вредна мета,САД би усмериле своје акције на Иран (државу број 2. са листе).Као што смо могли и да очекујемо,председнику Махмуту Ахмадинеџаду је успостављена дијагноза у америчким медијима - ''озбиљно неуравнотежен''.Пентагон је објавио да је преко хиљаду кључних градова на мети будућег ваздушног напада.Све могуће врсте претњи су уперене ка Техерену због обогаћивања уранијума,програма који свака држава на свету има право да спроводи.Државни секретар Хилари Клинтон упозорила је да би САД могле да задају први ударац Ирану у циљу превенције од даљег развијања нуклеарног наоружања.
У међувремену држава број 3. са америчке листе није желела да препусти своју судбину крвницима из Вашингтона,покушавајући да их одврати од сличних намера.Акт самоодбране Северне Кореје је окрактерисан у америчким политичким круговима и медијима као дивља агресија.Хилари Клинтон је упозорила да САД неће дозволити да их ''Северна Кореја уцењује''.Секретар одбране Роберт Гејтс је том приликом изјавио : ''Сигурно да нећемо стајати мирно док кореанци спремају деструкцију циљајући поједине азијске земље и нашу државу.''Њихов нуклеарни програм представља ''злу слутњу мрачне будућности''.
Председник Обама је осудио севернокорејско ''провокативно понашање'' означивши га као ''смртоносну претњу''.Јуна 2009 Савет Безбедности у оквиру УН-а је на перфидан начин провукао америчку резолуцију о увођењу додатних финансијских,трговинских и војних санкција земљи која је већ била тешко погођена наметнутим санкцијама у претходном периоду.Одговор владе Ким Џонг Ил-а на овакву акцију Савета Безбедности био је жесток – објављено је да Демократска Народна Република Кореја више неће ни помишљати на одустајање од нуклеарног наоружања,већ ће уложити сав напор да га призведе што више''.
У свом ранијем говору у Каиру Обама је рекао следеће: ''Ниједна нација не би требала самостално да одлучује о томе која ће држава поседовати нуклеарно наоружање''.Међутим то је управо оно што САД покушавају да ураде како би смекшале Северну Кореју и Иран.Физичар и политички аналитичар Мануел Гарсија приметио је да се тактика Вашингтона своди на ''охрабривање других држава да прихвате уговор о нуклеарном разоружању – док уједно себе изузимају из тог уговора''.Остали морају да се разоружају како би Вашингтон могао лакше да влада над њима,закључује Гарсија.
Амерички лидери и даље одбијају да дају било какве гаранције да неће оборити комунистички владу из Пјонгјанга.Води се и даље расправа о томе да ли треба Северну Кореју вратити на листу држава које спонзоришу тероризам,мада секретарка Клинтон признаје да недостају докази који би поткрепили овакве тврдње.
На свом усамљеном положају ДНР Кореја се осећа рањиво узимајући у обзир војне претње са којима се суочава.Њена армија,што се тиче опремљености и снаге,не може се мерити са конвенционалним армијама Америке,Јужне Кореје и Јапана.САД одржавају огромну базу на југу корејског полуострва.Такође Паул Сак нас подсећа у ''New York Times''-у да америчке трупе изводе војне вежбе најмање једном годишње заједно са војском Јужне Кореје,практикујући инпровизацију копнене инвазије на ДНР Кореју.Америчка армија је направила и ''нуклеарни кошобран'' над простором Јужне Кореје,одржавајући свој арсенал на Окинави,Гуаму и Хавајима.Јапан не само што тврди да може да произведе још атомских бомби,већ има и јаку жељу за нечим таквим.На крају новооформљена влада у Јужној Кореји је све,само не пријатељски настројена према Пјонгјангу што је поражавајуће.
Севернокорејски нуклеарни арсенал представља мач са две оштрице.Њиме се може задати ударац или се може исти такав ударац призвати.У сваком случају амерички званичници би требали двапут да размисле пре него што стегну обруч око севера,јер би у супротном свака агресивна конфронтација довела до последица које нико не жели.
Након вишегодишње непрекидне дискусије и одбијања Вашингтона да уђе у мировне преговоре,година претњи,изолације и демонизације,влада из Пјонгјанга је одлучила да је најбољи начин одупрети се нападима и доминацији тај што ће и даље развијати нуклеарни арсенал.То не звучи баш тако сулудо!Као што смо већ споменули САД никада нису напале државу наоружану пројектилима дугог домета.
Иако су били силом прилика толико дуго на друштвеној маргини,кореанци са севера су прихватили да се коцкају.Њихова одбрамбена и здрава политика потпуно се разликује од политике сулудог света,обликованог у оквирима прождрљивих империја.
Државе које су саме одредиле свој политички курс,теже да искористе земљу,радну снагу,природне ресурсе и тржиште на погодан начин,ослобођене смртносног загрљаја америчког корпоративног поретка.Оне често у тим ситуацијама постају предмет клеветања.Здрав разум њихових лидера константно се доводи у питање од стране америчких званичника и медија,што је био случај у различитим периодима и са : Кастром,Нориегом,Ортегом,Гадафијем,Аристидом,Милошевићем,Садамом Хусеином,Угом Чавезом...итд.
Због тога није нимало изненађујуће што је владајућа гарнитура Демократске Народне Републике Кореје, (Северне Кореје) у више наврата описивана као ментално неуравнотежена.Званичници министарства одбране САД сматрају да је Северна Кореја држава ''са друге планете'' вођена од стране ''дисфункционалних'' аутократа.Један од америчких званичника се у ''New Yorker” магазину запитао ''да ли су они потпуно полудели''.Поменути магазин им је такође налепио етикету ''будала'',док је у вечерњем термину гледане америчке ТВ станица Дејвид Летерман назвао Ким Џонг Ила ''лудим манијаком''.
Сигурно да постоје појединости у вези са Северном Корејом које би требало преиспитати,укључујући ту владајући систем династије,исувише круто партијско вођство,а затим и хаос имплементиран у само средиште ''планске'' економије.
Иако покушава да се представи као нуклеарна сила,Северна Корејa показује више здравог разума него што се то можда на први поглед чини.Изгледа да актуелно вођство из Пјонгјанга зна нешто више о америчкој глобалној политици од наших политичара који су превидели неке чињенице.Једном речју,САД никада нису извршиле инвазију ни на једну нацију која поседује нуклеарни арсенал.
Државе директно погођене америчким војним акцијама у последњих пар деценија (Панама,Ирак,Либија,Сомалија,Југославија,Авганистан...) заједно са многим другим државама којима се претило због тога што су ''анти-америчке'' и ''анти-западне'' (Иран,Куба,Јужни Јемен,Венцуела,Сирија,С.Кореја...) имају нешто заједничко: ниједна није претила да ће искористити у самоодбрани нуклеарну силу.
Хајде да видимо шта се налази у позадини свега тога.Оставићемо по страни Корејски рат (1950-1953) у коме је америчка авијација уништила већи део севернокорејске инфраструктуре,односно побила на десетине хиљада цивила и фокусирати се на скорашње догађаје.Оно што је уследило након напада на Светски Трговински Центар и Пентагон 11. септембра 2001 је тврдња америчког председника Џорџа Буша како он има право да покрене војну акцију против сваке ''терористичке'' државе,организације или индивидуе по свом избору.Таква тврдња представља насиље над међународним правом и повељом УН-а.Апсолутно је неприхватљива и трансформација америчког уставног система у коме председник добија овлашћења апсолутног монарха.На тај начин он има ингеренције да одлучује о животу и смрти сваког становника на планети.Није потребно наглашавати да се положај многих држава,укључујући ту и Северну Кореју,значајно погоршао захваљујући самопроглашењу америчког председника за Краља Планете.
Године 2008 председник Буш је коначно уклонио Северну Кореју са листе држава које наводно спонзоришу тероризам.Међутим постоји још једна паклена листа чији опозив тражи Пјонгјанг.Децембра 2001 године,два месеца након 11. септембра,вицепредседник Дик Чејни ладно је саопштио како је неопходно ''четрнаест или петнаест земаља војно дисциплиновати''.Почетком 2002 године,листа је сведана на три злочиначке државе - Ирак,Иран и Северна Кореја су назване ''осовином зла''.
Jако je чудно како неко може да споји ове три нације,с обзиром да оне имају мало тога заједничког.У Ираку је вођство било секуларно,у Ирану се власт сводила на исламску теократију.Не смемо да заборавимо ни то да су поменуте исламске државе најљући непријатељи.Када је реч о ДНР Кореји,она није ни историјски,ни културно,ни географски повезана са Ираком и Ираном.Међутим,сви смо сведоци онога што се догодило.
Први је погођен Ирак,нација број 1. на америчкој листи злочиначких држава.Пре Заливског рата 1990-1991 Ирак је имао највиши животни стандард на Средњем Истоку.Након вишегодишњих санкција,рата и окупације већи део инфраструктуре је уништен,док је популацију запљуснуо талас крвавог насиља и сиромаштва.
Да Ирак није био толико вредна мета,САД би усмериле своје акције на Иран (државу број 2. са листе).Као што смо могли и да очекујемо,председнику Махмуту Ахмадинеџаду је успостављена дијагноза у америчким медијима - ''озбиљно неуравнотежен''.Пентагон је објавио да је преко хиљаду кључних градова на мети будућег ваздушног напада.Све могуће врсте претњи су уперене ка Техерену због обогаћивања уранијума,програма који свака држава на свету има право да спроводи.Државни секретар Хилари Клинтон упозорила је да би САД могле да задају први ударац Ирану у циљу превенције од даљег развијања нуклеарног наоружања.
У међувремену држава број 3. са америчке листе није желела да препусти своју судбину крвницима из Вашингтона,покушавајући да их одврати од сличних намера.Акт самоодбране Северне Кореје је окрактерисан у америчким политичким круговима и медијима као дивља агресија.Хилари Клинтон је упозорила да САД неће дозволити да их ''Северна Кореја уцењује''.Секретар одбране Роберт Гејтс је том приликом изјавио : ''Сигурно да нећемо стајати мирно док кореанци спремају деструкцију циљајући поједине азијске земље и нашу државу.''Њихов нуклеарни програм представља ''злу слутњу мрачне будућности''.
Председник Обама је осудио севернокорејско ''провокативно понашање'' означивши га као ''смртоносну претњу''.Јуна 2009 Савет Безбедности у оквиру УН-а је на перфидан начин провукао америчку резолуцију о увођењу додатних финансијских,трговинских и војних санкција земљи која је већ била тешко погођена наметнутим санкцијама у претходном периоду.Одговор владе Ким Џонг Ил-а на овакву акцију Савета Безбедности био је жесток – објављено је да Демократска Народна Република Кореја више неће ни помишљати на одустајање од нуклеарног наоружања,већ ће уложити сав напор да га призведе што више''.
У свом ранијем говору у Каиру Обама је рекао следеће: ''Ниједна нација не би требала самостално да одлучује о томе која ће држава поседовати нуклеарно наоружање''.Међутим то је управо оно што САД покушавају да ураде како би смекшале Северну Кореју и Иран.Физичар и политички аналитичар Мануел Гарсија приметио је да се тактика Вашингтона своди на ''охрабривање других држава да прихвате уговор о нуклеарном разоружању – док уједно себе изузимају из тог уговора''.Остали морају да се разоружају како би Вашингтон могао лакше да влада над њима,закључује Гарсија.
Амерички лидери и даље одбијају да дају било какве гаранције да неће оборити комунистички владу из Пјонгјанга.Води се и даље расправа о томе да ли треба Северну Кореју вратити на листу држава које спонзоришу тероризам,мада секретарка Клинтон признаје да недостају докази који би поткрепили овакве тврдње.
На свом усамљеном положају ДНР Кореја се осећа рањиво узимајући у обзир војне претње са којима се суочава.Њена армија,што се тиче опремљености и снаге,не може се мерити са конвенционалним армијама Америке,Јужне Кореје и Јапана.САД одржавају огромну базу на југу корејског полуострва.Такође Паул Сак нас подсећа у ''New York Times''-у да америчке трупе изводе војне вежбе најмање једном годишње заједно са војском Јужне Кореје,практикујући инпровизацију копнене инвазије на ДНР Кореју.Америчка армија је направила и ''нуклеарни кошобран'' над простором Јужне Кореје,одржавајући свој арсенал на Окинави,Гуаму и Хавајима.Јапан не само што тврди да може да произведе још атомских бомби,већ има и јаку жељу за нечим таквим.На крају новооформљена влада у Јужној Кореји је све,само не пријатељски настројена према Пјонгјангу што је поражавајуће.
Севернокорејски нуклеарни арсенал представља мач са две оштрице.Њиме се може задати ударац или се може исти такав ударац призвати.У сваком случају амерички званичници би требали двапут да размисле пре него што стегну обруч око севера,јер би у супротном свака агресивна конфронтација довела до последица које нико не жели.
Након вишегодишње непрекидне дискусије и одбијања Вашингтона да уђе у мировне преговоре,година претњи,изолације и демонизације,влада из Пјонгјанга је одлучила да је најбољи начин одупрети се нападима и доминацији тај што ће и даље развијати нуклеарни арсенал.То не звучи баш тако сулудо!Као што смо већ споменули САД никада нису напале државу наоружану пројектилима дугог домета.
Иако су били силом прилика толико дуго на друштвеној маргини,кореанци са севера су прихватили да се коцкају.Њихова одбрамбена и здрава политика потпуно се разликује од политике сулудог света,обликованог у оквирима прождрљивих империја.
Ta kve gluposti jedino mogu da se mere sa dokumentarcima BBC-a gde se kaze da je Gavrilo Princip bio clan Crne Ruke. 
...Ovakvo ispiranje mozga naroda me jako podseća na naš mrak 90.-ih.
.........ovi u J.Koreji napravise hyundai i kiu i spadaju u razvijene zemlje,
